Nakon 1000 dana rata, Ukrajina je napala ruske vojne mete uz pomoč američkih dugometnih raketa ATACMS. Napad je izvršen prvi put ovim raketama na rusku teritoriju uz saglasnost SAD. Ublažavanje restrikcija je deo Bajdenove administracije da Ukrajini omogući sve što je potrebno ovoj zemlji pre inauguracije Donalda Trampa 20. januara. Odluka ima za cilj da odvrati Pjongjang da uputi Rusiji vojne snage i naoružanje. Kako može da utiče ova odluka na dalji razvoj situacije na ratištu? Univerzitetski profesor Julijan Kifu, predsednik Centra za sprečavanje sukoba i za rano upozoravanje, Early Warning kaže: ,,Ne treba zaboraviti da ovo nije najjače oružije, nije ,,game changer’’, nije atomsko oružije koje je upotrebljeno u Drugom svetskom ratu. Radi se samo o odgovoru na odluku Severne Koreje da interveniše u rat na strani Rusije i na ruske masovne napade na proizvodnju električne energije u Ukrajini. Ovim elementima eskalacije sukoba je potreban kredibilan element koji uravnotežuje i odvrača, kako se dešavalo svaki put kada je postojao jedan gest retorzije. Ovoga puta Zapad je pronašao put, u prvom redu SAD, da suspenduje zabranu upotrebe ovog oružija. Ova suspenzija važiće i za britanskie i francuske rakete Storm Shadow i Scalp koje imaju američke komponente.
Usledio je odgovor iz Moskve. Vladimir Putin je potpisao dekret kojim se menja nuklearna strategija Rusije, smanjujući nivo pretnji koji bi opravdao nuklearni odgovor na široku lepezu napada konvencionalnim oružijem. Na terenu Moskva nastavlja protivnapad u zoni Kurska–jedinom velikom vojnom uspehu Kijeva ove godine-i osvaja ključne pozicije duž linije fronta.Postavlja se pitanje da li Mosva može i dalje da podrži vojnu ofanzivu? Julijan Kifu ističe: ,,Pred nana je dugotrajni rat. Ciljeni Rusije nisu se promenili. Rusija želi Ukrajinu na kolenima, da postavi marionetsku vladu u Kijevu i da onemogući Ukrajini izlazak na more, da stigne do granica NATO-a u Crnom moru. Ova namera Rusije je i od posebnog interesa i za nas. Sa jedne strane ako analiziramo finansijske aspekte, rat je veoma skup i Putin se kocka sa sutrašnjicom sopstvene države. Rusija ima velike ekonomsko-finansijske probleme. Centralna banka Rusije podigla je referentnu kamatnu stopu na 21%, što je bez presedana u poslednje dve decenije. Probleme stvaraju i visoka inflacija i proizvodnja. Sve ovo se odražava i na front. Od početka godine izgubljeno je pet ruskih divizija, ginuli su ljudi i uništena oprema za osvajanje 40 kvadratnih kilometara teritorije’’.
Sporo odvijanje ovog iscrpljujučeg rata, potrošilo je resurse dve države posle skoro tri godine ratovanja. I izgleda da će i dalje potrošiti ogromne iznose i izazvati mnoge žrtve. Rusija je u budžetu za 2025. godinu za odbranu predvidela trećinu državnih rashoda. Istovremeno, SAD su donele odluku da Ukrajini pošalju paket oružija vredan 700 miliona dolara za odbranu od ruskih napada. Da li će Kijev uspeti da zaustavi vojnu ofanzivu Rusije? Univerzitetski profesor Dan Dungaču, spoljopolitički analitičar kaže: ,,Imam utisak da je ova američka pomoć usmerena samo na jačanje otpora Ukrajine i njenog položaja u slučaju eventualnih pregovora. I ne radi se nikako o vojnoj pomoći Ukrajini za kontraofanzivu, jer je ovo sada neizvodljivo. Mi u ovom trenutku pomažemo Ukrajini da bi ova ojačala položaj pred eventualne mirovne pregovore sa Rusijom. U ovoj situaciji se sada nalazimo na pragu zime koja će biti, prema prognozama, jedna od najtežih za ukrajinsko stanovništvo.’’
Stanovništvo Ukrajine menja polako stav prema ovom ratu, kaže Dan Dungaču. Prošle godine 33% istitanih izjavilo je da želi pregovore, ove godine procenat je povećan na 52%. Više od polovime stanovnika Ukrajine je za pregovore, a vera u vojnu pobedu smanjuje se dramatično u odnosu na prethodne godine, naročito nakon situacije na fronu, koja nažalost ne ide u prilog ukrajinskoj strani.
