Rat u Ukrajini, situacija na Srednjem istoku, povratak Donalda Trampa u Belu kuću, izbori u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj glavni su dogadjaji 2025. godine, godini u kojoj Evropska unija, ubedjena pre više decenija da je u Evropi veliki rat nemoguć, sada mora da pronadje adekvatne odgovore. Formirana kao entit koji bi upravljao mirom, Evropska unija se pre skoro tri godine suočila sa surovom realnošću posle izbijanja rata u Ukrajini. Vojni sukob traje već tri godine i ne vidi mu se kraj. Šok Evrope je istovremeno šok kontinenta koji se sada uverio da je veliki rat moguć i ovde, kaže univerzitetski prfesor Dan Dungaču. Šta je Evropa naučila do sada?. Posebno da interakcija, kontakti, ekonomske veze donose mir i tako je bilo kada se Unija formirala ekonomskom saradnjom Francuske i Nemačke i kako se naknadno ponašala kada je interkonekcija donosila mir i bezbednost posle Dugog svetskog rata. Sve što je Unija znala do sada otišlo je u nedogled, smatra profesor Dungaču i dodaje: ,,Interkonekcije više ne znače mir, a ekonomske veze ne donose obavezno bezbednost. Naprotiv, konekcije i interkonekcije mogu da izazovu rat. Odavde dolazi i udaljavanje od Ruske Federacije, kasnije i od Kine itd. Veliki izazov Evropske unije je preispitivanje sopstvene suštine. Drugi izazov je manje vidljiv. Evropska unija, koja se formirala kao post-nacionalni projekt, a nikako antinacionalni, nalazi se sada posle izbijanja rata u Ukrajini u akutno nacionalnoj stvarnosti. Jer otpor Ukrajine na agresiju Ruske Federacije je pre svega nacionalni otpor. Ovo su samo dva izazova sa kojima se Unija mora pozabaviti na jedan ili drugi način. U kojoj će meri uspeti da uprvalja ovim izazovima zavisi kapacitet Evropske unije da nastavi davno započeti projekat koji se danas nalazi možda pred najvećim izazvima.’’.
Krajem 2024. godine rat u Ukrajini zasenili su dogadjaji na Srednjem istoku i pad Asadovog režima u Siriji. Strateška pobeda Izraela, smatra univerzitetski profesor Dan Dungaču: ,,Praktično pad Sirije je veliki poraz Irana koji je ostao bez koridora kojim ova drvžava snabdeva Hezbolah. Ovo znači da ćemo, onda kada će se Bela kuća bliže pozabaviti ovim dosijeom, imati novu sliku Srednjeg istoka. Jer ono što se desilo u Siriji neće ostati samo u Siriji. Šta će se desiti sa ovom zemljom koja je po mnogima kvazi vestačka tvorevina videćemo, ali je kristalmno jasno da iz Sirije polaz veoma važni strateški pravci. Jedan vodi u Tursku, drugi u Iran, a treći ka Izraelu i sve ove prevce treba nekako urediti. I ne iznutra. Biće potrebno da Trampova administracija pokuša da odredi pravac budućih evolucija.’’
Nalazimo se pred veoma komplikovanim dosijeom jer će ovaj u 2025. godini biti jedan od najvažniji, iako se još ne vide velike promene koje se dešavaju na Srednjem istoku i koje su bez presedana: ,,Biće interesantan način na koji će administracija Donalda Trampa pokušati da se postavi prema Srednjem istoku a da ne bude vojno umešana u region. Jer ako se Tramp nečega boji na početku svoje administracije je taj da ne bude uvučen u rat, jer je ovo recept za neuspeh Trampa, koji ima samo jeden važan projekat-da postane najveći američki predsednik u poslednjih 100 godina’’.
Veliki izazov za Evropu ostaje informativni i informacioni rat Rusije -hibridni rat koji pothranjuje ekstremističku struju. Ove godine održaće se presudni izbori u Evropi- u Francuskoj i Nemačkoj, predsednički izbori u Poljskoj, izbori koji imaju ogroman značaj, podseća Dan Dungaču i upozorava da je najveća bezbednosna opasnost stvaranje atmosfere u kojoj se širi propaganda Ruske Federacije. Ne propaganda sama po sebi, već atmosfera koja se stvara u pojedinim zemljama, kaže Dan Dungaču, i ovo je najveći propust evropskog mainstreama. Mislim da odavde treba da krene preispitivanje evropskog javnog prostora da bi se zaštio od umešanosti Ruske Federacije.
