Radio România Internațional

Tag: rebalans budžeta

  • Vesti – 24.09.2024

    Vesti – 24.09.2024

    Železnička pruga između Rešice i granice sa Srbijom, Stamora Moravica, na kojoj će vozovi saobraćati 120 kilometara na sat, dobila je ekološki sporazum, saopštila je Nacionalna agencija za zaštitu životne sredine. Projekat, za čiji razvoj su se uključile lokalne vlasti iz okruga Timiš i Karaš-Severin, ima za cilj rehabilitaciju i modernizaciju železničke infrastrukture Rešica Nord – Temišvar Sever, sa proširenjem Voiteni – Stamora Moravica – granica. Železnička pruga je trenutno duga skoro 118 kilometara i povezuje Rešicu sa Temišvarom, odnosno Rumuniju sa Srbijom, preko graničnog prelaza Stamora Moravica. Projektovana trasa će se, generalno, odvijati na sadašnjoj deonici, uključujući neophodna prilagođavanja za smanjenje razlika u nivou i proširenje uglova krivina, tako da brzine od 120 kilometara na čas, za putničke vozove, i 80 kilometara na sat, za teretne vozove se može dostići. Jedina oblast koja neće moći da obezbedi maksimalnu brzinu putovanja je ona na izlazu sa stanice Temišvar-Nord, gde trasa zahteva geometriju krivina sa manjim poluprečnikima od onih potrebnih za vožnju brzinom od 120 kilometara na sat.

    U Minhenu je nedavno održana proslava Dana srpskog jedinstva, slobode i narodne zastave Srbije. Događaj je organizovao Kabinet ministra bez portfelja nadležnog za koordinaciju mera i aktivnosti u oblasti odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu. Savez Srba u Rumuniji se povezao onlajn preko ZOOM-a. Srpskim organizacijama širom sveta obratili su se Ognjan Krstić, predsednik i narodni poslanik Saveza Srba u Rumuniji, i Ivana Jakšić Matović, generalni konzul Srbije u Temišvaru.

    Politehnički univerzitet u Temišvaru bio je domaćin, od 17. do 20. septembra, prvog izdanja Jesenje nemačke škole, obrazovne i kulturne manifestacije na temu komunizma, namenjene studentima iz Rumunije, Srbije i Mađarske, koji su učestvovali u predavanjima, prezentacijama, diskusijama, urbanim istraživanjima i interaktivnim radionicama. Program je obuhvatio i obilazak grada, tokom kojeg su učesnici posetili značajna mesta, među kojima je i Muzej revolucije, kako bi bolje razumeli komunistički period u Rumuniji, Srbiji i Mađarskoj. Događaj je održan na nemačkom jeziku i fokusiran je na temu komunističkog perioda. Naš cilj je da ponudimo mladim ljudima priliku da uče o komunizmu, istorijskom periodu malo poznatom njihovoj generaciji, rekao je Rik Kisling, koordinator događaja.

    U Aradu su obeleženi Dani srpske kulture u Aradu. Učestvovali su Ognjan Krstić, predsednik i narodni poslanik Saveza Srba u Rumuniji, Ivana Jakšić Matović, generalni konzul Srbije u Temišvaru, Kalin Bibart, gradonačelnik Arada, protojerej Ivan Popov, iz Arad Gaja, Tomislav Nikić, lokalni odbornik iz Fenlaca, Daniela Josim, lokalna odbornica Sekusiđijua, predstavnici nemačke i jevrejske manjine. Domaćin je bio Darko Voštinar, potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji. Zahvalnice „Sava Tekelija“ dobili su Tihomir Petkov, Adina Gabrijela Marko i Stanislava Đenes Ekbauer.

    U Aradu je 21. septembra u Pozorištu „Joan Slavić“ održan godišnji koncert Ansambla „KOLO“. Ansambl je pripremio nove koreografe i nove igrače. Gosti su bili Ansambl „Čanadske zvezdice“, iz Čenada, i Orkestar „Gusle“ iz Kikinde.

    U organizaciji Saveza Srba u Rumuniji, u Belobrešci, okrug Karaš-Severin, održan je „Festival grožđa“. Manifestacija čuva tradiciju i običaje vinarstva ovog kraja i na najlepši mogući način ih prenosi budućim generacijama, napisali su organizatori.

    Konzulat Srbije u Temišvaru, Savez Srba u Rumuniji, Gradska kuća i Mesno veće Kikinde i Turističko društvo Kikinda pozvali su javnost da učestvuje na „Festival bundeve“ u Kikindi, od 19. do 22. septembra. Festival privlači veliki broj posetilaca iz regiona, posebno iz zapadnog dela Rumunije, sa područja Banata. Ovaj festival nije samo proslava darova jeseni, već je i simbol prijateljstva Rumunije i Srbije. Kinkindski festival je kulturna manifestacija koja sve više spaja dve zemlje, rekla je Ivana Jakšić Matović, generalni konzul Srbije u Temišvaru. Program je uključivao igre sa bundevama, recital violine, ulični sajam starih zanata i suvenira, dodelu nagrada za najslađu bundevu, Fruštuk – banatski doručak – sa domaćim specijalitetima od bundeve, kulinarsko takmičenje u kuvanju riblje čorbe na otvorenom, najtežu bundevu i takmičenje za najduže bundeve.

    Rumunska izvršna vlast odobrila je budžetsku korekciju za državni budžet, budžet za socijalno osiguranje i budžet za osiguranje od nezaposlenosti, uzimajući u obzir makroekonomske prognoze koje je izradila Nacionalna komisija za prognoze. Pokazatelji na osnovu kojih je izvršena ispravka su ekonomski rast revidiran na 2,8%, ažurirani bruto domaći proizvod od približno 1,768 milijardi leja (oko 353 milijarde evra) i budžetski deficit od 6,9%. Rebalans ima četiri važna stuba: podršku investicijama, obrazovanje, zdravstvo i socijalne programe za građane.

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvuje u utorak i sredu na 79. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija koje se održava u Njujorku. Centralna tema tekuće sesije je „Jedinstvo u različitostima za unapređenje mira, održivog razvoja i ljudskog dostojanstva za sve, svuda“. Prema predsedničkoj administraciji, učešće predsednika na ovogodišnjoj Generalnoj skupštini UN predstavlja priliku da se istakne doprinos Rumunije globalnim naporima da se ubrza napredak ka 17 ciljeva održivog razvoja. Johanis će u sredu predstaviti nacionalnu intervenciju na plenarnoj sednici Generalne skupštine, gde će se zalagati za održavanje multilateralnog dijaloga, posebno u formatu UN, kao suštinskog elementa regionalne i globalne bezbednosti. Takođe, šef države će istaći napore i doprinos Rumunije, na svim nivoima, rešavanju aktuelnih globalnih problema, od bezbednosnih kriza poput rata u Ukrajini ili sukoba na Bliskom istoku, do velikih izazova za čovečanstvo, uključujući klimatske vanredne situacije, erozija ljudskih prava ili sajber pretnje. Johanis će se takođe zalagati za reformisani sistem UN, sposoban da odgovori na sve trenutne i buduće izazove na efikasan i transparentan način.

  • Rebalans državnog budžeta (24.09.2024)

    Rebalans državnog budžeta (24.09.2024)

    Prvim ovogodišnjim rebalansom državnog budžeta Rumunije Vlada u Bukureštu predvidela je budžetski deficit od 6,9% i korigovala na dole privredni rast sa 3,4% na 2,8%. Novim rebalanosom predvidjaju se veća finansijska sredstva, naglasio je premijer Marčel Čolaku, za velike investicione projekte sa napomenom da je predvidjeni budžetski deficit održiv jer se 8,5 leja od 10 potrošenih usmereravaju na gradnju autoputeva, škola, bolnica, gasovodne i vodovodne mreže i drugih obejakata od lokalnog interesa. Budžet za 2024. godinu je od samog pocetka izradjen vodeći računa o sustinskim investicijama u infrastrukturu, u velike strateške projekte i poboljsanje javnih službi, kazao je ministar za finansije Marčel Bološ. Pored obrazovanja, zdravstva i socijalnih programa podržavanje investicija je četvrti važan stub ovog rebalansa. Ministar je napomenuo da je za nastavljanje investicionih projekata evropskim fondovima predvidjeno 25,2 miliarde evra i dodao: ,,Za Ministarstvo regionalnog izdvojiće se 2 miliarde leja, odnosno oko 500 000 evra, za Ministarstvo investicija i evropskih projekata 3,2 miliarde leja, za Ministarstvo saobraćaja 5 miliarde, za Ministarstvo poljoprivrede 4, i Ministarstvu za finansije 11 miliardi leja.”

    Marcel Bološ je naveo da je 10,4 miliarde leja, odnosno nešto više od 2 miliarde evra predvidjeno za povećanje ličnih dohodaka u obrazovnom i zdravstvenom sistemu. Nacionalnom fondu za zdravstveno osiguranje namenjeno je 11,3 miliarde leja za rad bolnica i individualnih lekarskih ordinacija. Dodatna sredstva predvidjena su i za lakalne vlasti za putne troškove učenika, radnika koji brinu za osobe sa dizabilitetima i za isplatu prispelih faktura za komunalne usluge. Vlada je usvojila rebalans državnog budžeta, budžeta socijalnog osiguranja i budžeta za nezaposlenost vodeći računa o makroekonomskim prognozama Nacionalne komisije za prognozu, objasnio je ministar za finansije. Prilikom izrade rebalansa državnog budžeta vodilo se računa i o boljoj naplati prihoda u visini od 10,4 miliarde evra i o uredbi o fiskalnoj amnestiji koja bi mogla da donese dodatna sredstva u visini od 7,9 miliardi leja. Rebalans budžeta je i rezultat većih budžetskih prihoda posle digitalizacije Poreske uprave i implementacije e-pdv-a, e-transporta i pokazatelja fiskalnih rizika.

  • Vesti – 23.09.2024

    Vesti – 23.09.2024

    Rumunska vlada odobrila je u ponedeljak prvu ovogodišnju korekciju budžeta. Ova korekcija je pozitivna i povećaće deficit na 6,9% bruto domažeg proizvoda, čak i ako Ministarstvo finansija procenjuje i povećanje prihoda. Novac će se, uglavnom, koristiti za sufinansiranje investicionih projekata, ali je predviđeno i povećanje sredstava za isplatu povećanja plata odobrenih povodom ovogodišnjih protesta. Rumunski premijer Marčel Čolaku rekao je da su na ovaj način postupile i razvijene zemlje Evrope, poput Nemačke i Francuske, koje su podržavale investicije uz povećanje deficita. On je naveo da je ova vrednost deficita održiva, s obzirom da 8,5 leja od 10 utrošenih ide za izgradnju autoputeva, bolnica, škola, gasovoda, vodovoda i drugih ciljeva od lokalnog interesa. Premijer je rekao i da će investicije vratiti u budžet 8 puta više od novca koji im je dodeljen, kao što se dešava u slučaju izgradnje autoputa.

    Predsednik Klaus Johanis predvodiće 24. i 25. septembra rumunsku delegaciju na segmentu na visokom nivou 79. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN), koje će se održati u Njujorku. Centralna tema sesije je „Jedinstvo u različitostima za napredak mira, održivog razvoja i ljudskog dostojanstva za sve, svuda“. Kako se navodi u saopštenju predsedničke administracije, rumunski šef države će u sredu podržati nacionalnu intervenciju, kada će se zalagati za održavanje multilateralnog dijaloga, posebno u formatu Ujedinjenih nacija, kao suštinskog elementa regionalne i globalne bezbednosti. Takođe će istaknuti napore i doprinos Rumunije, na svim nivoima, rešavanju aktuelnih globalnih problema, od bezbednosnih kriza kao što su rat u Ukrajini ili sukob na Bliskom istoku, do velikih izazova za čovečanstvo, uključujući klimatske vanredne situacije ili sajber pretnje.

    Rumunija bi od Evropske komisije dobila 21,6 miliona evra za poljoprivrednike koji su u proleće i rano leto bili pogođeni izuzetno nepovoljnim klimatskim pojavama. Odluka je doneta na AgriFish savetu, koji se održava u Briselu i gde Rumuniju predstavlja ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Florin Barbu. Tako je Evropska izvršna vlast predložila izdvajanje oko 120 miliona evra iz rezerve za poljoprivredu, za direktnu podršku poljoprivrednicima u Rumuniji, Bugarskoj, Nemačkoj, Estoniji i Italiji. Barbu je naveo da je to prvi put da poljoprivrednici dobijaju odštetu u godini u kojoj su se dogodile nesreće. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede iz Bukurešta, za useve iz jeseni 2023. godine više od 16.000 poljoprivrednika zatražilo je utvrđivanje i procenu štete na usevu. Na površini od preko 320.000 hektara zaključen je zapisnik o konstataciji i proceni štete, od kojih je većina pogođena u procentima između 50% i 100%. Florin Barbu je pokazao da je ove godine, prema procenama, pogođeno skoro 2 miliona hektara prolećnih useva, kukuruza i suncokreta i 100.000 hektara jesenjih useva, pšenice i uljane repice.

    Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije objavilo je Vodič za birače putem pošte za ovogodišnje predsedničke i parlamentarne izbore. Prema dokumentu, rok do kog se Rumuni sa prebivalištem u inostranstvu mogu upisati u birački spisak za ovu vrstu glasanja je 10. oktobar za predsedničke izbore i 17. oktobar za parlamentarne izbore. Registracija se vrši popunjavanjem onlajn obrasca na veb stranici votstrainatate.ro, kojom upravlja Stalna izborna uprava.

    Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku učestvovala je u nedelju, na otvaranju Samita o budućnosti, održanom u Njujorku. Događaj, koji je prethodio Nedelji na visokom nivou 79. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija, počeo je usvajanjem Pakta za budućnost. Ministarka Luminica Odobescu održala je govor tokom Interaktivnog dijaloga na temu Konsolidacija multilateralizma za međunarodni mir i bezbednost, kojom prilikom je potvrdila podršku Rumunije efikasnom multilateralizmu, usredsređenom na principe Ujedinjenih Nacija. Istovremeno, istakla je i značaj poštovanja međunarodnog prava, ljudskih prava i demokratskih vrednosti, kao suštinskih pretpostavki u sprovođenju Pakta za budućnost.

     

  • Vesti – 20.09.2024

    Vesti – 20.09.2024

    Vlada Rumunije će početkom sledeće nedelje raspravljati o predlogu rebalansa budžeta koji je iznelo Ministarstvo finansija, uz znatno povećane troškove. To je prvi ovogodišnji ispravak budžeta. Zdravstvo, obrazovanje i transport dobijaju dodatna sredstva. Prema nacrtu uredbe objavljenom na sajtu Ministarstva finansija, najveći deo novca će otići na transport – skoro 5,5 milijardi leja (oko 1,1 milijardu evra), ali i na zdravstvo, unutrašnje poslove i investicije – po preko 3 milijarde leja. Povećan je i budžet za socijalno osiguranje, tako da ima novca za isplatu penzija, nakon povećanja koja se primenjuju od 1. septembra. Ali ima i onih koji će imati manje budžete: Generalni sekretarijat Vlade, Ministarstvo privrede, Senat, Parlamentarni dom i Služba za posebne telekomunikacije. Prema projektu, deficit se povećava na skoro 7%, više za oko dva odsto u odnosu na procenu sa početka godine, a privredni rast je revidiran naniže, na 2,8% u odnosu na 3,4% koliko je ranije procenjeno.

    Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju imao je telefonski razgovor sa britanskom koleginicom Ivet Kuper. U razgovorima je istaknuta veoma dobra saradnja dve strane, aktivnosti koje se sprovode kako u kontekstu rumunsko-britanskog strateškog partnerstva, tako i na razvoju operativne saradnje na nivou sličnih struktura. Dinamika razmene podataka, informacija i prenosa stručnosti doživela je, u poslednjem intervalu, uzlazni trend. Dvoje ministara su se uglavnom bavili temama od interesa u oblasti sprečavanja i suzbijanja ilegalnih migracija, prekograničnog kriminala i dogovorili se da u budućnosti ojačaju saradnju u oblastima unutrašnjih poslova.

    Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta najavilo je u petak objavljivanje „Vodiča za glasače putem pošte – izbori za predsednika Rumunije 2024.“ i „Vodiča za glasače putem pošte – izbori za Senat i Dom poslanika 2024. godine“. Rok do kojeg se građani Rumunije sa prebivalištem u inostranstvu mogu registrovati kao glasači putem pošte je 10. oktobar za izbore za predsednika Rumunije i 17. oktobar za izbore za rumunski parlament. Rumunski birači koji žele da glasaju putem pošte na ovogodišnjim predsedničkim i/ili parlamentarnim izborima, sve potrebne informacije mogu pronaći na sajtu www.mae.ro, u odeljcima Izbori za predsednika Rumunije, odnosno Izbori za Senat i Dom poslanika.

    Bivši zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirča Đoana imao bi minimalnu prednost u odnosu na levičarskog rumunskog premijera Marčela Čolakua u prvom krugu predsedničkih izbora koji će se održati u Rumuniji, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo istraživački institut INSCOP. Mirča Đoana (66 godina), bivši predsednik Socijaldemokratske partije (PSD), koji je izgubio predsedničke izbore 2009. godine i koji je sada nezavisni kandidat, u prvom krugu dobio bi 21,4% glasova, a sadašnji lider socijaldemokrata Marčel Čolaku (56 godina), 20,3%. Elena Laskoni, liderka opozicionog desnog centra Unija Spasimo Rumuniju (USR) bila bi treća, sa 14,2% glasova, a lider Nacionalne liberalne partije (PNL), koji je u koalicionoj vladi sa Socijaldemokratskom strankom (PSD), Nikolaje Čuka, bio bi na šestom mestu, posle dva ultra-nacionalistička kandidata. Jedanaest kandidata do sada je najavilo svoje planove da se kandiduju za predsednika i zamene Klausa Johanisa, koji svoj drugi i poslednji mandat završava u decembru. Iako je uloga predsednika uglavnom ceremonijalna, njegovi prerogativi uključuju imenovanje premijera nakon izbora, imenovanje sudija i tužilaca i slanje zakona nazad u parlament na ponovno razmatranje. Predsednički izbori će se održati u dva kruga, 24. novembra, odnosno 8. decembra, a između njih će se održati i parlamentarni izbori. U anketi su učestvovale 1.102 osobe između 11. i 16. septembra, a istraživanje ima marginu greške od 3%.

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u petak da je doputovala u ukrajinsku prestonicu Kijev kako bi razgovarala o evropskoj podršci, zimskim pripremama za odbranu i napretku u vezi sa kreditima G7. U četvrtak je šefica Evropske komisije najavila novu pomoć, vrednu 160 miliona evra, za energetski sistem Ukrajine, pogođen neprekidnim bombardovanjem Rusije. Ukrajini je za zimski period potreban kapacitet od 17 gigavata, ali je veliki deo energetske infrastrukture uništen ruskim udarima. Evropska unija trenutno pomaže Ukrajini da popravi ova postrojenja i snabdeva Kijev raznim komponentama: turbinama, generatorima i transformatorima. Unija takođe podržava povezivanje mreža i isporuku energije Ukrajini, dve vrste akcija koje obezbeđuju 25% ukrajinskih potreba za zimu.

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je pomoć od 10 milijardi evra iz Kohezionog fonda Evropske unije za zemlje centralne Evrope, uključujući Rumuniju, pogođene poplavama. „Ovo je hitan odgovor” – izjavila je ona nakon sastanka sa šefovima vlada Poljske, Češke, Austrije i Slovačke. „Za mene je bilo (…) srceparajuće videti razaranja i pustoš“ koju je izazvao ciklon Boris – rekla je predsednica Evropske komisije. Od prošle nedelje jaki vetrovi, izuzetno obilne padavine i poplave ubile su najmanje 24 osobe u regionu: po sedam u Rumuniji i Poljskoj i po pet u Austriji i Češkoj.

    Rumunija je direktno zainteresovana da na svojoj teritoriji ima industrijske kapacitete koji mogu da obezbede proizvodnju savremene vojne opreme – jedan je od zaključaka Vrhovnog saveta nacionalne odbrane, okupljenog u četvrtak u Bukureštu. Istovremeno, analizirana su nedavna dešavanja na frontu u Ukrajini i odobren je Nacionalni plan za sprovođenje Građanskog pakta u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike. Sastanak Vrhovnog saveta nacionalne odbrane dolazi nakon organizovanja, ove nedelje, u Bukureštu, sastanka ministara odbrane u formatu B9, koji su potpisali Zajedničku deklaraciju u kojoj su istakli značaj jačanja odbrambene industrije i postojanja zajedničkog sistema protivvazdušne odbrane i ponovili su svoju podršku Ukrajini.

    Partnerstvo sa privatnim sektorom je siguran put za razvoj Rumunije, izjavio je u petak rumunski premijer Marčel Čolaku. On je boravio u radnoj poseti fabrici Nokian Tyres u Oradei (zapad), koja je svečano otvorena u četvrtak. Preseljena iz Rusije u Rumuniju, fabrika je primer uspeha koji okuplja investitora međunarodnog kalibra, lokalne vlasti i Vladu Rumunije, koja je snažno podržala takvu investiciju, dodao je on. Nokian Tyres je prva fabrika guma na svetu sa nultom emisijom ugljen-dioksida. Od 2025. godine, 550 zaposlenih će ovde proizvoditi šest miliona automobilskih guma godišnje, uključujući i za velika terenska vozila. Fabrika, sa izgrađenom površinom od 10 hektara, koristi energiju koja dolazi samo iz obnovljivih izvora i sva tehnološka para se dobija bez fosilnih goriva. Finska investicija u Oradeu, procenjena na 650 miliona evra, kojoj je Vlada doprinela državnom pomoći od 100 miliona evra, jedna je od najvrednijih ostvarenih u Rumuniji poslednjih godina.

    Tužilaštvu je vraćen dosije antikomunističke revolucije decembra 1989. godine u Rumuniji, u kojem su, između ostalih, optuženi bivši predsednik Rumunije Jon Ilijesku i bivši prvi potpredsednik Đelu Vojkan Vojkulesku, opet zbog nepravilnosti koje su, kažu sudije, počinili vojni tužioci. Odluku o ponovnom podizanju optužnice doneo je u petak Vrhovni sud i ona je konačna. Viši kasacioni sud je ovu odluku motivisao „nesposobnošću optužnice da tuži sud, jer nije bilo moguće utvrditi predmet i granice presude, utvrdilo je drugo veće Vrhovnog suda”. Drugo veće Vrhovnog suda je sredinom juna utvrdilo nepravilnosti u optužnici i dalo rok Tužilaštvu da te nepravilnosti ispravi. Kako Tužilaštvo to nije postupilo, Vrhovni sud je u petak odlučio još jednom, definitivno, da vrati spise vojnim tužiocima.