Radio România Internațional

Tag: Inflacija

Vesti – 11.12.2024

Punopravno članstvo Rumunije i Bugarske u Šengenskoj zoni slobodnog kretanja od 1. januara biće na dnevnom redu u četvrtak na sastanku Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove Evropske unije. Austrija je nedavno najavila da će ukinuti veto koje je blokiralo pristupanje dve zemlje i sa kopnenim granica zoni slobodnog kretanja. Argument je bio da je insistiranje austrijskih vlasti na suzbijanju ilegalne imigracije dovelo do smanjenja broja migranata presretnutih u blizini granice Austrije sa Mađarskom, što je najčešći put ulaska u zemlju. Jedina neizvestna stvar je održavanje, posle 1. januara, kontrola na kopnenoj granici između Mađarske i Rumunije i između Rumunije i Bugarske u periodu od najmanje šest meseci. Ove kontrole bi bile neophodne da bi se ublažila moguća promena migratornih ruta i sprečila ozbiljna pretnja javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti. Rumunija i Bugarska su se krajem marta delimično pridružile Šengenu sa vazdušnim i pomorskim granicama.

Godišnja stopa inflacije porasla je, u novembru, na 5,11%, sa 4,67% u oktobru, pošto su prehrambeni i neprehrambeni proizvodi poskupeli za preko 5 odsto, a usluge preko 7 odsto – pokazuju podaci Nacionalnog Zavoda za statistiku. Nacionalna banka Rumunije je revidirala naviše, na 4,9%, sa 4% ranije, prognozu inflacije za kraj 2024. Takođe, Nacionalna banka predviđa da će inflacija dostići 3,5% na kraju 2025. godine.

Bukureštanska berza zatvorila je sednicu u utorak uz rast svih indeksa treći dan zaredom. Glavni indeks BET – Indeks trgovanja, koji obuhvata 20 najtrgovanijih kompanija na berzi, apresirao je za skoro 1%. Bukureštanska berza je objavila da razmatra mogućnosti osnivanja berze u Kišinjevu, kako bi se izgradilo snažno tržište kapitala u susednoj državi. Dakle, cilj je da se stimuliše bilateralna saradnja i širi pristup finansiranju za kompanije iz Republike Moldavije, koje će, zajedno sa onima iz Rumunije, vremenom postati regionalni lideri.

U Rumuniji, Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalno liberalna partija (PNL) (sadašnja vladajuća koalicija), Unija spasimo Rumuniju (USR), Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) i grupa nacionalnih manjina dogovorili su se da zajednički formiraju vladu i proevropsku parlamentarnu većinu. Četiri stranke i nacionalne manjine, koje zajedno zauzimaju oko dve trećine zakonodavnog tela, radiće na zajedničkom vladinom programu upravljanja zasnovanom na razvoju i reformama koje imaju za cilj smanjenje javnih troškova i birokratije u administraciji. Takođe su se složili da povećaju trenutni tempo investicija i reformi iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Što se tiče predsedničkih izbora, proevropske formacije su se obavezale da će podržati mogućeg zajedničkog kandidata.

Rumunija ostaje čvrsto privržena evroatlantskom putu, a odluka da pružimo sopstveni doprinos jačanju bezbednosti u regionu ostaje čvrsta – potvrdio je ministar odbrane Republike Rumunije Angel Tilvar. Zajedno sa ambasadorkom Sjedinjenih Država u Rumuniji Ketlin Kavalek posetio je vazdušnu bazu Mihail Kogalnićeanu (jugoistok), gde se sastao sa delegacijom koju čine atašei za odbranu zemalja članica NATO, akreditovanih u Bukureštu, i sa savezničkim vojnicima koji tamo obavljaju svoju dužnost.

Partnerstvo za mir između Republike Moldavije i NATO-a „doprinelo je bezbednijem okruženju za građane, jačanju odbrambenih sposobnosti vojske i otpornosti našeg društva u celini“, izjavila je u utorak predsednica Republike Moldavije, Maja Sandu, tokom posete sedištu Severnoatlantske alijanse. Kako se navodi u saopštenju predsedništva u Kišinjevu, šefica države je tokom posete imala sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, sa kojim je razgovarala o regionalnoj bezbednosti, hibridnim pretnjama, kao i o potrebi zajedničkih akcija u cilju zaštite demokratije u regionu. Obraćajući se Severnoatlantskom savetu, Maja Sandu je istakla napore Republike Moldavije da održi mir i stabilnost i otpornost na hibridne pretnje – navodi se u saopštenju za javnost. Maja Sandu se u Briselu sastala i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, koja je nakon sastanka najavila podršku od 60 miliona evra Republici Moldaviji, za reformu pravosudnog sistema i ekonomsku stabilnost.

U utorak je u Stokholmu i Oslu održana ceremonija dodele Nobelove za 2024 godinu. Nagrade za hemiju, fiziku, medicinu, ekonomiju i književnost dodeljene su u glavnog gradu Švedske, a nagrada za mir u svečanoj sali glavnog grada Norveške. Manifestacije posvećene odavanju počasti pobednicima mira – preživelima u atomskom bombardovanju na Hirošime i Nagasakija – biće nastavljene danas na Univerzitetu u Oslu. Kako je javio dopisnik Radio Rumunije sa tog događaja, tema Nobelovog foruma, koji se organizuje dan posle ceremonije dodele Nobelove nagrade za mir, je „Nuklearno oružje – kako mu se suprotstaviti”. Svoje učešće najavili su tri dobitnika Nobelove nagrade za mir iz 1995, 2005. i 2017. godine, dvoje preživelih od atomskih udara na Japan Nagasakija i stručnjaci za globalnu nuklearnu politiku najavili su svoje.

Novi sirijski premijer Mohamed al-Bašir pozvao je na stabilnost i smirenost nakon 13 godina građanskog rata u svojoj zemlji. Al-Bašir, član Organizacije za oslobođenje Levanta, glavnog aktera nedavnog svrgavanja režima koji je predvodio Bašar al-Asad, treba da obezbedi tranziciju u Siriji do marta sledeće godine, usred strahovanja da bi grupe koje su se borile protiv bivšeg predsednik mogle ući u sukob, ali i da napadnu verske manjine koje štiti Asadov režim ili etničke. U međuvremenu, Sjedinjene Države su pozvale međunarodnu zajednicu da podrži inkluzivan politički proces u Siriji i da se uzdrži od bilo kakvog mešanja.

11 December 2024
Vesti – 14.10.2024

Plenarna sednica Poslaničkog doma iz Bukurešta odobrila je u ponedeljak zahtev Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije za odobrenje pretresa IT i kuće u slučaju bivšeg ministarka zdravlja Nelua Tatarua, optuženog za uzimanje mita. Pravna komisija Poslaničkog doma takođe je u ponedeljak jednoglasno usvojila izveštaj kojim se odobrava zahtev za kompjuterski i kućni pretres Nelua Tatarua. Slučaj liberalnog poslanika, hirurga, optuženog za kontinuirano podmićivanje, dospeo je u Poslanički dom nakon što su tužioci za borbu protiv korupcije zatražili ukidanje njegovog imuniteta. Nelu Tataru je u ponedeljak ponovio svoju nevinost i naglasio da nikada nije uslovljavao medicinski čin dobijanjem beneficija. Bivšem ministru zdravlja oduzete su sve političke funkcije i isključen je sa lista za parlamentarne izbore koji će se održati 1. decembra.

Rumunsko-ukrajinska privredna komora organizuje u ponedeljak i utorak, u saradnji sa ambasadom Ukrajine u Rumuniji, forum „Obnova Ukrajine“. Među temama razgovora su glavni izazovi obnove Ukrajine u aktuelnom kontekstu, opcije i izazovi u vezi sa procesom finansiranja ili razmatranja u vezi sa instrumentima koji će se koristiti za sprovođenje formule mira predsednika Vladimira Zelenskog. Druga tema je energetska bezbednost, a vlasti iz Bukurešta navode da će Rumunija nastaviti da pruža hitne energetske resurse Ukrajini. Događaju prisustvuju vladini zvaničnici Ukrajine i Rumunije, predsednik Bilateralne privredne komore Rumunije i Ukrajine, strani ambasadori akreditovani u Bukureštu.

Ekonomski analitičari u Rumuniji predviđaju blago smanjenje stope inflacije u narednoj godini, ovaj pokazatelj će biti na prosečnoj vrednosti od 4,97%. Što se tiče kursa, stručnjaci procenjuju blagu deprecijaciju leja u odnosu na evropsku valutu, do vrednosti od 5,10 leja za jedan evro. Predviđeni budžetski deficit za ovu godinu ostao je na predviđenoj vrednosti od 7,3% bruto domaćeg proizvoda, dok se za sledeću godinu procenjuje smanjenje na 5,9%, a analitičari procenjuju i privredni rast od 1,7% u ovoj godini.

Pravoslavni hrišćani u Rumuniji su u ponedeljak slavili Svetu Paraskevu, duhovnu zaštitnicu Moldavije. Svetiteljka, monahinja koja je preminula u 27. godini, u 11. veku, postala je zaštitnica istočnog regiona zemlje 1641. godine, kada su njene mošti donete u Jaši, nakon što su bile u Bugarskoj, u Srbiji i Carigradu. Svake godine, na praznik Svete Paraskeve, impresivne gomile hodočasnika dolaze u Jaši na bogosluženje i molitvu, te grad postaje najveći hodočasnički centar u Rumuniji i peti u Evropi.

Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena je u ponedeljak trojici profesora Darona Ačemoglua, Sajmona Džonsona i Džejmsa Robinsona za njihove „studije o tome kako se institucije formiraju i utiču na prosperitet”, objavila je Kraljevska švedska akademija nauka u Stokholmu. Sva tri istraživača rade u SAD. Američki ekonomista turskog porekla Daron Ačemoglu je profesor na Tehnološkom institutu u Masačusetsu, kao i Britanac Amerikanac Sajmon Džonson, a Džejms A. Robinson, takođe Britanac Amerikanac, profesor je ekonomije na Univerzitetu u Čikagu. „Smanjenje velikih razlika u prihodima između zemalja jedan je od najvećih izazova našeg vremena. Laureati su pokazali značaj društvenih institucija u postizanju ovog cilja“, izjavio je Jakob Svenson, predsednik Nobelovog komiteta za ekonomiju. Nobelovu nagradu za ekonomiju ustanovila je 1968. Centralna banka Švedske, a prvi put je dodeljena 1969. Zvanična ceremonija dodele Nobelove nagrade održava se svake godine u Stokholmu 10. decembra, na dan kada se obeležava smrt Alfreda Nobela.

14 October 2024
Vesti – 11.10.2024

Stopa inflacije u Rumuniji je u septembru pala na 4,62%, nakon što je u avgustu zabeležila vrednost od 5,1%. Ovo su zvanični podaci Nacionalnog instituta za statistiku objavljeni u petak. Cene prehrambenih proizvoda su u proseku povećane za 0,8%, a usluge za oko 0,4%. Spektakularne cene zabeležene su kod citrika i drugog egzotičnog voća – oko 7,5%. Za preko 5% poskupelo je i povrće i konzervisana hrana. Značajno visoke cene zabeležene su i za pasulj i druge mahunarke. Krompir je, pak, pojeftinio za oko 5,23%, a ostali proizvodi za manje od 2%. Kod usluga, poštanske tarife su povećane za 17,8%, kod vazdušnog saobraćaja za 17,2%, a neprehrambenih proizvoda kao što su deterdženti za 14,7%. Usluge vodosnabdevanja i kanalizacije takođe su zabeležile rast tarifa za 12,6%.

Evropsku komesarku koju je imenovala Rumunija, Roksanu Minzatu, saslušaće u subotu odbori Evropskog parlamenta. Na saslušanjima će učestvovati poslanici iz Komisije za zapošljavanje i socijalna pitanja i iz Komisije za kulturu i obrazovanje. Druge dve komisije – ona za prava žena i ravnopravnost polova i Komisija za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove – imaće status gosta, odnosno imaće pravo da postave pismeno pitanje komesarki koju je predložila Rumunija. Roksana Minzatu je imenovana za izvršnu potpredsednicu Evropske komisije i mogla bi da drži, u narednih pet godina, portfelj za zapošljavanje, socijalna prava i obrazovanje.

Na glasačkim listićima u prvom krugu predsedničkih izbora 24. novembra u Rumuniji biće upisano 14 kandidata – 10 uz podršku političkih partija i 4 nezavisna. Centralna izborna komisija je u četvrtak uveče žrebom odredila redosled po kome će se oni pojaviti na glasačkom listiću, ali je jedan od kandidata najavio da će osporiti proceduru. U ponoć je istekao period do kojeg su rumunski državljani sa prebivalištem ili boravkom u inostranstvu mogli da se prijave za glasanje putem pošte na predsedničkim izborima. Prema podacima Stalne izborne vlasti, na platformi votstrainatate.ro prijavilo se manje od 7.000 ljudi. Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 8. decembra.

Japanski pokret Nihon Hidankjo dobio je u petak Nobelovu nagradu za mir za 2024. godinu za „svoje napore da se stvori svet bez nuklearnog oružja”, saopštio je norveški Nobelov komitet, prenele su međunarodne novinske agencije. Nobelova nagrada za mir je jedina koja se dodeljuje u Oslu, dok se nagrade za ostale kategorije dodeljuju u Stokholmu. Norveški Nobelov institut registrovao je 286 kandidata za ovogodišnju nagradu, uključujući 197 pojedinaca i 89 organizacija. Prošle godine, priznanje je dodeljeno Iranki Narges Mohamadi „za njenu borbu protiv ugnjetavanja žena u Iranu i borbu za unapređenje ljudskih prava i sloboda za sve”.

Pravna komisija Poslaničkog doma ima rok do ponedeljka da sačini izveštaj povodom zahteva Ministarstva pravde za odobrenje IT i pretresa kuće u slučaju poslanika liberala Nelua Tatarua. Komisija je pozvana da da odgovor u vezi ukidanja poslaničkog imuniteta bivšem ministru zdravlja, optuženom za primanje mita u kontinuiranom obliku. Do sada su poslanici Socijaldemokratske partije i Unije Spasimo Rumuniju najavili da će glasati za zahtev tužilaca. Nelu Tataru je lekar specijalista u opštinskoj bolnici „Dimitrije Kastrojan” u Hušiju, na severoistoku Rumunije, a Nacionalna uprava za borbu protiv korupcije optužila ga je za navodno primanje mita od pacijenata u novcu i hrani više od 100 puta.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Rumunije pokrenuće u ponedeljak kampanju „Daleko od kuće, želimo da budete bezbedni“ za sprečavanje trgovine ljudima i radne eksploatacije Rumuna koji odlaze na rad u inostranstvo. 20.000 letaka sa važnim informacijama podeliće međunarodna organizacija „Pravda i briga Rumunija” i strukture Ministarstva unutrašnjih poslova na kopnenim graničnim prelazima i glavnim međunarodnim aerodromima u zemlji. Inicijativa ima koristi od podrške Britanske ambasade u Rumuniji. Vlada u Bukureštu je u maju pokrenula Nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima (2024-2028), oblast u kojoj je bila oštro kritikovana u evropskim izveštajima i u izveštajima Stejt departmenta u Vašingtonu. Istovremeno, ove nedelje je rumunski parlament pooštrio kazne za one koji su krivi, između ostalog, za trgovinu ljudima i uveo načine podrške žrtvama.

Austrija se i dalje protivi prijemu Rumunije i Bugarske u šengenski prostor kopnenim granicama. O tom problemu se razgovaralo u četvrtak u Luksemburgu na sastanku evropskih ministara pravde i unutrašnjih poslova. Iako Komisija i Evropski parlament kažu da obe zemlje ispunjavaju sve uslove za pristupanje, austrijski ministar Gerhard Karner tvrdi da ima još mnogo toga da se uradi. „Rumunija i Bugarska su ispunile sve uslove i uradile i više nego što je bilo potrebno. Veoma sam optimistična i nadam se da će ova odluka biti doneta što je pre moguće, dok sam ja na funkciji“, izjavila je Ilva Johanson, evropska komesarka za unutrašnje poslove, prema kojoj će se o pristupanju Rumunije i Bugarske ponovo razgovarati na Savetu u decembru.

Odnosi između Rumunije i Španije su poslednjih godina dostigli istinski nivo izvrsnosti, koji se ogleda u snažnom strateškom partnerstvu, izjavio je premijer Marčel Čolaku, koji je učestvovao na svečanosti koju je, u Bukureštu, povodom Nacionalnog dana Kraljevine Španije organizovala Ambasada Španije u Rumuniji. Marčel Čolaku je naglasio da partnerstvo dve države predstavlja „dinamičnu konstrukciju, zasnovanu na zajedničkom istorijskom, kulturnom i jezičkom nasleđu”. On je precizirao da je više od milion rumunskih državljana izabralo Španiju za svoju drugu domovinu, i izrazio nadu da će bilateralni sporazum o dvojnom državljanstvu, što je važna želja rumunske zajednice u Španiji, biti potpisan što pre. „Bilateralna trgovina nastavlja da raste, sa novim rekordom postavljenim 2023. godine u pogledu vrednosti komercijalne razmene: 6,43 milijarde evra“, rekao je premijer Marčel Čolaku.

Evropska komisija navodi blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, za jedan odsto, broja poginulih u saobraćajnim nezgodama zabeleženih 2023. godine, koji je iznosio 20.400. Iako je u poređenju sa 2019. smanjenje konzistentnije, od 10%, evolucija je ispod onoga što su predložile evropske vlasti, koje žele da prepolove ukupan broj poginulih i teško povređenih u saobraćaju do 2030. i da ih eliminišu do 2050. Rumunija je među zemljama koje su prošle godine napravile najveći napredak u smanjenju broja žrtava, ali je i dalje na jednom od poslednjih mesta na evropskom nivou, sa 81 umrlim na milion stanovnika. Veću stopu ima samo Bugarska. Trenutno oko 400 ljudi gine u saobraćajnim nesrećama svake nedelje na evropskim putevima.

Rumunija se nalazi na trećem mestu na listi zemalja članica Evropske unije iz centralne i istočne Evrope po e-trgovini. Vrednost onlajn transakcija u Rumuniji dostigla je nivo od 3,32% bruto domaćeg proizvoda. Prve dve pozicije na evropskoj rang listi zauzimaju Poljska i Češka. Prema Rumunskom udruženju onlajn prodavnica, 2023. godine vrednost elektronske trgovine robom i uslugama se približila 11 milijardi evra, a 50% Rumuna je prošle godine napravilo najmanje jednu onlajn porudžbinu. Za 2024. godinu, procene ukazuju na povećanje onlajn prodaje od 10%, do vrednosti od skoro 12 milijardi evra.

„Oda radosti” večeras je otvorila novu koncertnu sezonu orkestara i horova Radija Rumunije. Koncert u Sali Radio, s dirigentom Sašom Gecelom, osmišljen je oko jednog od najpoznatijih dela u istoriji muzike – 9. simfonije sa potpisom Ludviga van Betovena. Na apsolutnoj premijeri u Beču, 7. maja 1824, Betoven je bio okrenut ka publici da vidi aplauz, koji zbog potpune gluvoće više uopšte nije mogao da čuje. „Oda radosti“ je prva muzička partitura uvrštena u svetsku baštinu Uneska.

11 October 2024
Vesti – 17.07.2024

Predsednik Klaus Johanis učestvovaće u četvrtak na četvrtom sastanku Evropske političke zajednice, koji će se održati u palati Blenhajm u Oksfordširu u Velikoj Britaniji – saopštila je u sredu Predsednička administracija. Diskusije će obuhvatiti teme kao što su bezbednost u Evropi, podrška Ukrajini, izazovi u vezi sa migracijama, zaštita demokratije i unapređenje energetske bezbednosti. Kako se navodi u saopštenju za javnost, tokom debata šef države će se pozabaviti aktuelnim pitanjima u vezi sa nastavkom podrške suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, u kontekstu agresorskog rata Rusije. Klaus Johanis će takođe učestvovati u radnoj grupi za energiju i povezanost, gde će naglasiti potrebu za „izbalansiranim pristupom između zelene tranzicije i obezbeđivanja energetske bezbednosti na evropskom nivou i važne uloge Crnog mora u obezbeđivanju regionalne energetske interkonektivnosti ‘ – navodi se u saopštenju. Sastanku je najavilo prisustvo više od 40 šefova država ili vlada, kao i važnih evropskih i NATO lidera.

Godišnja stopa inflacije u Evropskoj uniji iznosila je 2,6% u junu, u odnosu na 2,7% u maju, a Rumuniju, koja je pet meseci bila zemlja sa najvećom inflacijom u bloku Evropske unije, prošlog meseca je premašila Belgija, navodi se u podacima koje je u sredu objavio Evropski zavod za statistiku (Eurostat). U junu, zemlje članice Evropske unije sa najnižom godišnjom stopom inflacije bile su Finska (0,5%), Italija (0,9%) i Litvanija (1%). Na suprotnom polu, zemlje članice Evropske unije sa najvišom stopom inflacije bile su Belgija (5,4%), Rumunija (5,3%), Španija i Mađarska (obe sa 3,6%). U slučaju Rumunije, Nacionalni institut za statistiku (INS) je ranije obavestio da je godišnja stopa inflacije pala u junu 2024. godine na 4,94%, sa 5,12% u maju. Narodna banka Rumunije (BNR) revidirala je naviše, na 4,9%, sa prethodnih 4,7%, prognozu inflacije za kraj ove godine.

Rumunija je dobila sredstva za tri infrastrukturna projekta u ukupnoj vrednosti od skoro 260 miliona evra, preko Instrumenta za povezivanje Evrope, objavila je u saopštenju za javnost evropska poslanica Adina Valean, bivša evropska komesarka za saobraćaj. Fast Danube 2 je jedan od projekata koji će dobiti preko 195 miliona evra i poboljšaće uslove plovnosti na zajedničkom dunavskom sektoru Rumunije i Bugarske. Takođe, suma od 45 miliona evra dodeljena je za rehabilitaciju železničke pruge Valea Kalugareaska – Buzau. Prema rečima evroposlanice, Rumunija, zajedno sa Republikom Moldavijom i Ukrajinom, dobija skoro 14 miliona evra za unapređenje infrastrukture na granici Galacca, Đurđuleštija i Renija. Evropska komisija je na ovom pozivu za projekte odabrala 134 saobraćajna projekta, od 408 prijava, od kojih su većina železnički projekti i plovni putevi – navodi se u saopštenju.

Rumuni koji su otišli da rade u inostranstvu poslali su u zemlju 2023. godine 6,5 milijardi evra, što je ekvivalentno 2% rumunskog bruto domaćeg proizvoda, prema podacima Narodne banke Rumunije. Taj iznos je samo za 1,2% manji od vrednosti stranih direktnih investicija koje je Rumunija privukla prošle godine, navodi Narodna banka Rumunije. Iznos, koji predstavlja novi rekord, više je nego dvostruko veći od onog iz 2014. godine. U poslednjoj deceniji, Rumuni koji su otišli na rad u inostranstvo poslali su u zemlju preko 46,5 milijardi evra, sa samo 14,2% ispod nivoa stranih direktnih investicija u istom intervalu. Velika Britanija je, drugu godinu zaredom, ostala na prvom mestu na rang listi zemalja porekla doznaka, sa skoro četvrtinom ukupnog iznosa, odnosno 1,5 milijardi evra. Drugu poziciju zauzela je Nemačka sa 1,4 milijarde evra, zatim Italija sa 800 miliona evra i Španija sa 400 miliona evra. Više od 5,7 miliona Rumuna zvanično je imalo prebivalište ili boravište van zemlje 2021. godine, prema Ministarstvu spoljnih poslova. Najviše ih je bilo u Italiji, preko 1,1 milion, u Španiji preko milion, u Velikoj Britaniji skoro 950.000, u Nemačkoj preko 800.000 i u Sjedinjenim Američkim Državama oko 465.000.

Senat Rumunije, koji je u sredu zasedao na vanrednoj sednici, obavešten je o nacrtu zakona o usvajanju hitne uredbe koja dozvoljava vraćanje dozvola vozačima koji ne dobiju na vreme rezultate testova krvi nakon testova na drogu. Uredba je objavljena u Službenom glasniku, ali, prema ustavnim odredbama o zakonodavnom delegiranju, može stupiti na snagu tek nakon podnošenja na raspravu, po hitnom postupku, nadležnom skupštinskom veću. Normativni akt je već dostavljen specijalizovanim komisijama Senata na analizu. Prema Uredbi o vanrednom stanju, ako se brzim testovima na drogu utvrdi da je vozač pozitivan i oduzme mu se dozvola, on će ponovo imati pravo da vozi ako u roku od tri dana ne dobije rezultate testova obavljenih u laboratoriji. Hitnu uredbu nedavno je usvojila Vlada, koja je navela da je reagovala na zapažanja civilnog društva u vezi sa greškama koje prave brzi testovi na drogu.

Apelacioni sud u Bukureštu poništio je odluku Glavnog suda od 5. jula kojom su braća Endru i Tristan Tejt, koji imaju dvojno državljanstvo, britansko i američko, dobili dozvolu da napuste teritoriju Rumunije. Dakle, Sud je uvažio žalbu tužilaca i odluka je konačna. Dvojici se u Rumuniji, pod sudskom kontrolom, sudi za trgovinu ljudima i silovanje, u predmetu koji je vodila Nacionalna direkcija za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma. Endrju i Tristan Tejt i dve mlade saučesnice upućeni su sudu prošlog juna, optuženi za formiranje organizovane kriminalne grupe, sa ciljem regrutovanja, smeštaja i eksploatacije žena koje su primoravali da prave materijale sa pornografskim sadržajem. Ovim aktivnostima optuženi bi dobili značajne sume novca.

Rumunski fudbalski šampion FCSB plasirao se u drugo pretkolo Lige šampiona, pošto je u utorak uveče u Bukureštu u revanšu prvog pretkola savladao ekipu Virtus AC iz San Marina rezultatom 4-0. U kolu su Bukureštanci pobedili sa 7-1. U preliminarnom drugom kolu FCSB će se sastati sa Makabijem iz Tel Aviva. Prvi meč igraće se kod kuće 23. ili 24. jula, a revanš u gostima 30. ili 31. jula. Ostali rumunski timovi uključeni u evropska takmičenja su Korvinul Hunedoara (centar-zapad, nosilac Kupa), CFR Kluž (severozapad) i Universitatea Kraiova (jugozapad).

17 July 2024
Fiskalne i budžetske izmene

Dobra vest je da će za neke Rumune druga polovina 2024. godine izgleda biti lakša. Loša vest je da troškovi života zapravo rastu za sve. Od ponedeljka, 1. jula, stupio je na snagu niz fiskalnih promena koje je odlučila vlada, od povećanja minimalne zarade u privredi do povećanja akciza na gorivo ili smanjenja indeksa za obračun bankarskih kamata. Ukupno, više od 1,8 miliona zaposlenih ima koristi od efekata povećanja, od 1. jula, minimalne bruto plate u zemlji, sa 3.300 na 3.700 leja. Neto dodatak za 760 hiljada radnika plaćenih strogo na minimalnom nivou je 284 leja. Kako jedan evro vredi oko pet leja, povećanje ne premašuje 57 evra. Tako da ni na jedan prihod ne utiče prebacivanje na novu platnu skalu, kaže vlada, a prag od 4.000 leja uzet u obzir u slučaju davanja vaučera za obrok ili naknade za hranu je poništen.

Takođe od ponedeljka, kreditne stope u nacionalnoj valuti će imati koristi od blagog smanjenja, kao rezultat smanjenja referentnog indeksa za potrošače, poznatog kao IRCC – sa 5,9% na 5,86%. Ekonomski analitičari, međutim, kažu da ovo smanjenje neće imati veliki uticaj na mesečne stope onih koji su se zaduživali kod banaka. Reč je o samo četiri do pet leja, u zavisnosti od visine duga. Drugi semestar takođe dolazi sa povećanjem akciza na goriva, što je mera predviđena svake godine u Fiskalnom kodeksu i koja nastoji da ih ažurira sa stopom inflacije. Shodno tome, prema prijavi Saveta za konkurenciju, cena litra standardnog benzina u Bukureštu je u ponedeljak ujutru bila između 7 leja i 42 bani i 7 leja i 56 bani. To je prosečno povećanje od oko 40 bani, a razlika važi i za dizel. Neke benzinske stanice su podigle cenu goriva već od prošle nedelje. Štampa očekuje da će benzinske pumpe nastaviti da poskupljuju, tim pre što je u letnjoj turističkoj sezoni potražnja za gorivom sve veća.

Cena nafte, podsećaju stručnjaci, samo je mali deo cene goriva na pumpi. Otprilike polovinu cene predstavljaju porezi i akcize, a u ovom trenutku budžetski deficit je prilično veliki, preti da se poveća i vlastima je potreban novac u budžetu. Od 1. jula postoje i promene za račune za prirodni gas, pošto je Nacionalna regulatorna agencija za energetiku (ANRE) prošle nedelje odobrila prosečno povećanje distributivnih tarifa od 19%. Ekonomski analitičari kažu da će povećanje akciza na gorivo i veći računi za gas imati domino efekat i neminovno dovesti do poskupljenja u lancu, od hrane do odmora.

1 July 2024
Prognoza stope inflacije (16.05.2024)

Narodna banka Rumunije korigovala je na gore prognozu stope inflacije na kraju tekuće godine sa 4,7% na 4,9% i održala prognozu inflacije na kraju sledeće godine na nivou od 3,5%. Guverner Centralne banke Mugur Isaresku predstavio je u sredu Izveštaj o inflaciji i objasnio razloge veće stope inflacije u odnosu na prethodnu prognozu. Inflacija će nastaviti silazni trend ali u sporijem ritmu od predvidjanja, naglasio je Isaresku. Narodna banka Rumunije pokušava da smanji stopu inflacije ali i da izbegne recesiju. Guverner Isaresku kaže da povratak inflacije u predvidjeni okvir zavisi u velikoj meri od trenutka kada će Centralna banka smanjiti referentnu kamatnu stopu. Na samom početku sedmice Upravni odbor Narodne banke Rumunije doneo je odluku da održi referentnu kamatnu stopu na nivou od 7% godišnje. Guverner Narodne banke je dodao da bi povoljna inflatorna evolucija ovog meseca mogla da uveri Upravni odbor Narodne banke da ubrza smanjenje referentne kamatne stope koja utiče na sve kamate komercijalnih banaka, ali da ovo zavisi i od domaće i medjunarodne privredne situacije. Mugur Isaresku ne isključuje mogućnost odlaganja smanjenja referentne kamatne stope u drugoj polovini godine ili odustajanja od smanjenja.

Komentarišuči poslednje statističke podatke prema kojima je prosečni neto lični dohodak u martu bio veći od 1000 evra Isaresku je konstatovao da se prihodi povećavaju brže od produktivnosti rada i da će ova situacija imati efekate na inflaciju i da on lično očekuje da vidi i povećanje produktivnosti. Glavne neizvesnosti oko evolucije inflacije vezane su za fiskalnu politiku, visoki budžetski deficit, dinamiku ličnih dohodaka, za dodatne fiskalno budžetske mere koje bi se mogle primeniti za budžetsku konsolidaciju kao i za potencijalne efekate rata u Ukrajini i na Srednjem istoku. Godišnja stopa inflacije je počela da opada i u aprilu iznosila 5,9%, saopštio je Nacionalni statistički institut.

Za manje od 1% poskupeli su prehrambeni proizvodi i usluge, dok su se cene neprehrambrenih proizvoda smanjile. Prema prolećnoj prognozi Evropske komisije Rumunija bi ove godine mogla da zabeleži najsolidniji privredni rast u Evropskoj uniji od 3,3% godišnje, ali istovremeno i najvišu stopu inflacije od skoro 6%, daleko veću od evropskog proseka.

16 May 2024