Radio România Internațional

Tag: Evropska unija

  • Rumunija, najveći proizvođač gasa u Evropskoj uniji

    Rumunija, najveći proizvođač gasa u Evropskoj uniji

    Rumunija je postala najveći proizvođač gasa u Evropskoj uniji, zahvaljujući proizvodnji od 2,3 milijarde kubnih metara gasa dobijenog u drugom kvartalu, „zbacivši“ Holandiju, koja je zabeležila proizvodnju od 2,2 milijarde kubnih metara. Prema rečima ministra energetike Sebastijana Burduže, u odnosu na prošlu godinu rumunska proizvodnja gasa je povećana za 1%. On je istakao da je najzaslužniji Romgaz, kompanija u portfelju Ministarstva energetike, koja je imala šestomesečnu proizvodnju gasa za 5% veću u odnosu na isti period prošle godine. Ministar je napomenuo da su u istom periodu Rumuni dobili četvrtu najjeftiniju cenu gasa, prema podacima Evrostata. „Od 2027. godine, preko dubokomorskog gasa iz Crnog mora, mi ćemo efektivno udvostručiti našu proizvodnju gasa u Rumuniji. Imaćemo još bolju cenu gasa, privući ćemo još više investicija u privredu i podržaćemo ceo region da smanji zavisnost od ruskog gasa“, predviđa šef energetike.

    Đorđe Serđu Nikulesku, predsednik Nacionalnog regulatornog tela u oblasti energetike, dao je na javnoj televiziji dodatna objašnjenja:

    „Pre svega, ovo ne bi moglo da se desi bez kontinuiranog napora na strani investicija kompanija koje proizvode prirodni gas u Rumuniji, jer svi znamo da nalazišta prirodnog gasa beleže prirodni pad proizvodnje svake godine; kako ležište eksploatišete duže vreme, ono se prazni i prirodni gas koji ostaje u ležištu teže je izvući na površinu. Ali, rumunska državna kompanija Romgaz se obavezala i naporima potpomognutim investicijama uspela da u početku održi proizvodnju prirodnog gasa, odnosno da kroz investicije praktično smanji prirodni pad, i sada je uspeo kroz investicije povećati proizvodnju prirodnog gasa. Ne smemo zaboraviti da od 2022. godine, od juna, imamo dodatnih milijardu kubnih metara koja ulazi u nacionalni transportni sistem, kroz investiciju kompanije Black Sea Oil&Gas, koja vadi gas iz Crnog mora. Šta nam ove stvari znače? Pre svega, pozicija regionalnog lidera, najvažnijeg, najvećeg proizvođača prirodnog gasa na nivou Evropske unije“.

    Ovaj status omogućava da rumunska energetska politika utiče na region i da se na taj način mogu bolje zadovoljiti potrebe rumunske privrede i domaćih potrošača u Rumuniji, istakao je Nikulesku.  S druge strane, nadležni su uverili da cene gasa i struje ove zime neće biti veće u odnosu na prošlu zimu. Podsećamo da je do 31. marta naredne godine na snazi kompenzacija, odnosno ograničavanje cena ovih resursa za domaće potrošače.

  • Mešanje Rusije u izbore iz Republike Moldavije

    Mešanje Rusije u izbore iz Republike Moldavije

    Skoro 3 i po decenije nakon proglašenja nezavisnosti, dolazi izborna nedelja za Republiku Moldaviju koja može presudno da oblikuje njenu budućnost. 20. oktobra građani male države koja se nalazi na istoku, u susedstvu Rumunije i sa većinskim rumunskim govornim stanovništvom izlaze na birališta da izaberu svog predsednika i da na referendumu iznesu svoje mišljenje o uključivanju pristupanja Evropskoj uniji u Ustav. Referendum je raspisala aktuelna predsednica Maja Sandu, kandidatkinja za novi mandat i veliki favorit izbora, međunarodno cenjena političarka zbog hrabrosti i odlučnosti kojom je malu državu izvela na evropski put. Svesna rizika da nekadašnji vazal iz sovjetskog doba definitivno napusti svoju sferu uticaja, Rusija na sve načine pokušava – prema rečima zapadnih partnera Moldavije – da utiče na ishod predsedničkih izbora i referenduma.

    Sjedinjene Američke Države su uvele sankcije za nekoliko entiteta i pojedinaca iz Rusije zbog mešanja u izbore u Republici Moldaviji, optužujući ih da su organizovali kampanju za kupovinu glasova i podršku prokremljskim kandidatima. U ponedeljak je bio red na Evropsku uniju da usvoji slične mere. Savet Unije uveo je ograničenja protiv pet osoba i entiteta odgovornih za akcije destabilizacije u Kišinjevu. „Moldavija – rekao je šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel u saopštenju za javnost – suočava se sa masovnim direktnim pokušajima Rusije da destabilizuje zemlju i izazovima koji su rezultat agresorskog rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine“. „Ovo je direktna pretnja jednoj suverenoj zemlji, njenom demokratskom životu, njenom putu ka Evropskoj uniji. Evropska unija će nastaviti da pruža svu podršku opravdanim težnjama naroda Moldavije“, naglasio je Borel.

    Među sankcionisanim licima je i Evghenia Gucul, guvernerka autonomne teritorijalne jedinice Gagauzija, koja se smatra odgovornom za promovisanje separatizma u tom regionu, kojim pokušava da sruši ustavni poredak i ugrožava suverenitet i nezavisnost Republike Moldavije. Na spisku sankcionisanih su još tri visoka zvaničnika iz iste teritorijalne jedinice. Sankcionisano je i nevladino udruženje sa sedištem u Rusiji čiji je cilj da promoviše interese Moskve u inostranstvu i njen direktor. Oni koji su na meti sankcija biće podvrgnuti zamrzavanju svojih sredstava iz Evropske unije i zabrani dobijanja sredstava ili ekonomskih resursa, direktno ili indirektno. Broj onih koji su na meti režima restriktivnih mera sada je dostigao 18, 16 lica i dva entiteta.

    Rumunija je preko ministarke spoljnih poslova Luminice Odobesku pozdravila usvajanje novih sankcija i podsetila na značaj nastavka napora Evropske unije da ojača otpornost Republike Moldavije, u pozadini intenziviranja dezinformacija i hibridnih akcija Rusije protiv ove države.

     

  • Evrobarometar posle evropskih izbora (04.10.2024)

    Evrobarometar posle evropskih izbora (04.10.2024)

    Economska situacija bila je glavni razlog za izlazak Rumuna na ovogodišnje evroparlamentarne izbore, navodi se u Evrobarometru čije je rezultate objavio Evropski parlament. Za 45% Rumuna privredna situacija je bila glavni razlog za izlazak na glasanje u junu, a za 44% povećanje cena i troškova života. Prema ispitivanju javnog mnjenja, Rumuni su po optimizmu u budući evropski blok iznad evropskog proseka. Drugi razlozi za izlazak na glasanje bili su socijalna zaštita, standard, pristup lekarskim uslugama, medjunarodna sitiacija, demokratija, pravna država, odbrana i bezbednost. Prema rezultatima ispitivanja rumunska podrška Evropskoj uniji ostaje i dalje visoka, uprkos ekonomskim problemima. 65% evropskih državljana je optimistički raspoloženo kada je reč o budućnosti Evropske unije. Procenat rumunskih državljana kada je reč o budućnosti Unije je od 68%, iznad evropskog proseka, i u porastu je za 7% u odnosu na prolećnu sondažu. Studija pokazuje da se na pripadnost Evropskoj uniji gleda sa odobravanjem i da 7 od 10 ispitanika smatra da je Rumunija imala beneficije od kada je postala članica Unije, procenat koji je stabilan u poslednjim godinama. Unapredjenje saradnje zemalja članica, očuvanje mira i jačanje bezbednosti i doprinos Unije ekonomskom rastu i stvaranju povoljnih uslova na tržištu rada su četiri razloga koji su doneli beneficije. Analiza postizbornog ispitivanja javnog mnjenja sugeriše da glasanje postaje običaj za mnoge evropljane. Na pitanje da li će glasati na izborima, 46% evropskih državljana je odgovorilo da uvek izlazi na birališta. Procenat rumunskih glasača bio je od 35%. U junu izlaznost na glasanje u zemljama Evropske unije bila je najveća u poslednjih 30 godina. ,,Gradjani su nam dali glas da nadjemo povoljne odgovore i rešenja za njihov svakodnevni život”, izjavila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola komentarišući rezultate Evrobarometra. Mecola je dodala de će Parlament ispiuniti data obećanja. ,,U narednim sedmicama analiziraće se novi sastav Evropske komisija kako bi se proverilo dali će analizirati prioritetne aspekte gradjana: troškove života, stanje naše privrede, demokratiju, pravnu državu, migraciju i bezbednost, precizirala je Roberta Mecola.

  • Sastanak rumunske diplomatije

    Sastanak rumunske diplomatije

    Pred kraj svog desetogodišnjeg predsedničkog mandata, Klaus Johanis je poslednji put učestvovao na sastanku sa šefovima misija, konzularnih kancelarija i direktorima Instituta za Rumunsku kulturu povodom Godišnjeg sastanka rumunske diplomatije. Prema rečima šefa države, Rumunija je u poslednjoj deceniji postala kredibilan, prisutan i poštovan regionalni, evropski i međunarodni akter, pravi davalac stabilnosti i bezbednosti. On je rumunskim diplomatama preneo da su glavni spoljnopolitički ciljevi i dalje konsolidacija uloge i uticaja u Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu, produbljivanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama i diversifikacija bilateralnog dijaloga sa partnerima sa svih kontinenata. Predsednik je izjavio da ostaje snažan pristalica procesa proširenja Evropske unije i istakao da Rumunija ostaje posvećena podršci evropskom putu Ukrajine i Republike Moldavije. On je podsetio da je Bukurešt snažno podržao istorijsku odluku o otvaranju pregovora za pristupanje Evropskoj uniji dve susedne države, usvojenu na sastanku Evropskog saveta održanog od 14. do 15. decembra prošle godine. Što se tiče Ukrajine, Rumunija je od prvog dana rata bila u potpunosti solidarna i preduzela je opsežne višedimenzionalne mere podrške, naglasio je Johanis.

    Na nivou bezbednosti i odbrane, kao država članica NATO-a, Rumunija ima konstruktivnu ulogu i balansirajući faktor, budući da osigurava bezbednost i stabilnost, smatra lider iz Bukurešta. Prema njegovom mišljenju, Rumunija trenutno ima najveći stepen odbrane i zaštite u čitavoj svojoj istoriji. Što se tiče strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao suštinskog stuba rumunske spoljne politike, Johanis je naveo da je ono postalo snažnije tokom ovog perioda i da je dobilo više sadržaja. S druge strane, šef države je napomenuo da je tokom deset godina njegovog mandata posebna pažnja posvećena jačanju partnerstva i bilateralnih strateških odnosa sa državama sa kojima imamo zajedničke vrednosti i interese, kao što su Nemačka, Francuska, Španija, Italija, Poljska.

    Ponavljajuća tema i cilj koji još nije u potpunosti ispunjen, pridruživanje Šengenu, takođe je pomenuto ove godine na sastanku rumunskih diplomata. Predsednik je ocenio da je pristupanje Rumunije šengenskom prostoru sa vazdušnim i pomorskim granicama predstavljalo važan etapni uspeh i istakao da ukidanje kontrola na kopnenim granicama takođe ostaje prioritetni cilj. „Uveren sam da ćemo uspeti da završimo ovaj kolektivni napor za dobrobit ne samo rumunskih građana, već prosperitetnije Unije bez veštačkih prepreka“, istakao je šef države. Drugi važan spoljnopolitički cilj je pristupanje zemlje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj. On je pozvao na povećanje međuinstitucionalnih napora za uspešan završetak ovog procesa u najkraćem mogućem roku.

  • Vesti – 27.06.2024

    Vesti – 27.06.2024

    Sjedinjene Američke Države cene nedavnu odluku Bukurešta da Ukrajini ustupi Patriot sistem i lidersku ulogu Rumunije na istočnom krilu NATO-a – navodi se u Zajedničkoj deklaraciji usvojenoj posle sastanka strateškog dijaloga između dve zemlje. Sastanak je održan 21. juna i otvoren je konsultacijama rumunskog ministra spoljnih poslova Luminice Odobesku i američkog državnog sekretara Antonija Blinkena. Prema dokumentu koji je u četvrtak objavilo Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta, Sjedinjene Američke Države su „posvećene podršci modernizaciji odbrane u Rumuniji, jačanju protivvazdušne odbrane i interoperabilnosti“. Takođe, Sjedinjene Američke Države čestitaju Rumuniji, jer su ove godine uspešno otvorile prvi evropski regionalni centar za obuku pilota F-16. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države i Rumunija su u dokumentu naglasile da je kontinuirana agresija Rusije izazvala ozbiljne pretnje u Crnomorskom regionu. „Rumunija i Sjedinjene Američke Države su duboko posvećene jačanju svojih napora da obezbede stabilan i bezbedan crnomorski region“, takođe se ističe u Zajedničkoj deklaraciji.

    Lideri država EU započeli su u četvrtak dvodnevni samit u Briselu, fokusiran na imenovanja u ključnim institucijama bloka Zajednice i usvajanje njegove strateške agende za mandat koji proističe iz izbora za Evropski parlament. 27 lidera, piše agencija EFE, stiglo je u Evropski savet sa već dogovorenim mestima „viših menadžera“ između tri proevropske političke grupe, pogodne za produbljivanje evropskih integracija i konsolidaciju prerogativa Brisela, odnosno Narodna partija (EPP), Socijaldemokrate (S&D) i liberali (Renew). Prema dogovoru između tri grupe, Ursula fon der Lajen iz EPP-a će zadržati svoju funkciju predsednice Evropske komisije, predsedništvo Evropskim savetom će pripasti bivšem portugalskom socijaldemokratskom premijeru Antoniju Kosta, a šef estonske vlade, liberalka Kaja Kalas, biće visoki predstavnik za spoljnu akciju i bezbednosnu politiku. Konačno, mesto predsednika Evropskog parlamenta podelili bi EPP i socijalisti, a prve dve i po godine mandata pripašće aktuelnoj predsednici Roberti Mecoli, iz EPP-a. Druga tačka dnevnog reda Saveta je vojna pomoć Ukrajini. Samit označava i kraj belgijskog predsedavanja Unijom, koje će narednih šest meseci preuzeti Mađarska. Rumuniju predstavlja predsednik Klaus Johanis.

    Šefica diplomatije iz Bukurešta Luminica Odobesku održala je u sredu u Varšavi bilateralne konsultacije sa poljskim kolegom Radoslavom Sikorskim, na marginama učešća na Trilaterali Rumunija – Poljska – Turska. Ministarka Luminica Odobesku je pozdravila dinamičnu i složenu prirodu rumunsko-poljskog dijaloga, obuhvaćenog bilateralnim Strateškim partnerstvom i koji se ogleda u bogatoj agendi političko-diplomatskih kontakata i odličnoj saradnji u pogledu bezbednosti, ekonomije i u sektorima. Takođe je izrazila interesovanje za dalje kapitalizovanje investicionih mogućnosti koje nude obe države, kao i za produbljivanje saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, sa akcentom na infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu i obrazovanje. Rumunska ministarka je pozdravila efikasnu koordinaciju na nivou Evropske unije i NATO-a, kao i u okviru regionalnih formata, a u vezi sa agresijom Rusije na Ukrajinu ponovila je potrebu da se nastavi višedimenzionalna podrška Ukrajini, uključujući vojnu, i važnost obnove civilne infrastrukture ozbiljno pogođene ruskim napadima. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, Luminica Odobesku je takođe istakla važnost nastavka pružanja pomoći Republici Moldaviji za jačanje institucionalnih kapaciteta, upravljanje sajber pretnjama i borbu protiv dezinformacija.

    Fudbalska reprezentacija Rumunije plasirala se u osminu finala Evropskog prvenstva u Nemačkoj, posle remija 1:1 sa Slovačkom u sredu uveče u Frankfurtu. Gol Rumunije postigao je Razvan Marin, iz penala, a njegov uspeh je doveo do plasmana reprezentacije koju vodi Edvard Jordanesku. U osmini finala, 2. jula, Rumunija će dočekati Holandiju, na čuvenoj Alijanc areni u Minhenu. Posle meča, hiljade Rumuna izašlo je na ulice, u velikim gradovima zemlje, da izrazi radost zbog kvalifikacija.

    Holandski premijer Mark Rute je zvanično budući generalni sekretar NATO-a. Ovaj 57-godišnji političar dobio je podršku svih 32 predstavnika u Severnoatlantskom savetu, glavnom telu za donošenje odluka Alijanse, a svoj mandat će preuzeti 1. oktobra. Rute će naslediti Norvežanina Jensa Stoltenberga i poznat je po kritičkom stavu prema Rusiji i po podršci Ukrajini, kako za ulazak u NATO, tako i za ulazak u Evropsku uniju. Holandija takođe vojno podržava Ukrajinu, uključujući i avione F-16 koji imaju dozvolu da gađaju ruske ciljeve. Pored rata u Ukrajini i napetog međunarodnog političkog konteksta, Rute će imati zadatak da se obračuna sa mogućom budućom američkom administracijom na čelu sa Donaldom Trampom, ukoliko se republikanac vrati u Belu kuću posle izbora na kojima će se ponovo suočiti sa aktuelnim demokratskim predsednikom Džoom Bajdenom .

    U Rumuniji, kazne za ropstvo i trgovinu ljudima podvrgnute takvim tretmanima podređenosti više ne mogu biti suspendovane, prema zakonu koji je promulgirao predsednik Klaus Johanis. Dokument predviđa i povećanje kazni za ova krivična dela, koje mogu dostići i do 15 godina zatvora i zabranu određenih prava. Ako radnje u koje su umešane maloletne osobe izvrši javni funkcioner, član porodice ili lice zaduženo za vaspitanje deteta, zaprećene su kazne do 20 godina zatvora. Zakon kažnjava lišenjem slobode od tri do deset godina i proizvodnju, čuvanje, izlaganje, promociju, distribuciju i stavljanje na bilo koji način dostupnosti pornografskog materijala maloletnicima. Štaviše, gledanje ovakvih slika biće kažnjeno kaznom zatvora od pet godina i od jedne do tri godine neovlašćen pristup pornografskim materijalima sa maloletnicima putem kompjuterskih sistema ili drugih sredstava elektronske komunikacije. Kako se navodi u dokumentu, kažnjavaju se i pokušaji izvršenja krivičnih dela ropstva i trgovine ljudima, a pristanak žrtava ne predstavlja izuzeće.

    U poslednje dve decenije, Rumunija je postigla izuzetan napredak u očuvanju lekcija iz prošlosti u kolektivnom sećanju i u borbi protiv antisemitizma, rasizma, ksenofobije i mržnje, rekao je predsednik Klaus Johanis, u kontekstu obeležavanja 83 godine od Pogroma u Jašiju (severoistok) od 28. do 30. juna 1941. godine, u kome je stradalo više od 13 hiljada rumunskih Jevreja. Istovremeno, šef države je istakao da obrazovanje ostaje najefikasnije sredstvo kojim se mogu osujetiti pokušaji negiranja istorije Holokausta i obeshrabriti mogući akti motivisani mržnjom. Klaus Johanis je takođe pomenuo trenutni međunarodni kontekst, gde toksični, antisemitski i rasistički uticaji ponovo pokušavaju da izopače čovečanstvo. Po mišljenju predsednika, ovi pokušaji se mogu odbaciti čvrstim sankcionisanjem svih ispada i promovisanjem poštovanja međunarodnog humanitarnog prava.

  • Rumunija neto korisnik evropskih fondova (13.05.2024)

    Rumunija neto korisnik evropskih fondova (13.05.2024)

    Rumunija je važno poglavlje u konstrukciji Evropske unije. Vidimo veliku šansu u fondovima koji su strigli iz Brisela za modernizaciju infrastrukture i za sve Rumune, izjavio je 9. maja, povodomm Dana Evrope, rumunski ministar za finansije Marčel Bološ. Boroš je dodao da je uveren da evropski novac menja živote. Sa finnansijske strane, ulazak Rumunije u Evropsku uniju je ogromana korist zahvaljujući apsorpciji fondova koje najveroavatnije ne bismo mogli da nabavimo na drugi način. Ministar Bološ je objasnio da za svaki evro koji smo uplatili u evropski budžet, dobili smo nazad 3. ,,Konkretno, od pristupanja Uniji 2007. godine do danas Rumunija je dobila više od 95 miliardi evra, a naš dorinos u evropski budžet bio je od 30 miliardi. Dobili smo 65 miliardi evra, naglasio je ministar za finansije. Od ovih fondova Rumunija je 2020. godine uspela da investira više od 6 miliardi evra, a prošle godine je dostigla rekordnih 16 miliardi evra.

     

    Ulazak Rumunije u Evropsku uniju značio je i integraciju na jedinstveno tržiste i slobodan protok robe, osoba, usluga i kapitala, dodao je ministar Bološ. Bološ kaže da su se od ulaska u Uniju strane investicije udvostručile i iznosile oko 108 miliardi evra u 2022. godini. Atraktivnost Rumunije za evropske kompanije ne leži samo u investicijama, već i u razvoju pojedinih oblasti koje smo u prošlosti zapostavili. Za Rumune razvoj koji je došao istovremeno sa ulaskom u Uniju znaćio je i veće lične dohotke. U poslednjih 17 godina minimalac je povećan 20 puta i sada iznosi 660 evra. Marčel Bološ je podsetio da su mnoge škole i zabavišta podignuta evropskim fondovima kao i 1300 km. izgradjenih i modernizovanih puteva.

     

    Evropskim fondovima za 2014-2020 godinu u modernizaciju, automatizaciju, energetsku efikasnost i osposobljavanje radne snage povećana je produktivnost više od 95 000 rumunskih kompanija, dodao je ministar Bološ. Evropskim fondovima modernizovani su i regionalni aerodromi kao i više hiljada kilometara gasovoda i vodovoda. Važniji od pristupa evropskim fondovima i od materijalnog blagostanja je pristup vrednostima i principima koji vladaju Unijom, a to su pravna država, vladavina zakona, slobodo izražavanja, društvena inkluzija i tolerancija, osobine svojstvene funkcionalnoj demokratiji. Kritičari Evrpopske unije samozvani suveranisti pod plaštom lažnog konzervativizma mrze evropski projekat iako im je jasno da ne mogzu umesto ovoga doneti nešto trajnije.