Savet ministara za finansije Evropske unije usvojio je u Briselu plan smanjenja budžetskih deficita osam zemalja Unije. Rumunski ministar za finansije Tancoš Barna izjavio je da će smanjenje deficita u sedmogodišnjem umesto u četvorogodišnjem periodu doneti mnoge prednosti, pre svega omogučiće rumunskoj privredi da održi visoki nivo javnih investicija. Istovremeno ovo je i preduslov za sprečavanje debalansa i za održiv ekonomski rast. Pored Rumunije, Španija, Italija i Francuska tražile su da se produži rok za smanjenje deficita. Evropski komesar za ekonomiju Letonac Valdis Dombrovskis objasnio je da će se prve analize objaviti na proleće. Na margini Saveta, Dombrovskis je na zasebnom susretu razgovarao sa rumunskim ministrom finansija o detalijima plana. Tancoš Barna je izjavio da će Rumunija u narednom sedmogodišnjem periodu uživati finansijsku i tehničku pomoć za uspostavljanje makroekonomskog bilansa. Evropska komisija je kao parametre postavila kontrolu javnih rashoda i ekonomski rast baziran na investicije. Fiskalno-budžetski plan Rumunije predvidja stabilizaciju javnog duga i smanjenje deficita ispod 3% bruto društvenog proizvoda u periodu 2025-2031. godina. Rumunija će se i dalje razvijati, podržaće investicije i postizati dugoročnu finansijsku stabilnost, podvukao je na svom fejsbuk nalogu i ministar za investicije i evropske projekte Marčel Bološ. Bolos kaže da će odluka Evropske komisije o prihvatanju rumunskog plana o smanjenju budžetskog deficita dozvoliti vladi da izbegne pritisak na donošenje hitnih promena i dramatičnih mera za smanjenje budžetskog deficita. Masovno smanjenje rashoda, blokiranje investicija u bolnice i puteve, masovno povećanje poreza bile bi posledice eventualnih drastičnih mera, upozorava Marčel Bološ. Ovim planom Rumunija ne gubi medjunarodni kredibilitet, u suprotnom nepoštovanje fiskalnih obaveza značilo bi smanjenje rejtinga zemlje i istovremeno poskupljenje pozajmica. Odluke dokazuju da je evropskim ekonomijama potrebno vreme za realiazciju održive fiskalne konsolidacije i da se istovremeno ne žrtvuje razvoj. Bološ je dodao da bi Rumunija rizikovala da izgubi sve što danas gradi za naredne generacije. 2024. godina bila je komplikovana u Rumuniji sa lokalnim, evroparlamentarnim, predsedničkim i parlamentarnim izborima. Istovremeno, ostvaren je i novi obračun penzija, povećane su plate u mnogim sektorima i podržane investicije bez presedana. Rumunija je 2024. godinu završila sa budžestkim deficitom od 8,6% bruto društvenog proizvoda.
Tag: Marcel Bolos
-
Nove mere na carinana Rumunije (11.11.2024)
Prema podacima Uprave carina Rumunija ima četi funkcionalna carinska skenera, sledećeg meseca funkcionisaće još pet, a u narednoj godini još osam na granicama zemlje. Prvi skeneri su već instalirani na spoljnim granicama Evropske unije u maju tekuće godine, tri na granici sa Republikom Moldavijom i jedan u oktobru na granici sa Ukrajinom. U decembru ove godine jedan skener postaviće se u Konstanci, najvećoj rumunskoj crnomorskoj luci, tri na granici sa Ukrajinom i jedan na granici sa Srbijom. Sledeće godine u Konstanci i na graničnim prelazima prema Republici Moldaviji i Ukrajini postaviće se novi skeneri. Od 2026. godine sistem će se proširiti i na carine sa Madjarskom i Bugarskom, države koje su, kao i Rumunija, članice Evropske unije. Carinska uprava javlja da zahvaljujući skenerima carinski radnici su u dva vozila sa moldavskom registarcijom pronašli 53 000 evra, 123 000 moldavskih leja i 3100 cigareta. U jednom vozilu pronadjeno je četiri pištolja i 500 boksova cigareta. ,,Efiksanost kontrole raste svakim novim skenerom i sem toga menja se i ponašanje ljudi koji pokušavaju da zaobidju zankone. Ove evolucije pokazuju da naše mere nisu samo potrebne već i efikasne’’, kaže Ministar finansija Marčel Bološ. Sa druge strane, rumunski policajci pronašli su u prvih devet meseci tekuće godine 190 kg. teških droga i 800 kg. lakih droga, četiri tone kanabisa, sedam tona zabranjenih supstanci i 16 tona voća sa kokainom. Policija javlja da je rasformirano 33 kriminalnih grupa. U prvih devet meseci 2024. godine policajci su zaplenili 21 milion cigareta, 6 tona krijumčarenog duvana. U akcijama suzbijanja krijumčarenja duvana i duvanskih proizvoda pritvoreno je 119 osoba, a 29 je uhapšeno. Policajci su izrekli novčane kazne u visini od oko 1,4 miliona evra.
-
Mere za smanjenje budžetskog deficita (03.10.2024)
Rejting agencije, ekonomisti i analitičari upozoravaju na opasnost od prekomernog budžetskog deficita koji bi ove godine mogao da dostigne čak 8% bruto društvenog proizvoda Rumunije. Članicama Evropske unije ostavljen je rok do 15. oktobra da Komisiji dostave plan o smanjenju budžetskog deficita. Rumunija je u društvu zemalja koje još nisu dostavile plan, ali socijal-liberalna vlada u Bukureštu obećava da će poštovati termin i dostaviti sedmogodišnji plan smanjenja deficita do granice predvidjene odlukom Evropske unije. Ministar za investicije i evropske projekte Adrijan Kaču je izjavio: ,,Ovaj sedmogodišnji plan predvidja seriju reformi koje nikoga ne treba da iznenade. Ove su predvidjene i Nacionalnim planom oporavka i otpornosti. Radi se samo o kalendaru realizacije ovih reformi. Mi smo koalicija odgovornih ljudi i do 15. oktobra plan će biti na stolu koalicije, usvojen i poslat Komisiji. Posle dostavljanja plana slede pregovori sa Komisijom koji mogu da traju do aprila 2025. godine. Rumunija nije jedina članica koja se suočava sa prekomernim budžetskim deficitom.”
Najvažnije fiskalno-moneterane mere odnose se na smanjenje troškova i bolje prikupljanje budžetskih prihoda nakon digitalizacije, kaže Kaču. On smatra da je potrebno da se smanje rashodi koji nisu najpotrebniji u oblast javnih usluga i da su ovoj oblasti potrebne reforma i dodatni kvalitet. Digitalizacija Nacionalne agencije za fiskalnu administraciju (ANAF) treba da vrati sledeće godine u državnu kasu ne 0,5% bruto društvenog proizvoda već 2-3 indeksna poena, kaže Adrijan Kaču. Rumuniji je, dodao je ministar za investicije i evropske fondove, potreban sedmogodišnji plan smanjenja deficita, dogovoren sa Evropskom komisijom, jer ima velike investicione troškove koje niko u ovoj zemlji ne želi da odlaže. Nedavno je Vlada u Bukureštu usvojila prvi ovogodišnji rebalans državnog budžeta koji predvidja budžetski deficit od 6,9% i privredni rast od 2,8%, za 0,6% manji od prethodne prognoze. Ovom prilikom Ministar za finansije Marčel Bološ je izjavio da su izdvojana dodatna finansijska sredstva za velike invsticione projekte. Bološ, kao inače i premijer Marčel Čolaku, smatra da je budžetski deficit održiv.
-
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (28.09.2024)
Vada Rumunije usvojila je ove sedmice prvi ovogodišnji rebalans državnog budzeta. Iako je predvidjen manji privredni rast, od svega 2,8% i budžetski deficit veći od procenjenog, od 6,9 procenata, u novom rebalansu budžeta predvidjena su veći iznosi. Za Ministarstvo za finansije, Ministarstvo saobraćaja, Ministartsvo zdravstva i Ministarstvo obrazovanja izdvajaće se veći fondovi u odnosu na ovogodišnji državni budzet, a za Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo razvoja manji. Rebalans budžeta bazira se na većoj naplati budžetskih prihoda i na investicije. Premijer Marčel Čolaku je izjavio da rumunska privreda može da podnese visoki deficit na koji upozoravaju stručnjaci. Premijer je naveo primer ekonomski najačih zemalja Unije, Nemačke i Francuske koje podstiču investicije povećavajući deficit. Investicije, dodao je Čolaku, vratiće u državni budžet 8 puta vise novca od investiranih fondova. Ministar za finansije Marčel Bološ je podsetio da je budžet za 2024. godinu usresredjen na suštinske investicije u infrastrukturu, velike strateške projekte i poboljsanje javniih usluga. On je demantovao glasine da će Rumunija sledeće godine odustati od jedinstvene poreske stope i preći na progresivni porez da bi pokrivala budžetske rupe.
Evropska banka za obnovu i razvoj smanjila je drastično prognozu rasta rumunske privrede u 2024. godini sa majske procene od 3,2% na 1,4%. U 2025. godini privredni rast naše zemlje procenjuje se na 2,6%. Istočnoevropske članice Evropske unije suočavaju se su slabom inostranom potražnjom, iako je potrošnja bila zadovoljavajuća usled solidnog povećanja licnih dohodaka, navodi Evropska banka za obnovu i razvoj. U Bugarskoj i Rumuniji povećanje plata je podsticalo potražnju, ali je istovremeno povečalo spoljnotrgovinski deficit i izvršilo pritisak na inflatorne evolucije. U Rumuniji sektor IT je usporipo rast u velikoj meri ,dok jindustrijska proizvodnja stagnira. Investicije u infrastrukturu i dalje podržavaju privrednin rast. Evropska banka za obnovu i razvoj podseća na nedavne procene Fiskalnog saveta koji upozorava na opasnost od povećanja budžetskog deficita do 8% bruto društvenog proizvoda ove godine. I Medjunarodni monetarni fond je korigovao na dole prognozu o privrednom rastu Rumunije ove godine sa 3,8% na 2,8%
Predsednik Rumunije Klaus Johanis je ove nedelje učestvovao na 79. zasedanju Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija. ,,U našem današnjem nesigurnom svetu, odgovor na naše probleme su više saradnje i više solidarnosti. Rumunija će uvek podržavati medjunarodni svetski poredak, sa Organizacijom ujedinjenih nacija u centru, podvukao je šef rumunske države u svom obraćanju sa govornice Generalne skupštine. Ruskom agrsijom protiv Ukrajine, naglasio je Johanis, Moskva krši medjunarodno pravo sa implikacijama i van kontinenta. Ukrajini je potrebna pomoć svih zemalja članica Ujedinjenih nacija koje su spremne da poštuju medjunarodno pravo i Povelju Ujedinjenih nacija, izjavio je Johanis. Rumunija u potpunosti podržava mirovnu inicijativu predsednika Zelenskog jer je jedini pristup koji može osigurati pravedan i trajan mir u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i medjunarodnim pravom. Po oceni šefa rumunske države ne postoji valjana alternativa na Organizaciju ujedinjenih nacija jer su principi na kojima je osnovana ova organizacija sada važniji nego ikada ranije. Sada se koncentrišemo na nastavljane reforme OUN, sa ciljem da organizacija odoli svim sadašnjim i budućim izazovima.
Rumunija je u sredu potpisala ugovor sa SAD o pozajmici od skoro miliardu dolara. Bukurešt je uveren da će americka pozajmica od 920 miliona dolara omogućiti jačanje odbrambenog kapaciteta zemlje nabavkom moderne tehnike za oružane snage i razvojem lokalne odbrambene industrije. Ambasadorka SAD u Bukureštu Ketlin Kavalek je izjavila da je potpisani dokument više od jednostavnog finansijskog ugovora jer predstavlja snagu i otpornost bilateralnog partnerstva i zajedničkog angazmana za osiguranje mira, stabilnosti i bezbednosti regiona. Američkom pozajmicom Vašington želi da se uveri da će Rumunija ostati još dugo godina u prvi plan inovacije i vojnog opremanja, što će u istoj meri unaprediti bilateralne ekonomske odnose, naglasila je ambasadorka Ketlin Kavalek.
Rumunski fudbalski tim FCSB pobedio je letonski RFS sa 4-1 u četvrtak na Nacionalnoj areni u Bukurestu u prvoj etapi novog formata Lige Evrope. U grupi sa šampionima Rumunije rasporedjeni su i Glazgov Rendjers. Mancester junajted, PAOK Solun i Hofenhajm. FCSB je jedini predstavnik Rumunije u evropskim kupovima.
-
Rebalans državnog budžeta (24.09.2024)
Prvim ovogodišnjim rebalansom državnog budžeta Rumunije Vlada u Bukureštu predvidela je budžetski deficit od 6,9% i korigovala na dole privredni rast sa 3,4% na 2,8%. Novim rebalanosom predvidjaju se veća finansijska sredstva, naglasio je premijer Marčel Čolaku, za velike investicione projekte sa napomenom da je predvidjeni budžetski deficit održiv jer se 8,5 leja od 10 potrošenih usmereravaju na gradnju autoputeva, škola, bolnica, gasovodne i vodovodne mreže i drugih obejakata od lokalnog interesa. Budžet za 2024. godinu je od samog pocetka izradjen vodeći računa o sustinskim investicijama u infrastrukturu, u velike strateške projekte i poboljsanje javnih službi, kazao je ministar za finansije Marčel Bološ. Pored obrazovanja, zdravstva i socijalnih programa podržavanje investicija je četvrti važan stub ovog rebalansa. Ministar je napomenuo da je za nastavljanje investicionih projekata evropskim fondovima predvidjeno 25,2 miliarde evra i dodao: ,,Za Ministarstvo regionalnog izdvojiće se 2 miliarde leja, odnosno oko 500 000 evra, za Ministarstvo investicija i evropskih projekata 3,2 miliarde leja, za Ministarstvo saobraćaja 5 miliarde, za Ministarstvo poljoprivrede 4, i Ministarstvu za finansije 11 miliardi leja.”
Marcel Bološ je naveo da je 10,4 miliarde leja, odnosno nešto više od 2 miliarde evra predvidjeno za povećanje ličnih dohodaka u obrazovnom i zdravstvenom sistemu. Nacionalnom fondu za zdravstveno osiguranje namenjeno je 11,3 miliarde leja za rad bolnica i individualnih lekarskih ordinacija. Dodatna sredstva predvidjena su i za lakalne vlasti za putne troškove učenika, radnika koji brinu za osobe sa dizabilitetima i za isplatu prispelih faktura za komunalne usluge. Vlada je usvojila rebalans državnog budžeta, budžeta socijalnog osiguranja i budžeta za nezaposlenost vodeći računa o makroekonomskim prognozama Nacionalne komisije za prognozu, objasnio je ministar za finansije. Prilikom izrade rebalansa državnog budžeta vodilo se računa i o boljoj naplati prihoda u visini od 10,4 miliarde evra i o uredbi o fiskalnoj amnestiji koja bi mogla da donese dodatna sredstva u visini od 7,9 miliardi leja. Rebalans budžeta je i rezultat većih budžetskih prihoda posle digitalizacije Poreske uprave i implementacije e-pdv-a, e-transporta i pokazatelja fiskalnih rizika.
-
Rumunija neto korisnik evropskih fondova (13.05.2024)
Rumunija je važno poglavlje u konstrukciji Evropske unije. Vidimo veliku šansu u fondovima koji su strigli iz Brisela za modernizaciju infrastrukture i za sve Rumune, izjavio je 9. maja, povodomm Dana Evrope, rumunski ministar za finansije Marčel Bološ. Boroš je dodao da je uveren da evropski novac menja živote. Sa finnansijske strane, ulazak Rumunije u Evropsku uniju je ogromana korist zahvaljujući apsorpciji fondova koje najveroavatnije ne bismo mogli da nabavimo na drugi način. Ministar Bološ je objasnio da za svaki evro koji smo uplatili u evropski budžet, dobili smo nazad 3. ,,Konkretno, od pristupanja Uniji 2007. godine do danas Rumunija je dobila više od 95 miliardi evra, a naš dorinos u evropski budžet bio je od 30 miliardi. Dobili smo 65 miliardi evra, naglasio je ministar za finansije. Od ovih fondova Rumunija je 2020. godine uspela da investira više od 6 miliardi evra, a prošle godine je dostigla rekordnih 16 miliardi evra.
Ulazak Rumunije u Evropsku uniju značio je i integraciju na jedinstveno tržiste i slobodan protok robe, osoba, usluga i kapitala, dodao je ministar Bološ. Bološ kaže da su se od ulaska u Uniju strane investicije udvostručile i iznosile oko 108 miliardi evra u 2022. godini. Atraktivnost Rumunije za evropske kompanije ne leži samo u investicijama, već i u razvoju pojedinih oblasti koje smo u prošlosti zapostavili. Za Rumune razvoj koji je došao istovremeno sa ulaskom u Uniju znaćio je i veće lične dohotke. U poslednjih 17 godina minimalac je povećan 20 puta i sada iznosi 660 evra. Marčel Bološ je podsetio da su mnoge škole i zabavišta podignuta evropskim fondovima kao i 1300 km. izgradjenih i modernizovanih puteva.
Evropskim fondovima za 2014-2020 godinu u modernizaciju, automatizaciju, energetsku efikasnost i osposobljavanje radne snage povećana je produktivnost više od 95 000 rumunskih kompanija, dodao je ministar Bološ. Evropskim fondovima modernizovani su i regionalni aerodromi kao i više hiljada kilometara gasovoda i vodovoda. Važniji od pristupa evropskim fondovima i od materijalnog blagostanja je pristup vrednostima i principima koji vladaju Unijom, a to su pravna država, vladavina zakona, slobodo izražavanja, društvena inkluzija i tolerancija, osobine svojstvene funkcionalnoj demokratiji. Kritičari Evrpopske unije samozvani suveranisti pod plaštom lažnog konzervativizma mrze evropski projekat iako im je jasno da ne mogzu umesto ovoga doneti nešto trajnije.
-
Državna pomoć rumunskim kompanijama koje su pogodjene ratom u Ukrajini (09.04.2024)
Evropska komisija odobrila je novu šemu državne pomoći rumunskim kompanija koje su pogodjene ratom u Ukrajini u visini od 2,5 miliardi evra. Pozajmice i nepovretni krediti dodeliće se rumunskim kompanijama do 30. juna. Podrškom su obuhvaćene razne kompanije. Poljoprivredne kompanija imaju pravo na pomoć u visini od 280 000 evra, akvakultura i ribarstvo na najviše 335 000 evra, a ostale komponaije na preostali iznos do 2,5 miliona evra. U skladu sa analizom Komisije, zahtev Rumunije uklapa se u krizni i tranzicijski okvir. Rumunska država je na zahtev za odobrenje dostavljen Komisiji prvi put 9. septembra 2022. godine dobila pozitivan odgovor 2023. godine. Posle isteka ovog roka, Komisija je odobrila novu šemu državne pomoći u cilju obezbeddjivanja dovoljne likvidnosti kompanijama na rumunskomm tržištu. Mera se smatra potrebnom i proporcionalnom za rešavanje nastalih problema u nacionalnoj ekonomiji. Pre nekoliko dana premijer Rumunije Marčel Čolaku je saopštio da će Vlada produžiti i ove godine šemu državne pomoci (IMM INVEST PLUS) za prevazilaženje ekonomskih problema nastalih ruskom vojnom agresiiom na Ukrajinu. Ovaj kreditni program namenjen je radnom i investicionom kapitalu malih i srednjih preduzeca i vellikih kompanija. Oko 120.500 kompanija uživaće pravo na ove fondove.Program je pokrenut u cilju obezbedjivanja finansiranja kompanija koje ne raspolažu potrebnim sredstvima za investicione projekte i nastavljanje aktivnosti, precizira Ministarstvo za finansije. Želimo da budemo uz vitalne sektore, poljoprivredu, gradjevinarstvo, proizvodnju i da pružamo rumunskom inovativnim kompanijama šansu da dostignu potencijal, izjavio je resorni ministar Marčel Bološ.Evropska unija je uvela sankcije bez presedana Rusiji, usvojila seriju programa podrške i dozvolila zemljama članicama da dodele subvencije za ublažavanje ekonomskih i komercijalnih posledica ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Naknadno, Evropa se suočavala sa eksplozijom cena i turbulencijama na finansijskom tržištu. Rat je do sada izazvao ogromne ekonomske troškove. Nisu pogodjene samo ekonomije zemalja u sukobu, vec i cela planeta . Prema procenama ovaj najskuplji rat u istoriji čovečanstva dostaigao je dva ipo triliona dolara i ravan bruto društvenom proizvodu Rumunije u sedam ipo godina. U samo dve godine poremašio je vrednost od 50 odsto troškova u Drugom svetskom ratu koji je trajao sest godina.