Radio România Internațional

Tag: festival

  • Tragom Brankušija, u Goržu

    Tragom Brankušija, u Goržu

    Unesko je 2024. godine uvrstio na listu svetske baštine skulpturalni ansambl „Put heroja“, iz Trgu Žiua, koji je izradio Konstantin Brankuši. Ansambl obuhvata četiri dela: Trpezu tišine, Aleju stolica, Kapiju poljubaca i Beskrajni stub, koje je projektovao i napravio veliki rumunski vajar u periodu 1937-1938. Oni se nalaze na kulturno-turističkoj ruti čija je tema: kultura, istorija, religija i monumentalna umetnost. Ruta se zove „Seoski genije Konstantin Brankuši i kulturna baština okruga Gorž“.

    Od Laure Dragu Popesku, predsednice Profesionalnog udruženja za turizam Goržul, saznali smo da su u rutu uključena dela velikog vajara Brankušija izložena na otvorenom, u opštini Trgu Žiu. Njima se dodaju: crkva Svetih apostola Petra i Pavla, Sohodolske klisure, muzej narodne arhitekture, dva poznata manastira, ali i spomen kuće. Dakle, polazimo od ose Brankuši.

    „Tumačenje ove monumentalne celine je da, za Trpezom tišine, junak služi posljednji obrok sa svojom porodicom pred bitku. Hoda se Alejom stolica, gde stolice predstavljaju ljude koji nisu učestvovali u ratu. Na Kapiji poljupca odvija se poslednji zagrljaj sa voljenima. Posle ili u toku bitke, duša junaka odlazi Bogu. Ljudska duša ide ka Bogu prolazeći kroz crkvu Svetih apostola Petra i Pavla. Nastavljamo, dakle, Putem heroja koji stiže do Stuba beskonačnosti ili Beskrajnog stuba. Ovo je tumačenje osovine, koja je deo cilja Kulturno-turističke rute „Seoski genije Konstantin Brankuši i kulturno nasleđe okruga Gorž“. U ovu rutu uključili smo posete Memorijalnoj kući Konstantina Brankušija iz Hobice, manastiru Polovrađ, manastiru Tismana, Sohodolske klisure, Spomen kući Marije Apostol, omiljenoj narodnoj pevačici tog mesta, manastiru Lajnić, do Muzeja narodne arhitekture u Goržu, iz Kurtišoare, gde možete posetiti kulu koja je pripadala porodici Tatarasku i koja je donešena zajedno sa kućom Mogoš iz Pojane, blizu Rovinarija.”

    Zatim, u opštini Trgu Žiu, posetite Memorijalnu kuću i mauzolej Ekaterine Teodoroju. Na ovoj ruti koja je puna kulture, istorije, religije i monumentalne umetnosti, u složenom itinereru, predstavljen je prelep deo istorijskog i živopisnog Gorža.

    „Užitak je i za najzahtevnijeg turistu koji se zaustavi u okrugu Gorž da prođe ovom rutom. Imamo visoku stopu turista koji su ga posetili i vratili se. Ista stvar se dešava individualno, odnosno u manjim grupama i porodicama, ali se dešava i sa grupama koje šalju turističke agencije iz Rumunije i šire, a koje se opredele da na ovom turističkom programu provedu tri noćenja i četiri dana, u okrugu Gorž. Ako turisti iz inostranstva odluče da dođu u istorijski i živopisni Gorž, mogu da slete na aerodrom u Bukureštu. Postoji mnogo opcija putovanja od Bukurešta do Trgu Žiua, od redovnih autobusa, koji svakodnevno polaze sa autobuske stanice Militari, do vozova koji napuštaju Bukurešt i prolaze kroz Trgu Žiu.“

    Na oko 30 km od sedišta okruga, Trgu Žiu, ovom rutom, stići ćete do manastira Tismana, mesta punog duhovnosti, mesta koje je preporučila Laura Dragu Popesku, predsednica Turističkog udruženja Goržul.

    „To je ktitorstvo Svetog Nikodima, iz Tismane. Pored manastira se nalazi Muzej zlata, istorijski objekat, napravljen uz pomoć Narodne banke. To je povratak istoriji, to je mesto gde je nekada počivalo Blago Rumunije (tokom Drugog svetskog rata – n.ur.) u nekim godinama punim bola za rumunski narod. Takođe, oko manastira Tismana ima veoma lepih staza, dužine i do tri sata. Najduža ruta traje tri sata i nalazi se na vrhu planine koja vodi do Čoklovine de Sus. Ova ruta je prava poezija i mogu da je pređu i ljudi sa normalnom fizičkom spremom. Na putu do manastira Tismana, turista na pola puta može da vidi spomen-kuću našeg velikog Goržana Konstantina Brankušija. Manastir Tismana je uspešna priča u pejzažu jedinstvenih mesta u prelepoj Rumuniji. Zaljubljeni traže da vide izlazak meseca u Tismani. Kažu da mesec nikad ne izlazi lepše nego na planinama oko Tismane. Gastronomija u Tismani je posebna. Ovde se održava Festival Pastrmke uvek na Blagovesti, 25. marta“.

    S druge strane, u Muzeju sela Kurtišoara, turisti mogu da vide narodnu arhitekturu specifičnu za ovo područje. Najstarija kuća koja je ovde izložena izgrađena je pre više od 200 godina i datira iz 1802. U muzeju su izložene i dve crkve, od kojih je jedna izgrađena 1821. godine.

    „Postoji mnogo elemenata koji privlače ljubitelje tradicionalnih kuća. Ovde se održavaju i tematske ture i mnoge muzičke produkcije. Unutar muzeja nalazi se kuća pod nazivom Kasa George Zamfir. U kući se mogu videti predmeti koji su pripadali Georgeu Zamfiru, muzičaru na panovoj fruli. Kao kuriozitet, u okviru ovog muzeja je i popularna kuća sa zanimljivom arhitekturom iz oblasti Đilort. Unutra se nalaze lični predmeti drugih narodnih muzičara poznatih na našim prostorima. Tako se novo i staro vrednuju u ovom muzeju narodnog graditeljstva okruga Gorž. Veoma je blizu, desetak kilometara od Trgu Žiua.“

    Kulturno-turističkom rutom „Seoski genije Konstantin Brankuši i kulturna baština okruga Gorž“ mogu da putuju turisti koji vole originalnost u svako godišnje doba. Štaviše, statistički podaci potvrđuju da Županija Gorž veoma dobro posluje po broju smeštaja. Hoteli i pansioni će vam pružiti priliku da na bezbednoj destinaciji ostanete od tri do sedam dana, u suštini dobar deo odmora. I ko jednom dođe u istorijski i živopisni Gorž, uvek mu se ponovo vraća.

  • Medjunarodni muzički konkurs ,,Djordje Enesku”

    Medjunarodni muzički konkurs ,,Djordje Enesku”

    Poslednji dan kalendarskog leta poklapa se sa otvaranjem Medjunarodnog muzičkog festivala ,,Djordje Enesku” u bukureštanskom Ateneumu. 19 ovogodišnji festival jedan je od najpoznatijih i najperstižniji u svetu klasične muzike. U glavnom gradu Rumunije tokom skoro mesec dana okupiće se najpoznatiji interpretatori, umetnici i orkestri na početku karijere sa velikim potencijalnom. Na Ovogodišnjem 19. Festivalu ,,Djordje Enesku”, koji traje do 27. septembra, organizovaće se takmičenja za mlade talente, koncerti i masterklasovi sa poznatim umetnicima iz sveta klasične muzike. Prvog dana Festivala, 31. avgusta, predvidjeni su uvodni koncert i Svećanost dodeljivanja nagrada za kompoziciju. Od 1. septembra odvijaće se takmičenja najtalentovanijih mladih izvodjažča klasicne muzike u sekcijama za violončelo, violinu i klavir. Ovogodišnja novina festivala su masterklasovi od 23. do 27. septembra i sastoje se od ateljea za dirigente, violinu i violončelo pod koordinacijom Maestra Kristijana Mačelarua. Poznati rumunski umetnik koji uživa veliko medjunarodno priznanje, obavlja dužnost mužickog direktora Francuskog nacionalnog orkestra i Sinfonijskog orkestra iz Sinsinatija. Uvodni koncert, tri finale orkestara, 5 resitala članova žirija i nagradjenih muzičara na prethodnim izdanjima festivala, kao i završni koncert prenosi uživo Muzika redakcija Radio Rumunija. Radio stanica nastavlja 66. tradiciju Konkursa ,, Djordje Enesku” i javne korporacije Radio Rumunija. Uvodni i završni koncerti mogu se slušati u Muzičkom programa Radio Rumunija. Uvodni koncert na Festivalu ,,Djordje Enesku” sastavni je deo Letnje sezone Euroradija koji spada medju najpoznatije projekte Evropske radiodifuzne unije (European Broascasting Union) i okuplja koncerte i nastupe na najpoznatijim evropskim festivalima. Takodje sastavni deo Letnje sezone EBU-a je i nastup Liviua Prunarua i Valentina Šerbana 13. septembra u Rumunskom ateneumu. Izdavačka kuća Radija tokom festivala objaviće album violiniste Valentina Šerbana i pijanistkinje Darije Tudor u kolekciji ,,Naslednici muzičke Rumunije”. Konkurs ,,Djordje Enesku” debitovao je 1958. godine. Muzičko takmičenje koje se odvija istovremeno sa istoimenim medjunarodnim festivalom postalo je ubrzo jedna od najponatijjih manifestacija ove vrste, a od 2002. godine je član Svetske federacije medjunarodnog muzičkog takmičenja.

  • Vesti – 09.07.2024

    Vesti – 09.07.2024

    Savez Srba u Rumuniji godinama uspešno ostvaruje svoje ciljeve i ideale, na čelu sa predsednikom i poslanikom Ognjanom Krstićem, saopštio je Savez. Na lokalnim izborima održanim 9. juna Unija je dobila rekordan broj od 19 lokalnih odbornika. Savez Srba je imao kandidate u 3 grada i 14 opština i osvojio mandate u dva grada i 12 opština. Na lokalnim izborima 2020. godine Savez je osvojio 15 odborničkih mesta. Novi predstavnici Saveza Srba u Rumuniji u mesnim zajednicama biće odbornici: Daniela Josim u Sekušiću, Tomislav Nikić u Fenlaku, Adrijan Mojseš i Zvezdan Konstantinović u Staroj Moldaviji, Živa Uduli u Berzaski, Živa Kokar u Najdašu, Nenad Kornić u Sokolovcu, Miomir Jadran Krstić i Marius Budimir u Požeženi, Ilija Balač, Golubica Jankulović i Lidija Velimirović u Svinici, Zoran Vertopan u Deti, Borko Jorgovan i Dragomir Petkov u Velikom Sanpetru, Predrag Mirjanić u Ulbeču, Laza Ćirka u Banloku, Jovan Milovanov. u Đulvezu, Sava Subin u Čeneju.

    Kabinet ministra bez portfelja, zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom, organizovao je u Sremskoj Mitrovici od 29. juna do 5. jula tematski etno-kamp za mlade iz dijaspore i regiona. Decu je primio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Pored ove počasti, po tablet su dobili i učenici iz Mačeštija, Požežene, Moldova Noua, Radimne, Kampije i Rešice. Kamp je otvorio Đorđe Milićević, ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Srbije sa dijasporom, a učenike je pratio Borko Jorgovan, potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji.

    Počeli su letnji kampovi za decu iz srpske zajednice. Prvo je bio kamp u Bataniji, u Mađarskoj. Od 24. do 29. juna održan je 35. Kamp folklora Srbije. Bilo je više od 120 učesnika, među kojima su bila i deca koja uče srpski jezik (radionica srpskog jezika) iz Sannikolau Mare, kao i iz Škole folklora za decu „Kolo“ iz Arada. Za decu su bile organizovane brojne radionice: folklor, zanati, gastronomske večeri i slobodne aktivnosti. U pratnji učenika su bili Darko Vošinar, potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji, i Dušica Rošu, predsednica lokalne organizacije Saveza Srba u Rumuniji iz Sannikolau Mare. Deca srpskog porekla učestvuju u Velikom Gradištu na tamburaškom tematskom kampu – u organizaciji Saveza Srba u Rumuniji, koji se odvija do 11. jula.

    Odmaralište Banja Herkulane bilo je od 1. do 7. jula domaćin međunarodnog festivala folklora „Herkules“, najdugotrajnije folklorne manifestacije u Rumuniji, koji je 2024. godine imao svoje 54. izdanje. Na scenu su izašli folklorni sastavi i ansambli iz Rumunije, Turske, Gruzije, Meksika, Srbije, Ukrajine, Kolumbije i ansambli nacionalnih manjina iz Karaš-Severina. Prvo mesto zauzeo je ansambl „Sveti Nikola“ iz Radmine, a učestvovao je i ansambl „Stenka“ iz Ljubkove.

    Od 3. do 7. jula, u parku Rozelor, održano je 33. izdanje Festivala srca, manifestacije koju je organizovala gradska kuća Temišvara. Učestvovalo je 28 ansambala iz 14 zemalja, među kojima i Ansambl „Dule Milosavljević“, Čačak, Srbija, Ansambl „Mladost“, Temišvar, Ansambl „Sveti Sava“, Sannikolau Mare. Tradicionalna parada narodne nošnje održana je 4. jula na relaciji Piata Libertatii – Opera – Katedrala – Park Rozelor i zvanično otvaranje Festivala u Parku Rozelor. Kao i svake godine, Festival srca putovao je od centra grada do parohija u naseljima, gde su se održavali kratki nastupi međunarodnih narodnih koreografija. U Parku Rozelor održana je izložba tradicionalnih banatskih nošnji iz etnografske zbirke Marijusa Mateja, dostupna i slepim osobama.

    U Vršcu je vikend bio vikend festivala. Vinski festival VINOFEST, sada u 18. izdanju, održan je 5. i 6. jula. Učestvovalo je više od 60 izlagača iz Srbije, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Republike Moldavije. Međunarodni festival folklora „Cununa Varsetului“ održava se od 7. do 10. jula. Tokom posete Vršcu, gosti imaju priliku da posete vinograde i vinarije u okolini, degustiraju vina, probaju tradicionalnu hranu i istraže posebnu atmosferu grada, izgube se među tipičnim banatskim ulicama ili se popnu na Vršačku Kulu do srednjovekovne tvrđave. Za 30 godina od osnivanja, na festivalu je učestvovalo oko 700 ansambala iz celog sveta.

    Toplotni talas se lagano širi i pojačava, tako da je vreme u Rumuniji danas vruće, a termalna nelagodnost je naglašena u većem delu zemlje. Indeks temperature i vlažnosti (ITU) premašuje kritični prag od 80 jedinica lokalno na severu i u centru i u proširenim oblastima u ostatku zemlje. Maksimalne temperature su uglavnom između 32 i 38 stepeni Celzijusa.