Economska situacija bila je glavni razlog za izlazak Rumuna na ovogodišnje evroparlamentarne izbore, navodi se u Evrobarometru čije je rezultate objavio Evropski parlament. Za 45% Rumuna privredna situacija je bila glavni razlog za izlazak na glasanje u junu, a za 44% povećanje cena i troškova života. Prema ispitivanju javnog mnjenja, Rumuni su po optimizmu u budući evropski blok iznad evropskog proseka. Drugi razlozi za izlazak na glasanje bili su socijalna zaštita, standard, pristup lekarskim uslugama, medjunarodna sitiacija, demokratija, pravna država, odbrana i bezbednost. Prema rezultatima ispitivanja rumunska podrška Evropskoj uniji ostaje i dalje visoka, uprkos ekonomskim problemima. 65% evropskih državljana je optimistički raspoloženo kada je reč o budućnosti Evropske unije. Procenat rumunskih državljana kada je reč o budućnosti Unije je od 68%, iznad evropskog proseka, i u porastu je za 7% u odnosu na prolećnu sondažu. Studija pokazuje da se na pripadnost Evropskoj uniji gleda sa odobravanjem i da 7 od 10 ispitanika smatra da je Rumunija imala beneficije od kada je postala članica Unije, procenat koji je stabilan u poslednjim godinama. Unapredjenje saradnje zemalja članica, očuvanje mira i jačanje bezbednosti i doprinos Unije ekonomskom rastu i stvaranju povoljnih uslova na tržištu rada su četiri razloga koji su doneli beneficije. Analiza postizbornog ispitivanja javnog mnjenja sugeriše da glasanje postaje običaj za mnoge evropljane. Na pitanje da li će glasati na izborima, 46% evropskih državljana je odgovorilo da uvek izlazi na birališta. Procenat rumunskih glasača bio je od 35%. U junu izlaznost na glasanje u zemljama Evropske unije bila je najveća u poslednjih 30 godina. ,,Gradjani su nam dali glas da nadjemo povoljne odgovore i rešenja za njihov svakodnevni život”, izjavila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola komentarišući rezultate Evrobarometra. Mecola je dodala de će Parlament ispiuniti data obećanja. ,,U narednim sedmicama analiziraće se novi sastav Evropske komisija kako bi se proverilo dali će analizirati prioritetne aspekte gradjana: troškove života, stanje naše privrede, demokratiju, pravnu državu, migraciju i bezbednost, precizirala je Roberta Mecola.
Tag: Evrobarometar
-
Evrobarometar o energetici (25.09.2024)
Ruska vojna agresija na Ukrajinu primorala je Evropsku uniju i većinu država članica na postepeno odustajanje od ruskog gasa sa ciljem da se ruskoj ratnoj mašineriji uskrate finanisjski resursi. Pored preuzete obaveze da se u dogledno vreme odustane od fosilnih goriva, pitanje energetike našlo se medju priporitetnim zadacima Unije. Više od dve trečine ispitalnih evropljana tvrde da je potrebno da Evroska unija .odigra važniju ulogu .u energetskoj koordinaciji. Prema rezultatima evrobarometra, koji su objavljeni u četvrtak, evropski državljani podržavaju energetsku politiku Unije. Osam od deset evropljana odobrava postavljene ciljeve Unije u obalst zaštite okolne sredine sa napomenom da će ovi ciljevi doprinositi .otvaranju novih radnih mesta i privući investicije u čistu energiju, a tri četvrtine da će evropske politike smanjiti zavisnost od uvoza energije.
Većina evropljana smatra da treba diverzifikovati izvore energije i ulagati u obnovljive resurse, a 50% da treba štedeti energiju svaki put kada je to moguće. 40% ispitanika smatra da energetska politika Evropske unije treba da obezbedi domaćinstvima pristupačne cene energije, 30% da Unija treba da investira u tehnološke inovacije, a 30% da mere treba fokusirati na smanjenje potrošnje energije. Više od dve trećine ispitanika izjavilo je da su iz temelja promenili potrošački običaj i da štede. Na pitanje šta je potrebno za dostizanje klimatske neutralnosti, većina je odgovorila da Evropska unija treba da ohrabri zemlje članice da preduzmu mere pomoći domaćinstvima koje se suočavaju sa energetskim siromaštvom, mere za smanjenje potrošnje energije ili .mere koje će podsticati ljude da proizvode ili troše energiju iz obnovljivih izvora. Evropskoj uniji bilo je potrebno samo nekoliko godina da reprojektuje skoro svaki deo zakona o energetici u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom, sa situacijom nakon ruske agresije na Ukrajinu i upotrebom sopstvenih resursi energije kao oružije. Stimulisalo se renoviranje zgrada i reformisalo tržište električne energije i prirodnog gasa.
Zahvaljujući novim finansijskim instrumentima postignuti su veliki pomaci u podržavanju gradjana i privrede na planu dekarbonizacije i dostizanja klimatsjke neustralnosti Unije do 2050. godine. U poslednjim godinama rekordne cene energije usled povečane potražnje nakon pandemije Kovida 19 i rata u Ukrajini izvršile su dodatne pritiske na nacionalne budžete i podstakle inflaciju, navodi se u Evrobarometru Evropske unije.
-
Zakon o industriji bez emisija (30.05.2024)
Savet i Evropski parlament usvojili su konačnu verziju Zakona o industriji bez emisija, zakon koji otvara vrata investicijama u čiste tehnologije. Ovde spadaju i metodi usisivanja ugljen-dioksida iz atmosfere kao i obaveze i nove šanse za petrohemiske kompanije. Zakonom o industriji bez emisija podstiču se sve investicije u čiste tehnologije i istovremeno u smanjenje upotrebe i zavisnosti Evropske unije od fosilnih goriva. Ovim zakonskim aktom Unija predlaže da se do 2030. godine najmanje 40% neophodne proizvodnje čiste tehnologije realizuje na teritoriju Unije. Pojednostavljenje zakona o investicijama u čiste tehnologije i skraćivanje roka za izdavanje dozvola prednosti su za ovu vrstu tehnologije.
Članice Unije mogu da odobre preferencijalne šeme finansiranja u čiste tehnologije i lakši pristup tržištima. Takodje, članice mogu da predvide i nove kriterijume na javnim trenderima kako bi čiste tehnologije bile u privilegovanom položaju. Da bi se smanjile emisije štetnih gasova, Zakon predvidja i projekte za usisavanje ugljen-dioksida i obaveze za kompanije koje proizvode naftu i gas da nabave posebna skladišta. Cilj je da se u ova skladišta do 2030. godine usisa 50 miliona tona ugljen-dioksida. U Rumuniji, kao drugom najvećem proizvodjaču gasa u Evropskoj uniji, domaće kompanije imaju obavezu da u ova skladišta unesu 9 miliona kubnih metara. Kompanije Romgaz i Petrom su nezadovoljne ali ne zakonom, već obavezom da investiraju u ova skladišta pre pronalaženja klijenata za ove usluge.
Prema podacima najnovijeg Evrobarometra, Evropljani i dalje ispoljavaju visok stepen zabrinutosti zbog zagadjenja životne sredine. Više od jedne trećine evropskih ispitanika tvrdi da zagadjenje ima neposredni uticaj na svakodnevni život i zdravlje. Od pet ispitanih, četvoro priznaje da je zakonodavstvo Evropske unije u oblast zaštite životne sredine potrebno za zaštitu okoline. Gradjani su preokupirani i cenom zaštite sredine. Kompanije treba da snose troškove za otklanjanje zagadjenja, smatra 92% ispitanika, a 74% da javne vlasti treba da snose ove troškove. Sondaža pokazuje da su gradjani zabrinuti zbog zagadjenja, deficita vode, podrške cirkularnoj ekonomiji, za obnavljanje prirode kao i za štetne posledice hemikalija.
-
Evrobarometar na pragu evroparlamentarnih izbora (18.04.2024)
Prema objavljenim rezultatima Evrobarometra, Rumunija je posle Češke zabeležila naveći rast broja osoba sa pravom glasa koje su izjavile da će glasati na evroparlamentarnim izborima u odnosu na 2019. godinu. Medjutim Rumunija se ne nalazi u prvoj trećini članica Unije po proporciji namere glasanja na evropskim izborima od 6. do 9 juna. Na pitanje ako će glasati na evroparlamentarnim izborima ako bi se izbori održali sledeće nedelje, skoro jedna trećina rumunskih ispitanika izjavilo je da će veovatno glasati i samo 6% da neće glasati. Skoro 50% ispitanih lica im pozitivno mišljene o Evropskom parlamentu kao inače i prošle jeseni, iako je procenat birača koji imaju negativno mišljenje povećan na 19%. Istovremeno, više od 50% Rumuna želi da evropsko zakonodavno telo ima veću ulogu, procenat sličan evropskom proseku, a 37% da Evropski parlament ima manju ulogu. Nešto manje od 50% Rumuna smatra da je za njih važno da glasaju, 40% da za njih glasanje ima prosečan značaj, a 5% da izbori imaju mali značaj. Za 65% Rumuna veoma važni su nacionalni izbori, za jednu trećinu imaju prosečan značaj i za samo 3% izbori su nevažani. Glavne teme za raspravu u kampanji za evroparlamentarne izbore su po oceni ispitanika stimulisanje ekonomije, otvaranje novih radnih mesta, borba protiv siromaštva i društvene isključivosti. Na postavljeno pitanje koje vrednosti treba prvenstveno da brani Evropski parlament u nerednih 5 godina, Rumuni su na prvo mesto stavili demokratiju, poštovanje nacionalnog identiteta, kulture i tradicija u zemljama članicama i solidarnost zemalja Evropske unije i regiona. 45% Rumuna smatra da se u Evropskoj uniji stvari kreću pravim putem, a 41% pogrešnim. U Evropskoj uniji prosek birača koji smatraju da se stvari kreću pogrešnim putem je od 49%. Samo 34% Rumuna smatra da se stvari uglavnom kreću pravim putem u Rumuniji, a 57% pogrešnim. Rumuni su veći optinmisti od evropskog proseka kada je reč o povećanju njihovog standarda u narednih 5 godina i manje pesimistički u vezi sa padom životnog standarda u ovom periodu. Veći optimisti od proseka Evropske unije su Rumuni i kada je reč o privrednoj situaciji Rumunije u narednoj godini. U vezi sa poverenjm u budućnost Evropske unije Rumuni se nalaze na evropskom proseku. Prema rezultatima Evrobarometra većina Rumuna smatra da je od ulaska zemlje u Evropsku uniju zemlja imala koristi a 30 % da nije. Podsećamo, u Rumuniji evroparlamentarni izbori održaće se istovremeno sa lokalnim 9.juna.