Evropa mora da preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu kako bi ojačala našu stratešku otpornost, rekao je predsednik Klaus Johanis. Rumunski šef države učestvovao je danas u Briselu na neformalnom sastanku lidera EU o pitanjima odbrane. Razgovori su fokusirani na vojne sposobnosti i evropsku odbrambenu industriju. Predsednik Johanis je u tom pogledu ukazao na potrebu za adekvatnim finansiranjem, koje se posmatra ne samo kao izdvajanje više novca, već i kao efikasno korišćenje instrumenata koje već imamo. Što se tiče odbrane, predsednik Rumunije je istakao potrebu komplementarnosti između Evropske unije i NATO-a. Na sastanku će biti reči i o pitanjima koja se tiču značaja transatlantskog odnosa i strateškog partnerstva između EU i SAD, odnosa između EU i Ujedinjenog Kraljevstva i odbrambenog partnerstava Evropske unije. Debate takođe imaju za cilj da identifikuju osnovne principe potrebne za izradu i usvajanje programskog dokumenta koji se odnosi na budućnost evropske odbrane – „Bele knjige“, koju će u prvoj polovini 2025. godine izraditi Evropska komisija.
Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju imao je zvaničan sastanak sa bugarskim kolegom Danijelom Mitovom povodom zvanične ceremonije pokretanja zajedničkih patrola na bugarsko-turskoj granici zajedno sa kolegama iz Bugarske, Mađarske i predstavnicima rukovodstva Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova iz Austrije. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova koje je poslato u ponedeljak, razgovarano je o temi bilateralne posvećenosti zajedničkom radu na rešavanju izazova prekograničnog kriminala, radi zaštite spoljnih granica EU i granice izmedju Rumunije i Bugarske. Razmotreni su najvažniji aspekti rumunsko-bugarske saradnje u oblasti unutrašnjih poslova, sa akcentom na najnovija dešavanja, zabeležena nakon ukidanja kontrole unutrašnjih granica 1. januara 2025. Bugarski ministar je odlikovao Katalina Predojua počasnim ordenom za „Vrednost i zasluge“ Ministarstva unutrašnjih poslova Bugarske, za izuzetne zasluge u razvoju i učvršćivanju saradnje u oblasti bezbednosti i unutrašnjih poslova. On je prvi rumunski ministar unutrašnjih poslova koji je dobio ovo priznanje.
Privlačenje evropskih fondova za finansiranje socijalnih projekata za građane Rumunije, zaštita prava i povećanje kompetence radne snage u Rumuniji teme su današnjeg sastanka premijera Marčela Čolakua i Roksane Minzatu, izvršne potpredsednice Evropske komisije, komesarke za društvena prava, veštine i kvalitetne poslove i obuku. U svojoj prvoj dvodnevno zvaničnoj poseti u ovom svojstvu, Roksana Minzatu je istakla otvorenost za podršku rumunskoj administraciji u privlačenju što većeg broja evropskih fondova. Tokom razgovora, zvaničnici su se osvrnuli i na debatu koja se odvija na evropskom nivou o Jačanju spremnosti EU za vanredne situacije. U tom kontekstu, šef rumunske izvršne vlasti je napomenuo da Bukurešt mora biti deo ove debate, s obzirom na doprinos koji rumunski stručnjaci imaju u upravljanju takvim situacijama, kao što su požari i poplave. Rokana Minzatu će se u utorak sastati sa predsednikom Klausom Johanisom i razgovaraće sa predsednikom Senata Ilijom Boložanom i predsednikom Poslaničkog doma Ćiprijanom Šerbanom.
Nacrt budžeta Rumunije za 2025. nalazi se u Parlamentu, o kojem će se raspravljati po hitnom postupku. Debate i odobravanje su sigurni, pri čemu većinu čine poslanici koalicije PSD-PNL-UDMR. Nacrt budžeta Rumunije za 2025., koji je usvojila izvršne vlasti krajem prošle nedelje, zasnovan je na stopi ekonomskog rasta od 2,5%, prosečnoj inflaciji od 4,4% i deficitu od 7% BDP-a. Prema rečima ministra finansija Tančosa Barne, prioritet budžeta su investicije, sa rekordnim izdvajanjima od 150 milijardi leja (oko 30 milijardi evra).
Misija Međunarodnog monetarnog fonda boravi u Bukureštu od 3. do 7. februara. Tim MMF-a će se sastati sa predstavnicima nove rumunske vlade i Narodne banke Rumunije kako bi analizirali nedavna finansijska i ekonomska kretanja i ažurirali makroekonomske izglede. Trenutno, Rumunija nema tekući sporazum o finansiranju sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali ta finansijska institucija svake godine ocenjuje razvoj rumunske privrede, na osnovu konsultacija iz člana IV, koje predstavljaju obaveznu vežbu nadzora za sve države članice. Svrha konsultacija je ispitivanje finansijske i ekonomske situacije na nacionalnom nivou i formulisanje opštih preporuka u vezi sa monetarnom politikom, finansijskom i ekonomskom politikom koju treba slediti kako bi se obezbedila stabilnost i pozitivan razvoj na ekonomskom nivou.
Sindikalci u bukureštanskom metrou pokrenuli su u ponedeljak japanski štrajk kako bi upozorili korisnike i osoblje koje donosi odluke o situaciji u kojoj se kompanija nalazi. Ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, 10. februara najavljuju da će krenuti druge protesne akcije. Sindikalci su nezadovoljni uredbom koju je Vlada usvojila krajem prošle godine, kojom su im ukinuta ugovorena povećanja plata predviđena Kolektivnim ugovorom o radu zaključenim početkom decembra 2024. godine i nedovoljno finansiranje preduzeća. Unija Slobodnog metroa organizovala je 21. i 22. januara protestne ispred sedišta Ministarstva finansija i Vlade.
Tužioci Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i terorozma (DIICOT) danas vrše na desetine pretresa u Rumuniji i Monaku, u predmetu koji se odnosi na krivična dela prevare sa posebno teškim posledicama, pronevere, pranje novca i utaju poreza, vezano za ono što je štampa nazvala poslovanje nekretninama Nordis. Istragama je obuhvaćeno oko 70 osumnjičenih, fizičkih i pravnih lica. Među ispitanicima bile su Laura Vikol, bivša šefica Pravnog odbora Poslaničkog doma, i Joana Basesku, ćerka bivšeg predsednika Rumunije Trajana Baseskua, koja je pozvana u DIICOT (Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma) da da objašnjenja u vezi sa njenom umešanošću kao notar u aferu. Počev od 2018. godine, trojica osumnjičenih su kako se navodi, pokrenula i činila organizovanu kriminalnu grupu, koja je osmislila i sprovela složen kriminalni mehanizam, koji se uglavnom sastojao od promovisanja i razvoja projekata nekretnina pod okriljem nekoliko komercijalnih kompanija, nakon čega je usledilo prikupljanje novčanih iznosa od klijenata, dovođenje kupaca u zabludu prilikom izvršenja predugovora i kupoprodajnih ugovora. Rezultat je, kažu tužioci, nezakonito sticanje novčanih iznosa kao nadoknada ili refundacija iz državnog budžeta ili obeštećenja iz opšteg budžeta, nanošenje štete privrednim društvima, otkupljivačima i državnom budžetu. Vođe organizovane kriminalne grupe su navodno naplatile od klijenata kao avans po bilateralnim kupoprodajnim obećanjima, odnosno kupoprodajnim ugovorima, iznos od preko 957.000.000 leja (preko 195 miliona evra).
