Od 1. oktobra novi generalni sekretar Severnoatlanskog saveza je bivši holandski premijer Mark Rute, koji od danas nasledjuje na ovoj političkoj dužnosti najače vojno-političke alijanse u istoriji Norvežanina Jensa Stoltemberga. Novinska agencija Frans pres navodi da Stoltemberg nije hteo da savetuje Rutea, ali je naglasio da je glavna dužnost jednog šefa NATO-a da na jednom mestu drži ujedinjene saveznike. U složenoj političkoj situaciji, dalji kontinuitet i nepromenjena spoljnopolitička i bezbednosna direkcija su od velike važnosti, izjavio je neimenovani diplomata Alijanse, čiju izjavu prenosi francuska agencija. Sa desetogodišnjim stažom na čelu NATO-a, Jens Stoltemberg je imao možda najkomplikovaniji mandat, koji je počeo 2014. godine ruskom aneksijom Krima i okončan ruskom vojnom agresijom na Ukrajinu. Stoltemberg je Alijansu usmerio na dodeljivanje značajne pomoći bivšoj sovjetskoj republici, žrtvi nelegalne ruske agresije. Predložio je i dobio saglasnost zemalja članica za dodeljivanje najmanje 40 miliardi evra Ukrajini i upućivanje zapadne vojne pomoći. ,,Neodgovorna nuklearna retorika” Vladimira Putina ne treba da obeshrabri zemlje članice da upute veću vojnu pomoć Ukrajini, naglasio je Jens Stoltemberg u intervju za Rojters na kraju svog mandata generalnog sekretara. ,,Svaki put kada smo intenzivirali podršku novim vrstama oružija – tenkovima, raketama dugog dometa ili avionima F16, Rusi su pokušali da nas spreče ali nisu uspeli, kazao je Stoltemberg. ,,Ne verujem da ćemo uspeti da uverimo predsednika Putina da se predomisli u vezi sa Ukrajinom, ali verujem da možemo da mu pomrsimo račune i dokažemo da je cena nastavljanja rata ogromna i da je za njega bolje da zauzme mesto za stolom i prihvati Ukrajinu kao suverenu i nezavisnu državu” smatra Stoltemberg. Tokom svog mandata, Alijansa, primorana na reakciju i na velike geopolitičke promene, konsolidovala je istočni bok. U Rumuniji je povćan broj savezničkih vojnika i NATO je prvi put formirao borbenu grupu. U ovom periodu Severnoatlanska alijansa je primila nove članove i sada ima 32 savezničke nacije. Poslednje zemlje koje su se pridružile Alijansi su Finska i Norveška, države koje su zbog militaristickih i neoimperijalističkih namera Moskve izašle iz višedecenijske neutralnosti. ,,Rusija je želela manje Severnoatlanske unije i dibila više”, naveo je Stoltemberg. Od novog generalnog sekretara Alijanse Marka Rutea analitičari očekuju da se koncentrise uglavnom na koordinaciju Alijanse i Evropske unije u vreme kada je Unija sve više koncentrisana na rešavanje bezbednosnih pitanja. Saveznici računaju i na pregovarački kapacitet novog generalnog sekeratara, jer nije isključena mogućnost povratka Donalda Trampa u Belu kuću.
Tag: Jens Stoltemberg
-
Novi šef NATO-a
Holandski premijer Mark Rute biće 14. generalni sekretar Severnoatlantskog saveza. On će naslediti Norvežanina Jensa Stoltenberga, bivšeg premijera Norveške, koji je predvodio Alijansu od 2014. godine. Odluka Severnoatlantskog saveta, glavnog tela NATO-a za donošenje odluka koje uključuje predstavnike 32 zemlje članice, postala je puka formalnost, nakon što je poslednji Ruteov protivkandidat, predsednik Rumunije Klaus Johanis najavio povlačenje iz trke zbog nedostatka podrške. Novi lider Alijanse počeće svoj mandat 1. oktobra, ali će do tada njegovo imenovanje na čelo najvažnijeg vojnog saveza na svetu biti ozvaničeno na samitu u Vašingtonu, zakazanom za jul. Ime holandskog premijera kruži od 2023. godine i brzo je dobilo podršku nekoliko saveznika u NATO-u, uključujući Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku.
U trci je bila i šefica vlade Estonije Kaja Kalas, podržana od saveznika sa istočnog krila, koji su tvrdili da je potrebno da ove države budu bolje zastupljene u organizaciji, u kontekstu rata koji je Rusija započela Ukrajina. Kandidatura Klausa Johanisa i dalje je obavijena velom misterije. Razlozi zbog kojih je rumunski predsednik najavio da želi ovu funkciju nisu poznati ni sada, s obzirom na to da su Rutea tada već podržavali važni saveznici u NATO-u.
Mark Rute je poznat po svom kritičkom stavu prema Rusiji i po političkoj i vojnoj podršci Ukrajini. Kraljevina Holandija je jedna od savezničkih država koja je dostigla cilj od 2% bruto domaćeg proizvoda izdvojenog za odbranu, prema zahtevima organizacije, i snabdevala ukrajinsku vojsku avionima F-16. Sadašnji generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg pozdravio je imenovanje Marka Rutea za njegovog naslednika. On je rekao da je ovo „pravi transatlantik, jak lider i graditelj konsenzusa”. „Znam da odlazim i ostavljam NATO u dobrim rukama“, istakao je Stoltenberg. Pored rata u Ukrajini, Rute će imati zadatak da se obračuna i sa mogućom budućom američkom administracijom na čelu sa Donaldom Trampom, sledbenikom politike „Amerika na prvom mestu”, ukoliko se posle predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama vrati u Belu kuću.
U Kremlju je najava novog šefa NATO-a primljena sa skepsom. Imenovanje Rutea neće doneti promene u politici Severnoatlantske alijanse koja ima za cilj „stratešku represiju” Rusije, izjavio je portparol ruskog predsedništva Dmitrij Peskov. On je ponovo optužio države članice da su direktno umešane u rat u Ukrajini dajući teško oružje administraciji u Kijevu i upozorio na odmazdu nakon što je ukrajinska vojska dobila dozvolu da koristi to oružje protiv ciljeva na ruskom tlu. Istovremeno, Peskov je istakao činjenicu da Moskva trenutno tretira NATO kao neprijateljski savez.
-
Rusija i hibridni napadi na članice Severnoatlanskog saveza (03.06.2024)
Prisutna na ministarskom skupu Severnoatlanske alijanse u Pragu, šefica rumunske diplomatije, Luminica Odobesku, je ukazala na posledice vojne agresije Rusije na Ukrajinu na evropsku i evroatlansku bezbednost i naglasila da je imperativno potreban odlučan odgovor Alijanse, sa naglaskom na jačanje unitarnog i koherentnog položaja odvraćanja neprijatelja od namere i odbrane Istočnog boka. Ovaj polovaâ je još vazniji u uslovima intenziviranja izazova upućenih drugim saveznișkim državama. ,,Svedoci smo nedavnog pokušaja prekrajanja granica u slučajevima Estonije, Litvanije, Finske kao i masovne sajber napade, u naăem slučaju ko ăto je bio nedavni pokuăaj špiuniranja. Praktično, Rusija je intenzivirala hibridne napade na članice Alijanse i izuzetno je važno da nastavljamo sa koordinacijom i izrazimo solidarnost sa našin napadnutim saveznicima. Potrebno nam je više koordinacije prilikom reakcije na hibridne napade. Hibridni napadi nisu usmereni samo na saveznike već i na vulnerabilne partnere, kao što je recimo Republika Moldavija, naglasila je ministarka Luminica Odobesku. Ona je dodala da je podška Kišinjevu na bilateralnom i evropskom planu prioritetni zadatak rumunske spoljne politike. ,, Vlasti u Kišinjevu uspešno odolevaju ovim napadima, jasno je medjutim da je veoma važno da, naročito na pragu predsedničkih izbora i referenduma o evropskoj integraciji, ojačamo ovu podršku protiv hibridnih napada kao i ekonomsku i energetsku pomoć-precizirala je Luminica Odobesku.
Na praškom skupu ministarka spoljnih poslova Rumunije zalagala se za nastavljanje snažne podrške Ukrajini: ,,Prioritetna tema bila je podrška Ukrajini, u Pragu su se razmatrali predlozi generalnog sekretara Severnoatlanskog saveza o izradi jednog solidnijeg i predvidljivijeg okvira podrške Ukrajini. U suštini, postoji namera da Severnoatlanski savez preuzme veću uloga u koordinisanju neophodne pomoći za bezbednost i proces obuke, kao i za prilagodjavanje višegodišnjeg finansihjskog angažmana koji bi osigurao predvidljivost podrške koja je potrebna Ukrajini i za koju su saveznici preuzeli obavezu ,,Vojnu pomoć koju su saveznici ponudili Ukrajini treba da dostigne 40 miliardi evra godišnje, sve dok je ova podrška potrebna u ratu sa Rusijom, ocenio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltemberg na kraju skupa u Pragu. Stoltemberg smatra da korišćenje savezničke vojne pomoći za ukrajinske napade na ciljeve u Rusiji ne predstavlja eskalaciju sukoba. Reč je samo o saoodbrani, precizirao je Jens Stoltemberg