Radio România Internațional

Tag: Nobelova nagrada

  • Vesti – 11.12.2024

    Vesti – 11.12.2024

    Punopravno članstvo Rumunije i Bugarske u Šengenskoj zoni slobodnog kretanja od 1. januara biće na dnevnom redu u četvrtak na sastanku Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove Evropske unije. Austrija je nedavno najavila da će ukinuti veto koje je blokiralo pristupanje dve zemlje i sa kopnenim granica zoni slobodnog kretanja. Argument je bio da je insistiranje austrijskih vlasti na suzbijanju ilegalne imigracije dovelo do smanjenja broja migranata presretnutih u blizini granice Austrije sa Mađarskom, što je najčešći put ulaska u zemlju. Jedina neizvestna stvar je održavanje, posle 1. januara, kontrola na kopnenoj granici između Mađarske i Rumunije i između Rumunije i Bugarske u periodu od najmanje šest meseci. Ove kontrole bi bile neophodne da bi se ublažila moguća promena migratornih ruta i sprečila ozbiljna pretnja javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti. Rumunija i Bugarska su se krajem marta delimično pridružile Šengenu sa vazdušnim i pomorskim granicama.

    Godišnja stopa inflacije porasla je, u novembru, na 5,11%, sa 4,67% u oktobru, pošto su prehrambeni i neprehrambeni proizvodi poskupeli za preko 5 odsto, a usluge preko 7 odsto – pokazuju podaci Nacionalnog Zavoda za statistiku. Nacionalna banka Rumunije je revidirala naviše, na 4,9%, sa 4% ranije, prognozu inflacije za kraj 2024. Takođe, Nacionalna banka predviđa da će inflacija dostići 3,5% na kraju 2025. godine.

    Bukureštanska berza zatvorila je sednicu u utorak uz rast svih indeksa treći dan zaredom. Glavni indeks BET – Indeks trgovanja, koji obuhvata 20 najtrgovanijih kompanija na berzi, apresirao je za skoro 1%. Bukureštanska berza je objavila da razmatra mogućnosti osnivanja berze u Kišinjevu, kako bi se izgradilo snažno tržište kapitala u susednoj državi. Dakle, cilj je da se stimuliše bilateralna saradnja i širi pristup finansiranju za kompanije iz Republike Moldavije, koje će, zajedno sa onima iz Rumunije, vremenom postati regionalni lideri.

    U Rumuniji, Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalno liberalna partija (PNL) (sadašnja vladajuća koalicija), Unija spasimo Rumuniju (USR), Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) i grupa nacionalnih manjina dogovorili su se da zajednički formiraju vladu i proevropsku parlamentarnu većinu. Četiri stranke i nacionalne manjine, koje zajedno zauzimaju oko dve trećine zakonodavnog tela, radiće na zajedničkom vladinom programu upravljanja zasnovanom na razvoju i reformama koje imaju za cilj smanjenje javnih troškova i birokratije u administraciji. Takođe su se složili da povećaju trenutni tempo investicija i reformi iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Što se tiče predsedničkih izbora, proevropske formacije su se obavezale da će podržati mogućeg zajedničkog kandidata.

    Rumunija ostaje čvrsto privržena evroatlantskom putu, a odluka da pružimo sopstveni doprinos jačanju bezbednosti u regionu ostaje čvrsta – potvrdio je ministar odbrane Republike Rumunije Angel Tilvar. Zajedno sa ambasadorkom Sjedinjenih Država u Rumuniji Ketlin Kavalek posetio je vazdušnu bazu Mihail Kogalnićeanu (jugoistok), gde se sastao sa delegacijom koju čine atašei za odbranu zemalja članica NATO, akreditovanih u Bukureštu, i sa savezničkim vojnicima koji tamo obavljaju svoju dužnost.

    Partnerstvo za mir između Republike Moldavije i NATO-a „doprinelo je bezbednijem okruženju za građane, jačanju odbrambenih sposobnosti vojske i otpornosti našeg društva u celini“, izjavila je u utorak predsednica Republike Moldavije, Maja Sandu, tokom posete sedištu Severnoatlantske alijanse. Kako se navodi u saopštenju predsedništva u Kišinjevu, šefica države je tokom posete imala sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, sa kojim je razgovarala o regionalnoj bezbednosti, hibridnim pretnjama, kao i o potrebi zajedničkih akcija u cilju zaštite demokratije u regionu. Obraćajući se Severnoatlantskom savetu, Maja Sandu je istakla napore Republike Moldavije da održi mir i stabilnost i otpornost na hibridne pretnje – navodi se u saopštenju za javnost. Maja Sandu se u Briselu sastala i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, koja je nakon sastanka najavila podršku od 60 miliona evra Republici Moldaviji, za reformu pravosudnog sistema i ekonomsku stabilnost.

    U utorak je u Stokholmu i Oslu održana ceremonija dodele Nobelove za 2024 godinu. Nagrade za hemiju, fiziku, medicinu, ekonomiju i književnost dodeljene su u glavnog gradu Švedske, a nagrada za mir u svečanoj sali glavnog grada Norveške. Manifestacije posvećene odavanju počasti pobednicima mira – preživelima u atomskom bombardovanju na Hirošime i Nagasakija – biće nastavljene danas na Univerzitetu u Oslu. Kako je javio dopisnik Radio Rumunije sa tog događaja, tema Nobelovog foruma, koji se organizuje dan posle ceremonije dodele Nobelove nagrade za mir, je „Nuklearno oružje – kako mu se suprotstaviti”. Svoje učešće najavili su tri dobitnika Nobelove nagrade za mir iz 1995, 2005. i 2017. godine, dvoje preživelih od atomskih udara na Japan Nagasakija i stručnjaci za globalnu nuklearnu politiku najavili su svoje.

    Novi sirijski premijer Mohamed al-Bašir pozvao je na stabilnost i smirenost nakon 13 godina građanskog rata u svojoj zemlji. Al-Bašir, član Organizacije za oslobođenje Levanta, glavnog aktera nedavnog svrgavanja režima koji je predvodio Bašar al-Asad, treba da obezbedi tranziciju u Siriji do marta sledeće godine, usred strahovanja da bi grupe koje su se borile protiv bivšeg predsednik mogle ući u sukob, ali i da napadnu verske manjine koje štiti Asadov režim ili etničke. U međuvremenu, Sjedinjene Države su pozvale međunarodnu zajednicu da podrži inkluzivan politički proces u Siriji i da se uzdrži od bilo kakvog mešanja.

  • Vesti – 09.10.2024

    Vesti – 09.10.2024

    Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku sastala se danas sa ministrom za planiranje, ekonomski razvoj i međunarodnu saradnju Egipta Raniom Al-Mašatom. Dvoje ministara su potvrdila zajednički interes za jačanje rumunsko-egipatskog dijaloga i saradnje, kako u pogledu bilateralnih odnosa, tako i u pogledu regionalnih i međunarodnih dešavanja. Ministarka Luminica Odobesku prenela je zahvalnost Rumunije za napore Egipta da obezbedi mir i stabilnost na Bliskom istoku i u Africi. Ona je zahvalila na podršci koju su egipatske vlasti pružile za repatrijaciju rumunskih državljana iz pojasa Gaze. Istovremeno, ona je ponovila podršku Rumunije produbljivanju strateškog i sveobuhvatnog partnerstva Evropska Unija-Egipat. Egipatski ministar, koji vrši kopredsedavanje u okviru Zajedničkog komiteta za ekonomsku, tehničku i naučnu saradnju Rumunije i Egipta, izrazio je interesovanje svoje zemlje za razvoj ekonomskih i sektorskih odnosa sa Rumunijom. On se osvrnuo i na obimne napore Vlade u Kairu za razvoj međunarodnog ekonomskog partnerstva i efikasno upravljanje ekonomskim efektima regionalnih kriza.

    Rumunija je spremna da ispoštuje svoje obaveze održavanja bezbednosti, izjavio je u utorak ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar u Prištini, gde se sastao sa komandnim timom NATO mirovne operacije KFOR, gde Rumunija ima važan doprinos, i sa rumunskim vojnicima u misiji. Ministar je u poseti Zapadnom Balkanu, na početku nove rotacije značajnog dela vojnih odreda raspoređenih u Prištini, na Kosovu i u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini. Kao članica NATO-a i Evropske unije, Rumunija je spremna da poštuje svoje obaveze i podrži savezničke napore u održavanju bezbednosti i unapređenju mira u regionu Zapadnog Balkana, rekao je rumunski ministar. Anđel Tilvar je u sredu boravio u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, gde se sastao sa svojim kolegom iz ove zemlje Zukanom Helezom, sa komandantom snaga EU – EUFOR ALTHEA, sa komandantom NATO komande u Sarajevu i sa rumunskim vojnicima raspoređenim u ovoj bazi.

    Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je u sredu američkom istraživaču Dejvidu Bejkeru sa Univerziteta u Vašingtonu za kompjuterski dizajn proteina i Britancima Demisu Hasabisu i Džonu Džamperu, istraživačima Google Deepminda, za predviđanje struktura proteina – ​​prema saopštenju Nobelovog komiteta u Stokholmu. Nagrada je 2023. dodeljena istraživačima Moungiju G. Bavendiju, Luisu E. Brusu i Alekseju I. Ekimovu za „otkriće i sintezu kvantnih tačaka“. Nagrade će laureatima biti uručene na posebnoj svečanosti koja će biti organizovana 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela (1833-1896), pronalazača dinamita. Kraljevska švedska akademija nauka objavila je, do sada, Nobelove nagrade za medicinu i fiziku.

    Rumunija će kupiti četiri radara velike snage od Sjedinjenih Država. Sistem Sentinel je u stanju da otkrije širok spektar vazdušnih objekata i značajno će povećati kapacitet Rumunije za odvraćanje i odbranu od potencijalnih pretnji. Ovi najsavremeniji radari će upotpuniti rumunske mogućnosti protivvazdušne odbrane, posebno u pogledu ranog otkrivanja bespilotnih letelica, u kontekstu rata u Ukrajini, rekao je ministar Anđel Tilvar.

    Evropski parlament usvojio je u sredu velikom većinom rezoluciju o jačanju otpornosti Republike Moldavije pred predstojeće predsedničke izbore i referendum o pristupanju Evropskoj uniji 20. oktobra. Rezolucijom se osuđuju zlonamerne aktivnosti, mešanje i hibridne operacije Ruske Federacije, proruskih oligarha i lokalnih aktera koje sponzoriše Rusija, čiji je cilj podrivanje izbornog procesa, bezbednosti, suvereniteta i demokratskih osnova Republike Moldavije. U isto vreme, poslanici Evropskog Parlamenta optužuju Rusiju da podstiče podele u moldavskom društvu i da pokušava da izbaci iz koloseka proevropsku putanju države.

    Poslanički dom u Bukureštu usvojio je nacrt zakona prema kojem će oni koji određuju ili olakšavaju bavljenje prostitucijom ili sticanje imovinske koristi od bavljenja prostitucijom od strane jednog ili više maloletnika izdržavati kaznu od 7 do 15 godina zatvora, a određena prava mogu biti ograničena. Za ovo delo biće zaprećena kazna zatvora od 10 do 20 godina ako ga je izvršilo lice koje je ranije počinilo krivično delo protiv polne slobode i integriteta, krivično delo dečije pornografije, krivično delo trgovine ljudima, trgovine maloletnicima ili svoditeljstva. Istovremeno, poslanici su odlučili da rumunska država dodeli besplatnu pravnu pomoć i novčanu odštetu žrtvama trgovine ljudima, krivičnih dela u porodici ili krivičnog dela teškog nasilja.

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis uputio je u sredu poruku povodom Nacionalnog dana sećanja na žrtve Holokausta, u kojoj navodi da terorizam, mržnja, nasilje, dezinformacije i govor mržnje ponovo uzimaju maha, a odgovornost je današnjih generacija da ih spreče. Šef države je potvrdio privrženost rumunske države demokratskim vrednostima i uvažavanju ljudskog dostojanstva. I premijer Marčel Čolaku je preneo da je antisemitizam „tragično” realnost sadašnjosti, ali da je naša dužnost da ne bude i realnost budućnosti.