Radio România Internațional

Tag: prirodni gas

  • Rumunija, najveći proizvođač gasa u Evropskoj uniji

    Rumunija, najveći proizvođač gasa u Evropskoj uniji

    Rumunija je postala najveći proizvođač gasa u Evropskoj uniji, zahvaljujući proizvodnji od 2,3 milijarde kubnih metara gasa dobijenog u drugom kvartalu, „zbacivši“ Holandiju, koja je zabeležila proizvodnju od 2,2 milijarde kubnih metara. Prema rečima ministra energetike Sebastijana Burduže, u odnosu na prošlu godinu rumunska proizvodnja gasa je povećana za 1%. On je istakao da je najzaslužniji Romgaz, kompanija u portfelju Ministarstva energetike, koja je imala šestomesečnu proizvodnju gasa za 5% veću u odnosu na isti period prošle godine. Ministar je napomenuo da su u istom periodu Rumuni dobili četvrtu najjeftiniju cenu gasa, prema podacima Evrostata. „Od 2027. godine, preko dubokomorskog gasa iz Crnog mora, mi ćemo efektivno udvostručiti našu proizvodnju gasa u Rumuniji. Imaćemo još bolju cenu gasa, privući ćemo još više investicija u privredu i podržaćemo ceo region da smanji zavisnost od ruskog gasa“, predviđa šef energetike.

    Đorđe Serđu Nikulesku, predsednik Nacionalnog regulatornog tela u oblasti energetike, dao je na javnoj televiziji dodatna objašnjenja:

    „Pre svega, ovo ne bi moglo da se desi bez kontinuiranog napora na strani investicija kompanija koje proizvode prirodni gas u Rumuniji, jer svi znamo da nalazišta prirodnog gasa beleže prirodni pad proizvodnje svake godine; kako ležište eksploatišete duže vreme, ono se prazni i prirodni gas koji ostaje u ležištu teže je izvući na površinu. Ali, rumunska državna kompanija Romgaz se obavezala i naporima potpomognutim investicijama uspela da u početku održi proizvodnju prirodnog gasa, odnosno da kroz investicije praktično smanji prirodni pad, i sada je uspeo kroz investicije povećati proizvodnju prirodnog gasa. Ne smemo zaboraviti da od 2022. godine, od juna, imamo dodatnih milijardu kubnih metara koja ulazi u nacionalni transportni sistem, kroz investiciju kompanije Black Sea Oil&Gas, koja vadi gas iz Crnog mora. Šta nam ove stvari znače? Pre svega, pozicija regionalnog lidera, najvažnijeg, najvećeg proizvođača prirodnog gasa na nivou Evropske unije“.

    Ovaj status omogućava da rumunska energetska politika utiče na region i da se na taj način mogu bolje zadovoljiti potrebe rumunske privrede i domaćih potrošača u Rumuniji, istakao je Nikulesku.  S druge strane, nadležni su uverili da cene gasa i struje ove zime neće biti veće u odnosu na prošlu zimu. Podsećamo da je do 31. marta naredne godine na snazi kompenzacija, odnosno ograničavanje cena ovih resursa za domaće potrošače.

  • Vesti – 28.10.2024

    Vesti – 28.10.2024

    Sredinom ove godine stanovništvo Rumunije je iznosilo 21.779.000 stanovnika, što je za jedan procenat manje u odnosu na 1. jun 2023. godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, pojačan je fenomen demografskog starenja, tako da ljudi stariji od 65 godina premašuju skoro za milion segment mlade populacije do 14 godina. 55% Rumuna živi u gradu, ali se fenomen migracije sela nastavio i skoro 90.000 ljudi se preselilo na selo u roku od godinu dana. Ženska populacija je za pola miliona veća od muške, a prosečna starost u zemlji je blizu 43 godine.

    Rumunija je postala najveći proizvođač prirodnog gasa u Evropskoj uniji, sa proizvodnjom od 2,3 milijarde kubnih metara gasa u drugom kvartalu, izjavio je rumunski ministar energetike Sebastijan Burduža, koji je dodao da je Rumunija prestigla Holandiju, koja je zabeležila proizvodnju od 2,2 milijarde kubnih metara gasa. Burduža je precizirao i da glavna zasluga pripada isključivo rumunskoj kompaniji za eksploataciju prirodnog gasa Romgaz, koja je za šest meseci imala za 5% veću proizvodnju gasa u odnosu na isti period prošle godine. Prema rečima Burduže, Romgaz planira da izdvoji 600-800 miliona leja za povećanje proizvodnje. Samo ove godine rumunska kompanija je pustila u proizvodnju sedam novih sondi. Ministar energetike je dodao da su Rumuni dobili četvrtu najnižu cenu prirodnog gasa, prema podacima Evrostata.

    Prosečna cena litra benzina porasla je u Rumuniji za 3,3%, u poslednjih 30 dana, koštajući u Bukureštu između 7,09 leja i 7,18 leja. U istom periodu, prosečna cena za litar dizel goriva je porasla za 2,3%, što znači da se litar standardnog dizel goriva, u glavnom gradu, prodaje po cenama između 7,10 leja i 7,19 leja (1 evro= 5 leja – n.ur.) Tokom ovog perioda, Rumunija se nalazi na 7. mestu u Evropskoj uniji među zemljama sa najjeftinijim benzinom i na 9. mestu po najnižoj ceni dizela.

    Što pre pristupanje Rumunije sa kopnenim granicama šengenskom prostoru je u nacionalnom interesu Mađarske, izjavio je u ponedeljak šef diplomatije Peter Sijarto, prenosi mađarska novinska agencija MTI. Prema njegovim rečima, vlada u Budimpešti se nada da bi to moglo da se desi pre kraja mađarskog predsedavanja Savetom Evropske unije, 31. decembra. Peter Sijarto je izjavio da je „Rumunija preduzela sve neophodne pripremne mere” da bude kooptirana, što pokazuju ocene briselskih eksperata i gotovo jednoglasna podrška članica Evropske unije. Osvrćući se na odbijanje Austrije da podrži pun ulazak Rumunije u Šengen, ministar je rekao da je mađarska vlada u stalnim konsultacijama sa austrijskim zvaničnicima.  Pristupanje Rumunije bi takođe bilo „u punoj saglasnosti” sa interesima mađarske etničke zajednice u Rumuniji, dodao je Peter Sijarto, prenosi MTI.

    Misija Međunarodnog monetarnog fonda, koju predvodi Jan Kes Martijn, posetiće Bukurešt od 5. do 8. novembra, kako bi analizirala nedavna ekonomska i finansijska kretanja i pregledala makroekonomske prognoze. U najnovijem izveštaju „World Economic Outlook” koji je nedavno objavljen, MMF je revidirao naniže na 1,9% procene u vezi sa napretkom rumunske privrede ove godine, sa 2,8% koliko je bilo prognozirano u aprilu. Prema novim ciframa koje je objavio MMF, nakon rasta od 2,1% prošle godine, napredak rumunske privrede će se ove godine usporiti na 1,9%, a ubrzaće se na 3,3% 2025. godine.

    Od 27. do 30. oktobra u Bukureštu boravi delegacija NATO Komiteta za odbrambenu politiku i planiranje.  Prema saopštenju za štampu Ministarstva odbrane, poseta nudi priliku za produbljivanje odnosa saradnje i procenu doprinosa Rumunije jačanju odvraćanja i odbrane NATO-a. Delegacija NATO primljena je u sedištu Ministarstva odbrane, gde je naglašen značaj jačanja savezničke solidarnosti u aktuelnom bezbednosnom kontekstu, sa akcentom na crnomorski region, i istaknuti prioriteti Rumunije u okviru NATO-a. Na dnevnom redu posete su i odlasci u multinacionalne strukture od strateškog značaja za odbranu i položaj odvraćanja na istočnom krilu. Ova poseta podvlači posvećenost Rumunije NATO-u i odražava značajan doprinos jačanju zajedničke bezbednosti – navodi se i u saopštenju.

    Prema podacima rumunskog ministarstva finansija, dug javne uprave – državni dug – dostigao je 876,288 milijardi leja (oko 175 milijardi evra) u julu. Kao procenat BDP-a, državni dug je porastao na 52%. Istovremeno, unutrašnji dug javne uprave iznosio je, takođe u julu, 428,925 milijardi leja (oko 85,7 milijardi evra), odnosno 25,5% BDP-a, dok je spoljni dug javne uprave iznosio 447,363 milijarde leja (oko 89,5 milijardi evra), odnosno 26,6% BDP-a. S druge strane, budžetski deficit procenjen za 2024. godinu iznosi skoro 8% BDP-a. Rumunija je od 2020. godine u proceduri prekomernog deficita, u uslovima prekoračenja, u 2019. godini, granice od 3%, utvrđene u okviru Pakta za stabilnost i rast. Prema preporuci Saveta Evropske unije 2021. godine, Rumunija je morala da izađe iz procedure prekomernog deficita najkasnije do 2024. godine.

    Rumunska teniserka Simona Halep (883 WTA) poražena je u ponedeljak od Kineskinje Jue Juan (45 WTA) rezultatom 6-3, 6-3, u prvom kolu WTA 250 turnira u Hong Kongu. Ovo je bio prvi duel bivše svetsk liderke i Juana. Za Halep je to bio tek drugi nastup na WTA glavnom žrebu ove godine, nakon poraza u prvom kolu u Majamiju u martu. Ana Bogdan (109 WTA), koja će u prvom kolu igrati protiv Australijanke Kimberli Birel (111 WTA), takođe je u glavnom žrebu na turniru u Hong Kongu sa ukupnim nagradama od skoro 270.000 dolara. Birel je pobedila u njihovom jedinom susretu prošle godine u prvom kolu kvalifikacija za Australijan open.

  • Fiskalne i budžetske izmene

    Fiskalne i budžetske izmene

    Dobra vest je da će za neke Rumune druga polovina 2024. godine izgleda biti lakša. Loša vest je da troškovi života zapravo rastu za sve. Od ponedeljka, 1. jula, stupio je na snagu niz fiskalnih promena koje je odlučila vlada, od povećanja minimalne zarade u privredi do povećanja akciza na gorivo ili smanjenja indeksa za obračun bankarskih kamata. Ukupno, više od 1,8 miliona zaposlenih ima koristi od efekata povećanja, od 1. jula, minimalne bruto plate u zemlji, sa 3.300 na 3.700 leja. Neto dodatak za 760 hiljada radnika plaćenih strogo na minimalnom nivou je 284 leja. Kako jedan evro vredi oko pet leja, povećanje ne premašuje 57 evra. Tako da ni na jedan prihod ne utiče prebacivanje na novu platnu skalu, kaže vlada, a prag od 4.000 leja uzet u obzir u slučaju davanja vaučera za obrok ili naknade za hranu je poništen.

    Takođe od ponedeljka, kreditne stope u nacionalnoj valuti će imati koristi od blagog smanjenja, kao rezultat smanjenja referentnog indeksa za potrošače, poznatog kao IRCC – sa 5,9% na 5,86%. Ekonomski analitičari, međutim, kažu da ovo smanjenje neće imati veliki uticaj na mesečne stope onih koji su se zaduživali kod banaka. Reč je o samo četiri do pet leja, u zavisnosti od visine duga. Drugi semestar takođe dolazi sa povećanjem akciza na goriva, što je mera predviđena svake godine u Fiskalnom kodeksu i koja nastoji da ih ažurira sa stopom inflacije. Shodno tome, prema prijavi Saveta za konkurenciju, cena litra standardnog benzina u Bukureštu je u ponedeljak ujutru bila između 7 leja i 42 bani i 7 leja i 56 bani. To je prosečno povećanje od oko 40 bani, a razlika važi i za dizel. Neke benzinske stanice su podigle cenu goriva već od prošle nedelje. Štampa očekuje da će benzinske pumpe nastaviti da poskupljuju, tim pre što je u letnjoj turističkoj sezoni potražnja za gorivom sve veća.

    Cena nafte, podsećaju stručnjaci, samo je mali deo cene goriva na pumpi. Otprilike polovinu cene predstavljaju porezi i akcize, a u ovom trenutku budžetski deficit je prilično veliki, preti da se poveća i vlastima je potreban novac u budžetu. Od 1. jula postoje i promene za račune za prirodni gas, pošto je Nacionalna regulatorna agencija za energetiku (ANRE) prošle nedelje odobrila prosečno povećanje distributivnih tarifa od 19%. Ekonomski analitičari kažu da će povećanje akciza na gorivo i veći računi za gas imati domino efekat i neminovno dovesti do poskupljenja u lancu, od hrane do odmora.