Radio România Internațional

Tag: Godišnji sastanak rumunske diplomatije

  • Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje – 27.07.2024

    Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje – 27.07.2024

    Sastanak rumunske diplomatije 2024

    „Rumunija je u poslednjoj deceniji postala kredibilan, prisutan i poštovan regionalni, evropski i međunarodni akter, pravi davalac stabilnosti i bezbednosti“ – istakao je šef rumunske države Klaus Johanis na godišnjem sastanku rumunske diplomatije., koji je na dva dana u Bukureštu okupio šefove diplomatskih misija, šefove konzularnih predstavništava i direktore rumunskih kulturnih instituta. Predsednik je preneo rumunskim diplomatama da su glavni spoljnopolitički ciljevi i dalje konsolidacija uloge i uticaja u Evropskoj uniji i NATO-u, produbljivanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama i diversifikacija bilateralnog dijaloga sa partnerima sa svih kontinenata. Klaus Johanis je izjavio da ostaje snažan pristalica procesa proširenja Evropske unije, a kao država članica NATO-a, Bukurešt ima konstruktivnu ulogu i balansirajući faktor, budući da je pružalac bezbednosti i stabilnosti. I na sastanku rumunskih diplomata pomenuto je pristupanje Šengenu, a predsednik je istakao da ukidanje kontrole na kopnenim granicama takođe ostaje prioritetni cilj. Kao i pristupanje zemlje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, kontekst u kome je šef države pozvao da se povećaju međuinstitucionalni napori za uspešno okončanje ovog procesa u što kraćem roku.

    Rumunija i tranzicija na zelenu energiju

    „Samo uz energetsku sigurnost, pristupačnu energiju za privredu i stanovništvo i ekonomsku konkurentnost može se napraviti odlučujući korak ka sledećem suštinskom cilju – dobijanju čiste, zelene energije“ izjavio je premijer Marčel Čolaku povodom sastanka Partnerstva za transatlantsku energetsku i klimatsku saradnju u Bukureštu, kome su prisustvovali predstavnici javnog i privatnog sektora iz cele Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Rumunija unapređuje svoje interkonekcione kapacitete sa svim zemljama u okruženju, sa Bugarskom i Grčkom, ali i sa Turskom, Azerbejdžanom i Gruzijom, a da bi postala otpornija na regionalne ili globalne šokove, ulaže u nove kapacitete za dobijanje energije iz obnovljivih izvora i ima za cilj da udvostruči nuklearni kapacitet, rekao je premijer. On je pomenuo projekat istraživanja gasa Neptun Deep u Crnom moru i istakao podršku koju Sjedinjene Američke Države daju u strateškim energetskim projektima u nuklearnoj oblasti. Tokom foruma potpisano je i partnerstvo između Nuklearelektrike i dve američke kompanije, projekat kojim se bivša elektrana na ugalj transformiše u modernu nuklearnu elektranu.

    Fragmenti ruskog drona u Rumuniji

    Ostaci drona ruske proizvodnje pronađeni su u blizini grada Plauru u okrugu Tulča (jugoistočna Rumunija), nakon napada od utorka uveče na sredu na civilnu i lučku infrastrukturu u Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo nacionalne odbrane u Bukureštu. Još tri drona stigla su u rumunski vazdušni prostor i u četvrtak uveče, kada je Rusija nastavila sa napadima. Tokom dve noći stanovništvo tog područja je upozoreno porukama RO-ALERT, a rumunsko vazduhoplovstvo je podiglo vojne letelice sa zemlje radi praćenja i osmatranja. Otpravnik poslova Ambasade Ruske Federacije u Bukureštu pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova, gde mu je prenet čvrst protest rumunskih vlasti i naglašen neodgovoran karakter ovih vojnih udara. Sa svoje strane, NATO je saopštio da u ovom incidentu ne vidi znake bilo kakvog namernog napada Moskve na teritoriju Alijanse, komentar dat i u drugim sličnim prilikama.

    Velika suša u Rumuniji

    Zbog velike suše, u nekoliko stotina gradova, mesta i sela u Rumuniji ograničeno je snabdevanje vodom. Mnogi poljoprivrednici kažu da su izgubili useve, posebno tamo gde navodnjavanje nije moguće, a u pokušaju da pomognu ugroženima, vlasti razgovaraju sa bankama da pronađu rešenja za pokrivanje stopa kredita i kamata za poljoprivrednike koji se suočavaju sa sušom. Do sada je sušom pogođeno skoro dva miliona hektara za kukuruz i suncokret i 100.000 hektara za pšenicu i uljanu repicu. Vest stručnjaka nije dobra ni za naredni period. Trenutno je stepen napunjenosti 40 akumulacionih jezera u zemlji pao nešto ispod 80%, a iz „Voda Rumunije“ procenjuju da će se trend opadanja nastaviti. Protok Dunava na ulazu u zemlju je ispod višegodišnjeg proseka za jul, ali nema problema sa snabdevanjem nuklearne elektrane Černavoda.

    Učešće Rumunije na Olimpijskim igrama

    „Učešće Rumunije na Olimpijskim igrama je za sve nas ponos i siguran sam da ćemo u ovim danima punim emocija biti bliži jedni drugima. Sport je deo onoga što smo mi kao nacija, identitet koji se razvijao i gradio više od jednog veka, sa rezultatima koji su i danas ostali merila na međunarodnom nivou“, rekao je predsednik Klaus Johanis u četvrtak u Parizu, na inauguraciji Kuće Rumunije, otvorene u sedištu Ambasade Rumunije u Francuskoj, dan pre ceremonije otvaranja Letnjih olimpijskih igara. „Sportisti prisutni u Parizu imaju dužnost da nastave priču prve medalje koju je Rumunija osvojila na Olimpijskim igrama, 1924. godine, takođe u glavnom gradu Francuske“, izjavio je predsednik Rumunskog olimpijskog i sportskog komiteta Mihaj Kovaliju – „Ne mogu a da ne pomislim da smo pre 100 godina, takođe u Parizu, otvorili ovaj put bronzanom medaljom, i imamo lepu misiju da nastavimo ovu prelepu priču o obogaćivanju rumunske riznice još sjajnijim olimpijskim medaljama i uživanju u izdanju Olimpijskih igara na najvišem nivou“. Reprezentaciju Rumunije na takmičenju koje se završava 11. avgusta čini 106 sportista.

  • Sastanak rumunske diplomatije

    Sastanak rumunske diplomatije

    Pred kraj svog desetogodišnjeg predsedničkog mandata, Klaus Johanis je poslednji put učestvovao na sastanku sa šefovima misija, konzularnih kancelarija i direktorima Instituta za Rumunsku kulturu povodom Godišnjeg sastanka rumunske diplomatije. Prema rečima šefa države, Rumunija je u poslednjoj deceniji postala kredibilan, prisutan i poštovan regionalni, evropski i međunarodni akter, pravi davalac stabilnosti i bezbednosti. On je rumunskim diplomatama preneo da su glavni spoljnopolitički ciljevi i dalje konsolidacija uloge i uticaja u Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu, produbljivanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama i diversifikacija bilateralnog dijaloga sa partnerima sa svih kontinenata. Predsednik je izjavio da ostaje snažan pristalica procesa proširenja Evropske unije i istakao da Rumunija ostaje posvećena podršci evropskom putu Ukrajine i Republike Moldavije. On je podsetio da je Bukurešt snažno podržao istorijsku odluku o otvaranju pregovora za pristupanje Evropskoj uniji dve susedne države, usvojenu na sastanku Evropskog saveta održanog od 14. do 15. decembra prošle godine. Što se tiče Ukrajine, Rumunija je od prvog dana rata bila u potpunosti solidarna i preduzela je opsežne višedimenzionalne mere podrške, naglasio je Johanis.

    Na nivou bezbednosti i odbrane, kao država članica NATO-a, Rumunija ima konstruktivnu ulogu i balansirajući faktor, budući da osigurava bezbednost i stabilnost, smatra lider iz Bukurešta. Prema njegovom mišljenju, Rumunija trenutno ima najveći stepen odbrane i zaštite u čitavoj svojoj istoriji. Što se tiče strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao suštinskog stuba rumunske spoljne politike, Johanis je naveo da je ono postalo snažnije tokom ovog perioda i da je dobilo više sadržaja. S druge strane, šef države je napomenuo da je tokom deset godina njegovog mandata posebna pažnja posvećena jačanju partnerstva i bilateralnih strateških odnosa sa državama sa kojima imamo zajedničke vrednosti i interese, kao što su Nemačka, Francuska, Španija, Italija, Poljska.

    Ponavljajuća tema i cilj koji još nije u potpunosti ispunjen, pridruživanje Šengenu, takođe je pomenuto ove godine na sastanku rumunskih diplomata. Predsednik je ocenio da je pristupanje Rumunije šengenskom prostoru sa vazdušnim i pomorskim granicama predstavljalo važan etapni uspeh i istakao da ukidanje kontrola na kopnenim granicama takođe ostaje prioritetni cilj. „Uveren sam da ćemo uspeti da završimo ovaj kolektivni napor za dobrobit ne samo rumunskih građana, već prosperitetnije Unije bez veštačkih prepreka“, istakao je šef države. Drugi važan spoljnopolitički cilj je pristupanje zemlje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj. On je pozvao na povećanje međuinstitucionalnih napora za uspešan završetak ovog procesa u najkraćem mogućem roku.

  • Vesti – 24.07.2024

    Vesti – 24.07.2024

    Rumunija je kredibilan, prisutan i poštovan regionalni, evropski i međunarodni akter, pružalac bezbednosti i stabilnosti, izjavio je rumunski predsednik Klaus Johanis na otvaranju Godišnjeg sastanka rumunske diplomatije, koji se održava u Bukureštu. Predsednik se založio za konsolidaciju uloge i uticaja u Evropskoj uniji i NATO-u i produbljivanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama. O partnerstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama, Johanis je rekao da je ono suštinski stub rumunske spoljne politike, da je postalo robusnije i steklo više sadržaja. Što se tiče odnosa sa susednom Republikom Moldavijom, predsednik Rumunije je pokazao da to predstavlja strateški prioritet, a bilateralna saradnja je dostigla „najviši nivo u istoriji”. Takođe, naveo je Johanis, Bukurešt je promovisao i konstruktivan odnos sa kijevskom administracijom. Na kraju, ali ne i manje važno, rumunski predsednik je naveo da pristupanje šengenskom prostoru i sa kopnenim granicama, kao i pristupanje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj ostaju prioritetni ciljevi rumunske diplomatije.

    Zamenik premijera Luksemburga Gzavje Betel izrazio je u sredu uverenje da je mesto Rumunije u Šengenu i da na granici „kontrole moraju da prestanu”, u zajedničkoj izjavi za štampu koju je dao zajedno sa rumunskim ministrom spoljnih poslova Luminicom Odobesku na marginama godišnjeg sastanka rumunske diplomatije. Gzavije Betel je, s druge strane, napomenuo da je posetio vojnu bazu Cinku (centar), posle slične posete u septembru, kako bi pokazao „podršku i solidarnost” vlade prema luksemburškoj omladini. Ministarka Luminica Odobesku je sa svoje strane izjavila da Rumunija želi sadržajniju saradnju sa Velikim Vojvodstvom Luksemburga, uključujući i u oblasti odbrambene industrije. Ona je zahvalila na prisustvu luksemburških trupa na rumunskoj teritoriji u okviru jačanja odvraćanja i odbrane NATO-a na istočnom krilu i Crnom moru.

    Rumunija bi trebalo da završi proces koji je pokrenut o uzimanju u obzir preporuka Venecijanske komisije o zakonima o pravosuđu i da ubrza svoje napore da obezbedi efikasne javne konsultacije pre usvajanja zakona, preporučuje Evropska komisija u godišnjem izveštaju o vladavini prava, objavljenom u sredu. Iako je u ovoj oblasti postignut određeni napredak, izvršna vlast Evropske unije preporučuje Bukureštu da nastavi sa svojim naporima da obezbedi adekvatne ljudske resurse za pravosudni sistem, uzimajući u obzir evropske standarde. Druga preporuka je da se preduzmu mere kako bi se obezbedila efikasna istraga i krivično gonjenje krivičnih dela u pravosudnom sistemu, uključujući dela korupcije. Izvršna vlast Evropske unije, međutim, priznaje da je Rumunija postigla određeni napredak u tom pogledu. Rumunska ministarka pravde Alina Gorgiu navodi da je izveštaj o vladavini prava u Rumuniji najbolji do sada. Glavni zaključak petog izdanja godišnjeg izveštaja Komisije o vladavini prava u zemljama članicama je da su one i Unija u celini mnogo bolje pripremljene da otkriju, spreče i odgovore na nove izazove, što doprinosi otpornosti evropskih demokratija i podržava međusobno poverenje u Evropskoj uniji, kao i nesmetano funkcionisanje jedinstvenog tržišta.

    Generalni inspektorat za vanredne situacije poslao je sinoć RO-ALERT poruku za sever okruga Tulča (jugoistok), obaveštavajući stanovništvo o mogućnosti pada nekih predmeta iz vazdušnog prostora na teritoriju u blizini granice sa Ukrajinom. Poruka je objavljena nakon što su strukture odbrane i nadzora granice primetile nekoliko ruskih dronova, uključenih u napade na ukrajinsku infrastrukturu, koji su se približavali rumunskoj granici. Ministarstvo nacionalne odbrane saopštilo je da trenutno timovi nastavljaju potragu za mogućim ostacima dronova koji su pali na državnu teritoriju. Isti izvor je naveo da su dva aviona F-16 rumunskog ratnog vazduhoplovstva doletela u to područje radi praćenja situacije.

    Rumunija može postati pravi snabdevač energetske bezbednosti u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, istakao je predsednik Klaus Johanis u poruci upućenoj u sredu učesnicima 5. ministarskog sastanka Partnerstva za transatlantsku saradnju u oblasti energetike i klimatske promene u Bukureštu.   Prema rečima šefa države, „Rumunija ima mnogo vrednih mogućnosti, a energetski sektor ogroman potencijal”.  Klaus Johanis je istakao da je Rumunija poslednjih godina pokazala solidarnost nudeći tranzitnu i energetsku podršku Ukrajini i Republici Moldaviji. Istovremeno, on je potvrdio ambiciju Rumunije da razvije sopstveni nuklearni energetski program, povećanjem kapaciteta Černavoda (jugoistok), ali i istraživanjem inovativnih rešenja, kao što je tehnologija malih modularnih reaktora. Klaus Johanis je takođe pomenuo da kroz rumunske projekte prirodnog gasa na moru, region Crnog mora postaje pravi „okrugli sto“ energetske diplomatije, obeležje jedinstva i saradnje, promovišući dugoročnu stabilnost i prosperitet. A energetska tranzicija, kaže šef države, trenutno je ključni faktor za održivu ekonomiju.

    Četvoro dece jedne rumunske porodice koju su odveli socijalni radnici u Lidsu, u Engleskoj, vratiće se, privremeno, porodici.  Kako je saopštila rumunska uprava za zaštitu prava deteta i usvojenje, njih četvoro će ostati u brizi strica. Odluku je doneo britanski sud i ona je za sada važeća samo tokom saslušanja i istrage koja je u toku. Veliki sukob dogodio se prošlog četvrtka u gradu Lidsu. Nekoliko Rumuna započelo je nasilan protest, u kontekstu u kojem su britanske vlasti odlučile da četvoro dece treba da budu preuzete na staranje države, nakon što se jedno od njih pojavilo u bolnici sa udarcem u glavu.

    U Rumuniji će uglavnom biti nestabilno vreme i u većem delu zemlje že zahladniti, čak i znatno u jugoistočnim predelima. U istočnoj polovini zemlje i u planinskom području doći će do obilnog naoblačenja, pljuskova, kratkotrajnog pojačanja vetra i grmljavine. U kratkim vremenskim periodima ili kroz akumulaciju, količine vode će prelaziti 15…25 l/m2 a mestimično čak 40…50 l/m2. Biće izolovanih uslova za grad.