Radio România Internațional

Tag: fauna

  • Odmor u planinama, u Zarnešti

    Odmor u planinama, u Zarnešti

    Većina turista dolazi u Zarnešti zbog divljih životinja i posmatranja šumskih životinja. Privlači ih obilje velikih mesoždera u okolini. Postoji nekoliko specijalizovanih agencija koje organizuju obilaske sa vodičem za posmatranje životinja. Ali ovde ćete naći i muzej Nacionalnog parka Pjatra Krajuluj, crkvu izgrađenu pre više od pet vekova, avanturistički park i rezervat medveda od 70 hektara, jedinstven u Rumuniji.

    Andrea Maria Nuca je planinski vodič. Pre šest godina preselila se u Zarnešti, gde je osnovala kompaniju preko koje promoviše oblast i vodi sve turiste do najzanimljivijih mesta. Zarnešti je mali grad, kaže naša sagovornica, naselje koje je bilo industrijsko, jer je u njemu ranije postojalo nekoliko fabrika. Danas je posebno poznat po svojoj iznenađujućoj prirodi i posebnim odmorima koji se ovde mogu organizovati.

    „Po ambijentu i osećaju se može porediti sa velikim odmaralištima u Alpima kao što je Šamoni, ali i sa odmaralištima na planinama Tatrama kao što je Zakopane u Poljskoj, tako da je to nekako samo kapija za možda najlepše rute iz Rumunije. Nalazi se blizu okuke Karpata, na kraju čuvenog koridora Rukar-Bran, koji čini prelaz od južne Rumunije do Transilvanije do severozapadne Rumunije, okružen planinama. Njegova lokacija je odmah pored zamka Bran, malo dalje od glavnog puta, za malo više mira, u podnožju planine Pjatra Krajuluj. Dakle, kao geografsko naselje, mislim da je to možda najlepše pozicioniran mali grad u Rumuniji“.

    Iz Zarneštija možete odabrati na desetine ruta do najvažnijih, najlepših i visokih planinskih masiva u Rumuniji. Štaviše, naselje ima mnoge karakteristike iz saksonske arhitekture predstavnika južne Transilvanije iz 13. veka, nastavlja Andrea Maria Nuca, planinski vodič.

    „Kuće i sva arhitektura mesta podsećaju na saksonske kuće, različite od onih koje se obično nalaze u Rumuniji. Najbliže rute su one u Pjatra Krajuluj. Pjatra Krajuluj je nacionalni park. Volim da kažem da je to mali dragulj rumunskih Karpata, jer nije velika planina, ali je napravljena od krečnjaka. Pored mnogih formacija, klisura, bogatstava, pećina i lukova i svih vrsta stenskih formacija zbog kojih se zaljubite u Pjatra Krajuluj, možemo uživati i u posebnom svetlu u zavisnosti od doba dana. Na primer, pri zalasku sunca zidovi od krečnjaka postaju ružičasti, a pri izlasku su svetlo beli. Dakle, svaku rutu iz Pjatra Krajuluj, u zavisnosti od nivoa obuke, preporučujem za turistu sa prosečnom obukom.”

    Sve rute koje vode do koliba u Pjatra Krajuluj su pešačke staze, veoma lepe, kroz šume bukve, smrče ili breze. Štaviše, ko god stigne u Pjatra Krajuluj mora da pojede čuvenu pitu od jabuka sa porukom. Poruke su, po pravilu, citati o planini, veoma lepi. A, iznad koliba, trasa je teža.

    „To je kombinacija planinarenja i nekako penjanja. U grubim područjima postoje prolazi postavljeni lancima. Postoje izložene oblasti, gde treba da koristimo i ruke. Najspektakularnija ruta u Pjatra Krajuluj je očigledno ruta grebena. U celini ima 23 km, ali prelazak grebena zahteva dobru fizičku kondiciju, podrazumeva izložene površine, gde turisti treba da budu dobro fizički pripremljeni. Postoje veoma uske oblasti za hodanje, tako da bi najbolja preporuka za turistu koji nikada nije bio u Pjatra Krajuluj, ali bi takođe želeo da vidi šta se dešava iznad šume, bila Pjatra Mika. Pjatra Mika je individualizovani vrh u Pjatra Krajuluj. To je pregled sa apsolutno svim elementima koje ove planine mogu da ponude, odnosno ima guste šume. Takođe prolazi pored kolibe Kurmatura, penje se na greben Pjetra Mika a Krajuluj, koji ima oblasti sa lancima. Vrh Pjatra Mika, koji je nešto ispod 1.900 m, nudi panoramu od 360 stepeni na čitavu okolinu.”  

    Zarnešti se nalazi u takozvanom Cara Barsej, nazvan po rekama koje prelaze celu oblast, kaže naš planinski vodič Andrea Maria Nuca. Ova Cara Barsej je okružena Pjatra Krajuluj, masivom Fagaraš, najvišim planinama u Rumuniji, planinama Bučeđ, kolevkom rumunskog planinarstva, i Karpatima Kurbura, sve ove planine su, nekako, različite jedna od druge . Dakle, Zarnešti može biti savršena destinacija za bilo koju planinsku rutu. Uključujući i posmatranje divljih životinja.

    „Ovo mora da se uradi sa specijalizovanim vodičem koji ume da traži, prati, tumači tragove koje životinje ostavljaju ne samo na stazi, već i na drveću i u svemu što se dešava u šumi. Ali, za svakoga, najbolja preporuka je utočište za medvede iz Zarneštija, Liberti. To je posebno optimistično mesto. Zaista, medvedi koji se iz raznih razloga više ne mogu vratiti u divljinu završavaju tamo, ali ih ne drže u kavezima i ne tretiraju ih kao u zoološkom vrtu. To je posebno prostrano mesto, medvedi imaju veoma velike torove. Iako u utočištu trenutno živi 127 medveda, postoji mogućnost da oni koji uđu vide samo nekoliko njih, jer je mesto veoma prostrano, a medvedi žive kao u svom prirodnom okruženju. Ture sa turistima su samo dve dnevno, na rumunskom i na engleskom, kako bi se ograničio pristup i interakcija medveda sa ljudima.”

    Ali sa kakvim utiskom odlaze turisti?

    „Kontaktirala sam sa stranim turistima, čak i sa dosta njih. Očigledno, ono što ih ovde u Rumuniji najviše impresionira, posebno za one koji dolaze iz zapadne Evrope, jeste divlji život. Još uvek imamo apsolutno sve životinje koje treba da žive u ovoj vrsti klime i vegetacije. Imamo medvede, vukove, lisice, risove, divlje mačke, dabrove, dakle sve životinje. Onda još uvek imamo devičanske i svetovne šume i široku lepezu flore. Naše najveće bogatstvo ostaju prirodni resursi, flora i fauna koju još uvek imamo ovde. Turisti odlaze impresionirani, jer nisu znali da je Rumunija tako lepa zemlja sa toliko toga da ponudi. Neki se vraćaju i za druge obilaske.”

    Ne postoji posebna sezona o kojoj biste trebali razmišljati ako smo vas ubedili da posetite ovu oblast. Možete doći u bilo koje doba godine.

  • Ekološki turizam u Delti Dunava

    Ekološki turizam u Delti Dunava

    Delta Dunava, druga po veličini i najbolje očuvana delta Evrope, ušla je u svetsku baštinu Uneska 1991. godine, svrstavajući se u nacionalni rezervat biosfere. Smatra se rajem prirode, ali i destinacijom za održivi turizam. U našem današnjem izdanju rubrike otkrivamo ekološki turizam, uz poštovanje životne sredine, kako bi naš odmor sačuvao lepotu kraja. Vodič našeg putovanja biće Iliuca Gojean, koji se izjašnjava kao turista zaljubljen u deltu Dunava već 20 godina. Ima sopstvenu agenciju već 15 godina i pomaže drugima da, uz brigu o prirodi, otkriju područja koja toliko voli.

    „Zamislite raj! To je delta Dunava. To je poslednje divlje mesto u Evropi, poslednje mesto gde se zaista možete osećati kao da ste usred divljine. To je područje u Evropi sa najvećim biodiverzitetom. Imamo najveći broj vrsta ptica, insekata, biljaka, riba. Ako želite da vidite nešto više od prirode nego bilo gde u Evropi, dođite u deltu Dunava. Ekološki turizam podrazumeva onaj turizam u kome ni na koji način ne intervenišete u prirodi, ostavljate što manje traga prolazeći kroz to područje i pre svega ne uništavate. Za ovo bi trebalo mnogo raditi u oblasti obrazovanja, posebno na mladima, jer je tu budućnost i treba da ih naučimo da se bave ekološkim turizmom“.

    Ako želimo da prođemo kroz Deltu, a da ne osećamo da smo nešto uništili iza sebe, treba da izaberemo program sa čamcima srednje ili male brzine, ni u kom slučaju brze čamce, kaže Iliuca Gojean. Gliseri su posebno štetni po ekosistem Delte. S druge strane, ako ste navikli na kretanje, možete izabrati vožnju kajakom ili kanuom.

    „Ovo su zaista najekološkija sredstva za istraživanje delte Dunava. Nisam odavde, iz Delte. Došao sam pre 20 godina da ostanem ovde. Dolazio sam godinama, svako leto, jesen, na pecanje. Ali pre 20 godina odlučio sam da ostanem ovde i nastanio se u Mili 23. Posle boravka na raznim mestima u Delti, izabrao sam Milu 23 jer mi se čini najboljim mestom za istraživanje Delte. Nalazi se na nekadašnjem uglu Sulinog kraka. Nije pod jakim uticajem komercijalne plovidbe, kao što se dešava na glavnim rukavcima Dunava. To je mirno, prelepo i posebno mesto sa izuzetnom tradicionalnom kuhinjom. Takođe ovde je nedavno otvoren Muzej Ivana Patcajkina. Trenutno je referentna tačka u delti Dunava. I Udruženje Ivan Pacajkin je posle mnogo godina uspelo da uspostavi rutu za čamce na veslanje i vrlo brzo će biti pokrenuta aplikacija koju možete koristiti ukoliko želite da istražite deltu Dunava. Za one koji žele motorni čamac, programi su ponedeljkom, četvrtkom, nedeljom. Pokupimo ljude iz Tulče i dovedemo ih u Mila 23. Znamo tačno kako da organizujemo naše aktivnosti. Radimo sa lokalnim smeštajnim jedinicama, kojima upravljaju meštani, koji znaju da kuvaju hranu kao što se to radi ovde u Delti“.

    Postoji iskušenje da pre dolaska na deltu Dunava sami potražite smeštaj, a zatim potražite transfere i izlete. Garantovano, jedan od rezultata neće biti pravi, kaže Iliuca Gojean.

    „Mnogi ljudi zamišljaju da kada dođu u sredinu Delte, zateknu lavinu vodiča i čamaca koji čekaju da ih negde odvedu. Uopšte nije tako, jer su, generalno, smeštajne jedinice male i imaju svu logistiku po meri sopstvene kuće. Onda, ako imate negde smeštaj i nemate pristup programima turističkih brodova, nemate izbora. Stoga, uvek preporučujem ljudima da kupe kompletan paket, jer tako možete proučiti sa kakvom opremom ćete ići. Ako je to ona izoleta zatvorena zavesama kroz koje se ništa ne vidi, potpuno je treba izbegavati. Toplo preporučujem otvorene čamce iz kojih možete doživeti autentično iskustvo. Možete videti, možete čuti. Postoje stotine vrsta ptica koje posebno pevaju u proleće i koje bi bilo šteta ne čuti. A najviše od svega, nedostajaće vam predstava ptica u letu. Polovina ptica koje ćete videti biće u letu. U zatvorenom čamcu bićete lišeni ovog iskustva.”

    Delta Dunava je savršena destinacija u Rumuniji za posmatranje nekih posebnih vrsta ptica. Posmatranje ptica je rekreativna aktivnost, upoznavanje okoline, uočavanje uslova pogodnih za postojanje ptica i drugih vrsta faune. Tokom ove aktivnosti nije preporučljivo ići preblizu gnezda, kako ne bi uznemiravali ptice i ne bi ih uplašili. Fotografisanje se radi bez blica, a komunikacija između turista je tiha, tako da svi mogu da uživaju: i turisti koji vole prirodu, ali i ptice u nastavku svakodnevne rutine.

    „Programi posmatranja ptica počinju od oko 300 evra po osobi za četiri dana i tri noći, tokom kojih su uključena dva transfera. Prvi i poslednji dan su transferi koji se vrše sa zaustavljanjem za posmatranje ptice, a dva dana su puna aktivnosti. Postoje i inicijacijski programi za decu. Mnogo je porodica koje žele da obrazuju svoju decu i vode ih u ovaj ekološki turizam. Idem sa njima na uvodnu turneju posmatranja ptica. Postoje vodiči posvećeni ovim projektima, ljudi koji su veoma željni da nauče decu umetnosti posmatranja ptica, da im objasne život ptica. Deca su fascinirana ovim informacijama i onim što otkrivaju i stvaraju lep put u životu kroz ove programe.”

    Fotografi ili ljubitelji ptica mogu doći u bilo koje vreme tokom godine. S druge strane, oni koji žele da otkriju prirodu i da se opuste mogu doći od aprila do oktobra. Tokom ostatka godine, temperature nisu baš prijatne, kaže Iliuca Gojean, turistički vodič i vlasnik turističke agencije u delti Dunava.

    „Ribolovci dolaze u kasnu jesen, fotografi i ljubitelji ptica dolaze zimi, jer ima vrsta ptica koje zimuju samo u Rumuniji. Mogu se videti samo zimi, a ne leti. Ali doći sa detetom na odmor u Delti zimi, ako nemate ove strasti, nije baš udobno. Od sveg srca vam preporučujem da dođete da vidite deltu Dunava, da je otkrijete. Budite veoma oprezni kada kupujete turistički paket! Čamci moraju biti otkriveni da biste imali divno iskustvo i da bi preporučili drugima ono što ste doživjeli. Možete uživati u prirodi, gastronomiji, tišini, svemu što ne možete naći često na drugim mestima. Ako ste strastveni ljubitelj ptica, dođite od 15. aprila do 15. juna, ako želite da vam bude toplo i da možete da plivate, idite na more, u Sulinu, i dođite leti. Ako pratite seobe ptica, septembar-oktobar je opet veoma dobar period.”

    Dakle, sezona odmora u delti Dunava počinje od aprila i traje do oktobra. Kalendar događaja je obiman i uključuje ANONIMUL Međunarodni festival nezavisnog filma, Tulča Fest, Dane grada Sulina, Festival sela Mila 23, Festival riblje čorbe u Krišanu, maraton delte Dunava u Sulini. Svi događaji se održavaju u sezoni, leti.