Radio România Internațional

Tag: NATO

  • Vesti – 09.01.2025

    Vesti – 09.01.2025

    Stranke vladajuće koalicije u Rumuniji Socijaldemikratska stranka, Nacionalno-liberalna partija i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (PSD, PNL, UDMR) kao i predstavnici nacionalnih manjina dogovorili su se da se prvi krug predsedničkih izbora održi 4. maja, a drugi 18. Koalicija je takođe potvrdila je da je bivši predsednik Nacionalne liberalne partije (PNL) Krin Antonesku predsednički kandidat koalicije. U međuvremenu, Apelacioni sud u Bukureštu objavio je svoje obrazloženje za odbijanje 31. decembra, tužbe Centralnog izbornog biroa o poništenju izbornog procesa za imenovanje šefa države od strane Ustavnog suda.

    Tokom posete Rumuniji, Stefane Sezurne, izvršni potpredsednik Evropske komisije, odgovoran za prosperitet i industrijsku strategiju, posetio je danas rumunsku kompaniju, dobavljača najsavremenijih litijum-jonskih baterija i prilagođenih sistema za skladištenja energije za mnoštvo sektora i kompanije širom Evrope. Poseta je prilika da se istakne nezamenljiva uloga koju imaju baterije u dekarbonizaciji lanaca snabdevanja u Evropi. Stefane Sezure je takođe razgovarao o izazovima sa kojima se suočava sektor baterija, kao io odgovoru Evrope u tom pogledu. Zvaničnik je svoju posetu završio obilaskom Nacionalnog institutu za istraživanje i razvoj vazduhoplovstva, glavnog istraživačkog centra u oblasti vazduhoplovnog inženjerstva u Rumuniji. Ovo će biti prilika da se razgovara o nelojalnoj konkurenciji koju Kina sprovodi na tržištu dronova i sve relevantnijoj upotrebi tehnologija bespilotnih letelica u civilnim i vojnim aplikacijama. Evropski zvaničnik se u sredu sastao sa ministrom ekonomije, digitalizacije, preduzetništva i turizma Bogdanom-Grujom Ivanom, kao i premijerom Marčelom Čolakuom i predsednikom Senata Iliom Boložanom.

    Približno 15.000 rumunskih i savezničkih vojnika učestvovaće u prvoj polovini godine u multinacionalnim obukama koje će se održati na vojnim poligonima i objektima u Rumuniji, u okviru vežbi Daćija 25 (Dacia 25) i Daćijan Spring 25 (Dacian Spring 25), saopštilo je u sredu Ministarstvo odbrane. U Vežba Dacian Spring 25 Francuska će po prvi put, okvirna nacija NATO borbene grupe u Sinkuu, rasporediti strukturu multinacionalne brigade koja se sastoji od oko 4.000 francuskih vojnika i borbene opreme. Vežba Dačija 25 predstavlja veliku operativna i taktičku obuku, koja obezbeđuje neophodan okvir za integraciju nacionalnih i savezničkih snaga kroz povezivanje sa drugim multinacionalnim vežbama koje planira Vrhovna komanda saveznička snaga u Evropi. Ovi treninzi pokazuju jedinstvo i solidarnost saveznika, kao i sposobnost NATO struktura i američkog strateškog partnera da brzo intervenišu u podršci Rumuniji. Glavni cilj vežbi je povećanje kapaciteta odbrane i odvraćanja, poboljšanje koordinacije i vremena reagovanja, kao i jačanje vojne interoperabilnosti i mobilnosti.

    Evropska komisija proglasila pobednike programa DiscoverEU za 2024. Za pobednike je proglašeno 35.762 mladih Evropljana, uključujući Rumune, od ukupno 135.000 prijavljenih. Osvojene propusnice nude mogućnost jednomesečnog putovanja, uglavnom vozom, u periodu mart 2025. – maj 2026. Svaki dobitnik može da se odluči za određene destinacije u Evropi ili da bude inspirisan rutom DiscoverEU, koja povezuje različite kulturne destinacije. To uključuje evropske prestonice kulture, UNESCO lokacije ili mesta evropske baštine. Skoro 300.000 mladih je do sada koristilo ovaj program.

    Sindikalne organizacije sistema odbrane, javnog reda i nacionalne bezbednosti najavile su u sredu uveče pokretanje zajedničkih protestnih akcija. Ucesnici će se 17. januara okupiti kod zgrade Parlamenta, a zatim krenuti u protesnu setnju ka Ministarstvu finansija, Ministarstvu pravde, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Vladi. Zahtevi imaju za cilj isplatu bonusa za rad policajaca, zatvorskih čuvara i vojnih lica subotom, nedeljom, državnim praznicima i drugim danima koji su zakonom proglašeni neradnim, kao i usklađivanje vojnih penzija sa prosečnom godišnjom stopom inflacijome. Podsećamo, izvršna vlast je krajem godine usvojila niz mera za smanjenje budžetskih rashoda, koje osporava većina državnih službenika.

    U Rumuniji je brzina drugi najčešći uzrok teških saobraćajnih nesreća, posle neregularnih pešačkih prelaza. Policija je počela da postavlja fiksne kamere za kontrolu brzine na desetine puteva širom zemlje. Uređaji će konstantno kontrolisati brzinu, a vozači koji prekorače dozvoljenu brzinu dobiće, putem pošte kaznu na kućnu adresu. Ovakvi uređaji već postoje na autoputevima A1 i A2, kao i na državnom putu DN2.

    Rumunske teniserke Anka Todoni i Gabrijela Rusle plasirale su se u glavni žreb prvog ovogodišnjeg grend slem turnira u Melburnu Todoni je u poslednjoj rundi kvalifikacija savladala Amerikanku Varvaru Gračevu, a Ruse Amerikanku Eminu Bektaš. Još tri Rumunke, Sorana Kirstea, Žaklin Kristijan i Irina Begu, direktno su ušle u glavni žreb Australijan opena.

  • Vesti – 11.12.2024

    Vesti – 11.12.2024

    Punopravno članstvo Rumunije i Bugarske u Šengenskoj zoni slobodnog kretanja od 1. januara biće na dnevnom redu u četvrtak na sastanku Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove Evropske unije. Austrija je nedavno najavila da će ukinuti veto koje je blokiralo pristupanje dve zemlje i sa kopnenim granica zoni slobodnog kretanja. Argument je bio da je insistiranje austrijskih vlasti na suzbijanju ilegalne imigracije dovelo do smanjenja broja migranata presretnutih u blizini granice Austrije sa Mađarskom, što je najčešći put ulaska u zemlju. Jedina neizvestna stvar je održavanje, posle 1. januara, kontrola na kopnenoj granici između Mađarske i Rumunije i između Rumunije i Bugarske u periodu od najmanje šest meseci. Ove kontrole bi bile neophodne da bi se ublažila moguća promena migratornih ruta i sprečila ozbiljna pretnja javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti. Rumunija i Bugarska su se krajem marta delimično pridružile Šengenu sa vazdušnim i pomorskim granicama.

    Godišnja stopa inflacije porasla je, u novembru, na 5,11%, sa 4,67% u oktobru, pošto su prehrambeni i neprehrambeni proizvodi poskupeli za preko 5 odsto, a usluge preko 7 odsto – pokazuju podaci Nacionalnog Zavoda za statistiku. Nacionalna banka Rumunije je revidirala naviše, na 4,9%, sa 4% ranije, prognozu inflacije za kraj 2024. Takođe, Nacionalna banka predviđa da će inflacija dostići 3,5% na kraju 2025. godine.

    Bukureštanska berza zatvorila je sednicu u utorak uz rast svih indeksa treći dan zaredom. Glavni indeks BET – Indeks trgovanja, koji obuhvata 20 najtrgovanijih kompanija na berzi, apresirao je za skoro 1%. Bukureštanska berza je objavila da razmatra mogućnosti osnivanja berze u Kišinjevu, kako bi se izgradilo snažno tržište kapitala u susednoj državi. Dakle, cilj je da se stimuliše bilateralna saradnja i širi pristup finansiranju za kompanije iz Republike Moldavije, koje će, zajedno sa onima iz Rumunije, vremenom postati regionalni lideri.

    U Rumuniji, Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalno liberalna partija (PNL) (sadašnja vladajuća koalicija), Unija spasimo Rumuniju (USR), Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) i grupa nacionalnih manjina dogovorili su se da zajednički formiraju vladu i proevropsku parlamentarnu većinu. Četiri stranke i nacionalne manjine, koje zajedno zauzimaju oko dve trećine zakonodavnog tela, radiće na zajedničkom vladinom programu upravljanja zasnovanom na razvoju i reformama koje imaju za cilj smanjenje javnih troškova i birokratije u administraciji. Takođe su se složili da povećaju trenutni tempo investicija i reformi iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Što se tiče predsedničkih izbora, proevropske formacije su se obavezale da će podržati mogućeg zajedničkog kandidata.

    Rumunija ostaje čvrsto privržena evroatlantskom putu, a odluka da pružimo sopstveni doprinos jačanju bezbednosti u regionu ostaje čvrsta – potvrdio je ministar odbrane Republike Rumunije Angel Tilvar. Zajedno sa ambasadorkom Sjedinjenih Država u Rumuniji Ketlin Kavalek posetio je vazdušnu bazu Mihail Kogalnićeanu (jugoistok), gde se sastao sa delegacijom koju čine atašei za odbranu zemalja članica NATO, akreditovanih u Bukureštu, i sa savezničkim vojnicima koji tamo obavljaju svoju dužnost.

    Partnerstvo za mir između Republike Moldavije i NATO-a „doprinelo je bezbednijem okruženju za građane, jačanju odbrambenih sposobnosti vojske i otpornosti našeg društva u celini“, izjavila je u utorak predsednica Republike Moldavije, Maja Sandu, tokom posete sedištu Severnoatlantske alijanse. Kako se navodi u saopštenju predsedništva u Kišinjevu, šefica države je tokom posete imala sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, sa kojim je razgovarala o regionalnoj bezbednosti, hibridnim pretnjama, kao i o potrebi zajedničkih akcija u cilju zaštite demokratije u regionu. Obraćajući se Severnoatlantskom savetu, Maja Sandu je istakla napore Republike Moldavije da održi mir i stabilnost i otpornost na hibridne pretnje – navodi se u saopštenju za javnost. Maja Sandu se u Briselu sastala i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, koja je nakon sastanka najavila podršku od 60 miliona evra Republici Moldaviji, za reformu pravosudnog sistema i ekonomsku stabilnost.

    U utorak je u Stokholmu i Oslu održana ceremonija dodele Nobelove za 2024 godinu. Nagrade za hemiju, fiziku, medicinu, ekonomiju i književnost dodeljene su u glavnog gradu Švedske, a nagrada za mir u svečanoj sali glavnog grada Norveške. Manifestacije posvećene odavanju počasti pobednicima mira – preživelima u atomskom bombardovanju na Hirošime i Nagasakija – biće nastavljene danas na Univerzitetu u Oslu. Kako je javio dopisnik Radio Rumunije sa tog događaja, tema Nobelovog foruma, koji se organizuje dan posle ceremonije dodele Nobelove nagrade za mir, je „Nuklearno oružje – kako mu se suprotstaviti”. Svoje učešće najavili su tri dobitnika Nobelove nagrade za mir iz 1995, 2005. i 2017. godine, dvoje preživelih od atomskih udara na Japan Nagasakija i stručnjaci za globalnu nuklearnu politiku najavili su svoje.

    Novi sirijski premijer Mohamed al-Bašir pozvao je na stabilnost i smirenost nakon 13 godina građanskog rata u svojoj zemlji. Al-Bašir, član Organizacije za oslobođenje Levanta, glavnog aktera nedavnog svrgavanja režima koji je predvodio Bašar al-Asad, treba da obezbedi tranziciju u Siriji do marta sledeće godine, usred strahovanja da bi grupe koje su se borile protiv bivšeg predsednik mogle ući u sukob, ali i da napadnu verske manjine koje štiti Asadov režim ili etničke. U međuvremenu, Sjedinjene Države su pozvale međunarodnu zajednicu da podrži inkluzivan politički proces u Siriji i da se uzdrži od bilo kakvog mešanja.

  • NATO mora ostati ujedinjen (05.11.2024)

    NATO mora ostati ujedinjen (05.11.2024)

    Severnoatlantska alijansa će raditi sa pobednikom američkih izbora, ma ko on bio, i učiniće sve što je u njenoj moći da ostane jedinstvena, obećao je u ponedeljak generalni sekretar NATO-a Mark Rute. On je to izjavio u Berlinu, gde se sastao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Radićemo sa Kamalom Haris, radićemo sa Donaldom Trampom i obezbedićemo da Alijansa ostane ujedinjena“, rekao je Holanđanin Mark Rute, koji je od Norvežanina Jensa Stoltenberga preuzeo dužnost generalnog sekretara NATO-a.
    „Nemam nikakvu sumlju, jer je to u našem interesu i interesu Sjedinjenih Država“, dodao je generalni sekretar NATO-a. Od stupanja na dužnost 1. oktobra, Mark Rute, koji je prethodno 14 godina bio premijer Kraljevine Holandije, izjavio je da nije zabrinut za ishod američkih izbora. On je naveo da odlično poznaje oba kandidata i da je četiri godine radio sa Donaldom Trampom. Prema njegovim rečima, SAD će ostati uključene u Severnoatlantsku alijansu.
    „Oni znaju da će, ako Putin uspe u Ukrajini, ohrabrena Rusija tada biti na našem istočnom krilu i predstavljati direktnu pretnju teritoriji NATO-a“, rekao je Mark Rute, koji je istakao da je to razlog zašto je Vašington umešan u Ukrajinu i NATO.
    Od preuzimanja mandata imao je niz sastanaka sa političkim akterima, čija je tema bio rat u Ukrajini. Prošle nedelje su generalni sekretar NATO-a Mark Rute i predsednica Evropske Komisije Ursula fon der Lajen najavili u Briselu da će Alijansa i Evropska unija oformiti radnu grupu za jačanje saradnje između dve organizacije.
    Zvaničnici su takodje upozorili da raspoređivanje severnokorejskih vojnika u Rusiji predstavlja značajnu eskalaciju rata u Ukrajini, kao i ozbiljnu pretnju evropskoj bezbednosti i svetskom miru.
    Prošlog meseca Mark Rute se sastao sa ministrima spoljnih poslova zemalja saveznica. Generalni sekretar NATO-a je tom prilikom izjavio da je rat u Ukrajini pokazao da nestabilnost u Evropi ima globalne posledice i da zemlje, udaljene hiljade kilometara, poput Kine, Irana ili Severne Koreje, mogu da postanu saboteri bezbednosti Evrope.
    „Naši svetovi su međusobno povezani, kao i bezbednost“, naglasio je Mark Rute.
    On je takođe rekao da saveznici drže svoje obećanje da će isporučiti 40 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini ove godine, a brojke pokazuju da će za prvi deo 2024. godine izdvojiti skoro 21 milijardu. Pacifički partneri su takođe najavili nove isporuke, a jedan primer je Australija, koja će donirati tenkove Ukrajini.
    S druge strane, saveznici povećavaju i ulaganja unutar NATO-a, a jedan od prioriteta je protivvazdušna odbrana, posebno u kontekstu rata sa dronovima, koji narušavaju prostor NATO-a.

  • Vesti – 18.10.2024

    Vesti – 18.10.2024

    17. oktobar je bio poslednji dan kada su liste kandidata mogle da se predaju za izbor 466 senatora i poslanika u rumunskom parlamentu. U izbornu trku o kojoj će se odlučivati na biralištima, na Dan državnosti Rumunije, 1. decembra, ušla je 21 partija i politička formacija. Da bi garantovale svoje prisustvo u budućem zakonodavnom telu, političke partije moraju da dobiju procenat od 5% od ukupno datih važećih glasova.

    Predsednik Klaus Johanis se na jesenjem Evropskom savetu založio za čvrstu poruku Evropske unije da podrži Republiku Moldaviju (bivšu sovjetsku državu) u procesu evropskih integracija, posebno u aktuelnom izbornom kontekstu, osuđujući mešanje i pokušaje destabilizacije iz Moskve. Glavne teme na dnevnom redu dvodnevnog samita bile su i situacija u Ukrajini, dešavanja na Bliskom istoku, konkurentnost Evropske unije i upravljanje migracijama, ali i razgovori o Gruziji, podrška multilateralnom sistemu i međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima ili cene u oblasti energetike. Šef rumunske države istakao je značaj pristupačnih cena energije, potrebu da se stimuliše povezanost i otklone strukturne blokade na nivou energetskih prenosnih mreža.

    Ministar odbrane Anđel Tilvar potpisao je u petak u Briselu dokument o pristupanju Rumunije pismu namera u vezi sa VIII panevropskim vojnim koridorom mobilnosti, pored Albanije, Bugarske, Italije i Severne Makedonije. Svrha dokumenta je da se pojednostavi i ubrza kretanje vojnih snaga i opreme, kako u mirnodopskim, tako i u kriznim ili konfliktnim situacijama. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane, pridruživanjem Rumunije ovom koridoru vojne mobilnosti, pored dva projekta razvijena u okviru NATO-a, čiji je ona već članica, zajedno sa Bugarskom i Grčkom, odnosno sa Turskom i Bugarskom, biće intenzivirani napori na obezbeđivanju tranzita trupa i vojne opreme i jačanju kapaciteta za reagovanje u regionu Crnog mora, kako bi se obezbedila stabilnost i bezbednost. Anđel Tilvar je u četvrtak, na sastanku ministara odbrane zemalja članica NATO-a, istakao povezanost bezbednosnih pitanja na globalnom nivou i ocenio podršku koja je data Ukrajini. „Ponovio sam (…) posvećenost Rumunije da podrži Ukrajinu kako kroz bilateralne inicijative tako i kroz zajedničke napore, i naglasio važnost efikasne koordinacije između NATO-a i Evropske unije, kako bi se obezbedila komplementarnost akcija podrške“, istakao je ministar, pokazuje se u komunikatu.

    Novi generalni sekretar NATO-a Mark Rute čestitao je Rumuniji i savezničkim snagama na brzoj reakciji na incident u četvrtak, kada je sumnjiva bespilotna letelica ušla 14 km u vazdušni prostor Rumunije. Prisutan u Savetu ministara odbrane iz država članica Alijanse, Mark Rute je dao uveravanja da će NATO nastaviti da pojačava nadzor u toj oblasti i da saveznici planiraju nova ulaganja u sisteme protivvazdušne odbrane i moderne borbene avione, uglavnom F-35, generacije 5. Pored toga, kaže zvaničnik, Alijansa je značajno povećala svoje prisustvo na istočnom krilu i ojačala misiju vazdušne policije NATO-a.

    Policijski timovi iz Rumunije, Srbije, Estonije i Finske razbili su bandu trgovaca drogom odgovornih za šverc miliona tableta u nordijske zemlje, saopštio je u petak Eurojust. Prema podacima Jedinice Evropske unije za pravosudnu saradnju, sa sedištem u Hagu, tokom operacije koju je policija preduzela u četiri evropske zemlje uhapšeno je 47 osumnjičenih i zaplenjeno više od šest miliona tableta. Prodajna vrednost zaplenjenih tableta procenjena je, navodi Eurojust, na oko 12,5 miliona evra.

    Na biralištima u nedelju, 20. oktobra, očekuje se 3,3 miliona birača iz Republike Moldavije, uglavnom govornici rumunskog jezika, za istorijske izbore: izbor predsednika republike i referendum o evropskoj budućnosti države. Prema podacima Centralne izborne komisije u Kišinjevu, organizovano je 2.219 biračkih mesta, a po prvi put su glasački listići štampani ne samo na rumunskom, već i na 5 jezika etničkih manjina: ukrajinskom, bugarskom, gagauskom, ruskom i romskom. Za Moldavce u inostranstvu biće otvoreno 231 izborno mesto u 37 zemalja. Najviše će biti u Italiji – 60, u Nemačkoj – 26, u Francuskoj – 20 i u Velikoj Britaniji – 17. U Rumuniji će biti otvoreno 16 biračkih mesta, isto koliko i u Sjedinjenim Američkim Državama, dok će u Rusiji iz bezbednosnih razloga biti u funkciji samo 2 deonice, obe u Moskvi. U Ukrajini će biti otvorena i 2 biračka mesta, u Kijevu i Odesi. Aktuelna šefica države Maja Sandu je favorit prema istraživanjima i za nju bi glasalo 29,5% ispitanika. Bivša funkcionerka Svetske banke, Maja Sandu, izabrana je za predsednicu u novembru 2020. godine, na talasu popularnosti kao antikorupcijski reformator sa proevropskim programom. Ankete pokazuju i da bi više od 54% građana Republike Moldavije glasalo za uvođenje pristupanja Evropskoj uniji u Ustav zemlje. Od raspada Sovjetskog Saveza, bivša sovjetska republika gravitirala je između prozapadne i proruske orijentacije.

    U petak je u Bukureštu počeo Festival nacionalnog pozorišta – kulturni događaj u svom 34. izdanju, čija je ovogodišnja tema “Dramaturgije mogućeg”. Ljubitelji pozorišta od danas pa do 28. oktobra imaju priliku da prisustvuju predstavama čiji izbor na festivalu treba, kažu organizatori, da iskažu „mogućnosti”.  U zvaničnom izboru izdanja nalazi se preko 30 predstava, iz Bukurešta i zemlje. Navodimo ‘Antologije nestanka’ – scenario i režija Radu Afrim; ‘Dvanaesta noć’ Vilijama Šekspira, u režiji Andreja Šerbana; ‘Heda Gabler’ Henrika Ibsena, u režiji Tomasa Ostermajera, između mnogih drugih. Na ovogodišnjem izdanju gostovaće pet predstava iz inostranstva – iz Nemačke, Irske, Poljske i Belgije. Događaj je u produkciji Udruženja UNITER – Rumunskog pozorišnog udruženja. FNT je kulturni projekat koji finansira Ministarstvo kulture.

    Rimski filmski festival, manifestacija koja traje do 28. oktobra, uključuje među projekcije rumunsku produkciju: “Nasty” – dokumentarac reditelja Tudora Đurđua, u saradnji sa Kristijanom Paskarijuom i Tudorom D. Popeskuom, o životu i karijeri tenisera Ilija Nastasea. Rimski filmski festival, sada u svom 19. izdanju, ima za cilj da proslavi najnovije međunarodne produkcije i mlade glasove evropske kinematografije. Ove godine među gostima su američki reditelj Frensis Ford Kopola, glumci Džoni Dep i Vigo Mortensen. Režiseri Tudor Đurđu i Kristian Paskariu odleteće u Rim na događaj i sastaće se sa publikom 21. i 22. oktobra na dve projekcije filma. Njima će se pridružiti legendarni ATP menadžer i teniski promoter Vitorio Selmi, kao i jedan od najznačajnijih sportskih novinara Italije Ubaldo Skanagata. Obojica se pojavljuju u filmnu, gde govore o godinama slave rumunskog tenisera.

  • Vesti – 09.10.2024

    Vesti – 09.10.2024

    Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku sastala se danas sa ministrom za planiranje, ekonomski razvoj i međunarodnu saradnju Egipta Raniom Al-Mašatom. Dvoje ministara su potvrdila zajednički interes za jačanje rumunsko-egipatskog dijaloga i saradnje, kako u pogledu bilateralnih odnosa, tako i u pogledu regionalnih i međunarodnih dešavanja. Ministarka Luminica Odobesku prenela je zahvalnost Rumunije za napore Egipta da obezbedi mir i stabilnost na Bliskom istoku i u Africi. Ona je zahvalila na podršci koju su egipatske vlasti pružile za repatrijaciju rumunskih državljana iz pojasa Gaze. Istovremeno, ona je ponovila podršku Rumunije produbljivanju strateškog i sveobuhvatnog partnerstva Evropska Unija-Egipat. Egipatski ministar, koji vrši kopredsedavanje u okviru Zajedničkog komiteta za ekonomsku, tehničku i naučnu saradnju Rumunije i Egipta, izrazio je interesovanje svoje zemlje za razvoj ekonomskih i sektorskih odnosa sa Rumunijom. On se osvrnuo i na obimne napore Vlade u Kairu za razvoj međunarodnog ekonomskog partnerstva i efikasno upravljanje ekonomskim efektima regionalnih kriza.

    Rumunija je spremna da ispoštuje svoje obaveze održavanja bezbednosti, izjavio je u utorak ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar u Prištini, gde se sastao sa komandnim timom NATO mirovne operacije KFOR, gde Rumunija ima važan doprinos, i sa rumunskim vojnicima u misiji. Ministar je u poseti Zapadnom Balkanu, na početku nove rotacije značajnog dela vojnih odreda raspoređenih u Prištini, na Kosovu i u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini. Kao članica NATO-a i Evropske unije, Rumunija je spremna da poštuje svoje obaveze i podrži savezničke napore u održavanju bezbednosti i unapređenju mira u regionu Zapadnog Balkana, rekao je rumunski ministar. Anđel Tilvar je u sredu boravio u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, gde se sastao sa svojim kolegom iz ove zemlje Zukanom Helezom, sa komandantom snaga EU – EUFOR ALTHEA, sa komandantom NATO komande u Sarajevu i sa rumunskim vojnicima raspoređenim u ovoj bazi.

    Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je u sredu američkom istraživaču Dejvidu Bejkeru sa Univerziteta u Vašingtonu za kompjuterski dizajn proteina i Britancima Demisu Hasabisu i Džonu Džamperu, istraživačima Google Deepminda, za predviđanje struktura proteina – ​​prema saopštenju Nobelovog komiteta u Stokholmu. Nagrada je 2023. dodeljena istraživačima Moungiju G. Bavendiju, Luisu E. Brusu i Alekseju I. Ekimovu za „otkriće i sintezu kvantnih tačaka“. Nagrade će laureatima biti uručene na posebnoj svečanosti koja će biti organizovana 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela (1833-1896), pronalazača dinamita. Kraljevska švedska akademija nauka objavila je, do sada, Nobelove nagrade za medicinu i fiziku.

    Rumunija će kupiti četiri radara velike snage od Sjedinjenih Država. Sistem Sentinel je u stanju da otkrije širok spektar vazdušnih objekata i značajno će povećati kapacitet Rumunije za odvraćanje i odbranu od potencijalnih pretnji. Ovi najsavremeniji radari će upotpuniti rumunske mogućnosti protivvazdušne odbrane, posebno u pogledu ranog otkrivanja bespilotnih letelica, u kontekstu rata u Ukrajini, rekao je ministar Anđel Tilvar.

    Evropski parlament usvojio je u sredu velikom većinom rezoluciju o jačanju otpornosti Republike Moldavije pred predstojeće predsedničke izbore i referendum o pristupanju Evropskoj uniji 20. oktobra. Rezolucijom se osuđuju zlonamerne aktivnosti, mešanje i hibridne operacije Ruske Federacije, proruskih oligarha i lokalnih aktera koje sponzoriše Rusija, čiji je cilj podrivanje izbornog procesa, bezbednosti, suvereniteta i demokratskih osnova Republike Moldavije. U isto vreme, poslanici Evropskog Parlamenta optužuju Rusiju da podstiče podele u moldavskom društvu i da pokušava da izbaci iz koloseka proevropsku putanju države.

    Poslanički dom u Bukureštu usvojio je nacrt zakona prema kojem će oni koji određuju ili olakšavaju bavljenje prostitucijom ili sticanje imovinske koristi od bavljenja prostitucijom od strane jednog ili više maloletnika izdržavati kaznu od 7 do 15 godina zatvora, a određena prava mogu biti ograničena. Za ovo delo biće zaprećena kazna zatvora od 10 do 20 godina ako ga je izvršilo lice koje je ranije počinilo krivično delo protiv polne slobode i integriteta, krivično delo dečije pornografije, krivično delo trgovine ljudima, trgovine maloletnicima ili svoditeljstva. Istovremeno, poslanici su odlučili da rumunska država dodeli besplatnu pravnu pomoć i novčanu odštetu žrtvama trgovine ljudima, krivičnih dela u porodici ili krivičnog dela teškog nasilja.

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis uputio je u sredu poruku povodom Nacionalnog dana sećanja na žrtve Holokausta, u kojoj navodi da terorizam, mržnja, nasilje, dezinformacije i govor mržnje ponovo uzimaju maha, a odgovornost je današnjih generacija da ih spreče. Šef države je potvrdio privrženost rumunske države demokratskim vrednostima i uvažavanju ljudskog dostojanstva. I premijer Marčel Čolaku je preneo da je antisemitizam „tragično” realnost sadašnjosti, ali da je naša dužnost da ne bude i realnost budućnosti.

  • Vesti – 06.09.2024

    Vesti – 06.09.2024

    Siromaštvo drastično utiče na uspeh u školi, privatni časovi dovode do diskriminacije, neka deca se izgube na putu i ​​većina bi želela da emigrira – kaže organizacija Spasite decu Rumunija. Evropski podaci pokazuju da sve više dece ne pohađa školu. Skoro 16% dece osnovnoškolskog uzrasta nije išlo u školu u ​​školskoj 2022-2023. godini, dok je više od četvrtine dece srednjoškolskog uzrasta – 25% – bilo u istoj situaciji. Razlike u vezi sa životnom sredinom su veome velike, stopa ranog napuštanja škole je samo 3% u velikim gradovima, 14% u malim gradovima i 27% u ruralnim područjima. Na nacionalnom nivou, dva od pet učenika koji su krenuli u školu pre devet godina nisu među onima koji su uspeli da dobiju prosek iznad 5 na kraju srednjoškolskog ocenjivanja, a u nepovoljnijem su položaju deca koja pohađaju školu na selu, proporcija proseka ispod 5 je više od 2,5 puta veća u seoskim školama.

    Kao strateški partneri i saveznici u NATO-u, Sjedinjene Američke Države i Rumunija deluju ujedinjeno u suočavanju sa nelegalnom agresijom Rusije, s namerom da podrže Ukrajinu i ojačaju kolektivnu odbranu unutar Alijanse. Saopštenje pripada ambasadorki Sjedinjenih Američkih Država u Bukureštu Ketlin Kavalek, a dato je na izložbi fotografija povodom 25 godina strateškog partnerstva dve zemlje, svečano otvorenoj u Galaciju (najvećem rumunskom lučkom gradu na Dunavu). Izložba pod nazivom „Mi, narod: 25 godina strateškog partnerstva“ fotografski esej je koji istražuje diplomatske, bezbednosne, ekonomske i kulturne odnose između rumunskog i američkog naroda.

    Privredna komora Rumunije (CCIR) je intenzivno promovisala ekonomske odnose sa Japanom, a Rumunija može predstavljati poslovnu priliku za japanske kompanije, s obzirom na performanse rumunskih preduzetnika u IT&C sektoru, zelenoj energiji i inovativnim tehnologijama – kaže predsednik Privredne komore Rumunije, Mihaj Daraban. On je u četvrtak imao zvaničan sastanak sa ambasadorom Japana u Bukureštu Katae Takašijem, koji je istakao značaj i potencijal ekonomske saradnje dve zemlje. Diplomata je napomenuo da Japan vidi Rumuniju kao strateškog partnera u regionu istočne Evrope i ohrabrio japanske investitore da istraže poslovne i investicione mogućnosti ovde.

    Državljani Rumunije sa prebivalištem ili boravištem u inostranstvu mogu glasati putem pošte na ovogodišnjim parlamentarnim i predsedničkim izborima. Predsednik Stalnog izbornog tela Toni Grebla objasnio je da svi koji žele da ostvare pravo glasa putem pošte imaju rok do 24. septembra da podnesu zahtev u vezi sa tim, putem onlajn obrasca na sajtu Stalnog izbornog tela. Prvi krug predsedničkih izbora biće održan 24. novembra, a drugi 8. decembra. Glasanje za parlamentarne izbore zakazano je za 1. decembar.

    Ministarstvo za istraživanje Rumunije pokrenuće 19. septembra prvi integrisani program digitalizacije lokalnih javnih administracija, kako bi usluge koje one nude bile dostupnije građanima. Dakle, biće dodeljena sredstva u visini između 75 hiljada leja (ekvivalent oko 150 hiljada evra) opštinama i 250 hiljada leja (50 hiljada evra) okružnim većima. Ministar Bogdan Ivan u objavi na društvenoj mreži precizira da je proces elektronske registracije osmišljen u samo pet koraka, kako bi se gradske skupštine i okružna veća mogla brzo prijaviti, a da ne naiđu na birokratske barijere. Sredstva će se dodeljivati po principu „ko prvi stigne“, dodao je ministar. Najvažnija prednost DigiLocal programa je međusobna povezanost IT sistema gradskih kuća i okružnih veća sa ghiseul.ro, zvaničnom platformom rumunske države za online plaćanje.

    Rumunski poljoprivrednici čije je useve pogodila ovogodišnja suša dobiće odštetu do 15. oktobra, rekao je ministar poljoprivrede Florin Barbu. Prisutan u okrugu Mehedinci, na jugozapadu zemlje, regionu koji je snažno pogođen nedostatkom padavina, najavio je da će biti dodeljena nadoknada u iznosu od 200 evra po hektaru. Ministar je pružio uveravanja da Rumunija ima dovoljnu proizvodnju pšenice i kukuruza i da sa ove tačke gledišta neće imati problema. Barbu je pokazao da je ove godine proizvodnja jesenjeg roda pšenice za 1,8 miliona tona veća nego 2023. godine, a da će kukuruz pokriti i domaću potrošnju i izvoz. Kako bi podržalo poljoprivrednike, Ministarstvo poljoprivrede u Bukureštu razmatra davanje kredita sa fiksnom kamatnom stopom od 1,95% i obustavljanje zaplene dobara za poljoprivrednike koji imaju 100% gubitke, kako bi mogli da pređu ovaj težak period.

    Mađarska čvrsto i bezuslovno podržava pristupanje Republike Moldavije Evropskoj uniji, izjavio je u Kišinjevu mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. Tokom sastanka koji je imao sa moldavskim kolegom Mihajem Popšojem, šef mađarske diplomatije je izjavio da će u periodu kada Budimpešta predsedava Savetom Evropske unije učiniti sve što je u njenoj moći da ubrza proširenje. On je ocenio da svaka zemlja kandidat mora da se ocenjuje pojedinačno, kako se ne bi usporavao napredak država koje brže napreduju. Sijarto je naglasio da proširenje Evropske unije može dati novi zamah i da će ojačati blok zajednice. Mađarskog zvaničnika je primila i predsednica Republike Maja Sandu, koju je uverio u podršku Mađarske na evropskom putu Moldavije. 50 državnih službenika iz Republike Moldavije, koji će imati ključnu ulogu u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom, otići će u Mađarsku na obuku kod mađarskih stručnjaka. Prvih 32 stići će u Budimpeštu već sledeće nedelje.

    Cene stanova u Rumuniji nastavile su da rastu bržim tempom od proseka Evropske unije ili zone evra, ali je evolucija ispod onog u nekim državama u regionu, rekao je Florin Dragu, šef odeljenja za finansijsku stabilnost Narodne banke Rumunije. Prema njegovim rečima, rast u prvom kvartalu godine bio je 5,5%, dok je u zemljama poput Poljske stopa iznosila 18%, a u Bugarskoj 16%. Dragu je rekao i da je rast cena stanova uslovljen i višim troškovima izgradnje, koji su u prošloj godini porasli za 10%, dok je obim u sektoru smanjen za 13%. Istovremeno, potražnja za stanovanjem raste u pozadini pozitivnih kretanja u prihodima od plata. Predstavnik Narodne banke Rumunije je pokazao da se broj transakcija nekretninama povećao za 11% na nacionalnom nivou i naglasio da je oko 60% njih koncentrisano u šest najvećih regionalnih centara Rumunije: Bukurešt, Jaši, Kluž-Napoka, Temišvar, Brašov i Constanta.

    Broj dolazaka registrovanih u turističkim prihvatnim strukturama (uključujući apartmane i sobe za izdavanje) u Rumuniji iznosio je, u prvih sedam meseci ove godine, 7,666 miliona ljudi, što je povećanje od 3,8% u odnosu na isti period 2023. godine, dok su noćenja povećana za 3,4%, na 15,975 miliona – pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Prema zvaničnoj statistici, u periodu od 1. januara do 31. jula 2024. godine, od ukupnog broja, rumunski turisti su činili 82,9%, dok su strani turisti bili 17,1%.  Najveće vrednosti po broju dolazaka turista zabeležili su Bukurešt (1,110 miliona ljudi), Konstanca (jugoistok, na Crnom moru, 915.000) i Brašov (centar, u planinama, 817.100).  U zavisnosti od zemalja porekla, najviše je bilo turista iz Nemačke (128.900 ljudi), Italije (117.800) i Izraela (83.100). 80,1% stranih turista došlo je iz zemalja Evropske unije.

    Rumunski sociolog i univerzitetski profesor Alfred Bulaj nalazi se u pritvoru na 30 dana, zbog dva krivična dela zloupotrebe službenog položaja u seksualne svrhe i dva za seksualni napad. Odluka suda nije pravosnažna, ali je izvršna. Prethodno je policija pretresla Bulajevu kuću i automobil. Pretres je izvršen i u kući profesorove asistentkinje. Tužioci su najavili da imaju još 20 prijava koje će biti analizirane i ispitane. Bivši profesor Nacionalne škole za političke i administrativne studije, veoma popularan politički komentator, Bulai (61 godina) navodno je seksualno uznemiravao nekoliko studentkinja, prema novinarskoj istrazi koju je sproveo sajt Snoop.

  • Rusija i napadi na civilnu infrastrukturu

    Rusija i napadi na civilnu infrastrukturu

    Ostaci ruskog drona pronađeni su u mestu u okrugu Tulča (istočna Rumunija), u blizini granice sa Ukrajinom, nakon napada od utorka uveče na sredu na civilnu i lučku infrastrukturu u susednoj zemlji, saopštilo je Ministarstvo nacionalne odbrane. Drugi ostaci dronova stigli su u rumunski vazdušni prostor sledeće noći, kada je Rusija nastavila svoje napade. Ministarstvo nacionalne odbrane je preciziralo da su sva područja na koja bi pali ostaci dronova izvan naseljenih područja i da nikakvi elementi infrastrukture nisu pogođeni. Načelnik Generalštaba odbrane general Vlad Georgica objasnio je da blizina zone sukoba takođe može da stvori takve rizike, ali da svaki put rade detaljna istraživanja i analize, da bi se isključila svaka opasnost. Vlad Georgica:

    „Ako se pronađu fragmenti, moramo znati njihovo poreklo. Oni se analiziraju sa hemijske tačke gledišta, sa spektralne tačke gledišta. Mnogo je testova koje treba uraditi, kako bismo se uverili da nema opasnosti ni za stanovništvo, ni za životnu sredinu, za svakoga ko bi bio uključen u ovakav događaj”.

    Tokom dve noći kada su strani dronovi stigli u rumunski vazdušni prostor, stanovništvo u toj oblasti je upozoreno porukama RO-ALERT, a rumunsko vazduhoplovstvo je nadgledalo to područje. Otpravnik poslova Ambasade Ruske Federacije u Bukureštu pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova, gde mu je upućen čvrst protest rumunskih vlasti protiv ovih događaja. Rumunija osuđuje „neodgovorne” postupke Rusije, izjavila je ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku. Sa svoje strane, predsednik Senata, lider Nacionalne liberalne partije (PNL) Nikolaje Čuka, rekao je da je Rumunija bezbedna i da kada razgovaramo o bilo kakvoj pretnji po našu bezbednost, najvažnije je da se odnosimo prema situaciji mirno. „U stalnoj smo komunikaciji i koordinaciji sa saveznicima, posebno sa zemljama sa istočnog krila NATO-a. Naša vojska prati sve moguće pretnje’, objavio je Nikolaje Čuka na jednoj društvenoj mreži.

    Sa svoje strane, NATO je saopštio da u ovom incidentu ne vidi znake bilo kakvog namernog napada Moskve na teritoriju Alijanse, ali su takve akcije neodgovorne i potencijalno opasne. Kako se navodi u saopštenju organizacije, NATO je intenzivirao svoje mere nadzora i praćenja u crnomorskom regionu, uključujući i vazdušne patrole. Rumunija ima granicu sa Ukrajinom u dužini od 650 km i u poslednjih godinu dana je više puta prijavila prisustvo fragmenata ruskih dronova na svojoj teritoriji.

  • Sastanak rumunske diplomatije

    Sastanak rumunske diplomatije

    Pred kraj svog desetogodišnjeg predsedničkog mandata, Klaus Johanis je poslednji put učestvovao na sastanku sa šefovima misija, konzularnih kancelarija i direktorima Instituta za Rumunsku kulturu povodom Godišnjeg sastanka rumunske diplomatije. Prema rečima šefa države, Rumunija je u poslednjoj deceniji postala kredibilan, prisutan i poštovan regionalni, evropski i međunarodni akter, pravi davalac stabilnosti i bezbednosti. On je rumunskim diplomatama preneo da su glavni spoljnopolitički ciljevi i dalje konsolidacija uloge i uticaja u Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu, produbljivanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama i diversifikacija bilateralnog dijaloga sa partnerima sa svih kontinenata. Predsednik je izjavio da ostaje snažan pristalica procesa proširenja Evropske unije i istakao da Rumunija ostaje posvećena podršci evropskom putu Ukrajine i Republike Moldavije. On je podsetio da je Bukurešt snažno podržao istorijsku odluku o otvaranju pregovora za pristupanje Evropskoj uniji dve susedne države, usvojenu na sastanku Evropskog saveta održanog od 14. do 15. decembra prošle godine. Što se tiče Ukrajine, Rumunija je od prvog dana rata bila u potpunosti solidarna i preduzela je opsežne višedimenzionalne mere podrške, naglasio je Johanis.

    Na nivou bezbednosti i odbrane, kao država članica NATO-a, Rumunija ima konstruktivnu ulogu i balansirajući faktor, budući da osigurava bezbednost i stabilnost, smatra lider iz Bukurešta. Prema njegovom mišljenju, Rumunija trenutno ima najveći stepen odbrane i zaštite u čitavoj svojoj istoriji. Što se tiče strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao suštinskog stuba rumunske spoljne politike, Johanis je naveo da je ono postalo snažnije tokom ovog perioda i da je dobilo više sadržaja. S druge strane, šef države je napomenuo da je tokom deset godina njegovog mandata posebna pažnja posvećena jačanju partnerstva i bilateralnih strateških odnosa sa državama sa kojima imamo zajedničke vrednosti i interese, kao što su Nemačka, Francuska, Španija, Italija, Poljska.

    Ponavljajuća tema i cilj koji još nije u potpunosti ispunjen, pridruživanje Šengenu, takođe je pomenuto ove godine na sastanku rumunskih diplomata. Predsednik je ocenio da je pristupanje Rumunije šengenskom prostoru sa vazdušnim i pomorskim granicama predstavljalo važan etapni uspeh i istakao da ukidanje kontrola na kopnenim granicama takođe ostaje prioritetni cilj. „Uveren sam da ćemo uspeti da završimo ovaj kolektivni napor za dobrobit ne samo rumunskih građana, već prosperitetnije Unije bez veštačkih prepreka“, istakao je šef države. Drugi važan spoljnopolitički cilj je pristupanje zemlje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj. On je pozvao na povećanje međuinstitucionalnih napora za uspešan završetak ovog procesa u najkraćem mogućem roku.

  • Vesti – 11.07.2024

    Vesti – 11.07.2024

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis i predsednik Ukrajine Volodimir Zelesnki potpisali su u četvrtak u Vašingtonu bilateralni bezbednosni sporazum, na marginama samita NATO-a kojim se obeležava 75 godina od osnivanja te organizacije. Tako ukupan broj bilateralnih sporazuma koje je Ukrajina potpisala sa svojim partnerima dostiže 23. Sporazum predviđa prenos sistema Patriot u susednu Ukrajinu i kontinuiranu podršku Rumunije ovoj državi. Rumunija će omogućiti brz tranzit neophodne opreme preko svoje teritorije i podržaće demineralizaciju Crnog mora. Sporazum obuhvata i saradnju u oblasti obaveštajnih službi, kontraobaveštajne, sajber bezbednosti i informacione bezbednosti. Istovremeno, Rumunija će podržati ukrajinsku odbrambenu industriju i pomoći obnovu zemlje. Sporazum je deo implementacije Zajedničke deklaracije G7 o podršci Ukrajini iz jula 2023. godine.

    Rumunski ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar potpisao je u sredu, na marginama samita u Vašingtonu, Pismo o namerama za stvaranje koridora vojne mobilnosti između Rumunije, Bugarske i Grčke, prenelo je Ministarstvo nacionalne odbrane u četvrtak. Prema citiranom izvoru, „ova inicijativa označava značajan napredak u jačanju odbrambenih kapaciteta NATO-a i odvraćanja u regionu“. Projekat ima za cilj da optimizuje transportne koridore kako bi ispunili zahteve vojne mobilnosti, stvaranjem puteva snabdevanja (drumskih i železničkih) između država učesnica, smanjenjem birokratije u mirnodopskim uslovima i maksimiziranjem efikasnosti u vanrednim i kriznim situacijama.

    Pismo o namerama koje su potpisale Grčka, Bugarska i Rumunija usko je u skladu sa prioritetima NATO-a za obezbeđivanje kolektivne odbrane, poboljšanje sposobnosti brzog reagovanja i povećanje interoperabilnosti između zemalja članica, doprinoseći pravednoj raspodeli odgovornosti između saveznika. „Bliska saradnja sa Bugarskom i Grčkom omogućiće nam da efikasnije odgovorimo na sadašnje i buduće bezbednosne izazove. Nastavićemo razgovore i ostaćemo otvoreni za druge slične inicijative, koje će dovesti do konsolidacije uloge Rumunije u okviru Severnoatlantskog saveza“, istakao je rumunski ministar odbrane, navodi se u saopštenju Ministarstva nacionalne odbrane upućenom AGERPRES-u. Projekat će imati koristi od postojećih inicijativa na nivou Evropske unije, sa ciljem koordinisanog pristupa između NATO-a i EU u oblasti vojne mobilnosti. Implementacija projekta na nacionalnom nivou zahtevaće usaglašene napore između različitih institucija, uključujući čitav spektar vlada. U kontekstu samita NATO-a u Viljnusu 2023. godine, dogovoreno je o potrebi jačanja odvraćanja i odbrane Alijanse usvajanjem novih odbrambenih planova i ubrzavanjem vojne adaptacije. Ova adaptacija uključuje mogućnost da se dopune snage i oprema i da se obezbedi logistička podrška, olakšavanjem prekograničnog tranzita snaga i sposobnosti, čak i u mirnodopskim uslovima, objasnilo je Ministarstvo nacionalne odbrane.

    U Bukureštu je otvoren Institut za migracionu politiku, koji ima za cilj da poveže studije i javne politike razvijene na nacionalnom nivou sa međunarodnim dešavanjima u oblasti migracija. Prema podacima Generalnog inspektorata za imigraciju, krajem prošle godine skoro 75.000 stranih državljana imalo je pravo da boravi u Rumuniji radi rada. 70% onih koji su došli poslednjih godina želi da dobije rumunsko državljanstvo. Integracija migracija je jedan od uslova koje Rumunija mora da ispuni da bi se pridružila Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj.

    Godišnja stopa inflacije u Rumuniji pala je na 4,9% u junu sa 5,1% u maju, pokazuju podaci koje je u četvrtak objavio Nacionalni institut za statistiku. U analiziranom periodu prehrambeni proizvodi poskupeli su za 1%, neprehrambeni za nešto više od 6%, a usluge za skoro 9%. U odnosu na jun 2023. godine, godišnja stopa inflacije u junu 2024. godine, izračunata na osnovu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, iznosila je 5,3%. Narodna banka Rumunije revidirala je prognozu inflacije za kraj ove godine na 4,9% sa prethodnih 4,7%, i predviđa da će taj pokazatelj na kraju 2025. godine dostići 3,5%.

    Rumunija trenutno registruje, na tržištu, cene struje iznad proseka evropskih zemalja, ali one nemaju negativan uticaj na račune, u kontekstu u kome su tarife ograničene do 31. marta sledeće godine – kaže ministar energetike Sebastijan Burduža na svojim društvenim mrežama. On podseća da je Evrostat u poslednjem izveštaju potvrdio da je cena koju stanovništvo Rumunije plaća za energiju peta najniža u Evropskoj uniji, a iz analiza koje su sprovedene u ministarstvu, na osnovu informacija dobijenih od glavnih dobavljača, fakturisane cene poslednjih meseci takođe su 15% niže od maksimalnog plafona.

    Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta pozdravilo je obeležavanje Dana prijateljstva između Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država, koji se obeležava 11. jula. Nedavni sastanci na visokom nivou, uključujući posete predsednika Rumunije Klausa Johanisa Vašingtonu, u maju i julu 2024. godine, potvrdili su rešenost obe države da razvijaju partnerstvo izgrađeno na zajedničkim demokratskim vrednostima, bliskoj saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane, diversifikovanih ekonomskih i trgovinskih odnosa. 11. jula 1997. godine dogodio se značajan događaj u evoluciji odnosa između Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država, a to je poseta predsednika Klintona Bukureštu i govor održan tom prilikom, kojim su utvrđene glavne prekretnice u razvoju odnosa između dve države i najavio nameru da uspostavi Strateško partnerstvo Rumunija- Sjedinjene Američke Države.

  • NATO podrška Ukrajini (11.07.2024)

    NATO podrška Ukrajini (11.07.2024)

    Povodom jubilarnog samita u Vašingtonu, NATO je odlučio da nastavi proces integracije ukrajinske vojske i podršku od 40 milijardi evra za narednu godinu. Istovremeno, u toku je transfer aviona F-16 iz Danske i Holandije, koji je Kijev odavno tražio. Takođe, Ukrajina će dobiti pet novih odbrambenih sistema Patriot koje su donirale SAD, Nemačka, Italija, Holandija i Rumunija u cilju zaštite ukrajinskih gradova, civila i vojnika. Istovremeno, najavljeno je osnivanje Misije pod nazivom NATO bezbednosna pomoć i obuka za Ukrajinu (NSATU) radi koordinacije isporuke vojne opreme i obuke za bivšu sovjetsku republiku, kao i novog centra za obuku u Poljskoj.

    Konačna deklaracija samita koju su usvojili lideri savezničkih država prema kojoj je ulazak Ukrajine u NATO „nepovratan“ pokazuje da je Alijansa posvećena pristupanju ove države, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. „Budućnost Ukrajine je u NATO-u. Ukrajina postaje sve interoperabilnija i politički integrisana sa Alijansom. Pozdravljamo konkretan napredak koji je Ukrajina postigla od samita u Viljnusu o neophodnim demokratskim, ekonomskim i bezbednosnim reformama. Dok Ukrajina nastavlja svoje vitalne napore, mi ćemo nastaviti da je podržavamo na njenom nepovratnom putu ka punoj evroatlantskoj integraciji, uključujuci članstvo u NATO“, ističe se u završnom saopštenju o Ukrajini.

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis založio se u Vašingtonu za intenziviranje podrške Kijevu u ratu sa Rusijom i podržao nepovratnu transatlantsku rutu Ukrajine. On je ocenio da su u toku pregovori o zameni sistema koji ce nasa zemlja donirati Ukrajini, a u zamenu Rumunija želi novi sistem Patriot, objasnio je šef rumunske države. Predsednik je precizirao da se ovih dana vode pregovori sa američkim partnerima i da je već postignut prvi napredak.

    Klaus Johanis: „U Vrhovnom savetu odbrane smo pre nekoliko dana detaljno razgovarali o ovoj temi i dali mandat Ministarstvu odbrane, pregovori su u toku i naša želja je da dobijemo još jedan Patriot sistem u zamenu. Naravno, ne sutra, već u relativno bliskoj budućnosti. Da bismo nadoknadili izostanak sistema koji sada dajemo, mislim da ćemo uspeti da dobijemo sisteme koji će biti brže isporučeni i koji će obezbediti bolji nadzor nacionalnog vazdušnog prostora“.

    Predsednik Rumunije se osvrnuo i na pomoć koju saveznici daju Ukrajini i naglasio da je skoro polovina obećane municije isporučena, što nije dovoljno. Prema njegovom mišljenju, Kijevu se mora i dalje pomagati kako ne bi izgubio rat sa Moskvom. Prema mišljenju stručnjaka, bez NATO-a, koji pruža vojnu podršku, Ukrajina rizikuje da bude poražena na bojnom polju.

  • Vesti – 27.06.2024

    Vesti – 27.06.2024

    Sjedinjene Američke Države cene nedavnu odluku Bukurešta da Ukrajini ustupi Patriot sistem i lidersku ulogu Rumunije na istočnom krilu NATO-a – navodi se u Zajedničkoj deklaraciji usvojenoj posle sastanka strateškog dijaloga između dve zemlje. Sastanak je održan 21. juna i otvoren je konsultacijama rumunskog ministra spoljnih poslova Luminice Odobesku i američkog državnog sekretara Antonija Blinkena. Prema dokumentu koji je u četvrtak objavilo Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta, Sjedinjene Američke Države su „posvećene podršci modernizaciji odbrane u Rumuniji, jačanju protivvazdušne odbrane i interoperabilnosti“. Takođe, Sjedinjene Američke Države čestitaju Rumuniji, jer su ove godine uspešno otvorile prvi evropski regionalni centar za obuku pilota F-16. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države i Rumunija su u dokumentu naglasile da je kontinuirana agresija Rusije izazvala ozbiljne pretnje u Crnomorskom regionu. „Rumunija i Sjedinjene Američke Države su duboko posvećene jačanju svojih napora da obezbede stabilan i bezbedan crnomorski region“, takođe se ističe u Zajedničkoj deklaraciji.

    Lideri država EU započeli su u četvrtak dvodnevni samit u Briselu, fokusiran na imenovanja u ključnim institucijama bloka Zajednice i usvajanje njegove strateške agende za mandat koji proističe iz izbora za Evropski parlament. 27 lidera, piše agencija EFE, stiglo je u Evropski savet sa već dogovorenim mestima „viših menadžera“ između tri proevropske političke grupe, pogodne za produbljivanje evropskih integracija i konsolidaciju prerogativa Brisela, odnosno Narodna partija (EPP), Socijaldemokrate (S&D) i liberali (Renew). Prema dogovoru između tri grupe, Ursula fon der Lajen iz EPP-a će zadržati svoju funkciju predsednice Evropske komisije, predsedništvo Evropskim savetom će pripasti bivšem portugalskom socijaldemokratskom premijeru Antoniju Kosta, a šef estonske vlade, liberalka Kaja Kalas, biće visoki predstavnik za spoljnu akciju i bezbednosnu politiku. Konačno, mesto predsednika Evropskog parlamenta podelili bi EPP i socijalisti, a prve dve i po godine mandata pripašće aktuelnoj predsednici Roberti Mecoli, iz EPP-a. Druga tačka dnevnog reda Saveta je vojna pomoć Ukrajini. Samit označava i kraj belgijskog predsedavanja Unijom, koje će narednih šest meseci preuzeti Mađarska. Rumuniju predstavlja predsednik Klaus Johanis.

    Šefica diplomatije iz Bukurešta Luminica Odobesku održala je u sredu u Varšavi bilateralne konsultacije sa poljskim kolegom Radoslavom Sikorskim, na marginama učešća na Trilaterali Rumunija – Poljska – Turska. Ministarka Luminica Odobesku je pozdravila dinamičnu i složenu prirodu rumunsko-poljskog dijaloga, obuhvaćenog bilateralnim Strateškim partnerstvom i koji se ogleda u bogatoj agendi političko-diplomatskih kontakata i odličnoj saradnji u pogledu bezbednosti, ekonomije i u sektorima. Takođe je izrazila interesovanje za dalje kapitalizovanje investicionih mogućnosti koje nude obe države, kao i za produbljivanje saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, sa akcentom na infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu i obrazovanje. Rumunska ministarka je pozdravila efikasnu koordinaciju na nivou Evropske unije i NATO-a, kao i u okviru regionalnih formata, a u vezi sa agresijom Rusije na Ukrajinu ponovila je potrebu da se nastavi višedimenzionalna podrška Ukrajini, uključujući vojnu, i važnost obnove civilne infrastrukture ozbiljno pogođene ruskim napadima. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, Luminica Odobesku je takođe istakla važnost nastavka pružanja pomoći Republici Moldaviji za jačanje institucionalnih kapaciteta, upravljanje sajber pretnjama i borbu protiv dezinformacija.

    Fudbalska reprezentacija Rumunije plasirala se u osminu finala Evropskog prvenstva u Nemačkoj, posle remija 1:1 sa Slovačkom u sredu uveče u Frankfurtu. Gol Rumunije postigao je Razvan Marin, iz penala, a njegov uspeh je doveo do plasmana reprezentacije koju vodi Edvard Jordanesku. U osmini finala, 2. jula, Rumunija će dočekati Holandiju, na čuvenoj Alijanc areni u Minhenu. Posle meča, hiljade Rumuna izašlo je na ulice, u velikim gradovima zemlje, da izrazi radost zbog kvalifikacija.

    Holandski premijer Mark Rute je zvanično budući generalni sekretar NATO-a. Ovaj 57-godišnji političar dobio je podršku svih 32 predstavnika u Severnoatlantskom savetu, glavnom telu za donošenje odluka Alijanse, a svoj mandat će preuzeti 1. oktobra. Rute će naslediti Norvežanina Jensa Stoltenberga i poznat je po kritičkom stavu prema Rusiji i po podršci Ukrajini, kako za ulazak u NATO, tako i za ulazak u Evropsku uniju. Holandija takođe vojno podržava Ukrajinu, uključujući i avione F-16 koji imaju dozvolu da gađaju ruske ciljeve. Pored rata u Ukrajini i napetog međunarodnog političkog konteksta, Rute će imati zadatak da se obračuna sa mogućom budućom američkom administracijom na čelu sa Donaldom Trampom, ukoliko se republikanac vrati u Belu kuću posle izbora na kojima će se ponovo suočiti sa aktuelnim demokratskim predsednikom Džoom Bajdenom .

    U Rumuniji, kazne za ropstvo i trgovinu ljudima podvrgnute takvim tretmanima podređenosti više ne mogu biti suspendovane, prema zakonu koji je promulgirao predsednik Klaus Johanis. Dokument predviđa i povećanje kazni za ova krivična dela, koje mogu dostići i do 15 godina zatvora i zabranu određenih prava. Ako radnje u koje su umešane maloletne osobe izvrši javni funkcioner, član porodice ili lice zaduženo za vaspitanje deteta, zaprećene su kazne do 20 godina zatvora. Zakon kažnjava lišenjem slobode od tri do deset godina i proizvodnju, čuvanje, izlaganje, promociju, distribuciju i stavljanje na bilo koji način dostupnosti pornografskog materijala maloletnicima. Štaviše, gledanje ovakvih slika biće kažnjeno kaznom zatvora od pet godina i od jedne do tri godine neovlašćen pristup pornografskim materijalima sa maloletnicima putem kompjuterskih sistema ili drugih sredstava elektronske komunikacije. Kako se navodi u dokumentu, kažnjavaju se i pokušaji izvršenja krivičnih dela ropstva i trgovine ljudima, a pristanak žrtava ne predstavlja izuzeće.

    U poslednje dve decenije, Rumunija je postigla izuzetan napredak u očuvanju lekcija iz prošlosti u kolektivnom sećanju i u borbi protiv antisemitizma, rasizma, ksenofobije i mržnje, rekao je predsednik Klaus Johanis, u kontekstu obeležavanja 83 godine od Pogroma u Jašiju (severoistok) od 28. do 30. juna 1941. godine, u kome je stradalo više od 13 hiljada rumunskih Jevreja. Istovremeno, šef države je istakao da obrazovanje ostaje najefikasnije sredstvo kojim se mogu osujetiti pokušaji negiranja istorije Holokausta i obeshrabriti mogući akti motivisani mržnjom. Klaus Johanis je takođe pomenuo trenutni međunarodni kontekst, gde toksični, antisemitski i rasistički uticaji ponovo pokušavaju da izopače čovečanstvo. Po mišljenju predsednika, ovi pokušaji se mogu odbaciti čvrstim sankcionisanjem svih ispada i promovisanjem poštovanja međunarodnog humanitarnog prava.

  • Novi šef NATO-a

    Novi šef NATO-a

    Holandski premijer Mark Rute biće 14. generalni sekretar Severnoatlantskog saveza. On će naslediti Norvežanina Jensa Stoltenberga, bivšeg premijera Norveške, koji je predvodio Alijansu od 2014. godine. Odluka Severnoatlantskog saveta, glavnog tela NATO-a za donošenje odluka koje uključuje predstavnike 32 zemlje članice, postala je puka formalnost, nakon što je poslednji Ruteov protivkandidat, predsednik Rumunije Klaus Johanis najavio povlačenje iz trke zbog nedostatka podrške. Novi lider Alijanse počeće svoj mandat 1. oktobra, ali će do tada njegovo imenovanje na čelo najvažnijeg vojnog saveza na svetu biti ozvaničeno na samitu u Vašingtonu, zakazanom za jul. Ime holandskog premijera kruži od 2023. godine i brzo je dobilo podršku nekoliko saveznika u NATO-u, uključujući Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku.

    U trci je bila i šefica vlade Estonije Kaja Kalas, podržana od saveznika sa istočnog krila, koji su tvrdili da je potrebno da ove države budu bolje zastupljene u organizaciji, u kontekstu rata koji je Rusija započela Ukrajina. Kandidatura Klausa Johanisa i dalje je obavijena velom misterije. Razlozi zbog kojih je rumunski predsednik najavio da želi ovu funkciju nisu poznati ni sada, s obzirom na to da su Rutea tada već podržavali važni saveznici u NATO-u.

    Mark Rute je poznat po svom kritičkom stavu prema Rusiji i po političkoj i vojnoj podršci Ukrajini. Kraljevina Holandija je jedna od savezničkih država koja je dostigla cilj od 2% bruto domaćeg proizvoda izdvojenog za odbranu, prema zahtevima organizacije, i snabdevala ukrajinsku vojsku avionima F-16. Sadašnji generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg pozdravio je imenovanje Marka Rutea za njegovog naslednika. On je rekao da je ovo „pravi transatlantik, jak lider i graditelj konsenzusa”. „Znam da odlazim i ostavljam NATO u dobrim rukama“, istakao je Stoltenberg. Pored rata u Ukrajini, Rute će imati zadatak da se obračuna i sa mogućom budućom američkom administracijom na čelu sa Donaldom Trampom, sledbenikom politike „Amerika na prvom mestu”, ukoliko se posle predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama vrati u Belu kuću.

    U Kremlju je najava novog šefa NATO-a primljena sa skepsom. Imenovanje Rutea neće doneti promene u politici Severnoatlantske alijanse koja ima za cilj „stratešku represiju” Rusije, izjavio je portparol ruskog predsedništva Dmitrij Peskov. On je ponovo optužio države članice da su direktno umešane u rat u Ukrajini dajući teško oružje administraciji u Kijevu i upozorio na odmazdu nakon što je ukrajinska vojska dobila dozvolu da koristi to oružje protiv ciljeva na ruskom tlu. Istovremeno, Peskov je istakao činjenicu da Moskva trenutno tretira NATO kao neprijateljski savez.

  • Vesti – 26.06.2024

    Vesti – 26.06.2024

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis prisustvovaće u četvrtak i petak sastanku Evropskog saveta u Briselu. Podrška susednim državama Ukrajini i Republici Moldaviji (većina stanovnika govori rumunski), kao i nova struktura Evropskog parlamenta, neke su od tema sastanaka, navodi se u saopštenju za javnost Predsedničke administracije u Bukureštu. Takođe, čelnici Evropske unije će nastaviti razgovore o imenovanjima na čelo institucija zajednice, nakon nedavnih evropskih izbora. Što se tiče Ukrajine, predsednik Johanis će se zalagati za kontinuiranu podršku u svim dimenzijama, sa naglaskom na obezbeđivanju adekvatnog odgovora na neposredne vojne potrebe. Nastavak podrške biće neophodan i Republici Moldaviji, što će u Briselu ponovo potvrditi i šef rumunske države. Što se Bliskog istoka tiče, predsednik Johanis će insistirati na tome da Evropska unija ostane angažovana u regionu i doprinese smirivanju sukoba i izbegavanju njegovog širenja na tom području – takođe se navodi u saopštenju Predsedništva. Administracija.

    Nacrt amandmana na zakon o državljanstvu usvojen je danas u rumunskom parlamentu. Poslanici su eliminisali amandman po kome rumunsko državljanstvo može dobiti, na zahtev, stranac koji je u braku sa rumunskim državljaninom i živi u inostranstvu najmanje 10 godina. Dakle, ostaje uslov da nosilac prijave zakonito živi u Rumuniji najmanje 8 godina ili, u slučaju braka sa rumunskim državljaninom, najmanje 5 godina. Takođe, smanjen je rok za dobijanje rumunskog državljanstva izbeglicama sa 8 na 3 godine. Dokument predviđa i biometrijske provere, poput slike lica ili otisaka prstiju, u slučaju lica koja traže rumunsko državljanstvo, kako bi se sprečilo njegovo lažno sticanje.

    Rumunija ne ispunjava uslove za prelazak na evro, jedinstvenu evropsku valutu, obavestila je Evropska komisija nakon ocene pravne kompatibilnosti i ispunjenosti kriterijuma takozvane konvergencije. Izvršni odbor zajednice analizirao je stabilnost cena, stabilnost javnih finansija, stabilnost deviznog kursa i dugoročnih kamatnih stopa, poglavlja u kojima naša zemlja još uvek kasni. Bugarska, s druge strane, ispunjava ove uslove, ali još nije članica mehanizma deviznog kursa, jer je u tom mehanizmu obavezna da učestvuje najmanje dve godine, bez ozbiljnih monetarnih tenzija, pre ulaska u zonu evra.

    Predsednik Klaus Johanis je u sredu uputio poruku povodom Dana nacionalne zastave, kada je istakao članstvo Rumunije u NATO-u, Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama i ukazao na potrebu za jedinstvom. Šef države je rekao da nacionalna zastava „predstavlja objedinjujući element za Rumune, gde god da se nalaze. Trobojka je prisutna u trenucima ravnoteže ili radosti, na nacionalnim i međunarodnim manifestacijama, u institucijama, na paradama ili povodom sportskih takmičenja“, istakao je predsednik. Klaus Johanis je podsetio na istoriju ovog praznika i odao počast rumunskim vojnicima koji su poginuli u ratnim operacijama. Sa svoje strane, premijer Marčel Čolaku je podsetio da su se „pod bojama nacionalne zastave generacije Rumuna borile za nezavisnost, suverenitet, jedinstvo i demokratiju, vrednosti u koje čvrsto verujemo. U Rumuniji 21. veka sa istim emocijama i ponosom živimo trenutke kada vidimo trobojku koju nose profesionalci koje cene naši spoljni partneri ili dižu na jarbol pobeda, kada naši sunarodnici postižu uspehe na velikim takmičenjima”.

    Lideri vladajuće koalicije Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) u Rumuniji ni u utorak uveče nisu uspeli da postignu dogovor o datumu predsedničkih izbora, jer svaka od dve stranke insistira na drugačijem kalendaru. Socijaldemokrate žele da se izbori održe u septembru, dok liberali žele da predsednički izbori budu na vreme, u novembru. Razgovori unutar koalicije na ovu temu biće nastavljeni u petak.

    Rumunija je postigla značajan napredak u borbi protiv trgovine ljudima, ističe se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta Sjedinjenih Američkih Država. Među navedenim pozitivnim aspektima su istraga povećanog broja slučajeva i osuda nekoliko trgovaca ljudima, uspostavljanje jedinice za finansijske istrage u okviru Direkcije za istragu organizhovanog kriminala i terorizma (DIICOT), kao i usvajanje procedura za identifikaciju potencijalnih maloletnih žrtava. U izveštaju se pominje i izmena zakonodavstva radi zaštite žrtava trgovine ljudima, kao i obuka policijskih službenika u specijalizovanim školama za identifikaciju potencijalnih žrtava. Istovremeno, Stejt department takođe daje niz preporuka za jačanje napora u borbi protiv ove pojave, kao što je istraga svih optužbi za saučesništvo i nemar među vlastima i proaktivno identifikovanje žrtava među ugroženim ljudima. U dokumentu se takođe ukazuje da postoji potreba za jačanjem napora na praćenju i sprečavanju seksualne eksploatacije dece, posebno u državnim institucijama, i sprovođenjem zakona o dečijem radu u ruralnim područjima.

    32 zemlje članice NATO-a potvrdile su danas nominaciju holandskog premijera Marka Rutea za generalnog sekretara Alijanse. Frans Pres komentariše da je povlačenje kandidature predsednika Rumunije Klausa Johanisa i primedbe koje su imale Mađarska i Slovačka ostavile Ruteu slobodan put da dobije mesto generalnog sekretara NATO-a. Na dužnost će stupiti 1. oktobra, kada ističe poslednje produženje mandata aktuelnom generalnom sekretaru Jensu Stoltenbergu, imenovanom 2014. godine. Njegov mandat je bio produžen četiri puta, u kontekstu rata u Ukrajini.

    Centri za detoksikaciju i oporavak zavisnika od droge biće uspostavljeni u svakom od osam razvojnih regiona Rumunije, nakon što je Dom poslanika u Bukureštu usvojio nacrt zakona. Dan Tanasa, poslanik Alijanse za Ujedinjenje Rumuna (AUR), opozicione stranke, rekao je da je tema trgovine drogom stigla do Vrhovnog saveta odbrane zemlje i da je to jasan signal koji Rumunija daje da je zarobljena država u mrežama trgovaca drogom. Takođe, Tanasa je cenio da osnivanje centara ne rešava osnovni problem. U odgovoru, socijaldemokratski poslanik Florin Buiku, čija je stranka u vladajućoj koaliciji, naveo je da zaista postoji potreba za prevencijom u konzumiranju droga, ali se ne može poreći neophodnost ovih centara za lečenje narkomana. Zakon o njihovom osnivanju biće dostavljen predsedniku Rumunije na proglašenje.

    Bivša novinarka Elena Laskoni, gradonačelnica opštine Campulung Muscel (jug), izabrana je za predsednicu Unije Spasimo Rumuniju (USR, u opoziciji u bukureštanskom parlamentu i pridružena grupi RENEW u evropskom parlamentu). Ona je dobila 68% opcija koje su na internetu izrazili članovi stranke sa pravom glasa. Laskoni je navela da sada počinje rekonstrukcija stranke. Za kraj nedelje zakazan je Kongres Unije na kome će biti izabran Nacionalni biro, rukovodeća struktura stranke. Izbori se održavaju nakon što je bivši lider Katalin Drula podneo ostavku, kao rezultat lokalnih i evropskih parlamentarnih izbora 9. juna, kada je USR, povezan sa PMP-om i Snagom desnice u Savezu ujedinjene desnice, dobio manje glasova od PSD-a i PNL-a (u koaliciji) i AUR (nacionalistička opozicija).

    Centralni izborni biro (BEC) u Rumuniji poništio je izbore za gradonačelnika u letovalištu Kostinešti, u okrugu Konstanca (jugoistok), i zatražio da se izbori od 9. juna ponove 7. jula. Centralni izborni biro je prihvatio zahtev za poništavanje izbora Socijaldemokratske partije (u vladajućoj koaliciji) – ogranak Konstanca. U Kostineštiju je, piše rumunska štampa, šest puta ponovljeno prebrojavanje glasova na lokalnim izborima 9. juna, a na kraju je za pobednika proglašen kandidat Nacionalne liberalne partije (partner socijaldemokrata u izvršnoj vlasti) na mesto gradonačelnika, na uštrb kandidata Socijaldemokratske stranke, sa razlikom od jednog glasa. U obraćanju Izbornog bira izborne jedinice Kostinešti upućenom Centralnom izbornom birou, pomenuto je nekoliko nepravilnosti na osnovu pratećih dokumenata, uključujući i činjenicu da su dve osobe, među kojima je i ukrajinski državljanin, glasale bez ovog prava.

    Trenažni brod „Mirča” krenuo je danas iz vojne luke Konstanca, sa Crnog mora, na godišnji trenažni marš. Tokom više od 40 dana, brod, na kojem se nalazi 86 studenata Pomorske akademije „Mirča čel Batran“, pristajaće u lukama Pirej u Grčkoj, Livorno i Palermo u Italiji, Tulon u Francuskoj i Bodrum u Turskoj. Na obuci će učestvovati i dva studenta iz Letonije, dva iz Bugarske, dva iz Poljske, jedan iz Španije i jedan iz Turske. Pored misije obuke budućih oficira mornarice i inspektora granične policije, brod za obuku ima i važnu reprezentativnu ulogu, jer je počasni ambasador Rumunije na morima i okeanima sveta. Brig „Mirča“ će se vratiti u vojnu luku Konstanca početkom avgusta.

    Republika Moldavija i Ukrajina su zvanično počele pristupne pregovore Evropskoj uniji, dve godine nakon što su dobile status kandidata. Prve diskusije održane su u Luksemburgu, bile su tehničke prirode i ticale su se strukture i vremena pregovora. Dve zemlje će pregovarati i biti ocenjivane odvojeno, a trajanje pregovaračkog procesa zavisi od njihove sposobnosti da usvoje neophodne reforme za postizanje kriterijuma za pristupanje. Tokom čitavog procesa, Kišinjev i Kijev moraju uskladiti svoje nacionalno zakonodavstvo sa odredbama Evropske unije. Kako javlja dopisnik Radija Rumunije u Briselu, od dobijanja statusa kandidata do sada, dve države su izvršile opšta prilagođavanja u ključnim oblastima, čime su pokazale volju da se približe zakonodavstvu Evropske unije.

  • Vesti – 19.06.2024

    Vesti – 19.06.2024

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis primio je u sredu svog italijanskog kolegu Serđa Matarelu povodom zvanične posete Bukureštu. Imamo duboke veze, izuzetnu ekonomsku dinamiku, a duša odnosa su rumunske zajednice u Italiji, veoma dobro integrisane, rekao je Johanis. Istovremeno, šef države je izrazio zahvalnost za solidnu zajednicu italijanskih preduzetnika u Rumuniji. On je precizirao da su dve zemlje prošle godine imale bilateralnu razmenu od 20 milijardi evra. U pogledu bezbednosti, Klaus Johanis je naveo da će Rumunija i Italija nastaviti da rade zajedno na jačanju uloge NATO-a u odvraćanju na istočnom frontu, ali i na južnom. Sa svoje strane, predsednik Matarela je izjavio da su bilateralni odnosi odlični na svim nivoima. Rumunija je izuzetno važan bilateralni, evropski i međunarodni partner Italije i želimo da ta zemlja uđe u šengenski prostor slobodnog kretanja i sa kopnenm granicama, rekao je italijanski predsednik. Rumunija i Italija 2024. godine obeležavaju 145 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, kao i 60 godina od podizanja ovog odnosa na nivo ambasade.

    Rumunija će od jula do decembra 2024. godine preuzeti komandu NATO-ove pomorske grupe za borbu protiv mina, koja će obavljati specifične misije u mediteranskom basenu, saopštile su danas rumunske pomorske snage. Rumunija će u ovoj grupaciji učestvovati sa brodom „Viceadmiral Konstantin Balesku“, koji ima posadu od 85 rumunskih i stranih vojnika. U pomorskoj grupi biće i vojni brodovi iz Italije, Španije i Turske. Glavni ciljevi Savezničke pomorske komande NATO-a kroz ovu misiju su obezbeđivanje kapaciteta za trenutno reagovanje Severnoatlantske alijanse, povećanje interoperabilnosti između savezničkih pomorskih snaga, kao i promovisanje silke NATO-a, navodi se u saopštenju.

    Konačne rezultate izbora za Evropski parlament objavio je Centralni izborni biro i objavio ih u Službenom glasniku Rumunije. Na prvom mestu je koalicija Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) sa 48,5% glasova, zatim Alijansa za Ujedinjenje Rumuna (AUR) sa nešto manje od 15%, Ujedinjena desnica sa 8,7%, Demokratski savez Mađara iz Rumunije sa skoro 6,5% i stranka SOS Rumunija sa nešto preko potrebnog praga od 5%. Za nezavisnog kandidata Nikolaja Štefanuka glasalo je 3,08% Rumuna i uspeo je da dobije još jedan mandat u Evropskom parlamentu. Izlaznost na birališta bila je 52,4%. Centralni izborni biro je precizirao da je od 33 poslanička mandata koja su otišla Rumuniji, 19 pripalo koaliciji Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL), 6 Alijansi za Ujedinjenje Rumuna (AUR), 3 Ujedinjenoj desnici i po 2 SOS Rumuniji i Demokratskom savezu Mađara iz Rumunije.

    Senat Bukurešta usvojio je, kako prvo veće, projekat dopune Zakona o državljanstvu, koji je pokrenula Vlada, a kojim se utvrđuje da se rumunsko državljanstvo može, na zahtev, dodeliti strancu koji je u braku i živi van granica sa državljaninom Rumunije, najmanje 10 godina. Važeća zakonska regulativa predviđa da strani državljanin koji je u braku sa Rumunom za dobijanje državljanstva mora da živi u Rumuniji najmanje pet godina, što, po mišljenju inicijatora, predstavlja „barijeru“. Normativni akt takođe predviđa neophodne mere za sticanje rumunskog državljanstva i pravila za sprečavanje njegovog lažnog sticanja. Tako su obezbeđene biometrijske provere za lica koja podnesu zahtev za dobijanje rumunskog državljanstva. Nacrt zakona će ući u raspravu u Poslanički dom, koji ima odlučujuću ulogu.

    Premijer Marčel Čolaku je u zvaničnoj poseti Minhenu u ponedeljak i utorak razgovarao sa bavarskim kolegom Markusom Soderom o punom pristupanju Rumunije Šengenu, o odbrani i bezbednosti i o bilateralnim odnosima. On je pozvao bavarske kompanije da ulažu u Rumuniju i uputio poziv onima koji žele da posete našu zemlju. Dve strane su učestvovale na zajedničkom sastanku rumunske i bavarske vlade i imale sastanak sa predstavnicima rumunske zajednice u regionu.

    Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku boraviće u radnoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama od 20. do 21. juna, saopšteno je danas u Bukureštu. Ovom prilikom imaće bilateralne političke konsultacije sa američkim državnim sekretarom Antonijem Blinkenom, sastanke sa predstavnicima Saveta za nacionalnu bezbednost, liderima javnog mnjenja i američkim think-tank-ovima. Istovremeno, šefica diplomatije iz Bukurešta učestvovaće na otvaranju Ekonomskog foruma Rumunija- Sjedinjene Američke Države, gde će, kao govornik na otvaranju, istaći potencijale za razvoj ekonomskih odnosa Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i kroz bilateralnu saradnju u oblasti energetike i rekonstrukcije Ukrajine. Organizovana u kontekstu 20. godišnjice pristupanja Rumunije NATO-u, poseta će pružiti priliku da se sagleda napredak postignut u bilateralnim odnosima, u saradnji na jačanju evroatlantske bezbednosti, sa akcentom na region Crnog mora i na utvrđivanje načina za jačanje strateškog partnerstva Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država.

    Rumunski ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar imao je danas u Bukureštu radni sastanak sa svojim južnokorejskim kolegom Von-sik Šinom, koji boravi u zvaničnoj poseti Rumuniji. Dnevni red bilateralnih razgovora odnosio se na pitanja međunarodne bezbednosne situacije i perspektive bilateralne saradnje u oblasti odbrane između dve države, a povodom potpisivanja, u aprilu, u Seulu, Sporazuma između Vlade Rumunije i Vlade Republike Koreje o saradnji u oblasti odbrane. Tokom razgovora, rumunski ministar odbrane je predstavio glavne pretnje i rizike iz regiona Crnog mora i Zapadnog Balkana u kontekstu agresorskog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine. Istovremeno, rumunski zvaničnik je istakao podršku Rumunije Ukrajini. Dvojica ministara odbrane položili su vence na Grob Neznanog junaka u Bukureštu.

    Rumunija se suočava sa velikim makroekonomskim neravnotežama i jedina je država u Evropskoj uniji sa prekomernim i rastućim budžetskim deficitom. A inflacija je najveća u Evropskoj uniji. Evropska izvršna vlast objavila je u sredu preporuke za zemlje članice, javlja dopisnik Radija Rumunija iz Brisela. Za Rumuniju, Komisija najavljuje da će na jesen pripremiti mapu puta za prilagođavanja. Preporučuje se jačanje fiskalnih politika, smanjenje deficita i ubrzanje implementacije Nacionalnog plana za oporavak i otpornost i planova kohezione politike. „Utvrdio sam da nije preduzeo efikasne mere. Deficit je daleko iznad ciljeva, dok je fiskalni napor bio ispod preporuka, i to uprkos održivom ekonomskom rastu“, rekao je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis. Komisija će predložiti Savetu otvaranje procedura za prekomerni budžetski deficit za još sedam država članica.

  • Izazovi u godini obeležavanja 75 godina postojanja Severnoatlanske alijanse (12.04.2024)

    Izazovi u godini obeležavanja 75 godina postojanja Severnoatlanske alijanse (12.04.2024)

    Obeležavanje 75 godina od osnivanja Severnoatlanskog svaveza odvija se u kontekstvu velikih medjunarodnih previranja-rata u Ukrajini, sukoba na Srednjem istoku i revitalizacije terorizma. Izazovi su složeni i bezbrojni i Alijansa treba da bude spremna da se odupre sajber napadima, dezinformacijama i kampanjama podrivanja stabilnosti sopstvenih članica. Hibridne pretnje koje kombinuju vojne, političke, ekonomske i informacione elemente predstavljaju ozbiljan problem. ,,Ovo je kritički trenutak, prisetimo se samo kako je počelo formiranje NATO – izjavio je za Euronews novinar Katalin Lenca. Od pokušaja da se pronadje adekvatan odgovor, ako je potreban i vojni, na spoljne pretnje. Posle Drugog svetskog rata, SAD nisu bile baš prijateljski rapoložene prema Sovjetskom Savezu. I tako se pojavila ova alijansa kao odgovor na rusku agresivnost u Evropi. Postavlja se pitanje gde smo sada? Nažalost, skoro u istoj situaciji. Nastoji se da se odgovara na rusku agresivnost u Evropi. Bili smo svedoci ove ruske agresivnosti još 2014. godine, kada je Rusija aneksirala Krimsko poluostrvo i od tada je prošlo 10 godina. U 2022. godini u februaru Rusija je izvršila vojnu agresiju na Ukrajinu i osvojila šestinu teritorije ove zemlje. Ovu agresivnost vidjamo svakodnevno i u ratobornim i revanšističkim izjavama Rusije protiv Poljske, baltičkih država, Rumunije i Bugarske. Ne i protiv Madjarske koja održava i dalje dobre odnose sa Moskvom, dodao je Katalin Lenca. Severnoatlanski savez je odolevao Varšavskom ugovoru i prilagodjavao se stalnim bezbednosnim izazovima, izjavio je podpredsednik Evroatlanskog centra za otpornost , general vazduhoplovne flotile u penziji Adrijan Duca odnoseći se na ulogu NATO u poslednjih 75 godina mira:,,NATO se nije prilagodjavalo samo na pretnje koje su dolazile iz Sojetskog Saveza već se razvijao i zahvaljujući činjenici da su članice i zemlje partneri delili iste vrednosti i interese. Kao što je poznato, Alijansa je povećala broj članica sa 12 na 32 i na složenu bezbednosnu atmosfera u poslednje vreme i na sve brojne izazove kojima je Alijansa izložena traba da se pronadju odgvori. Zbog toga i države poput Švedske i Finske su, posle višegodišnje neutralnosti, donele-bez odlaganja-odluku da traže ulazak u NATO”.

    Ukrajina , podrška ovoj zemlji pred vojnim pritiskom Moskve i usporavanje zapadne vojne pomoći Kijevu bile su dominantne teme obeležavanja 75 godina postojanja Severnoatlanskog saveza. Saveznici sada analiziraju finansijski okvir vredan 100 miliardi evra koji bi omogućio Severnoatlanskom savezu da podrži odbranu Ukrajine pre eventualne pobedom Donalda Trampa na američkim izborima. Neki saveznici su već saopštili da će na inicijativu Češke finansijski podržavati Ukrajinu nabavkom naoružanja iz trećih zemalja kako bi se povećao obim isporuka Kijevu. Najbolja odbrana je napad, kod nas najbolja odbrana je odvraćanje neprijatelja, tako da smo sa našim liderima u Viljnjusu odlučili pre skoro godinu dana da ćemo doći sa novom generacijom planova odbrane i odvraćanja i u Rumuniji, izjavio je 2. aprila, na dan obeležavanja dvadesetogodišnjice članstva Rumunije u NATO, zamenik generalnog sekretara Severnoatlanske alijanse Mirča Džoana gost Radio Rumunija. ,,Mi ne radimo na jačoj odbrani, na vojnom prisustvu, vojnoj tehnici, tehnologiji najnovije generacije, već samo na odvraćanju, jer Rusija zna šta mi imamo kao vojna sila. Zbog toga ako je potrebno aktiviraćemo 5. član, ali mi se i dalje nadamo da ovo neće biti potrebno. Ovaj član je aktiviran samo jedanput kada je Amerika napadnuta 11. septembra 2001. godine. Nikada na teritoriji Severnoatlanskog saveza nije bilo rata. Nikada na teritoriji NATO nije postojao rat u ovih 75 godina postojanja. Mislim da će se ova lepa istorija Severnoatlanskog saveza nastaviti još mnogo decenija.”

    Za rumunskun vojsku period od izlaska iz totalitarizma do Praškog samita Severnoatlanskog sveza u Pragu 2022. godine značio je opširan proces reformi i modernizacije koje su omogučile približavanje standardima Alijanse. Kada je postala punovparvna članica NATO-a, rumunski vojnici dokazali su kvalitete na ratnom poprištu zajedno sa vojnicima drugih zemalja sa kojima su sada potputo kompatibilni. U ovih 20 godina oko 50 000 rumunskih vojnika učestvovalo je u operacijama u Avganistanu, Iraku i na Zapadnom Balkanu. Trenutno Rumunija je vojna baza Alijanse sa antiraketnim štitom u naselju Deveselu na jugu emlje, sa aerodrom Kogalničanu na jugoistoku i sa centrima za obuku u Transilvaniji. Nakon izbijanja rata u Ukrajini Rumuniji je priznata strateška uloga u geopolitičkoj igri. Naša zemlja je zajedno sa Poljskom, Češkom i baltičkim državama upozorila i dokazala svetskim silama da crnomorsku zonu ne treba zapostaviti. U odnosu na prethodni dvadesetogodišnji period Rumunija je sada izvoznik bezbednosti, izvozi pomoć Ukrajini, centar je za obuku budućih ukrajinskih pilota F-16 i glavni akter u pokušaju da se deminira Crno more.Sem toga na teritoriji naše zemlje nalazi se vojnici Severnoatlanskog saveza.