Broj smrtnih slučajeva izazvanih pkljuskovima i poplavama u centralnoj i istočnoj Evropi izazvanim olujom Boris, najgorem u Evropi od 1997. do danas, premašio je 20 osoba. Rumunija je prijavila sedam smrtnih slučajeva. Gubitke ljudskih života prijavile su i Poljska, Austrija, Češka i Italija. Upozorenja o poplavama postoje i u Italiji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Slovačkoj. U Rumuniji su vlasti počele da procenjuju štetu izazvanu poplavama u okrugu Galaci (istok), koji je najteže pogođen. Vlada je odobrila hitnu pomoć za pogođene porodice. S druge strane, rumunski poslanik Zigfrid Murešan, glavni pregovarač za budući višegodišnji budžet Evropske unije, dao je uveravanja da će Evropski parlament odobriti dodelu finansijske pomoći za obnovu područja pogođenih poplavama poslednjih dana. Evropski parlament raspravljao je u sredu o predlogu rezolucije kojim se od Komisije traži da učini efikasnijim mehanizme intervencije u slučaju prirodnih katastrofa i da poveća sredstva za pomoć i obnovu. Poslanici Evropskog parlamenta zahtevaju brže evropske mehanizme intervencije, uključujući njihovo aktiviranje, u nedostatku žalbe koju je uputila pogođena država. Do sada je samo Češka tražila aktiviranje mehanizma civilne zaštite. Mehanizam se aktivira samo ako su državni organi opterećeni situacijom i potrebni su timovi i podrška bloka zajednice. Rumunija nije tražila aktiviranje mehanizma.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha apelovao je u sredu u Bukureštu na rumunske partnere da analiziraju mogućnost obaranja ruskih dronova u blizini vazdušnog prostora zemlje. Posle sastanka sa šeficom diplomatije Luminicom Odobesku, zvaničnik iz Kijeva je rekao da je „zahvalan” na „istorijskoj” odluci Bukurešta da Ukrajini pokloni sistem Patriot. „Veoma je važno ojačati odbranu Ukrajine. To je štit ne samo za Ukrajinu, već i za Evropu“ – istakao je ministar. Zauzvrat, Luminica Odobesku je ponovo potvrdila podršku Rumunije nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Takođe je ponovila čvrstu osudu ruskog agresorskog rata, koji je napad na međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Podsećamo, u Bukureštu se nedavno razgovaralo o potrebi izmene zakonodavstva koje bi omogućilo vojsci da uništava sumnjive dronove koji ulaze na teritoriju Rumunije, nakon što je nekoliko ruskih dronova u poslednjih godinu dana ilegalno ušlo u rumunski vazdušni prostor.
U Bukureštu je održan sastanak ministara odbrane u formatu Bukurešt 9, čiji je domaćin bio rumunski ministar odbrane Anđel Tilvar. Inicijativa B9 obuhvata Rumuniju, Poljsku, Bugarsku, Češku, Estoniju, Mađarsku, Litvaniju, Letoniju i Slovačku. U fokusu razgovora bila je bezbednosna situacija u regionu, obeležena rastućim pretnjama Ruske Federacije. Ministar Tilvar se založio za koordinisan i snažan odgovor Severnoatlantske alijanse. On je naveo da su države B9 duboko zabrinute zbog ponovljenih upada bespilotnih letelica i projektila Ruske Federacije u vazdušni prostor NATO-a i eskalacije tenzija duž granica NATO-a. Saopštenje je dato u kontekstu u kome je vazdušni prostor nekoliko država NATO-a u okolini Ukrajine narušen ruskim bespilotnim letelicama i raketama. Nedavno su takve incidente prijavile Rumunija i Letonija.
Vlada Bukurešta namerava da preduzme mere za podršku reindustrijalizaciji privrede, najavio je u sredu premijer Marčel Čolaku. On je naveo da će biti pokrenut Nacionalni plan za veliku industriju, paket mera vredan oko dve milijarde evra, fokusiran na tri velika stuba. Prvi je šema podrške strateškim investicijama u prerađivačkoj industriji, sa budžetom od 500 miliona evra. Drugi stub je Nacionalni program podrške velikoj industriji u Rumuniji, sa budžetom od milijardu evra za velike kompanije. Treća komponenta se tiče šeme državne pomoći od 250 miliona evra za kompanije koje predlažu ulaganja u proizvodnju industrijskih sirovina. Na sednici Kabineta u sredu usvojena je odluka kojom se studenti koji su stekli 10 na maturi nagrađuju sa po 5.000 leja (1.000 evra), a oni koji su stekli 10 na nacionalnom ocenjivanju sa po 2.000 leja (400 evra).
„Ne možemo ponovo pokrenuti privredu bez konkurentnih poslova, bez kvaliteta radnih odnosa, bez zaštite građana pred povećanjem cena, pred ovim rizikom od pada u siromaštvo za mnoge kategorije, bez pružanja doživotnih veština onima koji ulaze na tržište rada“ – izjavila je, danas, buduća evropska komesarka za veštine i obrazovanje, poslove i socijalna prava, demografiju, Rumunka Roksana Manzatu. Ona je u ekskluzivnom intervjuu za Radio Rumunija rekla i da će među prioritetima njenog mandata biti podrška deci koja su u siromaštvu i ugrožena isključenošću.
U Rumuniji je trenutno u javnoj raspravi program Start-up Nation, kroz koji država nudi bespovratnu pomoć od maksimalno 50.000 evra kvalifikovanim licima koji žele da otvore biznis. Budžet za ovo izdanje premašuje 400 miliona evra. Nakon što je u utorak počela registracija kompanija koje će obezbediti kurseve za buduće preduzetnike, od 10. oktobra počinje registracija fizičkih lica za kurseve Start-Up Nation 2024.
Vlada iz Bukurešta odobrila je u sredu Nacrt zakona za ratifikaciju Sporazuma između Vlade Rumunije i Vlade Republike Koreje o saradnji u oblasti odbrane, potpisanog u Seulu u aprilu. Kako se navodi u saopštenju Izvršne vlasti, sporazumom su predviđeni aspekti koji se odnose na oblasti i oblike saradnje, zaštitu tajnih podataka, finansijske i pravne aspekte, rešavanje sporova. Bukurešt i Seul uspostavili su diplomatske odnose 1990. godine, a nivo bilateralnih odnosa dveju država je Strateško partnerstvo. Republika Koreja je prvi strateški partner Rumunije u Aziji.
Cene električne energije u južnoj Evropi skoro su pet puta više nego u skandinavskim zemljama i skoro duplo u poređenju sa centralnom i zapadnom Evropom, pokazuje analiza Evropske asocijacije energetskih industrija. Vlada Grčke je nedavno zatražila od Evropske unije da hitno reaguje na poskupljenje struje u centralnoj i istočnoj Evropi, otežano ruskim napadima na energetsku infrastrukturu u Ukrajini. Istovremeno, izvršna vlast Atine najavila je inicijativu za stvaranje mehanizma intervencije kada se pojave visoke cene, u partnerstvu sa Rumunijom i Bugarskom. Prema sopstvenim procenama, Evropska unija bi do 2030. godine trebalo da uloži skoro 600 milijardi evra u modernizaciju elektroenergetskih mreža, kako bi one mogle da preuzimaju veću količinu energije iz obnovljivih izvora.
Danas je Svetski dan bezbednosti pacijenata. Fontane u centru Bukurešta, amblematične zgrade, spomenici, javne ustanove i bolnice u glavnom gradu, ali i u zemlji, večeras će biti osvetljene narandžastom bojom, u znak obeležavanja događaja. Ovogodišnja tema je „unapređenje dijagnoze radi bezbednosti pacijenata“. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, dijagnostičke greške predstavljaju do 16% grešaka u lečenju koje bi mogle biti izbegnute.
