Evropska komisija je nedavno predložila svojim članicama plan o naoružavanju Evrope u pet tačaka ,,ReArm Europe’’, vredan 800 miliardi evra za naredne četiri godine. Članice Unije u ovom periodu imale bi veću slobodu kada je reč u poštovanju strogih pravila Evrope, naročito zaduživanju i deficitu za vojne izdatke, kao i mogućnost prenošenja fondova za regionalni razvoj na vojne investicije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je istakla: ,,Živimo u najvažnijem i najopasijem vremenu. Ne treba da objasnim težinu pretnji sa kojima se suočavamo. Ili katastrofalne posledice koje treba da snosimo ako će se ove pretnje ostvariti. Jer se ne postavlja pitanje da li je evropska bezbednost realno ugrožena. Ili ako bi trebalo da preuzmemo veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. Istina, na ova pitanja imamo odavno odgovore. Pravo pitanje koje je pred nama je da li je Evropa spremna i sposobna da ambiciozno i brzo deluje kada je potrebno.’’
Tokom brojnih susreta u poslednjoj nedelji, odgovor evropskih prestonica bio jasan i zvučan, precizirala je Ursila fon der Lajen: nalazimo se u eri naoružavanja i Evropa je spremna da masovno poveća odbrambene troškove. Da bi mogla da hitno odgovara i podržava Ukrajinu iIi da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. Ove ideje su bile i na dnevnom redu vanrednog samita u Briselu, hitom skupu koji je najavio ulazak u novu epohu. Na pitanje šta je toliko uplašilo Evropu, istoričar Adrijan Čorojanu, univerzitetski profesor i bivši ministar spoljnih poslova Rumunije smatra da se u ovom slučaju radi o velikom raskidu: ,,Jasno je da nisu samo Donald Tramp, veći i prethodni američki predsednici govorili o većoj participaciji, od Djordja Buša juniora, predsednika Obame, Donald Trampa u prvom mandatu pa i Džoa Bajdena. Ali ova sugestija je došla u mirno vreme. Ili smo mi smatrali da je ovo mirno vreme. Svet se nije uplašio ni 2008. godine za vreme Letnjih olimpijskih igara, kada je Rusija ušla u dve gruzijske secesionističke pokrajine. Zapad nije reagovao ni 2014. godine kada je aneksiran Krim. 2022. godine sa emoijama smo pratili šta se dešava u Ukrajini, ali nismo imali osećaj opasnosti’’.
Ovo nervozno stanje u Evropi, dodao je Adrijan Čorojanu, proizilazi iz ova dva meseca ,,kada smo shvatili da nema ko da zaustavi Donalda Trampa, jer ga ljudi iz njegove administracije radije ohrabruju. Mislim da je odavde potekao ovaj osećaj evropske urgentnosti, a šlag na torti je ova sličnost interpretacije koja dolazi iz Vašingtrona i Moskve prema pojedinim pitanjima. Ovaj presedan se nije dogodio, ni u prvom mandatu Trampa, a kamo li u mandatima ostalih američkih predsednika’’, kaže Adijan Čorojanu. Jedna bi posledica ovakvog stava Administracije Donalda Trampa mogla da probudi Evropi i da i shvati da kontinent ima probleme, kaže Adrijan Čorojanu: ,,Jedna ekonomska, demografska i intelektualna velesila kao što je Evropa nema pokriće i u vojnoj snazi. U poslednjih 70-80 godina i naročito 90. Godina, evropska politika bila je usmerena na istočnu i centralnu Evropu, iako su razgovori o zajedničkoj odbrambenoj politici počeli u 90. godinama, tako da je integracija centralne i istočne Evrope potisnula bezbednost u drugi plan.’’
Plan predsednice Evropske komisije sadrži pet finansijskih instrumenata. Prvi se odnosi na povećanje nacionalnih budžeta za odbranu za 1,5% na evropskom nivu, što bi donelo oko 650 miliardi evra u naredne 4 godine, troškovi koji ne bi ušli u nacionalni budžetski deficit. Drugi instrument su pozajmice za zajedničke projekte evropske odbrane u visini od 150 miliardi evra U ovom slučaju insistira se na efikasnijem trošenju sredstava i na zajedničkim investicijama u panevropske kapacitete vazdušne odbrane, artiljerije, u dronove ali i u sajber oblast i vojnu mobilnost. Ovaj instrument pomoćiće članicama Unije da povećaju industrijsku potražnju i ovom opremom da se masovno poveća pomoć Ukrajini, naglasila je Ursula fon der Lajen. Treći instrument odnosi se na mogućnost zemalja članica da koriste kohezione fondove za odbrambene projekte, dok će se ostale dve akcione oblasti usmeriti na privatni kapital i pozajmice od Evropske investicione banke. ,,Ovo je trenutak Evrope i traba da budemo na ovom nivou, naglasila je Ursula fon der Lajen.
