Radio România Internațional

Tag: Evropski savet

  • Rasprave o narednom budžetu Evropske unije (24.10.2024)

    Rasprave o narednom budžetu Evropske unije (24.10.2024)

    Parlament Evropske unije izglasao je predlog zakona o budućem budžetu Unije u visini od 201 miliarde evra. Odluka nije konačna jer Parlament treba da se dogovori sa Savetom u vreme kada u Savetu šefovi država ili vlada insistiraju da Unija investira oko 10 miliardi manje. Suprotnog mišljenja su poslanici koji zahtevaju veći budžet zbog ekonomskih problema. Na suprotnoj strani, Savet predlaže oprez sa napomenom da ne želi da ižvrši dodatni pritisak na nacionalne budžete i stanovništvo. Evropski parlament naglasak stavlja na zajedničke politike Unije, dok se Savet više koncentriše na probleme na nacionalnom planu. Rumunski evroposlanik Viktor Negresku jedan je od dvojice pregovarača Evropskog parlamenta u odnosima sa Savetom je izjavio: ,,Verzija Evropskog parlamenta pruža veće šanse zemljama članicama jer smo mi pokušali da integrisemo ove mere koje imaju hitne efekte na život gradjana. Erasmus ili Mehanizam socijalne zaštite su direktni interventni mehanizmi. Kada govorimo o poljoprivredi ili podršci mladim farmerima ili o poboljšanju saobraćanjne infrastrukture , ovi programi imaju efekte na povećanje standarda ljudi.”

    Varijanta Evropskog parlamenta je povoljna za države sa manjim doprinosima u evropski budžet jer ove preraspodelom sredstava primaju fondove posredstvom evropskih programa i politika. Viktor Negresku dodaje: ,,Želeo bih da se odnosim posebno na podršku Evropskog parlamenta programu zaštite granica, u kojm se spominje podrška punoj integraciji Rumunije i Bugarske u Šengenski prostor. Zatim na kordinaciju sistema socijalne bezbednosti koji omogućava evropskoj dijaspori, uključujući rumunsku, da lakše ostvari prava i socijalne povoljnosti, uključujući primanje penzija iz drugih država. Kao i na solidnu podršku poljoprivrednom sektoru, posebno za Republiku Moldaviju, podrška koja je veća od predloga Saveta.”

    Parlament i Savet nastaviće pregovore u kojima će biti uključena i Evropska komisija sa sopstvenom budžetskom varijantom koja se mnogo ne razlikuje od verzije Parlamenta. Budžet Unije treba usvojiti u drugoj polovini novembra.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (19.10. 2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (19.10. 2024)

    Lideri zemalja članica Evropske unije okupili su se u četvrtak u Briselu na skupu posvećenom situaciji u Ukrajini, na Srednjem istoku, konkurentnosti Unije, migraciji i spoljnim poslovima. Druga tema odnosila se na podršku Unije Republici Moldaviji na najvišem nivou na pragu izbora i referenduma na kojem stanovništvo zemlje treba da se izjasni da li želi da zemlja pristupi Evropskoj uniji. Na ovu temu za raspravu insistirala je Rumunija kao i na zahtevu evropskih lidera upoćen Evropskoj komisiji da analizira razloge velikih razlika u ceni električne energije izmedju istočne i južne Evrope i ostalih zemalja Unije. Jedan od razloga je slaba interkonkcija tržišta i blokada u centralnom delu Evrope. Države poput Rumunije ne mogu da nabave struju kada je na evropskom tržištu energije energija jeftinija. Rasprave su se najviše fokusirale na migraciju, jer ova pojava i dalje vrši pritisak na graice Unije. U sredu predsednik Rumunije Klaus Johanis je učestvovao u radovima Samita Evropska unija-Savet za saradnju zaliva u Briselu. Prvi samit ove vrste predstavljao je važan trenutak za unapredjenje Strateškog partnersta dve zone i postavio osnove za produbljenu saradnju u narednom periodu. Zajedničko partnerstvo usresredjeno je na bezbednost, trajni razvoj i prosperitet dva regiona, na podsticanje bilateralne trgovine i investicija, energetsku saradnju i suzbijanje klimatskih promena kao i na više konekcije uključujući digitalnu i medjuljudsku. Predsednik Rumunije se založio za aktualizaciju i širenje ugovornog okvira u oblastima trgovine i investicija i napredka na planu vizne liberalizacije. Rumunija je zaiteresovana za bolji konektivitet dva regona, za razvoj i proširenje pojedinih projekta kao što su Ekonomski koridor Indija-Sredji istok-Evropa pod pokroviteljstvom Global Gateway-a, koji bi omogučio efikasnije korišćenje novih tehnologija, izvora energije i kritičkih materijala.

     

    Evropska komisija je delimično odobrila treći zahtev za isplatu Rumuniji i čeka da u roku od mesec dana rumunska vlada dostavi dodatne informacije da bi mogla da izvrši integralnu isplatu. Prema procenama Evropske komisije Rumunija je ispunila 62 reformska i investiciona cilja od 68, tako da predlaže delimičnu supenziju isplate dok nisu poslate dodatne informacije. U suprotnom slučaju vlada Unije odobriće samo delimičan iznos i Rumunija će imati šestomesečni rok za ispunjavanje svih uslova. Evropska komisija saopštiće koji deo novca neće biti isplaćen od ukuonog iznosa od 2,7 miliarde evra. Ministar investicija i evropskih projekata Adrijan Kaču je izjavio da Vlada radi na ispunjavanju svih uslova. Medju neispunjenim zadacima nalaze se stimulisanje energetske efikasnosti industrije, reforma javnog penzijskog sistema i investicije u poboljašnje energetske efikasnosti stambenog parka.

     

    Tužioci Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) počeli su pretres kabineta poslanika Nelua Tatarua u Grdaskoj bolnici grada Huši, gde je Tataru zaposlen kao hirurg. Pretres je izvršen nakon što je Poslanički dom dao zeleno svetlo zahtevu Nacionalne antikorupcijske direkcije za podizanje imuniteta bivšeg ministra, pod sumnjom da je primao moto od pacijenata. Nelu Tataru kaže da je nevin i da nikada nije uslovljavao lekarske intervencije mitom. Bivšem ministru zdravlja oduzete su sve politicke funkcije i izbrisan je sa spiska kandidata za parlamentarne izbore 1. decembra. Stalni birio Senata doneo je odluku da se zahtev za ukidanje parlementarnog imuniteta senatora Eudjena Pirvulsekua preda Pravnoj komisiji koja treba da napravi izveštaj da bi se zahtev stavio na glassanje u ponedeljak 21. oktobra. Prošle nedelje je protiv Eudjena Pirvuleskua podneta krivična prijava za podstrekivanje na kupovinu uticaja.

     

    Omladinska fudbalska reprezentacija Rumunije plasirala se na Evropsko prvenstvo omladinaca do 21 godine, pošto je u utorak na domaćem terenu savladala reprezentaciju Švajcarske sa 3-1. U utorak uveče fudbalska reprezentacija Rumunije savladala je u Kaunasu reprezentaciju Litvanije sa 2-1 u utakmici Grupe 2 Lige nacija. Ovo je četvrta uzastopna pobeda nasih fudbalera koji vode u grupi sa 12 bodova. Rezultati postignuti u Ligi nacija uticaće i na evropske kvalifikacije za Svetski kup 2026 godine.

     

  • Vesti – 18.10.2024

    Vesti – 18.10.2024

    17. oktobar je bio poslednji dan kada su liste kandidata mogle da se predaju za izbor 466 senatora i poslanika u rumunskom parlamentu. U izbornu trku o kojoj će se odlučivati na biralištima, na Dan državnosti Rumunije, 1. decembra, ušla je 21 partija i politička formacija. Da bi garantovale svoje prisustvo u budućem zakonodavnom telu, političke partije moraju da dobiju procenat od 5% od ukupno datih važećih glasova.

    Predsednik Klaus Johanis se na jesenjem Evropskom savetu založio za čvrstu poruku Evropske unije da podrži Republiku Moldaviju (bivšu sovjetsku državu) u procesu evropskih integracija, posebno u aktuelnom izbornom kontekstu, osuđujući mešanje i pokušaje destabilizacije iz Moskve. Glavne teme na dnevnom redu dvodnevnog samita bile su i situacija u Ukrajini, dešavanja na Bliskom istoku, konkurentnost Evropske unije i upravljanje migracijama, ali i razgovori o Gruziji, podrška multilateralnom sistemu i međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima ili cene u oblasti energetike. Šef rumunske države istakao je značaj pristupačnih cena energije, potrebu da se stimuliše povezanost i otklone strukturne blokade na nivou energetskih prenosnih mreža.

    Ministar odbrane Anđel Tilvar potpisao je u petak u Briselu dokument o pristupanju Rumunije pismu namera u vezi sa VIII panevropskim vojnim koridorom mobilnosti, pored Albanije, Bugarske, Italije i Severne Makedonije. Svrha dokumenta je da se pojednostavi i ubrza kretanje vojnih snaga i opreme, kako u mirnodopskim, tako i u kriznim ili konfliktnim situacijama. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane, pridruživanjem Rumunije ovom koridoru vojne mobilnosti, pored dva projekta razvijena u okviru NATO-a, čiji je ona već članica, zajedno sa Bugarskom i Grčkom, odnosno sa Turskom i Bugarskom, biće intenzivirani napori na obezbeđivanju tranzita trupa i vojne opreme i jačanju kapaciteta za reagovanje u regionu Crnog mora, kako bi se obezbedila stabilnost i bezbednost. Anđel Tilvar je u četvrtak, na sastanku ministara odbrane zemalja članica NATO-a, istakao povezanost bezbednosnih pitanja na globalnom nivou i ocenio podršku koja je data Ukrajini. „Ponovio sam (…) posvećenost Rumunije da podrži Ukrajinu kako kroz bilateralne inicijative tako i kroz zajedničke napore, i naglasio važnost efikasne koordinacije između NATO-a i Evropske unije, kako bi se obezbedila komplementarnost akcija podrške“, istakao je ministar, pokazuje se u komunikatu.

    Novi generalni sekretar NATO-a Mark Rute čestitao je Rumuniji i savezničkim snagama na brzoj reakciji na incident u četvrtak, kada je sumnjiva bespilotna letelica ušla 14 km u vazdušni prostor Rumunije. Prisutan u Savetu ministara odbrane iz država članica Alijanse, Mark Rute je dao uveravanja da će NATO nastaviti da pojačava nadzor u toj oblasti i da saveznici planiraju nova ulaganja u sisteme protivvazdušne odbrane i moderne borbene avione, uglavnom F-35, generacije 5. Pored toga, kaže zvaničnik, Alijansa je značajno povećala svoje prisustvo na istočnom krilu i ojačala misiju vazdušne policije NATO-a.

    Policijski timovi iz Rumunije, Srbije, Estonije i Finske razbili su bandu trgovaca drogom odgovornih za šverc miliona tableta u nordijske zemlje, saopštio je u petak Eurojust. Prema podacima Jedinice Evropske unije za pravosudnu saradnju, sa sedištem u Hagu, tokom operacije koju je policija preduzela u četiri evropske zemlje uhapšeno je 47 osumnjičenih i zaplenjeno više od šest miliona tableta. Prodajna vrednost zaplenjenih tableta procenjena je, navodi Eurojust, na oko 12,5 miliona evra.

    Na biralištima u nedelju, 20. oktobra, očekuje se 3,3 miliona birača iz Republike Moldavije, uglavnom govornici rumunskog jezika, za istorijske izbore: izbor predsednika republike i referendum o evropskoj budućnosti države. Prema podacima Centralne izborne komisije u Kišinjevu, organizovano je 2.219 biračkih mesta, a po prvi put su glasački listići štampani ne samo na rumunskom, već i na 5 jezika etničkih manjina: ukrajinskom, bugarskom, gagauskom, ruskom i romskom. Za Moldavce u inostranstvu biće otvoreno 231 izborno mesto u 37 zemalja. Najviše će biti u Italiji – 60, u Nemačkoj – 26, u Francuskoj – 20 i u Velikoj Britaniji – 17. U Rumuniji će biti otvoreno 16 biračkih mesta, isto koliko i u Sjedinjenim Američkim Državama, dok će u Rusiji iz bezbednosnih razloga biti u funkciji samo 2 deonice, obe u Moskvi. U Ukrajini će biti otvorena i 2 biračka mesta, u Kijevu i Odesi. Aktuelna šefica države Maja Sandu je favorit prema istraživanjima i za nju bi glasalo 29,5% ispitanika. Bivša funkcionerka Svetske banke, Maja Sandu, izabrana je za predsednicu u novembru 2020. godine, na talasu popularnosti kao antikorupcijski reformator sa proevropskim programom. Ankete pokazuju i da bi više od 54% građana Republike Moldavije glasalo za uvođenje pristupanja Evropskoj uniji u Ustav zemlje. Od raspada Sovjetskog Saveza, bivša sovjetska republika gravitirala je između prozapadne i proruske orijentacije.

    U petak je u Bukureštu počeo Festival nacionalnog pozorišta – kulturni događaj u svom 34. izdanju, čija je ovogodišnja tema “Dramaturgije mogućeg”. Ljubitelji pozorišta od danas pa do 28. oktobra imaju priliku da prisustvuju predstavama čiji izbor na festivalu treba, kažu organizatori, da iskažu „mogućnosti”.  U zvaničnom izboru izdanja nalazi se preko 30 predstava, iz Bukurešta i zemlje. Navodimo ‘Antologije nestanka’ – scenario i režija Radu Afrim; ‘Dvanaesta noć’ Vilijama Šekspira, u režiji Andreja Šerbana; ‘Heda Gabler’ Henrika Ibsena, u režiji Tomasa Ostermajera, između mnogih drugih. Na ovogodišnjem izdanju gostovaće pet predstava iz inostranstva – iz Nemačke, Irske, Poljske i Belgije. Događaj je u produkciji Udruženja UNITER – Rumunskog pozorišnog udruženja. FNT je kulturni projekat koji finansira Ministarstvo kulture.

    Rimski filmski festival, manifestacija koja traje do 28. oktobra, uključuje među projekcije rumunsku produkciju: “Nasty” – dokumentarac reditelja Tudora Đurđua, u saradnji sa Kristijanom Paskarijuom i Tudorom D. Popeskuom, o životu i karijeri tenisera Ilija Nastasea. Rimski filmski festival, sada u svom 19. izdanju, ima za cilj da proslavi najnovije međunarodne produkcije i mlade glasove evropske kinematografije. Ove godine među gostima su američki reditelj Frensis Ford Kopola, glumci Džoni Dep i Vigo Mortensen. Režiseri Tudor Đurđu i Kristian Paskariu odleteće u Rim na događaj i sastaće se sa publikom 21. i 22. oktobra na dve projekcije filma. Njima će se pridružiti legendarni ATP menadžer i teniski promoter Vitorio Selmi, kao i jedan od najznačajnijih sportskih novinara Italije Ubaldo Skanagata. Obojica se pojavljuju u filmnu, gde govore o godinama slave rumunskog tenisera.

  • Ukrajina i Republika Moldavija na agendi Evropskog saveta (18.10.2024)

    Ukrajina i Republika Moldavija na agendi Evropskog saveta (18.10.2024)

    Situacija u Ukrajini i evolucije na Srednjem istoku, konkurentnost Evropske unije, upravljanje migracijom, razgovori u vezi sa Republikom Moldavijom i Gruzijom i visoke cene energije glavne su teme na agendi evropskih lidera koji su se okupili na dvodnevnom zasedanju Evropskog saveta u Briselu. Prisutan na samitu predsednik Rumunije Klaus Johanis založio se za upućivanje odlučne poruke Unije da podržava Republiku Moldaviju u procesu evropske integracije, posebno u sadašnjem izbornom kontekstu i osudio pokušaje destabilizacije od strane Moskve. U bivšoj sovjetskoj republici u nedelju će se održati predsednički izbori i referendum o izmeni Ustava koji će predvideti pridruživanje zemlje Evropskoj uniji. Evropska podrška Republici Moldaviji treba da se realizuje svim potrebnim sredstvima, na ekonomskom, finansijskom i bezbedbnosnom planu, smatra šef rumunske države koji je istovremeno pozdravio nedavnu posetu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Kišinjevu i usvajanje Plana rasta Moldavije. Šefovi država ili vlada Evropske unije osudili su mešanje Ruske Federacije u demokratske procese Repunblike Moldavije i pozdravili donošenje trećeg paketa sankcija odgovornima za akcije usmerene na podrivanje suvereniteta i nezavisnosti Republike Moldavije. Evropski savet je potvrdio punu podršku evropskom putu ove države i njen napredak na putu reformi i stabilnosti. Obraćajući se prisutnima na samitu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je lidere Unije da prihate njegove planove za jačanje vojnog položaja Kijeva kako bi se Moskva primorala da zauzme mesto za pregovaračkim stolom. Volodimir Zelenski je apelovao i na ubrzano pristupanje Kijeva Severnoatlanskoj alijansi i na odobrenje da koristi zapadno oružije dugog dometa. Prema rečima Zelenskog, ako će se njegov plan primeniti, rat sa Rusijom će se završiti sledeće godine. Povodom komemoracije žrtvama terorističkog napada 7. oktobra 2023. godine, Evropski savet je oštro osudio napad na Izrael i izrazio sloidarnost sa porodicama žrtava i taocima koje drži Hamas. Istovremeno lideri su tražili hitan prestanak sukoba u Gazi, bezuslovno oslobadjanje svih talaca i lakši pristup i distribuciju humanitarne pomoći, sa napomenom da podržavaju dvodržavno rešenje.

  • Vesti – 28.06.2024

    Vesti – 28.06.2024

    Odsluženje kazni za ropstvo i trgovinu ljudima više ne može biti suspendovano u Rumuniji, prema zakonu koji je promulgirao predsednik Klaus Johanis. Dokumentom, koji će stupiti na snagu krajem ove nedelje, predviđeno je i povećanje sankcija za ovakva krivična dela, a osuđujuće presude mogu dostići i 15 godina zatvora. Osim toga, zakon sankcioniše sa lišavanjem slobode od 3 do 10 godina proizvodnju, skladištenje, izlaganje, promociju, distribuciju i stavljanje na raspolaganje na bilo koji način pornografskog materijala sa maloletnicima.

    Prisutan u Briselu, na sastanku Evropskog saveta, predsednik Rumunije Klaus Johanis istakao je, tokom rasprave o Strateškoj agendi Unije za period 2024-2029, da dokument mora da odražava zajedničku posvećenost nastavku napora ka jačoj Uniji, otpornijoj i uticajnijoj na međunarodnom planu. Rumunski šef države je naglasio da nova Agenda mora da istakne unapređenje politike proširenja, jedinstvo Unije u pogledu podrške Ukrajini i značaj saradnje Evropske unije i NATO-a. U Briselu su evropski lideri odredili i ko će zauzeti glavne funkcije u institucijama Evropske unije. Ursula fon der Lajen, iz Narodne partije, predložena je za predsednicu Komisije, estonska premijerka liberalka Kaja Kalas za šeficu diplomatije, a bivši portugalski premijer Antonio Kosta preuzeće predsedavanje Evropskim savetom.

    Bukurešt će, počevši od subote, biti domaćin 31. godišnjeg zasedanja Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Tema samita je parlamentarna perspektiva o ulozi OEBS-a u aktuelnoj bezbednosnoj arhitekturi. Učesnici – parlamentarci iz preko 50 država članica Organizacije – usvojiće Deklaraciju iz Bukurešta, dokument koji će sadržati rezolucije generalnih odbora i dodatne rezolucije koje iniciraju članovi Skupštine. Među njima će biti i rezolucija u vezi sa pogoršanjem stanja ljudskih prava rumunskog govornog stanovništca u ruskom govornom području separatističkog regiona Pridnjestrovlje iz  Republike Moldavije. Rusija i Belorusija isključene su sa sastanka u Bukureštu.

    Rumunski premijer Marčel Čolaku najavio je da će sledeće nedelje pozvati lidere svih političkih partija na konsultacije u vezi sa kalendarom predsedničkih izbora. Saopštenje dolazi u kontekstu da Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalna liberalna partija (PNL), stranke koje čine vladajuću koaliciju u Bukureštu, nisu uspele da se dogovore o datumu izbora za najvažniju funkciju u rumunskoj državi. Premijer je želeo da precizira da su ovi razgovori neophodni jer liberalnom ministru unutrašnjih poslova Katalinu Predoju nije dozvolila njegova partija da na današnjoj sednici Izvršne vlasti iznese odluku kojom je utvrđen datum održavanja predsedničkih izbora 15. septembra, kako je prethodno uspostavljeno u koaliciji. Čolaku je izjavio da kao šef kabineta ministara ima obavezu da ne favorizuje stranku ili koaliciju. Prema njegovim rečima, konsultacije sa liderima svih političkih formacija u Rumuniji „jesu pravi pristup”. Istovremeno je nagovestio da neće smeniti ministra unutrašnjih poslova kako ne bi izazvao krizu vlade i nestabilnost u Rumuniji.

    80 rumunskih vatrogasaca odlazi u Francusku da pomognu lokalnim vlastima u gašenju šumskih požara koji bi mogli da se pojave tokom leta. Misija ima za cilj da smanji vreme reagovanja u slučaju šumskog požara, da aktivnosti obuke budu efikasnije sa kolegama iz evropskih država i da unapredi saradnju između snaga učesnica. Prva grupa od 40 vatrogasaca, sa osam tehničkih sredstava, već je otputovala za Francusku, navodi Generalni inspektorat za vanredne situacije. Program pomoći finansira Evropska unija kao meru podrške francuskim zajednicama, nakon požara registrovanih proteklih godina.

    Prošle godine siromaštvom je bilo pogođeno 4.000.000 Rumuna, otprilike 60.000 manje nego 2022. godine, prema podacima koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Nacionalni institut za statistiku napominje da bi, da prošle godine nisu isplaćene penzije i drugi socijalni transferi, skoro polovina stanovništva bila ispod praga relativnog siromaštva. Situacija bi bila dramatičnija u slučaju starijih od 65 i više godina, kao i u slučaju ljudi u starosnoj grupi 55-64, ali u manjoj meri. Najveća incidenca rizika od siromaštva zabeležena je u domaćinstvima koja čine dvoje odraslih sa troje i više dece, a zatim u domaćinstvima sa jednim roditeljem. Po regionima, najveća stopa rizika od siromaštva zabeležena je na jugoistoku, zatim u jugozapadnom regionu Oltenije, a najniža u regionu Bukurešt-Ilfov.

    Izborni tim republikanca Donalda Trampa potvrdio je njegovu pobedu u sinoćnjoj prvoj televizijskoj izbornoj debati sa aktuelnim demokratom Džoom Bajdenom. Sadašnji stanar Bele kuće smatra, međutim, da je „dobro prošao“, dok su reakcije na njegov nastup podeljene čak i u demokratskom taboru. Američka i međunarodna štampa primećuje da su debatu između dva kandidata za predsednika Sjedinjenih Američkih Država obeležili lični napadi, oklevanja Bajdena i Trampove laži. Prava na abortus, migracije, ratovi u Ukrajini i Gazi, napad na Kapitol u januaru 2021. godine i ekonomija Sjedinjenih Američkih Država bile su glavne teme koje su obrađene. Trenutno, manje od pet meseci pre izbora 5. novembra, Donald Tramp i Džo Bajden, najstariji kandidati za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, izjednačeni su u istraživanjima javnog mnjenja.

  • Vesti – 26.06.2024

    Vesti – 26.06.2024

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis prisustvovaće u četvrtak i petak sastanku Evropskog saveta u Briselu. Podrška susednim državama Ukrajini i Republici Moldaviji (većina stanovnika govori rumunski), kao i nova struktura Evropskog parlamenta, neke su od tema sastanaka, navodi se u saopštenju za javnost Predsedničke administracije u Bukureštu. Takođe, čelnici Evropske unije će nastaviti razgovore o imenovanjima na čelo institucija zajednice, nakon nedavnih evropskih izbora. Što se tiče Ukrajine, predsednik Johanis će se zalagati za kontinuiranu podršku u svim dimenzijama, sa naglaskom na obezbeđivanju adekvatnog odgovora na neposredne vojne potrebe. Nastavak podrške biće neophodan i Republici Moldaviji, što će u Briselu ponovo potvrditi i šef rumunske države. Što se Bliskog istoka tiče, predsednik Johanis će insistirati na tome da Evropska unija ostane angažovana u regionu i doprinese smirivanju sukoba i izbegavanju njegovog širenja na tom području – takođe se navodi u saopštenju Predsedništva. Administracija.

    Nacrt amandmana na zakon o državljanstvu usvojen je danas u rumunskom parlamentu. Poslanici su eliminisali amandman po kome rumunsko državljanstvo može dobiti, na zahtev, stranac koji je u braku sa rumunskim državljaninom i živi u inostranstvu najmanje 10 godina. Dakle, ostaje uslov da nosilac prijave zakonito živi u Rumuniji najmanje 8 godina ili, u slučaju braka sa rumunskim državljaninom, najmanje 5 godina. Takođe, smanjen je rok za dobijanje rumunskog državljanstva izbeglicama sa 8 na 3 godine. Dokument predviđa i biometrijske provere, poput slike lica ili otisaka prstiju, u slučaju lica koja traže rumunsko državljanstvo, kako bi se sprečilo njegovo lažno sticanje.

    Rumunija ne ispunjava uslove za prelazak na evro, jedinstvenu evropsku valutu, obavestila je Evropska komisija nakon ocene pravne kompatibilnosti i ispunjenosti kriterijuma takozvane konvergencije. Izvršni odbor zajednice analizirao je stabilnost cena, stabilnost javnih finansija, stabilnost deviznog kursa i dugoročnih kamatnih stopa, poglavlja u kojima naša zemlja još uvek kasni. Bugarska, s druge strane, ispunjava ove uslove, ali još nije članica mehanizma deviznog kursa, jer je u tom mehanizmu obavezna da učestvuje najmanje dve godine, bez ozbiljnih monetarnih tenzija, pre ulaska u zonu evra.

    Predsednik Klaus Johanis je u sredu uputio poruku povodom Dana nacionalne zastave, kada je istakao članstvo Rumunije u NATO-u, Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama i ukazao na potrebu za jedinstvom. Šef države je rekao da nacionalna zastava „predstavlja objedinjujući element za Rumune, gde god da se nalaze. Trobojka je prisutna u trenucima ravnoteže ili radosti, na nacionalnim i međunarodnim manifestacijama, u institucijama, na paradama ili povodom sportskih takmičenja“, istakao je predsednik. Klaus Johanis je podsetio na istoriju ovog praznika i odao počast rumunskim vojnicima koji su poginuli u ratnim operacijama. Sa svoje strane, premijer Marčel Čolaku je podsetio da su se „pod bojama nacionalne zastave generacije Rumuna borile za nezavisnost, suverenitet, jedinstvo i demokratiju, vrednosti u koje čvrsto verujemo. U Rumuniji 21. veka sa istim emocijama i ponosom živimo trenutke kada vidimo trobojku koju nose profesionalci koje cene naši spoljni partneri ili dižu na jarbol pobeda, kada naši sunarodnici postižu uspehe na velikim takmičenjima”.

    Lideri vladajuće koalicije Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) u Rumuniji ni u utorak uveče nisu uspeli da postignu dogovor o datumu predsedničkih izbora, jer svaka od dve stranke insistira na drugačijem kalendaru. Socijaldemokrate žele da se izbori održe u septembru, dok liberali žele da predsednički izbori budu na vreme, u novembru. Razgovori unutar koalicije na ovu temu biće nastavljeni u petak.

    Rumunija je postigla značajan napredak u borbi protiv trgovine ljudima, ističe se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta Sjedinjenih Američkih Država. Među navedenim pozitivnim aspektima su istraga povećanog broja slučajeva i osuda nekoliko trgovaca ljudima, uspostavljanje jedinice za finansijske istrage u okviru Direkcije za istragu organizhovanog kriminala i terorizma (DIICOT), kao i usvajanje procedura za identifikaciju potencijalnih maloletnih žrtava. U izveštaju se pominje i izmena zakonodavstva radi zaštite žrtava trgovine ljudima, kao i obuka policijskih službenika u specijalizovanim školama za identifikaciju potencijalnih žrtava. Istovremeno, Stejt department takođe daje niz preporuka za jačanje napora u borbi protiv ove pojave, kao što je istraga svih optužbi za saučesništvo i nemar među vlastima i proaktivno identifikovanje žrtava među ugroženim ljudima. U dokumentu se takođe ukazuje da postoji potreba za jačanjem napora na praćenju i sprečavanju seksualne eksploatacije dece, posebno u državnim institucijama, i sprovođenjem zakona o dečijem radu u ruralnim područjima.

    32 zemlje članice NATO-a potvrdile su danas nominaciju holandskog premijera Marka Rutea za generalnog sekretara Alijanse. Frans Pres komentariše da je povlačenje kandidature predsednika Rumunije Klausa Johanisa i primedbe koje su imale Mađarska i Slovačka ostavile Ruteu slobodan put da dobije mesto generalnog sekretara NATO-a. Na dužnost će stupiti 1. oktobra, kada ističe poslednje produženje mandata aktuelnom generalnom sekretaru Jensu Stoltenbergu, imenovanom 2014. godine. Njegov mandat je bio produžen četiri puta, u kontekstu rata u Ukrajini.

    Centri za detoksikaciju i oporavak zavisnika od droge biće uspostavljeni u svakom od osam razvojnih regiona Rumunije, nakon što je Dom poslanika u Bukureštu usvojio nacrt zakona. Dan Tanasa, poslanik Alijanse za Ujedinjenje Rumuna (AUR), opozicione stranke, rekao je da je tema trgovine drogom stigla do Vrhovnog saveta odbrane zemlje i da je to jasan signal koji Rumunija daje da je zarobljena država u mrežama trgovaca drogom. Takođe, Tanasa je cenio da osnivanje centara ne rešava osnovni problem. U odgovoru, socijaldemokratski poslanik Florin Buiku, čija je stranka u vladajućoj koaliciji, naveo je da zaista postoji potreba za prevencijom u konzumiranju droga, ali se ne može poreći neophodnost ovih centara za lečenje narkomana. Zakon o njihovom osnivanju biće dostavljen predsedniku Rumunije na proglašenje.

    Bivša novinarka Elena Laskoni, gradonačelnica opštine Campulung Muscel (jug), izabrana je za predsednicu Unije Spasimo Rumuniju (USR, u opoziciji u bukureštanskom parlamentu i pridružena grupi RENEW u evropskom parlamentu). Ona je dobila 68% opcija koje su na internetu izrazili članovi stranke sa pravom glasa. Laskoni je navela da sada počinje rekonstrukcija stranke. Za kraj nedelje zakazan je Kongres Unije na kome će biti izabran Nacionalni biro, rukovodeća struktura stranke. Izbori se održavaju nakon što je bivši lider Katalin Drula podneo ostavku, kao rezultat lokalnih i evropskih parlamentarnih izbora 9. juna, kada je USR, povezan sa PMP-om i Snagom desnice u Savezu ujedinjene desnice, dobio manje glasova od PSD-a i PNL-a (u koaliciji) i AUR (nacionalistička opozicija).

    Centralni izborni biro (BEC) u Rumuniji poništio je izbore za gradonačelnika u letovalištu Kostinešti, u okrugu Konstanca (jugoistok), i zatražio da se izbori od 9. juna ponove 7. jula. Centralni izborni biro je prihvatio zahtev za poništavanje izbora Socijaldemokratske partije (u vladajućoj koaliciji) – ogranak Konstanca. U Kostineštiju je, piše rumunska štampa, šest puta ponovljeno prebrojavanje glasova na lokalnim izborima 9. juna, a na kraju je za pobednika proglašen kandidat Nacionalne liberalne partije (partner socijaldemokrata u izvršnoj vlasti) na mesto gradonačelnika, na uštrb kandidata Socijaldemokratske stranke, sa razlikom od jednog glasa. U obraćanju Izbornog bira izborne jedinice Kostinešti upućenom Centralnom izbornom birou, pomenuto je nekoliko nepravilnosti na osnovu pratećih dokumenata, uključujući i činjenicu da su dve osobe, među kojima je i ukrajinski državljanin, glasale bez ovog prava.

    Trenažni brod „Mirča” krenuo je danas iz vojne luke Konstanca, sa Crnog mora, na godišnji trenažni marš. Tokom više od 40 dana, brod, na kojem se nalazi 86 studenata Pomorske akademije „Mirča čel Batran“, pristajaće u lukama Pirej u Grčkoj, Livorno i Palermo u Italiji, Tulon u Francuskoj i Bodrum u Turskoj. Na obuci će učestvovati i dva studenta iz Letonije, dva iz Bugarske, dva iz Poljske, jedan iz Španije i jedan iz Turske. Pored misije obuke budućih oficira mornarice i inspektora granične policije, brod za obuku ima i važnu reprezentativnu ulogu, jer je počasni ambasador Rumunije na morima i okeanima sveta. Brig „Mirča“ će se vratiti u vojnu luku Konstanca početkom avgusta.

    Republika Moldavija i Ukrajina su zvanično počele pristupne pregovore Evropskoj uniji, dve godine nakon što su dobile status kandidata. Prve diskusije održane su u Luksemburgu, bile su tehničke prirode i ticale su se strukture i vremena pregovora. Dve zemlje će pregovarati i biti ocenjivane odvojeno, a trajanje pregovaračkog procesa zavisi od njihove sposobnosti da usvoje neophodne reforme za postizanje kriterijuma za pristupanje. Tokom čitavog procesa, Kišinjev i Kijev moraju uskladiti svoje nacionalno zakonodavstvo sa odredbama Evropske unije. Kako javlja dopisnik Radija Rumunije u Briselu, od dobijanja statusa kandidata do sada, dve države su izvršile opšta prilagođavanja u ključnim oblastima, čime su pokazale volju da se približe zakonodavstvu Evropske unije.

  • Pregovori o rukovodećim pozicijama u Evropskoj Uniji

    Pregovori o rukovodećim pozicijama u Evropskoj Uniji

    Nezvanično okupljeni početkom ove nedelje, prvi put posle izbora za Evropski parlament održanih od 6. do 9. juna, evropski šefovi država i vlada raspravljali su u Briselu o dodeli „najviših poslova“, odnosno najviših funkcija u Evropskoj Uniji. Tačnije, razgovaralo se o predlozima Evropskog saveta za tri od četiri glavna mesta u EU: predsednika Komisije, predsednika Saveta i šefa diplomatije. Buduće nosioce imenuje Savet, a o njima mora glasati i Parlament. U pregovorima se mora uzeti u obzir i konfiguracija parlamentarne većine koja je rezultat izbora, ali i potreba za balansom između zapadnih i istočnih država.

    Najveće šanse za predsedavanje Komisijom ima aktuelna šefica izvršnog odbora zajednice Ursula fon der Lajen. I to u uslovima kada evropskim političkim kontekstom nakon izbora novog zakonodavnog tela dominira Evropska narodna partija (EPP), koja uključuje formacije 13 od 27 lidera, kao i Hrišćansko-demokratska unija iz koje potiče fon der Lajen. Da bi nastavila da vodi evropsku izvršnu vlast, Ursula fon der Lajen mora da ispuni i kvalifikovanu većinu od najmanje 15 zemalja, koje predstavljaju 65% stanovništva Unije, a potom i apsolutnu većinu od 361 člana novog Evropskog parlamenta, koji će glasati po prvi put na novoj sednici 16. jula.

    Zajedno sa šefom Komisije, države članice moraju da odluče ko će biti budući predsednik Evropskog saveta, kao i šef evropske diplomatije. Socijaldemokrate, druga politička grupacija u Evropskom Parlamentu, traže da bivši portugalski premijer Antonio Kosta nasledi Belgijanca Šarla Mišela. Ovaj 62-godišnji portugalski socijalista je prošlog novembra bio primoran da podnese ostavku na čelu vlade u Lisabonu, jer je u svojoj zemlji pod istragom zbog trgovanja uticajem, ali mnoge diplomate smatraju da to nije nepremostiva prepreka, s obzirom da se čini da se sumnja u njega rasipa. Španski premijer Pedro Sančez ili bivši italijanski premijer Enriko Leta su druge opcije o kojima se spekuliše za mesto predsednika Evropskog saveta.

    Treća grupa koja je  u većini u Evropskom parlamentu – Renew – koja verovatno oseća da ima pravo da preuzme šefa evropske diplomatije, pa otuda spominjanje imena estonske premijerke Kaje Kalas ili belgijskog premijera Aleksandra De Krua, oboje deo grupa Renew. Istovremeno, čini se da je Roberta Mecola, predsednica Evropskog parlamenta od januara 2022. godine, obezbedila četvrtu od najvažnijih funkcija u Evropskoj Uniji. Element koji komplikuje pregovore tiče se podele funkcija između zapadne i istočne Evrope. Čini se da Zapad ima nominacije na svim frontovima, dok Istok ima samo Kaju Kalas, estonsku premijerku. Lideri će zvaničnu odluku doneti na samitu koji će se održati 27. i 28. juna, na kojem će se razgovarati i o političkim ciljevima za narednih pet godina u važnim oblastima kao što su odbrana i ekonomija.