Na osnovu 99,94% prebrojanih glasačkih listića nezavisni kandidat Kalin Đorđesku ostvario je iznenađujuće vodstvo sa 22,94 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji koji su održani u nedelju. Na drugom mestu je Elena Laskoni, lider Unije spasite Rumuniju (USR), sa 19,17 odsto, a na trećem je premijer i lider Socijaldemokratske stranke (PSD) Marčel Čolaku sa 19,16 odsto. Slede predsednik Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Đorđe Simion (13,87%) i lider Nacionalneliberalne partije(PNL) Nikolaje Ćuka (8,79%). Na izborima u nedelju glasalo je preko 52 odsto birača sa pravom glasa. Više od 821 hiljade Rumuna glasalo je u inostranstvu. Prema podacima Stalne izborne komisije, najviše glasova u inostranstvu dobio je Kalin Đorđesku – 43,35%, a slede Elena Laskoni – 26,82% i Djordje Simion 12,07%. Za bivšeg zamenika sekretara NATO Mirču Džoanu i Nikolaja Čuku glasalo je nešto manje od 5 odsto birača, a Marčel Čolaku osvojio je manje od 3 odsto glasova Rumuna iz dijaspore. U predsedničkoj trci bilo je 13 kandidata, 9 stranačkih i 4 nezavisna. Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 8. decembra. Zakonodavni izbori biće održani 1. decembra, na Dan državnosti. Takodje u Rumunije ove godine, 9. juna održani su lokalni i evropski parlamentarni izbori.
Premijer Rumunije Marčel Čolaku saopštio je da je podneo ostavku sa funkcije predsednika socijaldemokrata zbog loših rezultata u prvom krugu predsednčkih izbora. Čolaku nije uspeo da uđe u odlučujući drugi krug. Njega je pretekla, za nekoliko hiljada glasova kandidatkinja Unije Spasimo Rumuniju Elena Laskoni. Predsednik PSD-a je čestitao kandidatima koji su se plasirali u drugi krug i najavio da njegova stranka neće uložiti žalbu, jer je značaj odlučujućeg kruga 8. decembra mnogo veći od ličnog interesa. Čolaku je rekao i da će ostati sa svojim kolegama nakon parlamentarnih izbora, zakazanih za sledeću nedelju, ali se više nikada neće kandidovati ni za jednu funkciju u stranci. Slična situacija je i sa liberalima, koalicionim partnerima socijaldemokrata. Nekoliko članova PNL zatražilo je ostavku lidera stranke Nikolaja Ćuke, koji obavlja dužnost predsednika Senata u Bukureštu. Prema nekim političkim izvorima na koje se pozivaju mediji, bivši premijer je planirao da podnese ostavku na dužnost šefa PNL-a kao rezultat neuspeha na predsedničkim izboriama, gde je zauzeo 5. mesto.
Prvi krug predsedničkih izbora završen je u ponedeljak, u 7.00 časova po rumunskom vremenu, na 950 biračkih mesta organizovanih u inostranstvu, zvanično je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova. Poslednje sekcije na kojima je glasanje završeno u inostranstvu bile su one organizovane u Vankuveru, u Kanadi, i na lokalitetima na zapadnoj obali SAD – San Francisku, Los Anđelesu, Anahajmu, Las Vegasu, Portlandu, Sakramentu, San Dijegu, Sijetlu. Razlike u vremenskim zonama i specifičan raspored glasanja značili su da je glasanje u inostranstvu na predsedničkim izborima trajalo 78 sati u odnosu na rumunsko vreme: od petka, 22. novembra po rumunskom vremenu u 1.00, do ponedeljka, 25. novembra, po rumunskom vremenu u 7.00. Ministarstvo spoljnih poslova organizovalo je 950 biračkih mesta van zemlje za ovogodišnje predsedničke i parlamentarne izbore. Kako prenosi Ministarstvo spoljnih poslova, do ponedeljka, u vreme zatvaranja birališta, glasalo je 821.703 rumunskih birača u dijaspori – 817.476 na biralistima i 4.227 putem pošte.
U Bukureštu je u nedelju održano i glasanje za lokalni referendum koji je inicirao generalni gradonačelnik Nikušor Dan. Javna rasprava je prešla stopu od 30 odsto i dobila je, prema procenama, većinu glasova za tri predloga. Za centralizaciju građevinskih dozvola u glavnom gradu glasalo je 67 odsto birača, 64 odsto se složilo sa predlogom da se novac raspodeli između Opštine i sektora, a 82 odsto je glasalo za program sprečavanja upotrebe droga u školama. Glasanje, međutim, mora da potvrdi parlament, a političke stranke ne mogu da ignorišu volju 500.000 gradjana Bukurešta – rekao je gradonačelnik Dan. On je zatražio od političkih formacija da se narednih dana izjasne o načinu uvodjenja volje građana na referendumu u zakonodavstvo.
U gradu Alba Juliji, gde je ostvareno Veliko ujedinjenje 1. decembra 1918. godine, počele su pripreme za Dan državnosti Rumunije. Po tradiciji poslednjih godina, 30. novembra u Alba Juliji organizuje se polaganje venaca i cveća na spomenike stvaralaca unije. Takođe 30. novembra, u večernjim satima, zakazani su koncerti na otvorenom. Prijem poruka iz gradova sedišta, čitanje Rezolucije Narodne skupštine iz Alba Julije zakazani su za 1. decembar. Atrakcija Dana državnosti Rumunije biće parada na centralnom bulevaru, u kojoj će učestvovati više od 1.000 vojnika sa borbenom opremom, uključujući kopnena vozila, helikoptere i avione F-16. Uveče je predviđen i vatromet. Ove godine 1. decembar je dan dvostrukog značaja. S jedne strane, Rumuni slave uspostavljanje unitarne nacionalne države, a sa druge strane organizuju se opšti izbori za imenovanje članova dva doma parlamenta u Bukureštu.
Kina ukida uslov za vize za državljane Rumunije u periodu 30. novembar 2024. (00:00 po pekinškom vremenu) – 31. decembar 2025. (00:00 po pekinškom vremenu). Odluku je pozdravilo rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova, koje ceni da će ta mera verovatno olakšati mobilnost rumunskih državljana, povećavajući obim međuljudskih kontakata. Ukidanje obaveze izdavanja vize važi u jednom od sledećih uslova: posao, turizam, poseta ili tranzit. Državljani Rumunije koji ne ispunjavaju jedan od ovih uslova i dalje će morati da pokažu vizu prilikom ulaska u zemlju.
Ukupni troškovi socijalne zaštite u EU dostigli su 4.583 milijarde evra u 2023. godini, što je više od 6% u odnosu na 2022. godinu, a Rumunija je među državama članicama u kojima je procentualno povećanje ovih rashoda značajno veće od proseka iz EU, podaci koje je u ponedeljak objavio Eurostat. U 2023. godini u odnosu na 2022. najveći rast rashoda za socijalnu zaštitu zabeležen je u Slovačkoj (rast od 18,9%), Poljskoj (18,4%), Mađarskoj (15,2%), Bugarskoj (14,6%) i Rumuniji (13,8%). U slučaju Rumunije, starosne i porodične penzije su predstavljale 53,2% ukupnih troškova socijalne zaštite, a slede zdravstveni troškovi (27,7%) i troškovi porodice i dece (12,3%).
Danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, povodom kojim Ministarstvo spoljnih poslova pokazuje da Rumunija ima za cilj da doprinese stvaranju bezbednog i pravednog okruženja za sve žene, bez obzira na nacionalnost, kulturu ili društveni status. Ministarstvo spoljnih poslova time ponovo potvrđuje svoju posvećenost promovisanju i zaštiti prava žena i devojčica, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Kao država članica Saveta za ljudska prava (2023-2025) i Komisije za status žena (2024-2028), Rumunija ima za cilj da promoviše prava žena i devojčica, smatrajući da je njihova zaštita od suštinskog značaja za razvoj pravedno i inkluzivno društvo. Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama ima za cilj da podigne svest da se žene širom sveta suočavaju sa mnogim oblicima nasilja, uključujući silovanje, nasilje u porodici i druge oblike zlostavljanja. Pravi obim ovog fenomena se često krije. Godine 2024. navršava se 10 godina otkako je Rumunija potpisala „Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici“.
