Radio România Internațional

Tag: Evropsko prvenstvo u fudbalu

Vesti – 15.07.2024

Proizvodnja električne energije u Rumuniji povećana je za 400 megavata, u kontekstu velike potrošnje u proteklom periodu, saopštio je resorni ministar Sebastijan Burduža posle sastanka Ministarskog komiteta za energetiku. On je izjavio da, iako Rumunija prolazi kroz težak period u pogledu temperatura, trenutno ne postoji rizik od veće štete koja bi dovela do značajnih nestanka struje. On je precizirao da su određene intervencije na elektromreži odložene upravo da bi ona imala maksimalnu operativnu raspoloživost. Kada je reč o tarifama električne energije, Burduža je rekao da je pristup koji Rumunija ima uvoznoj energiji faktor koji ublažava rast cena, ali je normalno da raste kada se beleže vrhunci potrošnje. Trenutno, potrošnja električne energije u Rumuniji premašuje domaću proizvodnju za skoro 1.000 megavata, zbog neprekidnog rada klima uređaja, prema Asocijaciji potrošača i energetskih zajednica. S druge strane, primarni energetski resursi u zemlji smanjeni su za 5%, a električna energija za 2,4% u prvih pet meseci ove godine u odnosu na sličan period 2023. godine, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku.

Direktne investicije nerezidenata u Rumuniji porasle su za preko 35% u prvih pet meseci ove godine u poređenju sa istim periodom 2023. godine i premašile su 3,3 milijarde evra, saopštila je Narodna banka Rumunije. Takođe u ovom intervalu, u Rumuniji je osnovano skoro 2.900 kompanija sa stranim kapitalom, što je pad od 1,2% u odnosu na prvih pet meseci 2023. godine, pokazuju podaci Nacionalne kancelarije trgovinskog registra. Najviše registracija privrednih društava sa stranim kapitalom, 26%, registrovano je u oblasti trgovine na veliko i malo, popravke automobila i motocikala, zatim iz stručnih, administrativnih, naučnih i tehničkih delatnosti 21,5% i saobraćaja, skladištenja. i komunikacije 17,8%. Krajem maja 2024. godine u Rumuniji je bilo preko 254.000 kompanija sa stranim učešćem u akcijskom kapitalu, a ukupna vrednost upisanog kapitala bila je preko 70,6 milijardi dolara.

Poslanički dom rumunskog parlamenta sazvan je u ponedeljak na vanrednoj sednici radi izmene zakona o lovu u vezi sa metodama „neposredne intervencije“ za sprečavanje napada medveda na ljude. Sazivanje vanredne sednice poslanika zatražio je premijer Marčel Čolaku, posle prošlonedeljne tragedije, kada je 19-godišnja devojka poginula na planinskoj stazi u Meridionalima, nakon što ju je napao medved. Marčel Čolaku je naveo da izmena zakona neće dozvoliti odstrel medveda, kako strahuju neke vladine organizacije. Zakonodavne intervencije imaju za cilj prevenciju napada na ljudsku populaciju i štete izazvane napadima medveda, tako što se za 2024. i 2025. godinu odobrava hvatanje preko 400 primeraka mrkog medveda, što predstavlja nivo prevencije na nacionalnom nivou, kao i broj od 55 primeraka mrkog medveda, što predstavlja nivo intervencije na nacionalnom nivou.

Državni sekretar u rumunskom Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja Adrijan Pintea učestvovao je u ponedeljak na Savetu za poljoprivredu i ribarstvo, koji se održava u Briselu. Kako se navodi u saopštenju resornog ministarstva, tokom sastanka mađarsko predsedništvo je predstavilo svoj program rada i glavne prioritete u oblasti poljoprivrede i ribarstva za naredni semestar. Na osnovu informacija koje je dostavila Evropska komisija, ministri poljoprivrede su razmatrali pitanja vezana za trgovinu na terenu. Istovremeno, Savet je održao konkretnu raspravu o načinima unapređenja dugoročne održivosti ruralnih područja, sa akcentom na obnavljanju generacija i demografskim aspektima.

Reprezentacija Španije pobedila je u nedelju uveče u Berlinu Englesku sa 2:1 u finalu Evropskog prvenstva čiji je domaćin bila Nemačka. Španija je tako postala prvi tim sa četiri titule prvaka Evrope, posle onih dobijenih 1964, 2008. i 2012. godine. Engleska je izgubila drugo finale zaredom, nakon što je pre tri godine u Londonu poražena od Italije u tajbrejku penala. Podsećamo, Rumunija je na Euru 2024. stigla do osmine finala, faze u kojoj ju je eliminisala Holandija, polufinalista takmičenja.

15 July 2024
Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (06.07.2024)

Tri uzastopne nedelje Rumuni će biti pozvani na birališta. 24. novembra biće prvi krug predsedničkih izbora. 1. decembra, na sam Dan državnosti, biće glasanje za izbor predstavnika u dvodomnom parlamentu zemlje. A serija izbora završiće se 8. decembra drugim krugom predsedničkih izbora. Ovi podaci potvrđeni su, u četvrtak, odlukom Vlade, nakon novih razgovora, istog dana, u vladajućoj koaliciji Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL), ali i nakon razgovora koje je socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku vodio početkom ove nedelje, sa svim političkim formacijama zastupljenim u parlamentu. Stranke su premijeru zamerile blokadu na nivou Vlade. Tačnije, Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalna liberalna stranka (PNL) su početkom godine objavili kompletan kalendar za sva četiri kruga izbora u ovoj godini. Zajedno su već 9. juna organizovani lokalni i evropski parlamentarni izbori. Predsednički izbori – kako su se dogovorili socijaldemokrate i liberali – trebalo je da budu 15. septembra. Međutim, kasnije se Nacionalna liberalna stranka (PNL) nije složila sa datumom. „Organizovanje predsedničkih izbora u septembru, iako su se uvek održavali u novembru-decembru, imalo je logiku koju je odredio optimizam predsednika zemlje – primećuje Dojče vele. Klaus Johanis se nadao visokom mestu u nekoj od institucija Evropske Unije ili NATO-a. Da se ovaj scenario obistinio, on bi preuzeo dužnost na jesen. U međuvremenu, postalo je besmisleno pomerati predsedničke izbore, a Johanisu bi bilo neprijatno da poslednja tri meseca mandata provede zajedno sa novoizabranim predsednikom koji stalno gleda na sat, nestrpljiv da zauzme svoju funlciju.” Uz to, analitičari kažu da bi socijaldemokrate htele da iskoriste dobar rezultat sa izbora 9. juna, tako da bi imali prednost na predsedničkim izborima u septembru. Međutim, liberali su strahovali da bi njihov lider Nikolaje Čuka mogao da propusti ulazak u drugi krug, pa su podržali opciju da se predsednički izbori održe krajem godine.

Rumunija će zaraditi 12.250.000 evra nakon učešća na Evropskom prvenstvu u fudbalu EVRO 2024, održanom u Nemačkoj, gde je stala, u utorak, u osmini finala. Prisustvo u prvoj fazi takmičenja obezbedilo je reprezentaciji 9.250.000 evra, kao i ostalim izabranim ekipama učesnicama. Rumuni su dobili milion evra za pobedu protiv Ukrajine (3-0) u debitantskom meču i 500.000 evra posle remija sa Slovačkom (1-1). Rumunski fudbaleri izgubili su od Belgijanaca sa 3:0, ali su i pored toga završili na prvom mestu u svojoj grupi. Kvalifikacije u osmine donele su Fudbalskom savezu Rumunije 1.500.000 evra. Iako je u osminama EVRO 2024. poražena od Holandije sa 3:0, rumunska reprezentacija, nazvana „Generacija duše“, otišla je podignute glave, uz klicanje rumunskih navijača prisutnih u impresivnom broju u Nemačkoj, ali i onih iz zemlje, kao i uz aplauze brojnih stranih navijača koji su cenili njihov sportski učinak, Rumuni su se u noći sa srede na četvrtak vratili kući dočekani navijačima obučenim u žute majice i mašući trobojkama – reprezentacija nije učestvovala na finalnom turniru 8 godina i nije uspela da prođe grupnu fazu na finalnom turniru 24. godine. Ali pre nego što su napustili Nemačku, fudbaleri su dali još jednu lekciju o civilizaciji koja je brzo postala viralna na internetu – posle meča sa Holandijom su ostavili besprekorno čistu svlačionicu, a pisanu poruku zahvalnosti domaćinima UEFA je objavila na svom zvaničnom Tviter nalogu, nazvavši Rumune „savršenim gostima“.

Za decu iz Rumunije u završnim razredima ova nedelja je bila odlučujuća. Učenici 8. razreda dobili su rezultate Nacionalnog ocenjivanja koje se računa za upis u srednju školu. Petu godinu zaredom ocene učenika su anonimne. Da bi ih video, svaki maturant 8. razreda morao je da unese šifru dobijenu u školi na posebno kreiranom portalu. Prema rečima ministra prosvete Liđije Deka, na nacionalnom ocenjivanju bilo je skoro 153 hiljade kandidata. Dobijeni rezultati su najslabiji u poslednje tri godine: oko 74% dece imalo je prosek veći ili jednak 5, što je prelazna ocena u Rumuniji. Imali su veće poteškoće u matematici nego u rumunskom jeziku. S druge strane, i ove nedelje, mladi iz poslednjeg razreda srednje škole polagali su pismene ispite za maturu. Rezultati će biti objavljeni u ponedeljak, kada se mogu podneti i žalbe. Konačni rezultati biće objavljeni 12. jula.

Na rumunskoj obali Crnog mora, u Konstanci, u četvrtak je počelo 6. izdanje najvećeg muzičkog događaja na plaži u Evropi – festival NEVERSEA 2024 – do 7. jula, svake večeri, desetine hiljada posetilaca iz zemlje i inostranstvo mogu da uživaju u nastupu 100 vrhunskih umetnika na nacionalnom i međunarodnom nivou, uključujući Innu, Maluma, Nika Kartera, G-Eazy, Bebe Rexha, DJ Snake, Dimitri Vegas, Steve Aoki, Mahmut Orhan ili Salvatore Ganacci Paralelno sa NEVERSEA, još jedan festival elektronske muzike – SAGA – održava se u blizini Bukurešta ovog vikenda na aerodromu Romaero. Organizatori su postavili sedam bina, klub u napuštenom avionu i svetlosnu predstavu u kontrolnom tornju. A SAGA uživa u prisustvu poznatih umetnika kao što su Nicki Minaj, Rita Ora, Armin Van Buuren, Dennis Lloid i Hardwell.

6 July 2024
Vesti – 03.07.2024

Projekat blokova 3 i 4 nuklearne elektrane Černavoda (jugoistočna Rumunija) dobio je pozitivni odgovor od Evropske komisije u pogledu tehničkih i nuklearnih bezbednosnih aspekata – saopštava Ministarstvo energetike iz Bukurešta. Projekat sprovodi kompanija EnergoNuclear, u potpunom vlasništvu Nacionalnog udruženja Nuklearelektrika. Prema Ugovoru Euratom, oni koji sprovede nuklearne projekate imaju obavezu da unapred podnesu investicione projekte Evropskoj komisiji i pokažu svoju usklađenost sa najvišim standardima nuklearne bezbednosti. Rumunija je poslala obaveštenje u maju prošle godine, a stav izvršne vlasti zajednice je, prema Ministarstvu energetike, rezultat detaljnih analiza.

Parlamentarna skupština Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju zaključila je svoje sastanke koji su se odvijali ovih dana u Bukureštu. Usvojena je konačna deklaracija koja uključuje rezolucije unutrašnjih komisija, uključujući i onu u vezi sa pogoršanjem stanja ljudskih prava u pridnjestrovskom separatističkom regionu Republike Moldavije. Druga važna tema o kojoj se raspravljalo tokom pet dana sastanka bio je rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine. To je razlog zašto delegacije Rusije i delegacije Belorusije nisu bile prisutne na ovogodišnjem sastanku, objasnila je rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku. Sve dok Rusija ne zaustavi ovu neopravdanu agresiju na suverenu državu, ova organizacija, uključujući i njenu parlamentarnu skupštinu, ne može normalno da nastavi sa radom i ostaje forum na kome Rusija odgovara za kršenje međunarodnog prava, naglasila je Odobesku.

Člana rumunske ambasade u Rusiji moskovska administracija proglasila je personom non grata. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova prenosi da je ta mera „odgovor na prethodnu nemotivisanu odluku rumunske strane da proglasi personu non grata diplomatu ruske ambasade u Bukureštu”. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije potvrdilo je da je ambasador naše zemlje u Moskvi Kristijan Istrate pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije gde mu je uručeno ovo obaveštenje. Bukurešt ceni da je odluka ruskog Ministarstva spoljnih poslova „neosnovana” i podseća da je odluka o proterivanju ruskog diplomate, 24. maja, uzeta zbog njegovih aktivnosti koje su u suprotnosti sa odredbama Bečke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. godine. Tačnije, dotični diplomata je bio umešan u slučaj špijunaže i izdaje, u kojem se rumunski državljanin tereti da je ruskoj ambasadi davao informacije vojnog karaktera i fotografije borbene opreme prikupljene sa rumunskih ili NATO vojnih ciljeva u okrugu Tulča. Strane diplomate uživaju imunitet, a odluka o proterivanju je najteža mera koju država može da preduzme.

Kalendar predsedničkih i parlamentarnih izbora u Rumuniji mogao bi da bude utvrđen u četvrtak, kada je zakazan novi sastanak vladajuće koalicije Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL). Sastanak je dogovoren nakon razgovora koje je socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku dva dana vodio sa glavnim političkim konkurentima. Većina delegacija je tražila da se predsednički izbori održe u zakonskom roku, do kraja godine, i da ne budu spojeni sa parlamentarnim izborima. S druge strane, jedni su se složili da bi prvi krug predsedničkih izbora trebalo da se održi istovremeno sa parlamentarnim, bilo 1. ili 8. decembra, a drugi krug da se održi 15. ili 22. decembra. U martu su se liberali i socijaldemokrate dogovorili da predsednički izbori budu u septembru, a parlamentarni u decembru.

Rumunski ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Florin-Jonuc Barbu boravi u sredu i četvrtak u zvaničnoj poseti Saudijskoj Arabiji. Program posete obuhvata sastanke na visokom nivou sa saudijskim vlastima, sa predstavnicima poslovnog okruženja, kao i terenske posete. Za 4. jul planirano je potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja Rumunije i Ministarstva životne sredine, voda i poljoprivrede Kraljevine Saudijske Arabije u vezi sa saradnjom u oblasti poljoprivrede.

Rumunska nacionalna kompanija za vazdušni saobraćaj TAROM potpisala je ugovor o lizingu za kupovinu dva aviona tipa Boing 737. Dva aviona će biti isporučena u periodu od decembra 2025. do januara 2026. godine. Iz kompanije poručuju da će novi avioni omogućiti pružanje kvalitetnih usluga putnicima i značajno smanjenje operativnih troškova. Generalni direktor Kostin Jordake izjavio je da je modernizacija flote ključni element za poboljšanje komercijalnih performansi i perspektive rasta avioprevoznika. Nabavka aviona deo je plana oporavka kompanije i bio je osnovni uslov za odobrenje državne pomoći od strane Evropske komisije. TAROM je u vlasništvu rumunske države, ima preko 50 sopstvenih letova do destinacija ili ih opslužuju partneri i ima flotu od 18 aviona.

U Rumuniji 6 od 10 kompanija procenjuju povećanje prihoda ove godine – pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja o kvalitetu investicionog ambijenta u zemlji, koje su predstavili predstavnici Američke privredne komore u Bukureštu. Kažu da među javnim politikama kojima treba dati prioritet su ulaganja u infrastrukturu, ubrzanje digitalizacije javne uprave, povećanje kvaliteta obrazovnog sistema i veće korišćenje dostupnih evropskih fondova.

Odeljenje za Rumune u rasejanju (DRP) počelo je 15. izdanje programa kampa „ARC“, gde se očekuje oko 6.500 učesnika, dece i mladih iz dijaspore i istorijskih zajednica, zajedno sa pratiocima, nastavnicima i volonterima iz Rumunije i inostranstva. Ovogodišnji kampovi će se održavati istovremeno, u nizu od po sedam dana, između jula i septembra, na lokacijama u okruzima Bistrica-Nasaud, Botošanj, Buzau, Hunedoara i Vranča. Deca i mladi koji žive van granica zemlje učestvovaće nedelju dana u nizu kulturnih, obrazovnih i sportskih aktivnosti organizovanih u okviru kampova, a zajedno sa voditeljima i volonterima uključenim u program, imaće priliku da otkriju deo Rumunije i unaprede veštine komunikacije na rumunskom jeziku. Program je posvećen promovisanju rumunske nacionalne svesti među mladim Rumunima van granica i razvoju bliskih odnosa sa rumunskom državom.

Prvo letnje izdanje Sajma knjiga Gaudeamus Radija Rumunije počelo je u Brašovu na Trgu Saveta (u sredini). Ljubitelji čitanja mogu da biraju između hiljada naslova za sve ukuse i uzraste, pa i za decu, gde je ponuda raznovrsna. Manifestacija se održava do kraja nedelje i deo je „Gaudeamus karavana“, projekta nacionalnog dometa koji je pokrenula i sprovodi javna radio stanica više od dve decenije. Uprkos kiši, naoblačenom nebu i niskoj temperaturi, javnost je u sredu bila u značajnom broju na otvaranju. U odnosu na prethodna izdanja, ovogodišnji sajam u Brašovu odvija se na skoro duplo većoj površini, upravo zbog povećanog interesovanja čitalaca i izlagača. Ulaz je besplatan, a događaj je predstavljen i onlajn, na zvaničnom sajtu gaudeamus.ro.

U Rumuniji na plaži u Konstanci, na obali Crnog mora, u četvrtal počinje 6. izdanje festivala elektronske muzike Neversea. Među pozvanim umetnicima su i kolumbijska superzvezda regetona i latino-popa Maluma, G-Eazy, ali i Nik Karter, bivši član grupe Bekstrit bojs. Jedan od organizatora festivala, Bogdan Doroš, rekao je da je događaj takođe uvršten u međunarodni vrh i da zauzima 23. mesto na globalnom nivou na rang-listi britanskog magazina DJ Magazine. Prošlogodišnjem izdanju, koje je održano od 6. do 9. jula, prisustvovalo je preko 277.000 gledalaca.

Fudbalska reprezentacija Rumunije napustila je Evropsko prvenstvo – EVRO 2024, čiji je domaćin Nemačka, pošto je u utorak uveče u Minhenu, u osmini finala, poražena od reprezentacije Holandije rezultatom 3:0. Rumunija se plasirala u osminu finala sa četiri boda, sa pobedničke pozicije Grupe E, pošto je pobedila Ukrajinu sa 3-0, izgubila od Belgije 0-2 i remizirala sa Slovačkom 1-1. Od Evropskog prvenstva 2000. godine Rumunija nije stigla do nokaut faze završnog kontinentalnog ili svetskog turnira i ovo je bio prvi put u istoriji da je osvojila grupu.

3 July 2024
Vesti – 27.06.2024

Sjedinjene Američke Države cene nedavnu odluku Bukurešta da Ukrajini ustupi Patriot sistem i lidersku ulogu Rumunije na istočnom krilu NATO-a – navodi se u Zajedničkoj deklaraciji usvojenoj posle sastanka strateškog dijaloga između dve zemlje. Sastanak je održan 21. juna i otvoren je konsultacijama rumunskog ministra spoljnih poslova Luminice Odobesku i američkog državnog sekretara Antonija Blinkena. Prema dokumentu koji je u četvrtak objavilo Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta, Sjedinjene Američke Države su „posvećene podršci modernizaciji odbrane u Rumuniji, jačanju protivvazdušne odbrane i interoperabilnosti“. Takođe, Sjedinjene Američke Države čestitaju Rumuniji, jer su ove godine uspešno otvorile prvi evropski regionalni centar za obuku pilota F-16. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države i Rumunija su u dokumentu naglasile da je kontinuirana agresija Rusije izazvala ozbiljne pretnje u Crnomorskom regionu. „Rumunija i Sjedinjene Američke Države su duboko posvećene jačanju svojih napora da obezbede stabilan i bezbedan crnomorski region“, takođe se ističe u Zajedničkoj deklaraciji.

Lideri država EU započeli su u četvrtak dvodnevni samit u Briselu, fokusiran na imenovanja u ključnim institucijama bloka Zajednice i usvajanje njegove strateške agende za mandat koji proističe iz izbora za Evropski parlament. 27 lidera, piše agencija EFE, stiglo je u Evropski savet sa već dogovorenim mestima „viših menadžera“ između tri proevropske političke grupe, pogodne za produbljivanje evropskih integracija i konsolidaciju prerogativa Brisela, odnosno Narodna partija (EPP), Socijaldemokrate (S&D) i liberali (Renew). Prema dogovoru između tri grupe, Ursula fon der Lajen iz EPP-a će zadržati svoju funkciju predsednice Evropske komisije, predsedništvo Evropskim savetom će pripasti bivšem portugalskom socijaldemokratskom premijeru Antoniju Kosta, a šef estonske vlade, liberalka Kaja Kalas, biće visoki predstavnik za spoljnu akciju i bezbednosnu politiku. Konačno, mesto predsednika Evropskog parlamenta podelili bi EPP i socijalisti, a prve dve i po godine mandata pripašće aktuelnoj predsednici Roberti Mecoli, iz EPP-a. Druga tačka dnevnog reda Saveta je vojna pomoć Ukrajini. Samit označava i kraj belgijskog predsedavanja Unijom, koje će narednih šest meseci preuzeti Mađarska. Rumuniju predstavlja predsednik Klaus Johanis.

Šefica diplomatije iz Bukurešta Luminica Odobesku održala je u sredu u Varšavi bilateralne konsultacije sa poljskim kolegom Radoslavom Sikorskim, na marginama učešća na Trilaterali Rumunija – Poljska – Turska. Ministarka Luminica Odobesku je pozdravila dinamičnu i složenu prirodu rumunsko-poljskog dijaloga, obuhvaćenog bilateralnim Strateškim partnerstvom i koji se ogleda u bogatoj agendi političko-diplomatskih kontakata i odličnoj saradnji u pogledu bezbednosti, ekonomije i u sektorima. Takođe je izrazila interesovanje za dalje kapitalizovanje investicionih mogućnosti koje nude obe države, kao i za produbljivanje saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, sa akcentom na infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu i obrazovanje. Rumunska ministarka je pozdravila efikasnu koordinaciju na nivou Evropske unije i NATO-a, kao i u okviru regionalnih formata, a u vezi sa agresijom Rusije na Ukrajinu ponovila je potrebu da se nastavi višedimenzionalna podrška Ukrajini, uključujući vojnu, i važnost obnove civilne infrastrukture ozbiljno pogođene ruskim napadima. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, Luminica Odobesku je takođe istakla važnost nastavka pružanja pomoći Republici Moldaviji za jačanje institucionalnih kapaciteta, upravljanje sajber pretnjama i borbu protiv dezinformacija.

Fudbalska reprezentacija Rumunije plasirala se u osminu finala Evropskog prvenstva u Nemačkoj, posle remija 1:1 sa Slovačkom u sredu uveče u Frankfurtu. Gol Rumunije postigao je Razvan Marin, iz penala, a njegov uspeh je doveo do plasmana reprezentacije koju vodi Edvard Jordanesku. U osmini finala, 2. jula, Rumunija će dočekati Holandiju, na čuvenoj Alijanc areni u Minhenu. Posle meča, hiljade Rumuna izašlo je na ulice, u velikim gradovima zemlje, da izrazi radost zbog kvalifikacija.

Holandski premijer Mark Rute je zvanično budući generalni sekretar NATO-a. Ovaj 57-godišnji političar dobio je podršku svih 32 predstavnika u Severnoatlantskom savetu, glavnom telu za donošenje odluka Alijanse, a svoj mandat će preuzeti 1. oktobra. Rute će naslediti Norvežanina Jensa Stoltenberga i poznat je po kritičkom stavu prema Rusiji i po podršci Ukrajini, kako za ulazak u NATO, tako i za ulazak u Evropsku uniju. Holandija takođe vojno podržava Ukrajinu, uključujući i avione F-16 koji imaju dozvolu da gađaju ruske ciljeve. Pored rata u Ukrajini i napetog međunarodnog političkog konteksta, Rute će imati zadatak da se obračuna sa mogućom budućom američkom administracijom na čelu sa Donaldom Trampom, ukoliko se republikanac vrati u Belu kuću posle izbora na kojima će se ponovo suočiti sa aktuelnim demokratskim predsednikom Džoom Bajdenom .

U Rumuniji, kazne za ropstvo i trgovinu ljudima podvrgnute takvim tretmanima podređenosti više ne mogu biti suspendovane, prema zakonu koji je promulgirao predsednik Klaus Johanis. Dokument predviđa i povećanje kazni za ova krivična dela, koje mogu dostići i do 15 godina zatvora i zabranu određenih prava. Ako radnje u koje su umešane maloletne osobe izvrši javni funkcioner, član porodice ili lice zaduženo za vaspitanje deteta, zaprećene su kazne do 20 godina zatvora. Zakon kažnjava lišenjem slobode od tri do deset godina i proizvodnju, čuvanje, izlaganje, promociju, distribuciju i stavljanje na bilo koji način dostupnosti pornografskog materijala maloletnicima. Štaviše, gledanje ovakvih slika biće kažnjeno kaznom zatvora od pet godina i od jedne do tri godine neovlašćen pristup pornografskim materijalima sa maloletnicima putem kompjuterskih sistema ili drugih sredstava elektronske komunikacije. Kako se navodi u dokumentu, kažnjavaju se i pokušaji izvršenja krivičnih dela ropstva i trgovine ljudima, a pristanak žrtava ne predstavlja izuzeće.

U poslednje dve decenije, Rumunija je postigla izuzetan napredak u očuvanju lekcija iz prošlosti u kolektivnom sećanju i u borbi protiv antisemitizma, rasizma, ksenofobije i mržnje, rekao je predsednik Klaus Johanis, u kontekstu obeležavanja 83 godine od Pogroma u Jašiju (severoistok) od 28. do 30. juna 1941. godine, u kome je stradalo više od 13 hiljada rumunskih Jevreja. Istovremeno, šef države je istakao da obrazovanje ostaje najefikasnije sredstvo kojim se mogu osujetiti pokušaji negiranja istorije Holokausta i obeshrabriti mogući akti motivisani mržnjom. Klaus Johanis je takođe pomenuo trenutni međunarodni kontekst, gde toksični, antisemitski i rasistički uticaji ponovo pokušavaju da izopače čovečanstvo. Po mišljenju predsednika, ovi pokušaji se mogu odbaciti čvrstim sankcionisanjem svih ispada i promovisanjem poštovanja međunarodnog humanitarnog prava.

27 June 2024
Vesti – 21.06.2024

Vlada u Bukureštu usvojila je Zakon o uspostavljanju evropskih minimalnih zarada, kojim se obezbeđuje transponovanje u nacionalno zakonodavstvo Direktive Evropskog parlamenta i Saveta iz 2022. godine o adekvatnim minimalnim platama u Evropskoj uniji, saopštilo je u petak Ministarstvo rada. Prema citiranom izvoru, nacrt zakona treba da bude podnet rumunskom parlamentu na hitno usvajanje. Evropska minimalna zarada predviđena je i Nacionalnim planom oporavka i otpornosti, prema kojem će bruto minimalna garantovana zarada po zemlji biti utvrđena na osnovu objektivnog mehanizma zasnovanog na jasnoj formuli, uz konsultacije sa socijalnim partnerima. Bruto minimalna zarada po zemlji garantovana u isplati ažuriraće se godišnje u zavisnosti od kupovne moći, opšteg nivoa zarada i njihove raspodele, stope rasta zarada i produktivnosti rada na nacionalnom nivou.

Grupe sajber napadača povezanih sa Rusijom pokrenule su prošle nedelje 25 napada na sajtove nekih institucija u Rumuniji, saopštila je Nacionalna direkcija za sajber bezbednost. Na meti su bile privatne kompanije iz oblasti finansijsko-bankarstva, saobraćaja i telekomunikacija, uključujući i sajt Direkcije. Nije bilo perioda značajnijih prekida aktivnosti ciljanih lokacija. Specijalisti preporučuju administratorima mreže da implementiraju usluge zaštite od ove vrste akcija.

Sedam od deset investitora predviđa povećanje atraktivnosti Rumunije kao investicione destinacije u naredne 3 godine, prema studiji finansijske konsultantske i revizorske kompanije Ernst & Young. 46% intervjuisanih izvršnih direktora veruje da je Rumunija ostala robusno i otporno tržište za investicije u 2023. godini i navelo je da planiraju da konsoliduju ili prošire svoje poslovanje u bliskoj budućnosti. Bukurešt nastavlja da dominira kao glavna destinacija za investicije, sa značajnim učešćem od 40%. Jaši, na severoistoku, i Temišvar, na zapadu, registrovali su po tri investiciona projekta, a Kluž-Napoka na severozapadu i Brašov u centru, po dva.

27 zemalja članica Evropske unije potvrdilo je otvaranje, 25. juna, pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom, saopštilo je u petak belgijsko predsedavanje Savetom Evropske unije, prenosi Frans pres. Šefovi država i vlada bloka zajednica otvorili su put pristupnim pregovorima sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom u decembru 2023. godine. Evropska komisija je sa svoje strane ocenila da su Ukrajina i Republika Moldavija ispunile sve uslove za otvaranje zvaničnih pregovora. U junu 2022. godine Evropska unija je Ukrajini dodelila status kandidata za pristupanje, što je krajnje simboličan gest nekoliko meseci nakon početka rata koji je započela Moskva, kao i Republici Moldaviji. Kako navodi Frans pres, otvaranje pregovora je korak u dugom i mukotrpnom procesu pridruživanja. Mogući ulazak Ukrajine u Evropsku uniju, zemlje sa preko 40 miliona stanovnika i koja se smatra poljoprivrednom silom, stvara poteškoće, počevši od finansiranja.

Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku nalazi se u radnoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama, gde ima zakazane političke konsultacije sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom. U četvrtak je imala sastanke sa Majklom Karpenterom, višim direktorom za Evropu u okviru Saveta za nacionalnu bezbednost. Njih dvoje su se bavili temama od interesa za bilateralnu ekonomsku i bezbednosnu agendu Rumunija – Sjedinjene Američke Države, kao što su regionalna dešavanja, uključujući i u kontekstu pripreme budućeg samita NATO-a u Vašingtonu. Luminica Odobesku i Majkl Karpenter istakli su značaj jačanja podrške Ukrajini, Republici Moldaviji i drugim partnerskim državama u crnomorskom regionu. Šefica diplomatije iz Bukurešta sastala se i sa Samantom Pauer, administratorkom USAID-a (Američka agencija za međunarodni razvoj). Dve zvaničnice su istakle zajednički interes Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država za jačanje otpornosti partnera u crnomorskom regionu, sa akcentom na Republiku Moldaviju. Poseta se odvija u kontekstu 20. godišnjice prijema Rumunije u NATO.

Rumunija će Ukrajini pokloniti protivvazdušni odbrambeni sistem Patriot, odlučio je Vrhovni savet odbrane zemlje, saopšteno je iz Predsedničke administracije. Članovi Vrhovnog saveta odbrane zemlje su odlučili da će donacija biti data pod uslovom nastavka pregovora, posebno sa američkim strateškim partnerom, kako bi se dobio sličan ili ekvivalentan sistem, koji bi zadovoljio potrebu zaštite nacionalnog vazdušnog prostora. Kako je saopštila Predsednička administracija, odluka je zasnovana na dubinskoj tehničkoj proceni vlasti i da su preduzete sve mere da se eliminiše rizik od stvaranja ranjivosti za Rumuniju.

Lideri vladajuće koalicije u Bukureštu treba da donesu konačnu odluku o datumu predsedničkih izbora sledeće nedelje. Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalna liberalna partija (PNL) razmatraju dve opcije u vezi sa zakazivanjem prvog kruga glasanja – 15. ili 29. septembra. Početkom ove godine, na predlog liberala, Nacionalna liberalna partija (PNL) i Socijaldemokratska stranka (PSD) su odlučili da predsednički izbori budu organizovani u septembru. Posle lokalnih i evropskih parlamentarnih izbora, liberali su izneli predlog da se ti izbori održe na vreme, krajem godine. Sada politički izvori kažu da se razgovara o dva septembarska datuma, uz mogućnost organizovanja drugog kruga glasanja u oktobru.

Fregata „Kraljica Maria” stigla je u petak u vojnu luku Konstanca na Crnom moru, nakon više od 40 dana misije u Sredozemnom moru, gde je učestvovala po treći put u operaciji koja je sprovedena pod pokroviteljstvom Evropske unije, doprinoseći da se obezbedi poštovanje embarga Ujedinjenih nacija na oružje, nametnutog Libiji. Posada je bila sastavljena od 240 vojnika.

U petak u Sibinju (centru Rumunije) počelo je 31. izdanje Međunarodnog pozorišnog festivala (FITS). Publika će tokom 10 dana moći da bira između 830 događaja: pozorišnih predstava, muzike, plesa, cirkusa, izložbi i čitalačkih predstava, koji će okupiti preko 5.000 umetnika iz 82 zemlje. U Sibinju se očekuju i svetski poznati glumci, pozorišni reditelji ili pisci, kao što su Džon Malkovič, Tim Robins, Pipo delBono ili Nil Labut. Mnoge međunarodne produkcije ove godine će moći da se gledaju onlajn, na platformi „Digitalna scena” Narodnog pozorišta „Radu Stanka” u Sibinju, glavnog organizatora FITS-a 2024.

Međunarodni radio-pozorišni festival „Grand Prix Nova“, u organizaciji Radija Rumunija, počinje u nedelju, u Bukureštu. Dvanaesto izdanje posvećeno je inovacijama u stvaranju zvučne fantastike, a u tri takmičarske kategorije prijavilo se preko 20 produkcija iz 10 zemalja. „Grand Prix Nova” je vremenom stekla glas u svetu zvučne predstave koju čini pristupačnom pozorišnim ljudima i široj javnosti, naglašavaju organizatori.

Na Evropskom prvenstvu u fudbalu u Nemačkoj, Ukrajina je u petak pobedila Slovačku sa 2-1 (0-1 na poluvremenu). Utakmica je odigrana u Dizeldorfu, u okviru grupe E. U istoj grupi, Rumunija će se sastati u subotu uveče u Kelnu sa Belgijom. Belgija je u ponedeljak u debitantskim utakmicama poražena od Slovačke sa 0-1, a Rumunija je u Minhenu pobedila Ukrajinu sa 3-0, zahvaljujući golovima Nikolaja Stančua, Razvana Marina i Denisa Draguša. Utakmici je prisustvovalo više od 40 hiljada rumunskih navijača. Poslednji meč u grupi Rumunija će odigrati u sredu, u Frankfurtu, protiv Slovačke.

21 June 2024
Vesti – 17.06.2024

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je izjavio da bi želeo da vodi razgovore o miru s Rusijom čak i sutra, ako se ruske trupe povuku iz njegove zemlje, ali je dodao da Vladimir Putin nije raspoložen da zaustavi rat. Na kraju konferencije iz Švajcarske, na kojoj je učestvovalo skoro 100 svetskih lidera, na kojoj se razgovaralo se o predlozima za mir iz Kijeva, predsednik Zelenski je rekao da konačna izjava bi mogla poslužiti za buduće razgovore o miru. „Prenećemo budućim generacijama efikasni mehanizam za implementaciju Povelje Ujedinjenih Nacija, a usvojena izjava ovih dana na samitu odražava u potpunosti našu nameru i ostajhe otvorena za sve koji poštuju Povelju Ujedinjenih Nacija“, izjavio je Volodimir Zelenski. Na samitu je učestvovalo 93 zemlje, a nisu prisustvovali Rusija i Kina. Konačnu izjavu je potpisalo samo 80 država. Među državama koje nisu podržale dokument su Brazil, Meksiko, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Indija, Indonezija, Vatikan.

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, učestvovao je u ponedeljak na neformalnom sastanku Evropskog Saveta, u okviru kog su evropski lideri diskutovali o sastavu buduće izvršne vlasti zajednice, nakon nedavnih evropskih parlamentarnih izbora. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen favorit je za drugi mandat, nakon što ju je predložila Evropska narodna partija, koja ostaje glavna politička grupacija u novom parlamentu Unije. Šefovi država i vlada u Evropskoj uniji pregovaraju o ovoj nominaciji, a paralelno, svaka država će u proseku imenovati po jednog komesara za određenu oblast. Takođe se vode pregovori za raspodelu domena ili portfelja komesara za svaku pojedinačnu državu. Prema dopisniku Radija Rumunije u Briselu, druga tema na samitu je podrška i situacija u Ukrajini, posebno nakon što je tokom vikenda održana konferencija u Švajcarskoj i nakon izjava predsednika Putina o uslovima za početak mirovnih pregovora. Dosadašnje evropske reakcije pokazuju da predlozi Moskve uopšte ne odgovaraju principima koje podržavaju i Ukrajina i demokratije u okviru Ujedinjenih nacija.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku započeo je zvaničnu dvodnevnu posetu državi Bavarskoj u Nemačkoj, u kontekstu obeležavanja 25 godina rumunsko-bavarskih odnosa. On će u utorak, zajedno sa premijerom države Markusom Soderom, koordinirati prvi zajednički sastanak vlada Rumunije i Bavarije. Razgovaraće se o spoljnoj i evropskoj politici, bezbednosti, saradnji u oblasti unutrašnjih poslova, socijalnim pitanjima i radu. „Ekonomska dimenzija je stub naše saradnje. Među nemačkim državama, Bavarska je najvažniji investitor i komercijalni partner za Rumuniju, sa obimom trgovine većim od 8 milijardi evra“, naglasio je Marčel Čolaku. „Želimo da velike kompanije sa sedištem u Bavarskoj u automobilskoj, inženjerskoj i vazduhoplovnoj industriji investiraju u Rumuniju“, rekao je rumunski velikodostojnik. Rumunska zajednica je najveća strana zajednica u Bavarskoj. Prema zvaničnim podacima, tamo je naseljeno 213.000 rumunskih državljana.

Rumunski Senat je u ponedeljak svečanim skupom obeležio 160 godina postojanja. Sadašnji i bivši čelnici institucije dočarali su njen značaj i ulogu u razvoju rumunske države i demokratije. Predsednik Senata Nikolaje Čuka ukazao je da je demokratija jaka onoliko koliko je jaka parlament. „Istovremeno, jak parlament je parlament koji uživa poverenje naroda. Poverenje ljudi je temelj koji određuje stabilnost političkog režima“, rekao je zvaničnik. A privremeni predsednik Predstavničkog doma, Alfred Simonis, cenio je ulogu Senata u jačanju rumunske demokratije

Rumunija je u ponedeljak pobedila Ukrajinu, tri prema nula, jedan prema nula na poluvremenu, u prvom meču Evropskog prvenstva u Nemačkoj. Golove su postigli Nikolaje Stanču, Razvan Marin i Denis Draguš. Prvenstvo okuplja 24 ekipe u šest grupa od po četiri tima. Reprezentacija Rumunije, koja se nalazi u grupi E, sastaće se i sa selekcijom Belgije, 22. juna u Kelnu, i selekcijom Slovačke 26. juna u Frankfurtu. Za Rumuniju je ovo šesto učešće na Evropskom prvenstvu, posle 1984, 1996, 2000, 2008. i 2016. Rumuniju na EURO 2024. predstavlja i sudijska brigada koju čine Ištvan Kovač (centralni sudija), dva asistenta sudije i jedan VAR sudija (sistem video pomoći).

17 June 2024
Rumunija na Evropskom prvenstvu u fudbalu u Nemačkoj (14.06.2024)

U Nemačkoj se danas utakmicom izmedju domaće reprezentacije iŠkotske otvara Evropsko prvenstvo u fudbalu. Do 14. jula 24 najbolje evropske reprezentacije, podeljene u šest grupa od po četiri reprezentacije, boriće se za osvajanje evropske titule. Rumunski reprezentativci rasporedjeni su u Grupi E i 17. juna debitovaće na Evropskom prvenstvu protiv Ukrajine. U drugoj utamici Rumunija se sastaje sa Belgijom, a u trećoj sa Slovačkom. Cilj naše delegacije u Nemačkoj je plasman u grupnu fazu. Prema procenama eksperata, rumunski fudbaleri na transfer tržištu vrede samo 91 milion evra, manje i od fudbalera albanske reprezentacije čija vrednost se procenjuje na 139 miliona. Vrednost Slovačke procenjena je na 161 milion, Belgije na 669 miliona i Ukrajine na 534 miliona evra. Engleska je lider na ovoj tabeli vrednosti igrača sa 1,69 miliardi, slede Francuska sa 1,41 miliardom i Portugal sa 1,22 miliarde evra.
Rumunija ove godine u Nemackoj učestvuje šesti put na kontinentalnom prvenstvu. U Nemačkoj sudiće i naša sudijska trojka, Ištvan Kovač, Vasile Marinesku i Ovidiju Artene i sudija u VAR-u Katalin Popa.

UEFA će podeliti reprezentacijama 331 milion evra kao i pilikom prethodnog evropskog prvenstva. Za učešće u grupama svaka reprezentacija prima po 9,2 miliona evra. Pobeda u grupnoj fazi donosi još jedan milion evra, a nerešen rezultat 500 000 evra. Bonus za osminu finala je od 1,5 miliona evra, za četvrtfinale od 2,5 miliona, a za polufinale 4 miliona. Poražena reprezentacija u finalu osvaja 5 miliona evra, dok će šampion kontinenta osvojiti dvostruko više, 8 miliona evra.

Španija je jedina evropska reprezentacija koja je 2012. godine uspela da odbrani titulu evropskog šampina osvojenu 2008. godine. Saveznoj Republici Nemaćkoj 1976. godine nije pošlo za rukom da odbrani titulu osvojenu 1972. godine jer je u finalu izgubila od Čehoslovacke posle izvodjenja jedanaesteraca sa 3-5. Podsećamo, Nemačka je trostruku evropski šampion. Osvojila je kontinentalne titule 1972, 1980. i 1996. godine. Italija je druga reprezentacija koja će pokušati da odbrani titulu. Portugalac Kristijano Ronaldo je najbolji golgeter u istoriji evropskih prvenstava sa 14 postignutih golova, 5 golova manje od Ronalda postigao je Francuz Mišel Platini.

14 June 2024