Ruska vojna agresija na Ukrajinu primorala je Evropsku uniju i većinu država članica na postepeno odustajanje od ruskog gasa sa ciljem da se ruskoj ratnoj mašineriji uskrate finanisjski resursi. Pored preuzete obaveze da se u dogledno vreme odustane od fosilnih goriva, pitanje energetike našlo se medju priporitetnim zadacima Unije. Više od dve trečine ispitalnih evropljana tvrde da je potrebno da Evroska unija .odigra važniju ulogu .u energetskoj koordinaciji. Prema rezultatima evrobarometra, koji su objavljeni u četvrtak, evropski državljani podržavaju energetsku politiku Unije. Osam od deset evropljana odobrava postavljene ciljeve Unije u obalst zaštite okolne sredine sa napomenom da će ovi ciljevi doprinositi .otvaranju novih radnih mesta i privući investicije u čistu energiju, a tri četvrtine da će evropske politike smanjiti zavisnost od uvoza energije.
Većina evropljana smatra da treba diverzifikovati izvore energije i ulagati u obnovljive resurse, a 50% da treba štedeti energiju svaki put kada je to moguće. 40% ispitanika smatra da energetska politika Evropske unije treba da obezbedi domaćinstvima pristupačne cene energije, 30% da Unija treba da investira u tehnološke inovacije, a 30% da mere treba fokusirati na smanjenje potrošnje energije. Više od dve trećine ispitanika izjavilo je da su iz temelja promenili potrošački običaj i da štede. Na pitanje šta je potrebno za dostizanje klimatske neutralnosti, većina je odgovorila da Evropska unija treba da ohrabri zemlje članice da preduzmu mere pomoći domaćinstvima koje se suočavaju sa energetskim siromaštvom, mere za smanjenje potrošnje energije ili .mere koje će podsticati ljude da proizvode ili troše energiju iz obnovljivih izvora. Evropskoj uniji bilo je potrebno samo nekoliko godina da reprojektuje skoro svaki deo zakona o energetici u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom, sa situacijom nakon ruske agresije na Ukrajinu i upotrebom sopstvenih resursi energije kao oružije. Stimulisalo se renoviranje zgrada i reformisalo tržište električne energije i prirodnog gasa.
Zahvaljujući novim finansijskim instrumentima postignuti su veliki pomaci u podržavanju gradjana i privrede na planu dekarbonizacije i dostizanja klimatsjke neustralnosti Unije do 2050. godine. U poslednjim godinama rekordne cene energije usled povečane potražnje nakon pandemije Kovida 19 i rata u Ukrajini izvršile su dodatne pritiske na nacionalne budžete i podstakle inflaciju, navodi se u Evrobarometru Evropske unije.
