Radio România Internațional

Tag: Bukurešt 9

  • Vesti – 19.09.2024

    Vesti – 19.09.2024

    U Bukureštu je u četvrtak održan sastanak Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu (CSAT), koji je na dnevnom redu imao teme poput rata u Ukrajini i opremanje vojske u budućnosti. Članovi Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu su došli do zaključka da je Rumunija direktno zainteresovana da na svojoj teritoriji ima industrijske kapacitete koji mogu da obezbede kako proizvodnju savremene vojne opreme za opremanje mirnodopske strukture snaga, tako i razvoj nove opreme koja će doprineti umnožavanju vojne sposobnosti u kriznim ili ratnim situacijama. Ovo, u kontekstu u kojem su raspravljali o planu opremanja rumunske vojske za narednih 10 godina, nakon velike promene u regionalnoj bezbednosnoj situaciji, izazvane agresivnim stavom Rusije prema Ukrajini. U tom kontekstu, imajući u vidu nedavna dešavanja u susednoj zemlji, razgovarano je o dodatnim merama za odvraćanje i suzbijanje bezbednosnih pretnji koje će se sprovoditi na nacionalnom nivou, kao i uz podršku NATO saveznika. Konsolidacija strateškog partnerstva sa Republikom Moldavijom bila je još jedna tema na dnevnom redu, a Rumunija ponovo potvrđuje svoju podršku evropskom putu Kišinjeva podržavanjem sprovođenja reformi i neophodnih javnih politika.

    Rumunski institut za hidrologiju i vodoprivredu saopštio je da će protok Dunava na ulazu u zemlju na deonici Baziaš značajno porasti, do 24. septembra, do 8.000 kubnih metara u sekundi, odnosno više nego duplo od višegodišnjeg proseka za mesec septembrar. Vlasti na terenu, međutim, daju uveravanja da je brana na Đerdapu spremna da primi i propusti očekivani protok nakon obilnih padavina u centralnoj Evropi. U međuvremenu, opasnost od poplava ostaje u istočnoj Rumuniji, koja je već jako pogođena prolaskom ciklona Boris. Narandžasti i žuti meteoalarmi su na snazi za velike oticaje sa padina, bujica, potoka i bujičnih poplava na malim rekama. U lokalitetima poplavljenim krajem prošle nedelje, vatrogasci iz cele zemlje, spasioci, žandarmi i volonteri su u pripravnosti i intervenišu kako bi pomogli ljudima, kojima su takođe potrebni najpotrebniji proizvodi. Podsećamo da su nedavne poplave odnele živote i pričinile ogromnu materijalnu štetu.

    Ciklon Boris, koji je do sada zahvatio Rumuniju, ali i Poljsku, Češku i Austriju, nastavlja da drži evropski kontinent u pripravnosti. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije obaveštava da se u Mađarskoj, u kontekstu nedavnih poplava izazvanih obilnim padavinama, očekuje da će vlasti primeniti određena ograničenja u saobraćaju. Ograničenja će obuhvatiti glavni grad Budimpeštu, posebno puteve i pešačke pristupne puteve pored korita Dunava. Privremene brane i nasipi već su postavljeni u dužini od 544 kilometra duž reke, ali i pored drugih reka. Na severu Italije postoji crveni meteoalarm za kišu i izlivanje reka. Poplave su, osim toga, bile predmet debate u sredu u Strazburu, u Evropskom parlamentu. Rumunski poslanici Evropskog parlamenta tražili su od evropskih institucija veći budžet za podršku u slučaju katastrofa.

    NATO mora da reaguje na upade Rusije u vazdušni prostor svojih zemalja članica, u kontekstu rata u Ukrajini – istakao je rumunski ministar odbrane Anđel Tilvar na B9 sastanku ministara odbrane savezničkih država na istočnom krilu NATO-a, koji se održao u sredu u Bukureštu. Predstavnik Poljske je sa svoje strane tvrdio da će sledećeg meseca saveznički ministri odbrane razgovarati o uništavanju dronova koji narušavaju vazdušni prostor NATO-a. Inicijativa B9 uključuje Rumuniju, Poljsku, Bugarsku, Češku, Estoniju, Mađarsku, Litvaniju, Letoniju i Slovačku.  Razgovore o bezbednosti u toj oblasti, ali i podršci odbrani nezavisnosti Ukrajine kroz odluku Rumunije da Ukrajini pokloni sistem Patriot, vodila je i ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku, koja je u Bukureštu primila svog kolegu iz Kijeva, Andrija Sibiha.

    Nacionalna komisija za strategiju i prognozu (CNSP) promenila je projekciju privrednog rasta za ovu godinu na 2,8%, sa 3,4% koliko je bilo proračunato ranije. Prema projekciji glavnih makroekonomskih pokazatelja, za 2025. godinu procenjeno je povećanje bruto domaćeg proizvoda od 3,5%, a za 2026. godinu od 3,7%, nakon čega će od 2027. godine biti trend smanjenja na 3,3%, odnosno 2,9% u 2028. godini. Za kraj godine se predviđa 4,5%, iznad cilja Narodne banke Rumunije od 4%, padajući na 3,8% sledeće godine i na 2,9% u 2026. godini. Prosečan kurs je projektovan na 4,98 leja/euro u 2024. Deficit tekućeg računa procenjuje se da će ove godine porasti na 7,7% bruto domaćeg proizvoda, sa 7% bruto domaćeg proizvoda prošle godine. Trgovinski deficit će se, prema prognostičkoj komisiji, povećati na 32,7 milijardi evra u ovoj godini, sa 28,9 milijardi evra prošle godine, nakon povećanja izvoza (1,8%) i uvoza (4,5%), a prosečna neto mesečna zarada mogla bi da poraste za 14,8% u 2024. godini, na 5.066 leja (oko 1.020 evra).

    Vlada u Bukureštu se brine o reindustrijalizaciji zemlje i radi na Nacionalnom planu za veliku industriju vrednom skoro 2 milijarde evra. Plan će biti zasnovan na tri glavna stuba: podrška strateškim investicijama u prerađivačkoj industriji, državna pomoć za velike kompanije koje sprovode investicije sposobne da smanje direktnu emisiju gasova staklene bašte, odnosno potrošnju energije, i podršku kompanijama koje proizvode primarni materijal. Prema rečima premijera Marčela Čolakua, izvršna vlast želi da ojača model ekonomskog razvoja zasnovan na investicijama.

    Izborna kampanja za predsedničke izbore u Rumuniji počeće 25. oktobra – saopštila je danas Stalna izborna uprava. Kandidati na izborima mogu da podnesu kandidaturu najkasnije do 5. oktobra. Vlasti će organizovati oko 19.000 biračkih mesta u zemlji, a građani Rumunije u inostranstvu moći će da daju svoj glas na preko 900 biračkih mesta. Prema poslednjim podacima, u Rumuniji ima preko 18 miliona birača za koje će se štampati glasački listići, a za građane iz inostranstva biće pripremljeno oko 5 miliona glasačkih listića – kaže predsednik Stalne izborne uprave Toni Grebla.

    Većina Rumuna veruje da imigranti koji dolaze da rade u Rumuniju predstavljaju pre priliku nego pretnju u pogledu zapošljavanja – proizilazi iz ankete javnog mnjenja. Otprilike 68% kaže da imigranti pomažu privredi zauzimanjem upražnjenih pozicija. S druge strane, 25% smatra da oni preuzimaju poslove Rumuna, koji su prinuđeni da odu u inostranstvo. Najtolerantniji prema imigrantima su mladi do 20 godina, ljudi sa visokim obrazovanjem i stanovnici Bukurešta. Istraživanje pokazuje i da se oko 67% anketiranih slaže sa davanjem finansijskih podsticaja Rumunima iz dijaspore da se vrate kući, dok je oko 31% protiv takve ideje.

    Trojica dilera droge (dva državljana Moldavije i jedan Rumun) uhapšena su u Bukureštu, nakon što su uhvaćena na licu mesta sa 10 kilograma zabranjenih supstanci. Vođa mreže je razvio brojne veze u zajednicama trgovine drogom i psihoaktivnim supstancama u Belgiji, Holandiji i Nemačkoj. Prema navodima policije, psihoaktivna supstanca ima tržišnu vrednost od 200.000 evra. Droge su trebale da stignu do preko 100.000 potrošača.

  • Vesti – 18.09.2024

    Vesti – 18.09.2024

    Broj smrtnih slučajeva izazvanih pkljuskovima i poplavama u centralnoj i istočnoj Evropi izazvanim olujom Boris, najgorem u Evropi od 1997. do danas, premašio je 20 osoba. Rumunija je prijavila sedam smrtnih slučajeva. Gubitke ljudskih života prijavile su i Poljska, Austrija, Češka i Italija. Upozorenja o poplavama postoje i u Italiji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Slovačkoj. U Rumuniji su vlasti počele da procenjuju štetu izazvanu poplavama u okrugu Galaci (istok), koji je najteže pogođen. Vlada je odobrila hitnu pomoć za pogođene porodice. S druge strane, rumunski poslanik Zigfrid Murešan, glavni pregovarač za budući višegodišnji budžet Evropske unije, dao je uveravanja da će Evropski parlament odobriti dodelu finansijske pomoći za obnovu područja pogođenih poplavama poslednjih dana. Evropski parlament raspravljao je u sredu o predlogu rezolucije kojim se od Komisije traži da učini efikasnijim mehanizme intervencije u slučaju prirodnih katastrofa i da poveća sredstva za pomoć i obnovu. Poslanici Evropskog parlamenta zahtevaju brže evropske mehanizme intervencije, uključujući njihovo aktiviranje, u nedostatku žalbe koju je uputila pogođena država. Do sada je samo Češka tražila aktiviranje mehanizma civilne zaštite. Mehanizam se aktivira samo ako su državni organi opterećeni situacijom i potrebni su timovi i podrška bloka zajednice. Rumunija nije tražila aktiviranje mehanizma.

    Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha apelovao je u sredu u Bukureštu na rumunske partnere da analiziraju mogućnost obaranja ruskih dronova u blizini vazdušnog prostora zemlje. Posle sastanka sa šeficom diplomatije Luminicom Odobesku, zvaničnik iz Kijeva je rekao da je „zahvalan” na „istorijskoj” odluci Bukurešta da Ukrajini pokloni sistem Patriot. „Veoma je važno ojačati odbranu Ukrajine. To je štit ne samo za Ukrajinu, već i za Evropu“ – istakao je ministar. Zauzvrat, Luminica Odobesku je ponovo potvrdila podršku Rumunije nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Takođe je ponovila čvrstu osudu ruskog agresorskog rata, koji je napad na međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Podsećamo, u Bukureštu se nedavno razgovaralo o potrebi izmene zakonodavstva koje bi omogućilo vojsci da uništava sumnjive dronove koji ulaze na teritoriju Rumunije, nakon što je nekoliko ruskih dronova u poslednjih godinu dana ilegalno ušlo u rumunski vazdušni prostor.

    U Bukureštu je održan sastanak ministara odbrane u formatu Bukurešt 9, čiji je domaćin bio rumunski ministar odbrane Anđel Tilvar. Inicijativa B9 obuhvata Rumuniju, Poljsku, Bugarsku, Češku, Estoniju, Mađarsku, Litvaniju, Letoniju i Slovačku. U fokusu razgovora bila je bezbednosna situacija u regionu, obeležena rastućim pretnjama Ruske Federacije. Ministar Tilvar se založio za koordinisan i snažan odgovor Severnoatlantske alijanse. On je naveo da su države B9 duboko zabrinute zbog ponovljenih upada bespilotnih letelica i projektila Ruske Federacije u vazdušni prostor NATO-a i eskalacije tenzija duž granica NATO-a. Saopštenje je dato u kontekstu u kome je vazdušni prostor nekoliko država NATO-a u okolini Ukrajine narušen ruskim bespilotnim letelicama i raketama. Nedavno su takve incidente prijavile Rumunija i Letonija.

    Vlada Bukurešta namerava da preduzme mere za podršku reindustrijalizaciji privrede, najavio je u sredu premijer Marčel Čolaku. On je naveo da će biti pokrenut Nacionalni plan za veliku industriju, paket mera vredan oko dve milijarde evra, fokusiran na tri velika stuba. Prvi je šema podrške strateškim investicijama u prerađivačkoj industriji, sa budžetom od 500 miliona evra. Drugi stub je Nacionalni program podrške velikoj industriji u Rumuniji, sa budžetom od milijardu evra za velike kompanije. Treća komponenta se tiče šeme državne pomoći od 250 miliona evra za kompanije koje predlažu ulaganja u proizvodnju industrijskih sirovina. Na sednici Kabineta u sredu usvojena je odluka kojom se studenti koji su stekli 10 na maturi nagrađuju sa po 5.000 leja (1.000 evra), a oni koji su stekli 10 na nacionalnom ocenjivanju sa po 2.000 leja (400 evra).

    „Ne možemo ponovo pokrenuti privredu bez konkurentnih poslova, bez kvaliteta radnih odnosa, bez zaštite građana pred povećanjem cena, pred ovim rizikom od pada u siromaštvo za mnoge kategorije, bez pružanja doživotnih veština onima koji ulaze na tržište rada“ – izjavila je, danas, buduća evropska komesarka za veštine i obrazovanje, poslove i socijalna prava, demografiju, Rumunka Roksana Manzatu. Ona je u ekskluzivnom intervjuu za Radio Rumunija rekla i da će među prioritetima njenog mandata biti podrška deci koja su u siromaštvu i ugrožena isključenošću.

    U Rumuniji je trenutno u javnoj raspravi program Start-up Nation, kroz koji država nudi bespovratnu pomoć od maksimalno 50.000 evra kvalifikovanim licima koji žele da otvore biznis. Budžet za ovo izdanje premašuje 400 miliona evra. Nakon što je u utorak počela registracija kompanija koje će obezbediti kurseve za buduće preduzetnike, od 10. oktobra počinje registracija fizičkih lica za kurseve Start-Up Nation 2024.

    Vlada iz Bukurešta odobrila je u sredu Nacrt zakona za ratifikaciju Sporazuma između Vlade Rumunije i Vlade Republike Koreje o saradnji u oblasti odbrane, potpisanog u Seulu u aprilu. Kako se navodi u saopštenju Izvršne vlasti, sporazumom su predviđeni aspekti koji se odnose na oblasti i oblike saradnje, zaštitu tajnih podataka, finansijske i pravne aspekte, rešavanje sporova. Bukurešt i Seul uspostavili su diplomatske odnose 1990. godine, a nivo bilateralnih odnosa dveju država je Strateško partnerstvo. Republika Koreja je prvi strateški partner Rumunije u Aziji.

    Cene električne energije u južnoj Evropi skoro su pet puta više nego u skandinavskim zemljama i skoro duplo u poređenju sa centralnom i zapadnom Evropom, pokazuje analiza Evropske asocijacije energetskih industrija. Vlada Grčke je nedavno zatražila od Evropske unije da hitno reaguje na poskupljenje struje u centralnoj i istočnoj Evropi, otežano ruskim napadima na energetsku infrastrukturu u Ukrajini. Istovremeno, izvršna vlast Atine najavila je inicijativu za stvaranje mehanizma intervencije kada se pojave visoke cene, u partnerstvu sa Rumunijom i Bugarskom. Prema sopstvenim procenama, Evropska unija bi do 2030. godine trebalo da uloži skoro 600 milijardi evra u modernizaciju elektroenergetskih mreža, kako bi one mogle da preuzimaju veću količinu energije iz obnovljivih izvora.

    Danas je Svetski dan bezbednosti pacijenata. Fontane u centru Bukurešta, amblematične zgrade, spomenici, javne ustanove i bolnice u glavnom gradu, ali i u zemlji, večeras će biti osvetljene narandžastom bojom, u znak obeležavanja događaja. Ovogodišnja tema je „unapređenje dijagnoze radi bezbednosti pacijenata“. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, dijagnostičke greške predstavljaju do 16% grešaka u lečenju koje bi mogle biti izbegnute.