Radio România Internațional

Tag: Mark Rute

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (08.03.2025)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (08.03.2025)

    Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan izjasnio se u Briselu za aktivniju ulogu Evrope u održavanju mira na kontinentu, podržao je Ukrajinu i povećanje vojnih izdataka. Boložan je u Briselu učestvovao na vanrednom Evropskom svetu u čijim su radovima učestvovali šefovi država i vlada Evropeke unije koji su obećali podršku Ukrajini u kontekstu spoljne politike američkog predsednika Donalda Trampa i podržali povećanje troškova za odbranu. Evropska unija je pripremila plan o naoružavanju, koji je dobio podršku zemalja članica, plan čiji je glavni prioritet jačanje odbrane na istočnom boku, od Baltičkog do Crnog mora. Članice Unije imaće na raspolaganju fond od 150 miliardi evra za vojne izdatke. O ovom planu Ilije Boložan je izjavio: ,,Dobar deo ove investicije biće usmeren na ovu zonu, a proizvodni deo na celu teritoriju Evropske unije. Mislim da je ovo šansa i za našu odbrambenu industriju. Deo ovih proizvoda mogu da se proizvode u rumunskim fabrikama i istovremeno da se otvore nova radna mesta’’.

    Kad je reč u o Ukrajini, Rumunija neće uputiti vojne snage u susednu državu, ali može da postane regionalni vojni centar i podrška snagama savezničkih država. Ilije Boložan je naglasio: ,,Prisustvo Rumunije biće potrebno da bi se videlo da li postojji potreba da se upotrebi naša infrastruktura, vojne baze ili druge vrste vojne infrastrukture, luke i aerodromi’’.

    Posle samita u Briselu Ilije Boložan je precizirao da Rumunija nije u stanju da duplira troškove za odbranu od jedne do druge godine sa napomenom da je Bukurešt za odbranu izdvajao 2,2% bruto društvenog proizvoda u verme kada je evropski prosek bio od 1,9%.

     

     

    U telefonskom razgovoru sa generalnim sekretarom Severnoatlanske alijanse Markom Ruteom vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan istakao je da je Severnoatlanska alijansa glavni garant bezbednosti Rumunije. Insistirao je Ilije Boložan i na posebnom značaju transatlanskih odnosa i na američkom prisustvu u Evropi, koje je od od suštinskog značaja za bezbednost kontinenta. Rumunija će i dalje dati doprinos stabilnosti i bezbednosti istočng boka Severnoatlanske alijanse zajedno sa svojim partnerima i podržava jačanje bezbednosti u crnomorskoj zoni, dodao je Boložan. U vezi sa situacijom u Ukrajini, vršilac dužnosti predsednika Rumunije je izjavio da je potreban pravedan i trajan mir i da je veoma važna podrška susednoj državi. Mark Rute je zahvalio Rumuniji na doprinosu u svojstvu saveznice kao i članice koja odgovorno postupa kao važan faktor stabilnosti i bezbednosti crnomorskog regiona i istočnog boka Alijanse.

     

    Rumunija  kategoricki odbacuje izjave Ruske spoljne obaveštajne službe prema kojima je Evropska unija ucenjivala Rumuniju da blokira kandidaturu nestranačkog kandidata Kalina Djordjeskua na predsedničkim izborima u maju. Bez ikakog dokaza, ruska spoljna obaveštajna služba navodi da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zahtevala od rumunskih vlasti da zabrane Djordjeskuu da učestvuje na narednim predsedničkim izborima jer bi u suprotnom pristup Rumunije evropskim fondovima bio ograničen. Premijer Rumunije Marčel Čolaku smatra su komentari ruske obaveštajne službe u vezi sa odlukama rumunskih vlasti neprihvatljivi. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije okvalifikovalo je optužbe ruske obaveštajne službe ,,smesnim i ništavnim’’ i da su deo jedne hibridne kampanje podrivanja demokratije i poverenja u rumusnke vlasti. U medjuvremenu Kalinu Djordjeskuu je potvrdjen sudski nadzor u trajanju od 60 dana nakon odluke sudija koje su u četvrtak  odbile njegovu žalbu kao neutemeljenu. Tužioci optužuju Djordjeskua za destabilizaciju zemlje u saradnji sa plačenicima Horacija Potre, nakon što je Ustavni sud Rumunije poništio rezultate prvog kruga predsedničkih izbora.

     

    Apelacioni sud u Bukureštu odredio je pritvor dvojici članova jedne grupe tipa vojne strukture pod optužbom za izdaju i veze sa ruskima gentima. Odredjen je i 60-dnevni sudski nadzor četvorici članova ove grupe. Istraga se vodi i protiv osumničenog Radua Teodorua, 101-godišnjeg rezervnog generala Rumunske vojske. Prema optužnici Direkcije za brorbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), cilj grupe bilo je povlačenje Rumunije iz Severnoatlanskog saveza, rušenje ustavnog poretka, ukidanje političkih stranaka, donošenje novohg ustava i promenu državne zastave, himne i naziva zemlje. Istražni organi navode da su članovi ove grupe tražili pomoć od pojedinih oficira Ambasade Ruske Federacije u Bukureštu i da su stupili u kontakt sa agentima jedne strane države u Rumuniji i Rusiji. U medjuvremenu rumunske vlasti su ruskog vojnog atešea u Bukureštu proglasile nepoželjnom osobom kao i njegovog pomoćnika. Rumunska obaveštajna služba (SRI) precizira da su dvojica prikupljala informacije iz interesnih oblasti i podržavali protivustavne demarše sestorice optuženih Rumuna. Nedavno se ime zamenika vojnog atasea Ambasade Ruske Federacije u Bukureštu pojavilo i u krivičnom postupku koji se vodi protiv Kalina Djordjeskua, bivšeg kandidata na predsedničkim izborima.

     

     

  •  Veći evropski izdaci za odbranu (04.02.2025)

     Veći evropski izdaci za odbranu (04.02.2025)

    Sa ratom koji preti da se približi svojim granicama i sa nepredvidljivim šefom Bele kuće, koji je po nekima tranazkcionista a po većini i nepredvidljiv, Evropska unija ne može sebi dopustiti luksuz da zajedničku odbranu i bezbednost stavi na poslednjim mestima agende. U Briselu lideri Evropske unije okupili su se na neformalnom skupu posvećenom vojnim izdacima. Lideri su insistirali ne samo na većim budžetima članica za odbranu, već i na finansiranju zajedničkih projekata komunitarnim fondovima. Finansiranje i saradnja na nivou Evropske unije mogle bi da budu protivteža za budžetsku oskudicu koja sada pojedinim članicama ne dozvoljava veće izdatke za odbranu. Na ovaj način mogu se eliminisati razlike u odbrambenoj proizvodnji i da se evropska municija i oprema koristi u svim zemljama članicama. Predsednik Rumunije Klaus Johanis naglasio je na skupu u Briselu da je u ovoj raspravi veoma važno da se ne gubi iz vida pripadnost mnogih članica Unije Severnoatlanskoj alijansi. Rumunija, insistirao je Johanis, ne slaže se sa idejom zasebne evropske odbrane ili paralelne sa NATO-m, jer ovo sigurno ne bi funkcionisalo. Zajednička odbrambena saradnja ne treba da se poklapa sa ulogom Severnoatlanske alijanse, koja je glavni akter transatlanske bezbednosti, smatra večina članica Unije. Generalni sekretar Severnoatlanskog saveza Mark Rute izjavio je na skupu u Briselu da bez obzira na rešenja evropska odbrambena industrija treba da se razvija i da je za razvoj glavno rešenje povećanje izdataka. ,,U ovom trenutku analiziramo rupe u evropskoj odbrani, videćemo gde se nalaze i gde treba da stignemo i tada ćemo postaviti i ciljeve. Odlučićemo koliko je potrebno da saveznici izdvajaju, ali će sigurno biti potrebno mnogo više od 2% bruto društvenog proizvoda, precizirao je Mark Rute. Kada je reč o nabavkama, predsednik Francuske Emanuel Makron je bio jedini koji se opredelio za isključive ili prioritetne nabavke iz Evropske unije. Ovaj stav bi ubuduće isključio veliki deo američkih proizvodjača, tako da su očekivane rezerve pojedinih članica, koje ne žele nove tenzije u odnosima sa SAD, naročito u sadašnjim uslovima globalne nesigurniosti, navodi izveštac nacionalnog radio servisa iz Brisela. SAD su saveznik Evropske unije i do sada su izdvajale najviše za opremanje Alijanse. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute sugerisao je da evropske savezničke države treba da poreuzmu veći deo ovog tereta, ne samo troškova za NATO već i za pomoć za Ukrajinu. Na nacionalnoj pres konferenciji predsednik Klaus Johanis je podsetio da je uprkos velikom budžetskom deficitu Rumunija zabeležila značajan ekonomski rast koji je omogućio i povećanje budžeta za odbranu na 2,5% bruto društvenog proizvoda.

  • NATO mora ostati ujedinjen (05.11.2024)

    NATO mora ostati ujedinjen (05.11.2024)

    Severnoatlantska alijansa će raditi sa pobednikom američkih izbora, ma ko on bio, i učiniće sve što je u njenoj moći da ostane jedinstvena, obećao je u ponedeljak generalni sekretar NATO-a Mark Rute. On je to izjavio u Berlinu, gde se sastao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Radićemo sa Kamalom Haris, radićemo sa Donaldom Trampom i obezbedićemo da Alijansa ostane ujedinjena“, rekao je Holanđanin Mark Rute, koji je od Norvežanina Jensa Stoltenberga preuzeo dužnost generalnog sekretara NATO-a.
    „Nemam nikakvu sumlju, jer je to u našem interesu i interesu Sjedinjenih Država“, dodao je generalni sekretar NATO-a. Od stupanja na dužnost 1. oktobra, Mark Rute, koji je prethodno 14 godina bio premijer Kraljevine Holandije, izjavio je da nije zabrinut za ishod američkih izbora. On je naveo da odlično poznaje oba kandidata i da je četiri godine radio sa Donaldom Trampom. Prema njegovim rečima, SAD će ostati uključene u Severnoatlantsku alijansu.
    „Oni znaju da će, ako Putin uspe u Ukrajini, ohrabrena Rusija tada biti na našem istočnom krilu i predstavljati direktnu pretnju teritoriji NATO-a“, rekao je Mark Rute, koji je istakao da je to razlog zašto je Vašington umešan u Ukrajinu i NATO.
    Od preuzimanja mandata imao je niz sastanaka sa političkim akterima, čija je tema bio rat u Ukrajini. Prošle nedelje su generalni sekretar NATO-a Mark Rute i predsednica Evropske Komisije Ursula fon der Lajen najavili u Briselu da će Alijansa i Evropska unija oformiti radnu grupu za jačanje saradnje između dve organizacije.
    Zvaničnici su takodje upozorili da raspoređivanje severnokorejskih vojnika u Rusiji predstavlja značajnu eskalaciju rata u Ukrajini, kao i ozbiljnu pretnju evropskoj bezbednosti i svetskom miru.
    Prošlog meseca Mark Rute se sastao sa ministrima spoljnih poslova zemalja saveznica. Generalni sekretar NATO-a je tom prilikom izjavio da je rat u Ukrajini pokazao da nestabilnost u Evropi ima globalne posledice i da zemlje, udaljene hiljade kilometara, poput Kine, Irana ili Severne Koreje, mogu da postanu saboteri bezbednosti Evrope.
    „Naši svetovi su međusobno povezani, kao i bezbednost“, naglasio je Mark Rute.
    On je takođe rekao da saveznici drže svoje obećanje da će isporučiti 40 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini ove godine, a brojke pokazuju da će za prvi deo 2024. godine izdvojiti skoro 21 milijardu. Pacifički partneri su takođe najavili nove isporuke, a jedan primer je Australija, koja će donirati tenkove Ukrajini.
    S druge strane, saveznici povećavaju i ulaganja unutar NATO-a, a jedan od prioriteta je protivvazdušna odbrana, posebno u kontekstu rata sa dronovima, koji narušavaju prostor NATO-a.

  • Novo rukovodstvo Severnoatlanske alijanse (01.10.2024)

    Novo rukovodstvo Severnoatlanske alijanse (01.10.2024)

    Od 1. oktobra novi generalni sekretar Severnoatlanskog saveza je bivši holandski premijer Mark Rute, koji od danas nasledjuje na ovoj političkoj dužnosti najače vojno-političke alijanse u istoriji Norvežanina Jensa Stoltemberga. Novinska agencija Frans pres navodi da Stoltemberg nije hteo da savetuje Rutea, ali je naglasio da je glavna dužnost jednog šefa NATO-a da na jednom mestu drži ujedinjene saveznike. U složenoj političkoj situaciji, dalji kontinuitet i nepromenjena spoljnopolitička i bezbednosna direkcija su od velike važnosti, izjavio je neimenovani diplomata Alijanse, čiju izjavu prenosi francuska agencija. Sa desetogodišnjim stažom na čelu NATO-a, Jens Stoltemberg je imao možda najkomplikovaniji mandat, koji je počeo 2014. godine ruskom aneksijom Krima i okončan ruskom vojnom agresijom na Ukrajinu. Stoltemberg je Alijansu usmerio na dodeljivanje značajne pomoći bivšoj sovjetskoj republici, žrtvi nelegalne ruske agresije. Predložio je i dobio saglasnost zemalja članica za dodeljivanje najmanje 40 miliardi evra Ukrajini i upućivanje zapadne vojne pomoći. ,,Neodgovorna nuklearna retorika” Vladimira Putina ne treba da obeshrabri zemlje članice da upute veću vojnu pomoć Ukrajini, naglasio je Jens Stoltemberg u intervju za Rojters na kraju svog mandata generalnog sekretara. ,,Svaki put kada smo intenzivirali podršku novim vrstama oružija – tenkovima, raketama dugog dometa ili avionima F16, Rusi su pokušali da nas spreče ali nisu uspeli, kazao je Stoltemberg. ,,Ne verujem da ćemo uspeti da uverimo predsednika Putina da se predomisli u vezi sa Ukrajinom, ali verujem da možemo da mu pomrsimo račune i dokažemo da je cena nastavljanja rata ogromna i da je za njega bolje da zauzme mesto za stolom i prihvati Ukrajinu kao suverenu i nezavisnu državu” smatra Stoltemberg. Tokom svog mandata, Alijansa, primorana na reakciju i na velike geopolitičke promene, konsolidovala je istočni bok. U Rumuniji je povćan broj savezničkih vojnika i NATO je prvi put formirao borbenu grupu. U ovom periodu Severnoatlanska alijansa je primila nove članove i sada ima 32 savezničke nacije. Poslednje zemlje koje su se pridružile Alijansi su Finska i Norveška, države koje su zbog militaristickih i neoimperijalističkih namera Moskve izašle iz višedecenijske neutralnosti. ,,Rusija je želela manje Severnoatlanske unije i dibila više”, naveo je Stoltemberg. Od novog generalnog sekretara Alijanse Marka Rutea analitičari očekuju da se koncentrise uglavnom na koordinaciju Alijanse i Evropske unije u vreme kada je Unija sve više koncentrisana na rešavanje bezbednosnih pitanja. Saveznici računaju i na pregovarački kapacitet novog generalnog sekeratara, jer nije isključena mogućnost povratka Donalda Trampa u Belu kuću.

  • Novi šef NATO-a

    Novi šef NATO-a

    Holandski premijer Mark Rute biće 14. generalni sekretar Severnoatlantskog saveza. On će naslediti Norvežanina Jensa Stoltenberga, bivšeg premijera Norveške, koji je predvodio Alijansu od 2014. godine. Odluka Severnoatlantskog saveta, glavnog tela NATO-a za donošenje odluka koje uključuje predstavnike 32 zemlje članice, postala je puka formalnost, nakon što je poslednji Ruteov protivkandidat, predsednik Rumunije Klaus Johanis najavio povlačenje iz trke zbog nedostatka podrške. Novi lider Alijanse počeće svoj mandat 1. oktobra, ali će do tada njegovo imenovanje na čelo najvažnijeg vojnog saveza na svetu biti ozvaničeno na samitu u Vašingtonu, zakazanom za jul. Ime holandskog premijera kruži od 2023. godine i brzo je dobilo podršku nekoliko saveznika u NATO-u, uključujući Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku.

    U trci je bila i šefica vlade Estonije Kaja Kalas, podržana od saveznika sa istočnog krila, koji su tvrdili da je potrebno da ove države budu bolje zastupljene u organizaciji, u kontekstu rata koji je Rusija započela Ukrajina. Kandidatura Klausa Johanisa i dalje je obavijena velom misterije. Razlozi zbog kojih je rumunski predsednik najavio da želi ovu funkciju nisu poznati ni sada, s obzirom na to da su Rutea tada već podržavali važni saveznici u NATO-u.

    Mark Rute je poznat po svom kritičkom stavu prema Rusiji i po političkoj i vojnoj podršci Ukrajini. Kraljevina Holandija je jedna od savezničkih država koja je dostigla cilj od 2% bruto domaćeg proizvoda izdvojenog za odbranu, prema zahtevima organizacije, i snabdevala ukrajinsku vojsku avionima F-16. Sadašnji generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg pozdravio je imenovanje Marka Rutea za njegovog naslednika. On je rekao da je ovo „pravi transatlantik, jak lider i graditelj konsenzusa”. „Znam da odlazim i ostavljam NATO u dobrim rukama“, istakao je Stoltenberg. Pored rata u Ukrajini, Rute će imati zadatak da se obračuna i sa mogućom budućom američkom administracijom na čelu sa Donaldom Trampom, sledbenikom politike „Amerika na prvom mestu”, ukoliko se posle predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama vrati u Belu kuću.

    U Kremlju je najava novog šefa NATO-a primljena sa skepsom. Imenovanje Rutea neće doneti promene u politici Severnoatlantske alijanse koja ima za cilj „stratešku represiju” Rusije, izjavio je portparol ruskog predsedništva Dmitrij Peskov. On je ponovo optužio države članice da su direktno umešane u rat u Ukrajini dajući teško oružje administraciji u Kijevu i upozorio na odmazdu nakon što je ukrajinska vojska dobila dozvolu da koristi to oružje protiv ciljeva na ruskom tlu. Istovremeno, Peskov je istakao činjenicu da Moskva trenutno tretira NATO kao neprijateljski savez.