Radio România Internațional

Tag: Evropska komisija

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje 24.01.2025

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje 24.01.2025

    Rumunski plan o smanjenju budžetskog deficita odobrili su u utorak evropski ministri finansija. Ovom prilikom odobreni su i planovi članica Unije protiv kojih je Evropska komisija pokrenula procedure za prekomerni deficit. Fiskalno-budžetski plan Bukurešta predvidja stabilizaciju javnog duga i smanjenje deficita ispod 3% bruto društvenog proizvoda u periodu 2025-2031. godina. Rumunski minister za finansije Tancoš Barna je naglasio da će smanjenje deficita u sedmogodišnjem umesto četvorogodišnjem periodu dozvoliti rumunskoj privredi da održi adekvatan nivo javnih investicija. Istovremeno, kaže minister Barna, ovo je i preduslov za sprečavanje debalansa i za održiv ekonomski rast. Na margini Saveta ministara finansija Evropske unije, komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis je na zasebnom skupu sa rumunskim ministrom za finansije razgovarao o detaljima plana. Tancoš Barna kaže da u ovom sedmogodišnjem periodu Rumunija može da računa na finansijsku I tehnicku pomoć za uspostavljanje makroekonomske ravnoteže. Parametre na koje ukazuje Evropska komisija tiču se kontrole javnih rashoda i ekonomskog rasta na bazi investicija.

    Predsednik Senata Rumunije Ilije Boložan saopštio je u sredu da će se smanjiti  broj zaposlenih  u Sebntu sa 800 na 600, kao I broj podsekretara i  goriva za potrebe Senata. Obećao je Boložan da će proces biti korektan i transparentan u cilju povećanja efikasnosti i smanjenja troškova. Osoblje Senata i sindikalni predstavnici kritikuju inicijativu, a mnogi zaposleni su demonstrirali spontano za vreme saopštenja ove mere. Sindikalne federacije kritikuju metod koji je po njima ,,nelegalan, konfuzan, netransparentan i nekorektan’’ Liberalni lider  je saopštio da će se smanjiti i broj zaposlenih u Poslaničkom domu kao i broj podsekretara. Predsednik ovog doma Parlamenta Čiprijan Šerban izjavio je da će se broj radnih mesta smanjiti sa 1100 na manje od 900. Računa se takodje i na mere štednje energije. Plan reorganizacije centralnih javnih institucija i državnih kompanija, koji će se završiti sledeće nedelje, dolazi kao potreba Vlade da smanji budžetski deficit i javne rashode. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) zahteva od lidera vladajuće koalicije da javno predstave spisak institucija za komasaciju i agencija koje će se ukinuti kao i kriterijume za slekciju zaposlenih.

    U Bukureštu, centralno rukovodstvo Socijaldeokratske partije (PSD) potvrdilo je u utorak kandidaturu zajedničkog kandidata vladajuće koalicije, bivšeg liberalnog lidera Krina Antoneskua, na predsednickim izborima u maju tekuće godine. Odluka socijaldemokrata doneta je posle sociološke analize napravljene u poslednje dve nedelje. U utorak je utvrdjen datum vanrednog kongresa stranke kada će biti potvrdjena validnost kandidature Antoneskua. Nacionalna liberalna partija (PNL) potvrdiće kandidaturu Antoneskua u nedelju na sednici Nacionalnog političkog saveta, a Demokratski savez Madjara u Rumuniji izjasniće se sledeće nedelje. Predsdenički izbori u Rumuniji raspisani su za 4. i 18. maj. Stalna izborna komisija javila je da stranke mogu da počnu prikupljanje potpisa za kandidate na predsedničkim izborima, Potpisi se mogu prikupiti samo u fizićkom formatu

    Prema istrazžvanju agencije INSCOP-a 90% ispitanika odija ideju o izlasku Rumunije iz Severnoatlanskog saveza, što predstavlja novi record. Na bazi podataka prikupljenih na kraju prošle godine rezultati sondaže pokazuju da je broj rumunskih ispitanika koji se opredeljuju za zapadnu orijentaciju povećan za 10%. Skoro tri četvrtine ispitanika izjavilo je da pripadnost Rumunije Evropskoj uniji smatraju velikom prednošću za društveno-ekonomski, porodični i lični zivot. Istovremeno 88% smatra da Rumunija treba da ostane članica Evropske unije, a 78% da budućnost zemlje zavisi od priparnosti Uniji. Pre tri godine jedna trečina ispitanika asmatrala je da je bolje da Rumunija izadje iz Evropske unije. Istraživanje dokazuje da više od 50% ispitanika smatra da zemlja treba na prvom mestu da stavi nacionalne interese , iako se na ovaj način krše odredjena pravila Evropske unije.

    Objavljen je ovogodišnji Program Medjunarodnog festivala ,,Djordje Enesku’’, a od utorka u prodaji su karte za ovaj izuzetni muzički dogadjaj. 27. Festival obeležiće 70 godina od smrti velikog rumunskog muzičara. Učešće je potvrdilo 4000 rumunskih i inostranih umetnika, 80 orkestara i muzičkih sastava iz 28 zemalja, koji će u prvi plan staviti umetničko nasledje Djordja Eneskua i njegov uticaj na klasičnu muziku. Ovaj jubilarni festival na programu ima 100 koncerata i spektakala u šest velikih serija za sve kategorije ljubitelja klasične muzike. Festival će se održati od 24. avgusta do 21. septembra pod pokroviteljstvom predsednika Rumunije.

  •     Ekonomske procene (18.11.2024)

        Ekonomske procene (18.11.2024)

    U nedavnom izveštaju Evropska komisija je korigovala na dole privredni rast Rumunije sa prolećne procene od 3,3% za ovu godinu i 3,1% za 2025. na 1,4% ove godine i na 2,5% u narednoj godini. Ove godine industrijska proizvodnja, gradevinarstvo, IT i saobraćaj usporili su rast zbog slabije inostrane potražnje glavnih trgovinskih partnera naše zemlje, zatim zbog ubrzanog rasta ličnih dohodaka i visoke cene energije. Istovremeno, prodaja na malo je u naglom porastu posle osetnog povećanja plata. Dinamična privatna potrošnja uticala je negativno na udeo izvoza u bruto društvenom proizvodu, dok su na umereni rast privatnih investicija uticale mere fiskalne konsolidacije, navodi Evropska komisija. Prema novim ekonomskim prognozama, budžetski deficit Rumunije procenjuje se na 8% u 2024. godini i na 7,9%. u 2025. U prolećnoj prognzi Evropska komisija  javila je da će Rumunija zabeležiti  buždetski defcit od 6,9% ove godine i od 7% u 2025. Prema navodima Komisije, visoki deficit  je posledica uzbraznog rasta državnih troškova nakon povećanja ličnih dohodaka i penzija u javnom sektoru i troškova za usluge. Usporeni rast budžetskih prihoda posledica je slabije privredne aktivnosti od očekivanja. Dobra vest je ta da se očekuje smanjenje stope inflacije sa 10% u 2023. godini na oko 5,5% ove godine. Ali, pritisak na cene ostaje i dalje veoma snažan zbog unutrašnje potražnje usled povećanja plata i penzija, upozorava Evropska komisija. Uprkos sporijem privrednom rastu,  postoji velika potražnja za radnom snagom, dok se stopa nezaposlenosti ove i iduće godine procenjuje se na 5,5%, a u 2026. na 5,4%. Očekuje se da će se javni dug povećati sa 48,9% u 2023. godini na skoro 60% u 2026. U prognozi ni reči o eventualnim efektima potencijalnih mera Vlade Rumunije za smanjenje budžetskog deficita na budžetske prihode i rashode,  mere predvidjene srednjoročnim fiskalnim planom, koji je Bukurešt u oktobru dostavio Evropskoj komisiji. Ove mere Vlada nije detalno predstavila u ovoj etapi,  iako mogu smanjiti u velikoj meri javni deficit u odnosu na prognzu, ako su adekvatno zamišljene i sprovedene u  budžetu za 2025. godinu. U svom poslednjem izveštaju MMF je korigovao na dole privredni rast Rumunije sa aprilske procene od 2,8% na 1,9%.

  • Nacionalni plan oporavka i otpornosti – odobrenje uz primedbe

    Nacionalni plan oporavka i otpornosti – odobrenje uz primedbe

    Evropska komisija je privremeno odobrila treći zahtev Rumunije za isplatu iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, ali čeka dodatne informacije od vlade Bukurešta kako bi mogla da izvrši punu isplatu. Prema oceni Komisije, Rumunija je delimično ispunila neke od pretpostavljenih reformi i investicija, tako da Bukurešt ima najviše sedam meseci da izvrši neophodne korekcije, kako bi u potpunosti dobio oko 2 milijarde evra. Uopšteno govoreći, Izvršni odbor zajednice kaže da je Rumunija ispunila 62 od 68 reformskih ili investicionih prekretnica. Među postignutim tačkama su podsticanje energetske efikasnosti u industriji, reforma javnog penzionog sistema i ulaganja u poboljšanje energetske efikasnosti postojećeg fonda nekretnina.

    Komisija je, s druge strane, utvrdila i da, na primer, nije ispunjena reforma upravljanja državnim preduzećima, ulaganja u oblasti saobraćaja ili reforma fiskalnog režima mikro preduzeća. Kao rezultat toga, Brisel je predložio delimičnu obustavu plaćanja i sada očekuje dodatna pojašnjenja rumunske vlade u roku od mesec dana. Ako se ova pojašnjenja smatraju dovoljnim, Komisija će u potpunosti isplatiti 2 milijarde evra. Ako ne, izvršiće delimičnu isplatu, a Rumunija će imati drugi period, ovog puta od šest meseci, da ispuni neizvršene prekretnice. Komisija nije javno saopštila vrednost prekretnica koje smatra neispunjenim, već samo Vladi Rumunije.

    „Rumunija će dobiti značajan iznos od ostvarenih prekretnica iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Ni u kom slučaju se zahtev za isplatu ne obustavlja ili se ne obustavlja sav novac – uverio je ministar evropskih investicija i projekata Adrijan Kaču. U jeku predizborne kampanje za predstojeće predsedničke i parlamentarne izbore, predsednik Nacionalne liberalne partije Nikolaje CČuka, kandidat za najviši položaj u državi, zatražio je od svog protivkandidata, premijera Marčela Čolakua, da hitno objasni šta će učiniti da Rumunija ne izgubiti oko 1,1 milijardu evra iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. „Ovaj opozicioni cirkus nikome ne pomaže. A sve na šta se Komisija pozivala su stvari koje su se dešavale tokom vašeg mandata – odgovorio je lider Socijaldemokratske stranke, koji vodi Vladu čiji je deo i Nacionalna liberalna partije.

    Podsećamo da Rumunski plan za oporavak i otpornost uključuje širok spektar investicionih i reformskih mera. Plan će biti finansiran sa 28,5 milijardi evra, od čega 13,6 milijardi evra u vidu grantova i 14,9 milijardi evra u vidu kredita.

  • Vesti – 23.09.2024

    Vesti – 23.09.2024

    Rumunska vlada odobrila je u ponedeljak prvu ovogodišnju korekciju budžeta. Ova korekcija je pozitivna i povećaće deficit na 6,9% bruto domažeg proizvoda, čak i ako Ministarstvo finansija procenjuje i povećanje prihoda. Novac će se, uglavnom, koristiti za sufinansiranje investicionih projekata, ali je predviđeno i povećanje sredstava za isplatu povećanja plata odobrenih povodom ovogodišnjih protesta. Rumunski premijer Marčel Čolaku rekao je da su na ovaj način postupile i razvijene zemlje Evrope, poput Nemačke i Francuske, koje su podržavale investicije uz povećanje deficita. On je naveo da je ova vrednost deficita održiva, s obzirom da 8,5 leja od 10 utrošenih ide za izgradnju autoputeva, bolnica, škola, gasovoda, vodovoda i drugih ciljeva od lokalnog interesa. Premijer je rekao i da će investicije vratiti u budžet 8 puta više od novca koji im je dodeljen, kao što se dešava u slučaju izgradnje autoputa.

    Predsednik Klaus Johanis predvodiće 24. i 25. septembra rumunsku delegaciju na segmentu na visokom nivou 79. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN), koje će se održati u Njujorku. Centralna tema sesije je „Jedinstvo u različitostima za napredak mira, održivog razvoja i ljudskog dostojanstva za sve, svuda“. Kako se navodi u saopštenju predsedničke administracije, rumunski šef države će u sredu podržati nacionalnu intervenciju, kada će se zalagati za održavanje multilateralnog dijaloga, posebno u formatu Ujedinjenih nacija, kao suštinskog elementa regionalne i globalne bezbednosti. Takođe će istaknuti napore i doprinos Rumunije, na svim nivoima, rešavanju aktuelnih globalnih problema, od bezbednosnih kriza kao što su rat u Ukrajini ili sukob na Bliskom istoku, do velikih izazova za čovečanstvo, uključujući klimatske vanredne situacije ili sajber pretnje.

    Rumunija bi od Evropske komisije dobila 21,6 miliona evra za poljoprivrednike koji su u proleće i rano leto bili pogođeni izuzetno nepovoljnim klimatskim pojavama. Odluka je doneta na AgriFish savetu, koji se održava u Briselu i gde Rumuniju predstavlja ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Florin Barbu. Tako je Evropska izvršna vlast predložila izdvajanje oko 120 miliona evra iz rezerve za poljoprivredu, za direktnu podršku poljoprivrednicima u Rumuniji, Bugarskoj, Nemačkoj, Estoniji i Italiji. Barbu je naveo da je to prvi put da poljoprivrednici dobijaju odštetu u godini u kojoj su se dogodile nesreće. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede iz Bukurešta, za useve iz jeseni 2023. godine više od 16.000 poljoprivrednika zatražilo je utvrđivanje i procenu štete na usevu. Na površini od preko 320.000 hektara zaključen je zapisnik o konstataciji i proceni štete, od kojih je većina pogođena u procentima između 50% i 100%. Florin Barbu je pokazao da je ove godine, prema procenama, pogođeno skoro 2 miliona hektara prolećnih useva, kukuruza i suncokreta i 100.000 hektara jesenjih useva, pšenice i uljane repice.

    Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije objavilo je Vodič za birače putem pošte za ovogodišnje predsedničke i parlamentarne izbore. Prema dokumentu, rok do kog se Rumuni sa prebivalištem u inostranstvu mogu upisati u birački spisak za ovu vrstu glasanja je 10. oktobar za predsedničke izbore i 17. oktobar za parlamentarne izbore. Registracija se vrši popunjavanjem onlajn obrasca na veb stranici votstrainatate.ro, kojom upravlja Stalna izborna uprava.

    Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku učestvovala je u nedelju, na otvaranju Samita o budućnosti, održanom u Njujorku. Događaj, koji je prethodio Nedelji na visokom nivou 79. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija, počeo je usvajanjem Pakta za budućnost. Ministarka Luminica Odobescu održala je govor tokom Interaktivnog dijaloga na temu Konsolidacija multilateralizma za međunarodni mir i bezbednost, kojom prilikom je potvrdila podršku Rumunije efikasnom multilateralizmu, usredsređenom na principe Ujedinjenih Nacija. Istovremeno, istakla je i značaj poštovanja međunarodnog prava, ljudskih prava i demokratskih vrednosti, kao suštinskih pretpostavki u sprovođenju Pakta za budućnost.

     

  • Vesti – 24.07.2024

    Vesti – 24.07.2024

    Rumunija je kredibilan, prisutan i poštovan regionalni, evropski i međunarodni akter, pružalac bezbednosti i stabilnosti, izjavio je rumunski predsednik Klaus Johanis na otvaranju Godišnjeg sastanka rumunske diplomatije, koji se održava u Bukureštu. Predsednik se založio za konsolidaciju uloge i uticaja u Evropskoj uniji i NATO-u i produbljivanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama. O partnerstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama, Johanis je rekao da je ono suštinski stub rumunske spoljne politike, da je postalo robusnije i steklo više sadržaja. Što se tiče odnosa sa susednom Republikom Moldavijom, predsednik Rumunije je pokazao da to predstavlja strateški prioritet, a bilateralna saradnja je dostigla „najviši nivo u istoriji”. Takođe, naveo je Johanis, Bukurešt je promovisao i konstruktivan odnos sa kijevskom administracijom. Na kraju, ali ne i manje važno, rumunski predsednik je naveo da pristupanje šengenskom prostoru i sa kopnenim granicama, kao i pristupanje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj ostaju prioritetni ciljevi rumunske diplomatije.

    Zamenik premijera Luksemburga Gzavje Betel izrazio je u sredu uverenje da je mesto Rumunije u Šengenu i da na granici „kontrole moraju da prestanu”, u zajedničkoj izjavi za štampu koju je dao zajedno sa rumunskim ministrom spoljnih poslova Luminicom Odobesku na marginama godišnjeg sastanka rumunske diplomatije. Gzavije Betel je, s druge strane, napomenuo da je posetio vojnu bazu Cinku (centar), posle slične posete u septembru, kako bi pokazao „podršku i solidarnost” vlade prema luksemburškoj omladini. Ministarka Luminica Odobesku je sa svoje strane izjavila da Rumunija želi sadržajniju saradnju sa Velikim Vojvodstvom Luksemburga, uključujući i u oblasti odbrambene industrije. Ona je zahvalila na prisustvu luksemburških trupa na rumunskoj teritoriji u okviru jačanja odvraćanja i odbrane NATO-a na istočnom krilu i Crnom moru.

    Rumunija bi trebalo da završi proces koji je pokrenut o uzimanju u obzir preporuka Venecijanske komisije o zakonima o pravosuđu i da ubrza svoje napore da obezbedi efikasne javne konsultacije pre usvajanja zakona, preporučuje Evropska komisija u godišnjem izveštaju o vladavini prava, objavljenom u sredu. Iako je u ovoj oblasti postignut određeni napredak, izvršna vlast Evropske unije preporučuje Bukureštu da nastavi sa svojim naporima da obezbedi adekvatne ljudske resurse za pravosudni sistem, uzimajući u obzir evropske standarde. Druga preporuka je da se preduzmu mere kako bi se obezbedila efikasna istraga i krivično gonjenje krivičnih dela u pravosudnom sistemu, uključujući dela korupcije. Izvršna vlast Evropske unije, međutim, priznaje da je Rumunija postigla određeni napredak u tom pogledu. Rumunska ministarka pravde Alina Gorgiu navodi da je izveštaj o vladavini prava u Rumuniji najbolji do sada. Glavni zaključak petog izdanja godišnjeg izveštaja Komisije o vladavini prava u zemljama članicama je da su one i Unija u celini mnogo bolje pripremljene da otkriju, spreče i odgovore na nove izazove, što doprinosi otpornosti evropskih demokratija i podržava međusobno poverenje u Evropskoj uniji, kao i nesmetano funkcionisanje jedinstvenog tržišta.

    Generalni inspektorat za vanredne situacije poslao je sinoć RO-ALERT poruku za sever okruga Tulča (jugoistok), obaveštavajući stanovništvo o mogućnosti pada nekih predmeta iz vazdušnog prostora na teritoriju u blizini granice sa Ukrajinom. Poruka je objavljena nakon što su strukture odbrane i nadzora granice primetile nekoliko ruskih dronova, uključenih u napade na ukrajinsku infrastrukturu, koji su se približavali rumunskoj granici. Ministarstvo nacionalne odbrane saopštilo je da trenutno timovi nastavljaju potragu za mogućim ostacima dronova koji su pali na državnu teritoriju. Isti izvor je naveo da su dva aviona F-16 rumunskog ratnog vazduhoplovstva doletela u to područje radi praćenja situacije.

    Rumunija može postati pravi snabdevač energetske bezbednosti u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, istakao je predsednik Klaus Johanis u poruci upućenoj u sredu učesnicima 5. ministarskog sastanka Partnerstva za transatlantsku saradnju u oblasti energetike i klimatske promene u Bukureštu.   Prema rečima šefa države, „Rumunija ima mnogo vrednih mogućnosti, a energetski sektor ogroman potencijal”.  Klaus Johanis je istakao da je Rumunija poslednjih godina pokazala solidarnost nudeći tranzitnu i energetsku podršku Ukrajini i Republici Moldaviji. Istovremeno, on je potvrdio ambiciju Rumunije da razvije sopstveni nuklearni energetski program, povećanjem kapaciteta Černavoda (jugoistok), ali i istraživanjem inovativnih rešenja, kao što je tehnologija malih modularnih reaktora. Klaus Johanis je takođe pomenuo da kroz rumunske projekte prirodnog gasa na moru, region Crnog mora postaje pravi „okrugli sto“ energetske diplomatije, obeležje jedinstva i saradnje, promovišući dugoročnu stabilnost i prosperitet. A energetska tranzicija, kaže šef države, trenutno je ključni faktor za održivu ekonomiju.

    Četvoro dece jedne rumunske porodice koju su odveli socijalni radnici u Lidsu, u Engleskoj, vratiće se, privremeno, porodici.  Kako je saopštila rumunska uprava za zaštitu prava deteta i usvojenje, njih četvoro će ostati u brizi strica. Odluku je doneo britanski sud i ona je za sada važeća samo tokom saslušanja i istrage koja je u toku. Veliki sukob dogodio se prošlog četvrtka u gradu Lidsu. Nekoliko Rumuna započelo je nasilan protest, u kontekstu u kojem su britanske vlasti odlučile da četvoro dece treba da budu preuzete na staranje države, nakon što se jedno od njih pojavilo u bolnici sa udarcem u glavu.

    U Rumuniji će uglavnom biti nestabilno vreme i u većem delu zemlje že zahladniti, čak i znatno u jugoistočnim predelima. U istočnoj polovini zemlje i u planinskom području doći će do obilnog naoblačenja, pljuskova, kratkotrajnog pojačanja vetra i grmljavine. U kratkim vremenskim periodima ili kroz akumulaciju, količine vode će prelaziti 15…25 l/m2 a mestimično čak 40…50 l/m2. Biće izolovanih uslova za grad.

  • Bilans evropske komesarke Adine Valean

    Bilans evropske komesarke Adine Valean

    Evropska komisija dodelila je Rumuniji 12 milijardi evra, u poslednjih 5 godina, za projekte u oblasti saobraćajne infrastrukture, izjavila je evropska komesarka za saobraćaj Adina Valean, povodom predstavljanja bilansa na kraju svog mandata. Predstavnica Rumunije u briselskoj izvršnoj vlasti precizirala je da je preko Evropskog mehanizma za interkonekciju, kojim direktno upravlja, prebačeno više od 850 miliona evra, a novac je bio namenjen za finansiranje 26 velikih projekata. Prema njenim rečima, Rumunija se nalazi na 6. mestu u Evropskoj uniji po izdvajanju sredstava, posle Poljske, Italije, Francuske, Nemačke i Češke.

    Valean je pokazala da je tokom njenog mandata Rumunija dobila i novi transportni koridor, koji će obezbediti efikasniju vezu severoistočne oblasti sa ostatkom regiona zemlje. Reč je o transportnom koridoru sever-Jug koji povezuje Baltičko more, Crno more i Egejsko more i koji zahteva nove transportne standarde, nove urbane čvorove i novu brzinu saobraćaja na železnici. Što se tiče luke Konstanca, najveće rumunske luke na Crnom moru, koju je Valean nazvala „srcem koridora solidarnosti“ kao rezultat suštinske uloge koju ima u pomaganju Ukrajini, luka je dobila 162 miliona evra od Evropske unije za unapređenje železničke infrastrukture. Komesarka Evropske unije je rekla da smatra da luka Konstanca treba da ostane kapija u prostor zajednice za robu iz Azije, na srednjem transportnom koridoru, i da je ovu temu iznela međunarodnom formatu na nivou G7. Evropska zvaničnica je takođe rekla da je projekat Fast Danube II, koji ima za cilj poboljšanje uslova plovidbe na zajedničkom rumunsko-bugarskom sektoru Dunava, blizu dobijanja evropskih sredstava.

    Što se tiče industrije drumskog saobraćaja u Rumuniji, Adina Valean je navela da ovaj sektor privrede učestvuje sa 6,5% u bruto domaćem proizvodu i da su profesionalni vozači proglašeni neophodnim radnicima za privredu Evropske unije. Istovremeno, sa preko 94 miliona evra iz evropskog budžeta finansirana su ulaganja na graničnim prelazima Rumunije sa Republikom Moldavijom i Ukrajinom, rekla je komesarka. Povodom situacije u Nacionalnoj kompaniji za vazdušni saobraćaj Rumunije – TAROM, koju su stvorili neki piloti koji su se u ponedeljak proglasili nesposobnim za letenje, Valean je rekla da je ovaj gest izazvao neprijatnosti putnicima koji su trebali da budu obavešteni unapred da bi mogli da drugačije planiraju svoja putovanja. Ona je naglasila da ovaj problem ne sluti na dobro, u kontekstu u kojem avio-operater ima koristi od državne pomoći koju je odobrila Evropska komisija, priliva sredstava koji je napravljen na osnovu plana restrukturiranja, sa preciznim uslovima. Adina Valean je istakla da će ovo leto biti teško sa stanovišta vazdušnog saobraćaja, posebno za zemlje Jugoistočne Evrope, u kontekstu povećanja vazdušnog saobraćaja i obima putnika, kao i da incidenti poput ovog u TAROM-u ne pomažu. Bez obzira na situaciju, zaključila je komesarka, prava putnika se moraju poštovati.

  • Pregovori o rukovodećim pozicijama u Evropskoj Uniji

    Pregovori o rukovodećim pozicijama u Evropskoj Uniji

    Nezvanično okupljeni početkom ove nedelje, prvi put posle izbora za Evropski parlament održanih od 6. do 9. juna, evropski šefovi država i vlada raspravljali su u Briselu o dodeli „najviših poslova“, odnosno najviših funkcija u Evropskoj Uniji. Tačnije, razgovaralo se o predlozima Evropskog saveta za tri od četiri glavna mesta u EU: predsednika Komisije, predsednika Saveta i šefa diplomatije. Buduće nosioce imenuje Savet, a o njima mora glasati i Parlament. U pregovorima se mora uzeti u obzir i konfiguracija parlamentarne većine koja je rezultat izbora, ali i potreba za balansom između zapadnih i istočnih država.

    Najveće šanse za predsedavanje Komisijom ima aktuelna šefica izvršnog odbora zajednice Ursula fon der Lajen. I to u uslovima kada evropskim političkim kontekstom nakon izbora novog zakonodavnog tela dominira Evropska narodna partija (EPP), koja uključuje formacije 13 od 27 lidera, kao i Hrišćansko-demokratska unija iz koje potiče fon der Lajen. Da bi nastavila da vodi evropsku izvršnu vlast, Ursula fon der Lajen mora da ispuni i kvalifikovanu većinu od najmanje 15 zemalja, koje predstavljaju 65% stanovništva Unije, a potom i apsolutnu većinu od 361 člana novog Evropskog parlamenta, koji će glasati po prvi put na novoj sednici 16. jula.

    Zajedno sa šefom Komisije, države članice moraju da odluče ko će biti budući predsednik Evropskog saveta, kao i šef evropske diplomatije. Socijaldemokrate, druga politička grupacija u Evropskom Parlamentu, traže da bivši portugalski premijer Antonio Kosta nasledi Belgijanca Šarla Mišela. Ovaj 62-godišnji portugalski socijalista je prošlog novembra bio primoran da podnese ostavku na čelu vlade u Lisabonu, jer je u svojoj zemlji pod istragom zbog trgovanja uticajem, ali mnoge diplomate smatraju da to nije nepremostiva prepreka, s obzirom da se čini da se sumnja u njega rasipa. Španski premijer Pedro Sančez ili bivši italijanski premijer Enriko Leta su druge opcije o kojima se spekuliše za mesto predsednika Evropskog saveta.

    Treća grupa koja je  u većini u Evropskom parlamentu – Renew – koja verovatno oseća da ima pravo da preuzme šefa evropske diplomatije, pa otuda spominjanje imena estonske premijerke Kaje Kalas ili belgijskog premijera Aleksandra De Krua, oboje deo grupa Renew. Istovremeno, čini se da je Roberta Mecola, predsednica Evropskog parlamenta od januara 2022. godine, obezbedila četvrtu od najvažnijih funkcija u Evropskoj Uniji. Element koji komplikuje pregovore tiče se podele funkcija između zapadne i istočne Evrope. Čini se da Zapad ima nominacije na svim frontovima, dok Istok ima samo Kaju Kalas, estonsku premijerku. Lideri će zvaničnu odluku doneti na samitu koji će se održati 27. i 28. juna, na kojem će se razgovarati i o političkim ciljevima za narednih pet godina u važnim oblastima kao što su odbrana i ekonomija.

  • Vesti – 17.06.2024

    Vesti – 17.06.2024

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je izjavio da bi želeo da vodi razgovore o miru s Rusijom čak i sutra, ako se ruske trupe povuku iz njegove zemlje, ali je dodao da Vladimir Putin nije raspoložen da zaustavi rat. Na kraju konferencije iz Švajcarske, na kojoj je učestvovalo skoro 100 svetskih lidera, na kojoj se razgovaralo se o predlozima za mir iz Kijeva, predsednik Zelenski je rekao da konačna izjava bi mogla poslužiti za buduće razgovore o miru. „Prenećemo budućim generacijama efikasni mehanizam za implementaciju Povelje Ujedinjenih Nacija, a usvojena izjava ovih dana na samitu odražava u potpunosti našu nameru i ostajhe otvorena za sve koji poštuju Povelju Ujedinjenih Nacija“, izjavio je Volodimir Zelenski. Na samitu je učestvovalo 93 zemlje, a nisu prisustvovali Rusija i Kina. Konačnu izjavu je potpisalo samo 80 država. Među državama koje nisu podržale dokument su Brazil, Meksiko, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Indija, Indonezija, Vatikan.

    Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, učestvovao je u ponedeljak na neformalnom sastanku Evropskog Saveta, u okviru kog su evropski lideri diskutovali o sastavu buduće izvršne vlasti zajednice, nakon nedavnih evropskih parlamentarnih izbora. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen favorit je za drugi mandat, nakon što ju je predložila Evropska narodna partija, koja ostaje glavna politička grupacija u novom parlamentu Unije. Šefovi država i vlada u Evropskoj uniji pregovaraju o ovoj nominaciji, a paralelno, svaka država će u proseku imenovati po jednog komesara za određenu oblast. Takođe se vode pregovori za raspodelu domena ili portfelja komesara za svaku pojedinačnu državu. Prema dopisniku Radija Rumunije u Briselu, druga tema na samitu je podrška i situacija u Ukrajini, posebno nakon što je tokom vikenda održana konferencija u Švajcarskoj i nakon izjava predsednika Putina o uslovima za početak mirovnih pregovora. Dosadašnje evropske reakcije pokazuju da predlozi Moskve uopšte ne odgovaraju principima koje podržavaju i Ukrajina i demokratije u okviru Ujedinjenih nacija.

    Premijer Rumunije Marčel Čolaku započeo je zvaničnu dvodnevnu posetu državi Bavarskoj u Nemačkoj, u kontekstu obeležavanja 25 godina rumunsko-bavarskih odnosa. On će u utorak, zajedno sa premijerom države Markusom Soderom, koordinirati prvi zajednički sastanak vlada Rumunije i Bavarije. Razgovaraće se o spoljnoj i evropskoj politici, bezbednosti, saradnji u oblasti unutrašnjih poslova, socijalnim pitanjima i radu. „Ekonomska dimenzija je stub naše saradnje. Među nemačkim državama, Bavarska je najvažniji investitor i komercijalni partner za Rumuniju, sa obimom trgovine većim od 8 milijardi evra“, naglasio je Marčel Čolaku. „Želimo da velike kompanije sa sedištem u Bavarskoj u automobilskoj, inženjerskoj i vazduhoplovnoj industriji investiraju u Rumuniju“, rekao je rumunski velikodostojnik. Rumunska zajednica je najveća strana zajednica u Bavarskoj. Prema zvaničnim podacima, tamo je naseljeno 213.000 rumunskih državljana.

    Rumunski Senat je u ponedeljak svečanim skupom obeležio 160 godina postojanja. Sadašnji i bivši čelnici institucije dočarali su njen značaj i ulogu u razvoju rumunske države i demokratije. Predsednik Senata Nikolaje Čuka ukazao je da je demokratija jaka onoliko koliko je jaka parlament. „Istovremeno, jak parlament je parlament koji uživa poverenje naroda. Poverenje ljudi je temelj koji određuje stabilnost političkog režima“, rekao je zvaničnik. A privremeni predsednik Predstavničkog doma, Alfred Simonis, cenio je ulogu Senata u jačanju rumunske demokratije

    Rumunija je u ponedeljak pobedila Ukrajinu, tri prema nula, jedan prema nula na poluvremenu, u prvom meču Evropskog prvenstva u Nemačkoj. Golove su postigli Nikolaje Stanču, Razvan Marin i Denis Draguš. Prvenstvo okuplja 24 ekipe u šest grupa od po četiri tima. Reprezentacija Rumunije, koja se nalazi u grupi E, sastaće se i sa selekcijom Belgije, 22. juna u Kelnu, i selekcijom Slovačke 26. juna u Frankfurtu. Za Rumuniju je ovo šesto učešće na Evropskom prvenstvu, posle 1984, 1996, 2000, 2008. i 2016. Rumuniju na EURO 2024. predstavlja i sudijska brigada koju čine Ištvan Kovač (centralni sudija), dva asistenta sudije i jedan VAR sudija (sistem video pomoći).

     

  • Traži se spasonosno rešenje za rumunsku aviokompaniju TAROM (25.04.2024)

    Traži se spasonosno rešenje za rumunsku aviokompaniju TAROM (25.04.2024)

    Do kraja aprila meseca Evropska komisija dodeliće pomoć Nacionalnoj aviokompaniji TAROM koja će kasnije preći u etapu ekonomske reorganizacije, izjavio je rumunski ministar saobraćaja Sorin Grindeanu. Vazdušni operator, vlasništvo rumunske države, nalazi se već više godina u nezavisnoj ekonomskoj situaciji i brojni spasonosni planovi nisu doneli očekivane rezultate. Prema najnovijim podacima u prvom tromesečju prošle godine TAROM je zabeležio gubitak od 50 miliona leja, odnosno oko 10 miliona evra, istina manji gubitak nego u istom periodu 2022. kada je iznosio 41,8 miliona evra. U ovoj situaciji ministar saobraćaja je izjavio da novi spasonosni plan predvidja ,,postavljanje TAROM-a na solidne ekonomske principe”: ,,Posle ove pomoći od Evropske komisije mi treba da predjemo na etapu reorganizacije TAROM-a. Otvoreni smo za svaki predlog koji će postaviti aviokompaniju na solidne ekonomske principe.”

    Grindeanu je sugerisao da bi plan reorganizacije TAROM-a mogao da predvidi i otpuštanje oko 50% osoblja jer aviokompanija ima trenutno neodrživ broj radnika: ,,Kompanija veličine TAROM-a, koja se bazira na korektne osnove ima oko 500-600 zaposlenih, od kojih 90% poredstavljaju vazduhoplovno osoblje. Mi imamo dvostruko veći broj radnika .”

    Ministar saobraćaja je naglasio da rumunska država ne može da dodeli pomoć kompaniji TAROM jer bi prekršila Zakon o konkurenciji i evropske direktive o državnoj pomoći. Ministar smatra da u ovim uslovima treba da se traže alternative da bi se izašlo iz ovog ,,začaranog kruga”, a jedno od rešenja može da bude identifikovanje investitora u novije avione kako bi TAROM poboljšao svoje usluge. Grindeanu je precizirao da su rešenja za spas aviokompanije analizirana i povodom četvoronedljne posete vladine delegacije predvodjene premijerom Marčelom Čolakuom Srednjem Istoku.

    Osnovana 1954. godine aviokompanija TAROM obavlja aktivnost pod autoritetom Ministarstva saobraćaja. Kompanija je članica Medjunarodne asocijacije za vazdušni prevoz i Alijanse Skajtim (SkyTeam). Raspolaze sa 18 aviona i osptvenim avionima i avionima partnera leti ka 70 destinacija.