Radio România Internațional

Tag: Evropski parlament

  • Vesti – 27.11.2024

    Vesti – 27.11.2024

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis sazvao je sastanak Vrhovnog saveta nacionalne odbrane koji će se održati u četvrtak u Bukureštu, saopštila je Predsednička administracija. Analiza mogućih rizika po nacionalnu bezbednost izazvanih delovanjem državnih i nedržavnih sajber aktera na pojedine IT&C infrastrukture, podrška izbornom procesu bice glavne teme sastanka. S druge strane, Nacionalna uprava za administraciju i regulativu u komunikacijama (ANCOM) zatražila je od Evropske komisije detaljnu istragu o uticaju kineske platforme TikTok na izbore u Rumuniji ove godine, tvrdeći da platforma društvenih medija predstavljala značajan rizik za nacionalnu bezbednost i suverenitet rumunske države. Medijske istrage otkrile su činjenicu da se na TikToku vodila intenzivna kampanja promocije pobednika prvog kruga predsedničkih izbora u nedelju.

    Očekuje se da će Ustavni sud Rumunije potvrditi ispravnost prvog kruga predsedničkih izbora do 28. novembra, a kampanja za drugi krug treba da počne 29. novembra. Centralna izborna komisija predstavila je u utorak konačne rezultate nedeljnih izbora. Prema podacima, nezavisni kandidat Kalin Đorđesku zauzeo je prvo mesto sa 22,94 odsto glasova. Na drugom mestu bila je liderka Unije Spasimo Rumuniju Elena Laskoni sa 19,18 odsto, a na trećem predsednik Socijaldemokratske partije, premijer Marčel Čolaku koji je osvojio 19,15 odsto. Slede predsednik Alijanse za Ujedinjenje Rumuna Đorđe Simion sa 13,86%, lider Nacionalne liberalne partije Nikolaje Čuka – 8,79% i bivši zamenik generalnog sekretara NATO Mirčea Džoana, nezavisni kandidat sa osvojenih 6,32% glasova. Ostali kandidati su dobili manje od 5 odsto.

    Evropski parlament odobrio je danas novu Evropsku komisiju koju predvodi Ursula fon der Lajen na plenarnoj sednici u Strazburu. Novi tim Ursule fon der Lajen dobio je 370 glasova “za”, 282 “protiv” i 36 uzdržanih. Sastv nove Komisija čine 6 potpredsednika i 20 komesara, takođe uključuje Rumunku Roksanu Minzatu, koja ima portfelj izvršnog potpredsednika za socijalna pitanja, veštine i spremnost za krizne situacije. U debati pre glasanja, Ursula fon der Lajen je rekla da sloboda i suverenitet Evropske unije zavise „više nego ikada” od njene „ekonomske snage”. Ona je naznačila da će se prva velika inicijativa nove Evropske komisije fokusirati na kompetitivnost da bi se umanjila razlika u odnosu na Sjedinjene Drže i Kinu novim poslovima i tehnologijama i da bi se povečala bezbednost EU i kapacitet samopodržavanja. U punom jeku rata u Ukrajini i u trenutku kada se Donald Tramp sprema za povratak u Belu kuću, ona je insistirala na snažnijoj evropskoj odbrani i potrebi većeg ulaganja da bi EU mogla da konkurise sa vojnim troškovima Rusije. Nova Evropska komisija počeće sa radom 1. decembra.

    Generalna proba za vojnu paradu posvećenu Danu državnosti Rumunije, 1. decembra, koja je prvobitno bila zakazana za četvrtak, biće održana u subotu – najavljuje Ministarstvo odbrane. U paradi će učestvovati oko 2.500 vojnika i specijalaca Ministarstva nacionalne odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Rumunske obaveštajne službe, Službe za specijalne telekomunikacije, Uprave zatvora i Uprave carina Rumunije, sa oko 190 tehničkih sredstava i 45 letelica. Uz rumunske vojnike, na vojnoj paradi će prodefilovati oko 240 stranih vojnika, u sastavu odreda iz Albanije, Belgije, Češke, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Italije, Luksemburga, Severne Makedonije, Republike Moldavije, Poljske, Portugala, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Španije, SAD, Turske i vojnika iz savezničkih zemalja koji doprinose strukturama NATO-a na teritoriji Rumunije. Strani odredi čine oko 21 tehničko sredstvo, uključujući borbene avione, navodi Ministarst odbrane.

    Bruto minimalne zarade u Rumuniji biće povećane od 1. januara sa 3.700 lea (743 evra) na 4050 lea (skoro 814 evra), prema pregovorima između vlade, udruženja poslodavaca i sindikata. Projekat koji je pokrenuo Ministarstvo rada odobrila je u sredu Izvršna vlast. Na ovaj način Rumunija će se uskladiti sa evropskom direktivom po kojoj radnici imaju pravo na pravedne plate koje obezbeđuju pristojan životni standard. Vrednost minimalne bruto zarade iznosice između 47 i 52 odsto prosečne bruto zarade na republičkom nivou, a formula za obračun koju će praviti stručnjaci Ministarstva za rad moraće da uzme u obzir nekoliko kriterijuma, kao što je npr. kao: kupovna moć, stopa rasta zarada i produktivnost rada na nacionalnom nivou.

    Evropsko zakonodavstvo priprema finansijski paket od 1,8 milijardi evra za Republiku Moldaviju. Okupljeni na plenarnoj sednici u Strazburu, evroposlanici su ocenili da rezultat referenduma za evropsku integraciju Republike Moldavije obavezuje EU na mere podrške. Rumunski poslanik Zigfrid Murešan izjavio je da je, između ostalog, cilj da se promeni proporcija bespovratnih sredstava i kredita. Prema njegovim rečima, Evropska komisija je predložila da u ovom planu rasta 20 odsto budu bespovratna sredstva, a 80 odsto krediti pod izuzetno povoljnim uslovima. Sa svoje strane, potpredsednik Evropskog parlamenta Viktor Negresku rekao je da je cilj da se konačno glasanje o ovom finansijskom paketu održi u maju 2025. On je dodao da se preduzimaju koraci za otvaranje kancelarije evropskog Parlamenta u glavnom gradu Moldavije, Kišinjevu, koji će pružiti neophodne konsultacije i podršku za najlakšu moguću aplikaciju evropskog zakonodavstva u nacionalne zakone. U tom kontekstu, juče je u Kišinjevu održano 10. izdanje Foruma o evropskim integracijama, na kojem je učestvovala i predsednica Republike Moldavije Maja Sandu. Kišinjev je zvanično podneo zahtev za članstvo u EU, 4. marta 2022. godine, samo nekoliko dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. U junu 2022. Evropski savet je priznao evropsku perspektivu zemlje i odlučio da joj dodeli status zemlje kandidata za članstvo.

    Rumunski fudbalski šampion, FCSB, iz Bukurešta, sastaje se u četvrtak uveče sa grčkom ekipom Olimpijakos Pirej, u okviru pete faze Lige Evrope. Sa tri pobede i jednim porazom, FCSB je na 8. mestu, sa 9 bodova, a Olimpijakos, nosilac trofeja Konferencijske lige, na 11. mestu, sa 7 bodova. Rumunski šampion će se u ovoj sezoni Lige Evrope sastati i sa Hofenhajmom (12. decembar u gostima), Karabagom (23. januar u gostima) i Mančester junajtedom (30. januar kod kuće). Prvih osam ekipa ulaze u osminu finala, dok će timovi koji budu rangirani od 9-24 mesta igrati plej-of za plasman u osminu finala.

  • Rasprave o narednom budžetu Evropske unije (24.10.2024)

    Rasprave o narednom budžetu Evropske unije (24.10.2024)

    Parlament Evropske unije izglasao je predlog zakona o budućem budžetu Unije u visini od 201 miliarde evra. Odluka nije konačna jer Parlament treba da se dogovori sa Savetom u vreme kada u Savetu šefovi država ili vlada insistiraju da Unija investira oko 10 miliardi manje. Suprotnog mišljenja su poslanici koji zahtevaju veći budžet zbog ekonomskih problema. Na suprotnoj strani, Savet predlaže oprez sa napomenom da ne želi da ižvrši dodatni pritisak na nacionalne budžete i stanovništvo. Evropski parlament naglasak stavlja na zajedničke politike Unije, dok se Savet više koncentriše na probleme na nacionalnom planu. Rumunski evroposlanik Viktor Negresku jedan je od dvojice pregovarača Evropskog parlamenta u odnosima sa Savetom je izjavio: ,,Verzija Evropskog parlamenta pruža veće šanse zemljama članicama jer smo mi pokušali da integrisemo ove mere koje imaju hitne efekte na život gradjana. Erasmus ili Mehanizam socijalne zaštite su direktni interventni mehanizmi. Kada govorimo o poljoprivredi ili podršci mladim farmerima ili o poboljšanju saobraćanjne infrastrukture , ovi programi imaju efekte na povećanje standarda ljudi.”

    Varijanta Evropskog parlamenta je povoljna za države sa manjim doprinosima u evropski budžet jer ove preraspodelom sredstava primaju fondove posredstvom evropskih programa i politika. Viktor Negresku dodaje: ,,Želeo bih da se odnosim posebno na podršku Evropskog parlamenta programu zaštite granica, u kojm se spominje podrška punoj integraciji Rumunije i Bugarske u Šengenski prostor. Zatim na kordinaciju sistema socijalne bezbednosti koji omogućava evropskoj dijaspori, uključujući rumunsku, da lakše ostvari prava i socijalne povoljnosti, uključujući primanje penzija iz drugih država. Kao i na solidnu podršku poljoprivrednom sektoru, posebno za Republiku Moldaviju, podrška koja je veća od predloga Saveta.”

    Parlament i Savet nastaviće pregovore u kojima će biti uključena i Evropska komisija sa sopstvenom budžetskom varijantom koja se mnogo ne razlikuje od verzije Parlamenta. Budžet Unije treba usvojiti u drugoj polovini novembra.

  • Evropska podrška Republici Moldaviji (10.10.2024)

    Evropska podrška Republici Moldaviji (10.10.2024)

    Okupljeni na plenarnoj sednici u Strazburgu, evroposlanici su u sredu usvojili rezoluciju u kojoj upučuju snažno upozorenje Moskvi zbog konstantnih pokušaja da skrene Republiku Moldaviju sa evropskog puta. Rezolucija osudjuje bez rezerve zlonamerne akcije i hibridne operacije Moskve koje su postale sve agresivnije uoči predsedničkih izbora i referenduma o uvodjenju ustavne odredbe prema kojoj je ,, strateški cilj” Republike Moldavije pristupanje Evropskoj uniji. Ukazujući na plan o nameštanju izbora i sajber akcijama proruskih oligarha, ali i na medijsku grupu Russia Today, kompaniju koju finansira ruska država , evroposlanici zahtevaju od zemalja članica Unije da Republici Moldaviji pruže potrebnu pomoć za konsolidaciju institucija da bi ova zemlja mogla da odoli hibridnim napadima. Prema izjavama evroposlanika, Bezbednosna i obaveštajna služba Republike Moldavije saopštila je nedavno da je Rusija uložila 100 miliona evra u podrivanje izbornog procesa sa ciljem da ubedi Moldavce da glasaju protiv pristupanja zemlje Uniji. 3. oktobra 2024. godine moldavske vlasti pronašle su plan o nameštanju izbora koji je finansirao odbegli oligarh Ilan Šor, koji je sa 15 miliona dolara pokušao da podmiti 130 000 Moldavaca, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta. Osudjujući ovakve vrste akcija, evropsko zakonodavno telo zahteva od Moskve da poštuje nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Republike Moldavije, da prekine sa izazovima i pokušajima destabilizacije zemlje i sa podrivanjem ustavnog poretka i demokratskih institucija. Evropski parmaent zahjteva da Moskva povuće svoje snage sa teritorije Moldavije-snage razmeštene 1992. godine pod izgovorom da čuvaju mir posle secesionistickog rata separatističke zone Podnjestrovlje. Istovremeno evroposlanici traže od Evropske komisije da se Republika Moldavija obuhvati instrumentom predpristupne pomoći i da prioritizuje finansiranje za zemlje kandidate u višegodišnjem finansijskom okviru za 2028-2034. godinu. Da bi se ojačala otpornost Moldavije na hibridne pretnje, Evropski parlament poziva Evropsku uniju da nastavi saradnju u oblastima strateške komunikavcije, podrške novinarima i gradjanskom društvu i da promoviše nezavisno novinarstvo na ruskom jeziku.

  • Evrobarometar posle evropskih izbora (04.10.2024)

    Evrobarometar posle evropskih izbora (04.10.2024)

    Economska situacija bila je glavni razlog za izlazak Rumuna na ovogodišnje evroparlamentarne izbore, navodi se u Evrobarometru čije je rezultate objavio Evropski parlament. Za 45% Rumuna privredna situacija je bila glavni razlog za izlazak na glasanje u junu, a za 44% povećanje cena i troškova života. Prema ispitivanju javnog mnjenja, Rumuni su po optimizmu u budući evropski blok iznad evropskog proseka. Drugi razlozi za izlazak na glasanje bili su socijalna zaštita, standard, pristup lekarskim uslugama, medjunarodna sitiacija, demokratija, pravna država, odbrana i bezbednost. Prema rezultatima ispitivanja rumunska podrška Evropskoj uniji ostaje i dalje visoka, uprkos ekonomskim problemima. 65% evropskih državljana je optimistički raspoloženo kada je reč o budućnosti Evropske unije. Procenat rumunskih državljana kada je reč o budućnosti Unije je od 68%, iznad evropskog proseka, i u porastu je za 7% u odnosu na prolećnu sondažu. Studija pokazuje da se na pripadnost Evropskoj uniji gleda sa odobravanjem i da 7 od 10 ispitanika smatra da je Rumunija imala beneficije od kada je postala članica Unije, procenat koji je stabilan u poslednjim godinama. Unapredjenje saradnje zemalja članica, očuvanje mira i jačanje bezbednosti i doprinos Unije ekonomskom rastu i stvaranju povoljnih uslova na tržištu rada su četiri razloga koji su doneli beneficije. Analiza postizbornog ispitivanja javnog mnjenja sugeriše da glasanje postaje običaj za mnoge evropljane. Na pitanje da li će glasati na izborima, 46% evropskih državljana je odgovorilo da uvek izlazi na birališta. Procenat rumunskih glasača bio je od 35%. U junu izlaznost na glasanje u zemljama Evropske unije bila je najveća u poslednjih 30 godina. ,,Gradjani su nam dali glas da nadjemo povoljne odgovore i rešenja za njihov svakodnevni život”, izjavila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola komentarišući rezultate Evrobarometra. Mecola je dodala de će Parlament ispiuniti data obećanja. ,,U narednim sedmicama analiziraće se novi sastav Evropske komisija kako bi se proverilo dali će analizirati prioritetne aspekte gradjana: troškove života, stanje naše privrede, demokratiju, pravnu državu, migraciju i bezbednost, precizirala je Roberta Mecola.

  • Novi mandat za Ursulu fon de Lajen

    Novi mandat za Ursulu fon de Lajen

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zadržava najvišu izvršnu funkciju u Evropskoj uniji još pet godina, nakon što ju je u četvrtak izglasao parlament u Strazburu, na prvoj sednici posle evropskih parlamentarnih izbora. Dobijena podrška bila je čak i veća nego u prvom mandatu, iako su neprijateljske snage, ekstremne desnice i levice, konsolidovale svoje prisustvo u zakonodavnom telu zajednice. Analitičari kažu da je njenoj kandidaturi zadat veliki udarac nakon što je Sud pravde presudio, dan pre izbora, da nije bila dovoljno transparentna sa javnošću o ugovorima za vakcine protiv Covid-19 tokom pandemije. Ali, sve je ispalo dobro, posle intenzivnih pregovora koji su, prema nekim političkim izvorima, vođeni do jutra na dan glasanja. Ursula fon der Lajen dobila je 401 glas iako joj je bila potrebna polovina plus jedan od ukupno 720. U svom govoru u parlamentu založila se za snažnu Evropu i obećala da će industrija i odbrana biti njeni prioriteti.

    Šefica Komisije je ponovo potvrdila nastavak podrške Ukrajini na sve načine i osudila postupke mađarskog premijera Viktora Orbana koji su mogli da oslabe Uniju, posle njegove nedavne posete Moskvi, u kontekstu u kojem Mađarska predsedava Evropskom unijom. Prema narodnoj stranci, grupa iz koje dolazi Ursula fon der Lajen, proevropska, proukrajinska i pro-vladina prava većina u parlamentu odražava realnost evropskog društva. Program Ursule fon der Lajen cilja i desničarsku i levičarsku politiku, uspevajući da odgovori na većinu zahteva građana. Socijaldemokrate, druga većinska grupa, podržavale su Fon der Lajen na osnovu uključivanja socijalnih politika u program ili onih koje se tiču poljoprivrede. Najviše izgubljenih glasova iz koalicije tri većinske grupe imala je iz grupe Renew. Rumunski parlamentarci iz te grupe su ipak glasali za drugi mandat Ursule fon der Lajen. Deo Zelenih, iako nisu u koaliciji, glasao je za Ursulu fon der Lajen. Na isti način, podrška dolazi jer je u svoj plan uključila ekološku politiku ili plan pristupačnog stanovanja.

    Sledi formiranje tima komesara, i njihovo saslušanje u Evropskom parlamentu. Vlade zemalja članica, uključujući i Rumuniju, moraće da predstave po dva kandidata – jednu ženu i jednog muškarca – za mesta evropskih komesara, najavila je šefica Evropske komisije. Glasanje o komitetu moglo bi da bude u septembru. Jedini incident tog dana bila je agresivna intervencija rumunske evroposlanice Dijane Šošoake, koja je dva puta izbačena iz plenarne sale zbog prekida sastanka. Incident su kritikovale sve parlamentarne grupe, uključujući i radikalne i ekstremističke, a osudili su je i rumunski evroposlanici jer ruši sliku Rumunije na međunarodnom nivou. Ponašanje bivše senatorke, citirane kao proruske političarke i liderke populističke partije SOS Rumunija, bilo je slično onom u parlamentu u Bukureštu, ali se u Briselu nedisciplina i kršenje pravila odmah sankcionišu.

  • Vesti – 18.07.2024

    Vesti – 18.07.2024

    Poslanici Evropskog parlamenta okupljeni u četvrtak na plenarnoj sednici u Strazburu dodelili su drugi petogodišnji mandat predsednici Evropske komisije, Nemici Ursuli fon der Lajen, pripadnici narodne stranke. Prema rezultatima tajnog glasanja, dobila je 401 glas podrške (284 protiv, 15 uzdržanih, 7 poništenih), daleko više od apsolutne većine koja joj je bila potrebna, od 361 glasa. Brojni evropski politički lideri, uključujući nemačkog kancelara Olafa Šolca, ili poljskog premijera Donald Tusk pozdravili su reizbor Fon der Lajen. Rumunski premijer Marčel Čolaku joj je čestitao, obećavši da će njegova vlada ostati aktivno uključena u saradnji sa budućim izvršnim organom Zajednice, kako bi ispunila zajedničke prioritete za dobrobit evropskih građana.

    Rumunija pomaže Severnoj Makedoniji, koja se suočava sa problemima zbog toplotnog talasa. Prema Ministarstvu nacionalne odbrane, rumunsko vazduhoplovstvo sprovodi ovu novu misiju u okviru Evropskog mehanizma za pomoć u vanrednim situacijama. Avion C-27 Spartan konfigurisan za gašenje požara već je uspeo da napravi četiri prelaska preko zapaljenih područja, gde su piloti lansirali kontejnere sa vodom. Ministarstvo nacionalne odbrane je preciziralo da će flota transportnih aviona Vazduhoplovstva ostati u Severnoj Makedoniji sve dok bude potrebna.

    Tužioci Glavnog tužilaštva Rumunije izvršili su u četvrtak dva pretresa kuća u Bukureštu i Buzau (jugoistok), na meti budući kompanija iz Bugarske koja je izvodila iskopavanje na gradilištu autoputa Ploešti-Buzau, a da nije imala dozvolu za eksploataciju zemlje. Istraga se sprovodi u saradnji sa stručnjacima iz Nacionalne agencije za mineralne resurse, Nacionalne uprave za vode Rumunije, Nacionalne garde za zaštitu životne sredine, kao i iz Nacionalnog instituta za sudsku medicinu. Činjenice za koje je bugarska kompanija optužena odnose se na obavljanje rudarskih aktivnosti bez dozvole ili licence i korišćenje vodnih resursa bez ovlašćenja za upravljanje njima. Šteta o kojoj je reč iznosi oko 150 hiljada evra, što predstavlja naknadu koja se duguje rumunskoj državi za količinu iskopane zemlje.

    Do 2027. godine skoro trećina državnih službenika u Rumuniji će otići u penziju, a veliki deo posla će preuzeti veštačka inteligencija prateći proces digitalne transformacije zemlje – tvrdi ministar digitalizacije Bogdan Ivan. On navodi da Rumunija sada ima najnoviju regulativu na svetskom nivou i najsavremeniju strategiju za primenu novih tehnologija. „Da bismo obezbedili da državni službenici u Rumuniji znaju da koriste ovu tehnologiju, imamo (…) projekat vredan 10 miliona evra u Nacionalnoj agenciji za državne službenike, kroz koji će preko 30.000 državnih službenika steći digitalne veštine“ – Izjavio je ministar Ivan.

    Vlada u Bukureštu pokrenula je danas kampanju „Kvalifikujemo Rumuniju“, čiji je cilj, rekao je premijer Marčel Čolaku, da omogući Rumunima pristup programu “Visa Waiver”. Šef izvršne vlasti tvrdi da postoji „ogromna prilika“ i pozvao sve Rumune koji imaju važeće vize B1 ili B2 i one koji su imali takvu vizu da se prijave za njeno obnavljanje. Rumunska vlada se obavezala da će ispuniti kriterijume za pristupanje do kraja američke fiskalne godine, koja se završava 30. septembra. Obnova vize za Sjedinjene Američke Države košta isto kao i normalna viza, odnosno 185 dolara. Rumunija može da uđe u program „Visa Waiver” 2025. godine ako je stopa odbijanja viza ispod 3%. Tokom protekle tri godine, stopa odbijanja je pala sa 17% u 2021. godini na 8% prošle godine. „Visa Waiver“ je program američke vlade koji omogućava građanima određenih zemalja da putuju u Sjedinjene Američke Države do 90 dana radi turizma, posla ili tranzita preko teritorije Sjedinjenih Američkih Država bez vize.

    Rumunska evroposlanica Diana Šošoaka izbačena je u četvrtak sa sednice Evropskog parlamenta tokom debate o izboru Ursule fon der Lajen za novi mandat na čelu Evropske komisije. Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola zatražila je uklanjanje Dijane Šošoake iz sale, nakon što je pokušala da prekine govore drugih parlamentaraca. Bivša senatorka u Bukureštu, navedena kao proruska političarka i liderka populističke partije SOS Rumunija, Šošoaka je ispraćena iz plenarne sale uz aplauz poslanika.

  • Dvojica Rumuna u rukovodstvu Evropskog parlamenta

    Dvojica Rumuna u rukovodstvu Evropskog parlamenta

    Dvojica od 14 potpredsednika novog Evropskog parlamenta su Rumuni – Viktor Negresku i Nikolae Štefanuca – oni su izabrani u prvom krugu glasanja, u utorak, na prvoj sednici zakonodavnog tela. Viktor Negresku se kandidovao u ime grupe socijaldemokrata, a Nikolae Štefanuca u ime zelenih, ali su obojica uživali podršku parlamentarne većine formirane oko narodne stranke, socijaldemokrata i liberala iz Renew. Sa 38 godina, Viktor Negresku je predstavljao Rumuniju kao član Evropskog parlamenta (2014 – 2017, 2020 – sada), obavljajući i druge administrativne uloge u evropskom zakonodavstvu, poput kvestora i potpredsednika Komisije za obrazovanje i kulturu. Na kraju, ali ne i manje važno, Viktor Negresku je imenovan za glavnog pregovarača Evropskog parlamenta u vezi sa evropskim budžetom za 2025. godinu. „Nastojaću da budem više od potpredsednika evropskog zakonodavstva, nastaviću da budem snažan glas za Rumune na nivou evropskih institucija jer danas, više nego ikad, moramo da dokažemo da možemo da računamo i namećemo svoja gledišta, sa profesionalizmom“, izjavio je novi potpredsednik Viktor Negresku, navodeći da je pred evropskim parlamentarcima izašao sa tri jasna prioriteta: demokratizacija i otvaranje Evropskog parlamenta građanima, poštovanje svih poslanika iz svih država članica i jačanje uloge zakonodavne vlasti u evropskom procesu donošenja odluka:

    „Želeo bih da utičem na budžet ove institucije i na proces donošenja odluka na nivou nekoliko odbora u Evropskom parlamentu, na način da dnevni red evropskog zakonodavstva više odgovara dnevnom redu građana“.

    Drugi potpredsednik iz Rumunije, Nikolae Štefanuca (42 godine), evropski parlamentarac od 2019. godine, dobio je aktuelni mandat poslanika kao nezavisni, ali je u Evropskom parlamentu povezan sa Zelenima, četvrtom po veličini grupom u evropskom zakonodavstvu, grupa koja, iako zvanično nije u većini, podržava ideju izolovanja ekstrema. Nikolae Štefanuca:

    „Zeleni učestvuju u sanitarnom kordonu, u ovoj inicijativi za očuvanje proevropskog centra i želimo da pokažemo da smo ozbiljni partneri. Nadam se da će i druge grupe biti ozbiljni partneri za upravljanje ovim kontinentom“.

    „Čast mi je što sam danas postao potpredsednik Evropskog parlamenta, ali i velika odgovornost. Cilj mi je da približim Parlament ljudima, posebno mladima. Društvena kriza, nejednakost, diskriminacija čine mlade zabrinutima za budućnost. Mi, cela kancelarija parlamenta, imamo dužnost da im pokažemo da evropska demokratija funkcioniše, da se njihova prava poštuju i da se njihov glas čuje“, izjavio je Nikolae Štefanuca.

  • Rumunija ulazi u izbornu kampanju (09.05.2024)

    Rumunija ulazi u izbornu kampanju (09.05.2024)

    Mesec dana deli stanovnike Rumunije sa pravom glasa od izbora predstavnika naše zemlje u Evropski parlament. U petek i zvanično startuje kampanja za lokalne i parlamentarne izbore 9. juna. Ako na evroparlamentarnim izborima rumunski državljani mogu da glasaju na svakom mestu u zemlji i inostranstvu, na lokalnim treba da glasaju samo na glasačkim mestima u mestu prebivališta. Kandidature za lokalne izbore objaviće se u sedištima okružnih izbornih biroa, sedištu Centralnog izbornog biroa i na sajstu Stalne izborne komisije. Posle štampanja glasačkih lista jedan primerak biće objavljen javnosti da bi gradjani bili upoznati sa političkim takmacima, izjavio je predsednik Stalne izborne komisije Toni Grebla. Grebla je objasnio i kako mogu da biraju lokalne izabranike osobe sa pravom glasa koje se 9. juna nalaze van mesta prebivališta: ,,Rumunski državljani sa stalnim mestom boravka u Rumuniji glasaće samo na odredjenim glasaćkim mestima. Za druge koji borave na drugoj adresi potrebno je da imaju prijavu novog prebivališta najkasnije 90 dana pre 9 juna.”

    Na glasačkim mestima 9. juna svaka osoba sa pravom glasa dobiće 5 glasačkih listica, 4 za lokalne izbore i jedan za listu ili nestranačkog kandidata na evroparlamentarnim izborim. IT stručnjak proveriće glasačke listiće da bi se izbegla mogućnost glasanja više puta. Toni Greble je izjavio da će se za evroparlamentarne izbore za rumunske državljane u inostranstvu otvoriti 900 glasackih mesta: ,,Za evroparlamentarne izbore postoji samo jedna izborna jedinica i samo jedna lista kandidata. Postoji jedna identična lista za birače koji glasaju u Rumuniji kao i za one u inostranstvu, bez obzira na mesto boravka. Važno je samo da budu državljani Rumunije”.

    Toni Grebla je upozorio da su za nepoštovanje izbornih pravila predvidjene kazne. I Evropska komisija je pokrenula kampanju sprečavanja i suzbijanja dezinformisanja gradjana. Na novoj internet stranici nalaze sve potrebne informacije.