Evropski lideri su se na drugom sastanku nakon izbora za Evropski parlament održanih početkom meseca opredelili ko će zauzeti ključne pozicije u institucijama Evropske unije. Ursula fon der Lajen predložena je za predsednicu Komisije, estonska premijerka Kaja Kalas za funkciju visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost, a bivši portugalski premijer Antonio Kosta preuzeće predsedavanje Evropskim savetom. Tri funkcije su tako podeljene između tri političke grupe koje čine većinu u Evropskom parlamentu – Narodne partije, Renew i socijaldemokrata. Sa mesta šefa evropske diplomatije, pitanjem bezbednosti Unije baviće se liberalka Kaja Kalas. Kaja Kallas:
„Ova funkcija predstavlja ogromnu odgovornost, jer živimo u kontekstu punom geopolitičkih tenzija, sve veće nestabilnosti na globalnom nivou, a to su izazovi za spoljnu politiku Evropske unije“.
Imenovanja su dogovorena na pregovaračkom sastanku u ograničenom okviru kojem je prisustvovalo šest evropskih lidera iz tri proevropske političke grupe, pogodnih za produbljivanje evropskih integracija i konsolidaciju prerogativa Brisela, što je situacija koja je izazvala iritaciju šefice italijanske vlade, Đorđije Meloni, koji je zaobiđena u ovim diskusijama. Oni koji su pregovarali o pozicijama bili su nemački kancelar Olaf Šolc, španski premijer Pedro Sančez, poljski i grčki premijeri Donald Tusk i Kirijakos Micotakis, francuski predsednik Emanuel Makron i holandski privremeni premijer Mark Rute. Meloni, čija je stranka deo grupe evropskih konzervativaca i reformista u Evropskom parlamentu, ocenila je da su šestorica lidera koji su pregovarali formirala oligarhiju koja je sklopila sporazum, ne uzimajući u obzir poruku koju su u glasačkim kutijama poslali građani na evroparlamentarnim izborima organizovanim od 6. do 9. juna. Izbori koji su potvrdili rast evroskeptičnih konzervativnih formacija, a da, međutim, nije poništena većina koju čine narodne, socijaldemokratske i liberalne grupe.
Lideri zemalja članica usvojili su i stratešku agendu Unije za narednih pet godina, a prioriteti su ekonomska konkurentnost, odbrana demokratskih vrednosti, unutrašnje reforme za proširenje Unije i bezbednost. To uključuje i troškove koje bi države članice trebalo da povećaju za odbranu. Prema Ursuli fon der Lajen, Uniji je potrebno dodatnih 500 milijardi evra za odbranu u narednih 10 godina. Ukrajina ostaje još jedan prioritet, kako sa stanovišta pristupanja, tako i za finansijsku i vojnu podršku. Tokom rasprave o Strateškoj agendi Unije, predsednik Rumunije Klaus Johanis je istakao da dokument mora da odražava zajedničku posvećenost nastavku napora ka jačoj, otpornijoj i uticajnijoj Uniji na međunarodnom nivou.