Radio România Internațional

Tag: Republika Moldavija

  • Vesti – 27.11.2024

    Vesti – 27.11.2024

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis sazvao je sastanak Vrhovnog saveta nacionalne odbrane koji će se održati u četvrtak u Bukureštu, saopštila je Predsednička administracija. Analiza mogućih rizika po nacionalnu bezbednost izazvanih delovanjem državnih i nedržavnih sajber aktera na pojedine IT&C infrastrukture, podrška izbornom procesu bice glavne teme sastanka. S druge strane, Nacionalna uprava za administraciju i regulativu u komunikacijama (ANCOM) zatražila je od Evropske komisije detaljnu istragu o uticaju kineske platforme TikTok na izbore u Rumuniji ove godine, tvrdeći da platforma društvenih medija predstavljala značajan rizik za nacionalnu bezbednost i suverenitet rumunske države. Medijske istrage otkrile su činjenicu da se na TikToku vodila intenzivna kampanja promocije pobednika prvog kruga predsedničkih izbora u nedelju.

    Očekuje se da će Ustavni sud Rumunije potvrditi ispravnost prvog kruga predsedničkih izbora do 28. novembra, a kampanja za drugi krug treba da počne 29. novembra. Centralna izborna komisija predstavila je u utorak konačne rezultate nedeljnih izbora. Prema podacima, nezavisni kandidat Kalin Đorđesku zauzeo je prvo mesto sa 22,94 odsto glasova. Na drugom mestu bila je liderka Unije Spasimo Rumuniju Elena Laskoni sa 19,18 odsto, a na trećem predsednik Socijaldemokratske partije, premijer Marčel Čolaku koji je osvojio 19,15 odsto. Slede predsednik Alijanse za Ujedinjenje Rumuna Đorđe Simion sa 13,86%, lider Nacionalne liberalne partije Nikolaje Čuka – 8,79% i bivši zamenik generalnog sekretara NATO Mirčea Džoana, nezavisni kandidat sa osvojenih 6,32% glasova. Ostali kandidati su dobili manje od 5 odsto.

    Evropski parlament odobrio je danas novu Evropsku komisiju koju predvodi Ursula fon der Lajen na plenarnoj sednici u Strazburu. Novi tim Ursule fon der Lajen dobio je 370 glasova “za”, 282 “protiv” i 36 uzdržanih. Sastv nove Komisija čine 6 potpredsednika i 20 komesara, takođe uključuje Rumunku Roksanu Minzatu, koja ima portfelj izvršnog potpredsednika za socijalna pitanja, veštine i spremnost za krizne situacije. U debati pre glasanja, Ursula fon der Lajen je rekla da sloboda i suverenitet Evropske unije zavise „više nego ikada” od njene „ekonomske snage”. Ona je naznačila da će se prva velika inicijativa nove Evropske komisije fokusirati na kompetitivnost da bi se umanjila razlika u odnosu na Sjedinjene Drže i Kinu novim poslovima i tehnologijama i da bi se povečala bezbednost EU i kapacitet samopodržavanja. U punom jeku rata u Ukrajini i u trenutku kada se Donald Tramp sprema za povratak u Belu kuću, ona je insistirala na snažnijoj evropskoj odbrani i potrebi većeg ulaganja da bi EU mogla da konkurise sa vojnim troškovima Rusije. Nova Evropska komisija počeće sa radom 1. decembra.

    Generalna proba za vojnu paradu posvećenu Danu državnosti Rumunije, 1. decembra, koja je prvobitno bila zakazana za četvrtak, biće održana u subotu – najavljuje Ministarstvo odbrane. U paradi će učestvovati oko 2.500 vojnika i specijalaca Ministarstva nacionalne odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Rumunske obaveštajne službe, Službe za specijalne telekomunikacije, Uprave zatvora i Uprave carina Rumunije, sa oko 190 tehničkih sredstava i 45 letelica. Uz rumunske vojnike, na vojnoj paradi će prodefilovati oko 240 stranih vojnika, u sastavu odreda iz Albanije, Belgije, Češke, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Italije, Luksemburga, Severne Makedonije, Republike Moldavije, Poljske, Portugala, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Španije, SAD, Turske i vojnika iz savezničkih zemalja koji doprinose strukturama NATO-a na teritoriji Rumunije. Strani odredi čine oko 21 tehničko sredstvo, uključujući borbene avione, navodi Ministarst odbrane.

    Bruto minimalne zarade u Rumuniji biće povećane od 1. januara sa 3.700 lea (743 evra) na 4050 lea (skoro 814 evra), prema pregovorima između vlade, udruženja poslodavaca i sindikata. Projekat koji je pokrenuo Ministarstvo rada odobrila je u sredu Izvršna vlast. Na ovaj način Rumunija će se uskladiti sa evropskom direktivom po kojoj radnici imaju pravo na pravedne plate koje obezbeđuju pristojan životni standard. Vrednost minimalne bruto zarade iznosice između 47 i 52 odsto prosečne bruto zarade na republičkom nivou, a formula za obračun koju će praviti stručnjaci Ministarstva za rad moraće da uzme u obzir nekoliko kriterijuma, kao što je npr. kao: kupovna moć, stopa rasta zarada i produktivnost rada na nacionalnom nivou.

    Evropsko zakonodavstvo priprema finansijski paket od 1,8 milijardi evra za Republiku Moldaviju. Okupljeni na plenarnoj sednici u Strazburu, evroposlanici su ocenili da rezultat referenduma za evropsku integraciju Republike Moldavije obavezuje EU na mere podrške. Rumunski poslanik Zigfrid Murešan izjavio je da je, između ostalog, cilj da se promeni proporcija bespovratnih sredstava i kredita. Prema njegovim rečima, Evropska komisija je predložila da u ovom planu rasta 20 odsto budu bespovratna sredstva, a 80 odsto krediti pod izuzetno povoljnim uslovima. Sa svoje strane, potpredsednik Evropskog parlamenta Viktor Negresku rekao je da je cilj da se konačno glasanje o ovom finansijskom paketu održi u maju 2025. On je dodao da se preduzimaju koraci za otvaranje kancelarije evropskog Parlamenta u glavnom gradu Moldavije, Kišinjevu, koji će pružiti neophodne konsultacije i podršku za najlakšu moguću aplikaciju evropskog zakonodavstva u nacionalne zakone. U tom kontekstu, juče je u Kišinjevu održano 10. izdanje Foruma o evropskim integracijama, na kojem je učestvovala i predsednica Republike Moldavije Maja Sandu. Kišinjev je zvanično podneo zahtev za članstvo u EU, 4. marta 2022. godine, samo nekoliko dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. U junu 2022. Evropski savet je priznao evropsku perspektivu zemlje i odlučio da joj dodeli status zemlje kandidata za članstvo.

    Rumunski fudbalski šampion, FCSB, iz Bukurešta, sastaje se u četvrtak uveče sa grčkom ekipom Olimpijakos Pirej, u okviru pete faze Lige Evrope. Sa tri pobede i jednim porazom, FCSB je na 8. mestu, sa 9 bodova, a Olimpijakos, nosilac trofeja Konferencijske lige, na 11. mestu, sa 7 bodova. Rumunski šampion će se u ovoj sezoni Lige Evrope sastati i sa Hofenhajmom (12. decembar u gostima), Karabagom (23. januar u gostima) i Mančester junajtedom (30. januar kod kuće). Prvih osam ekipa ulaze u osminu finala, dok će timovi koji budu rangirani od 9-24 mesta igrati plej-of za plasman u osminu finala.

  •    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (02.11.2024)

       Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (02.11.2024)

    U noći izmedju petka i subote u Rumuniji je startovala kampanja za parlamentarne izbore koja će trajati do 30. novembra. U ovom periodu političke stranke, alijanse ili nestranački kandidati ulaze u trku za  novi saziv dvodomnog parlamenta Rumunije. Poslanički dom ima sada 330 poslanika, a Senat 136 senatora. Nedelju dana ranije počela je i kampanja za predsedničke izbore. Prvi krug izbora za najvišu državnu funkciju zakazan je za 24. Novembar, a drugi za 8. decembar. U sredu Stalna izborna komisija potvrdila je spisak 950 otvorenih glasačkih mesta u inostranstvu za predsedničke i parlamentarne izbore. Broj otvorenih glasačkih mesta je za 35 veći nego u junu kada su Rumuni koji žive i rade u inostranstvu brali predstavnike u Evropski parlament. Posle dve decenije ove godine  organizovće se sve vrste izbora.Evroparlamentarni i lokalni održani su ovog leta, a predsednički i parlamentarni  u novembru i decembru.

     

    Premijer Rumunije Marčel Čolaku zakazao je u četvrtak sednicu sa  ministarima i predstavnicima nekoliko vladinih institucija posvećenu situaciji Rumuna na jugoistoku Spanije, zoni teško pogodjenoj  katastrofalnim poplavama. Prema navodima port parola Ministarstva spoljnih poslova u Bukureštu samo u zoni Valensije živi oko 160 000 rumunskih državljana. Premijer je pozvao prisutne na sednici da formiraju akcionu grupu i da analiziraju mogućnost otvaranja logističkog centra u Kastejonu de la Parmi odakle će se postradalim Rumunima uputiti dodatna pomoć pored one španske države. Marčel Čolaku je pozvao i ministarstva da uspostave veze sa španskim vlastima i Rumunima iz Španije i da pruže pomoć, i, na zahtev našh državljana, obezbede prevoz za dolazak u Rumuniju. Operacije spasavanja postradalih se nastavljaju. Ako je u prvim danima posle katastrofe šteta procenjena na stotine miliona evra, sada se govori o šteti od nekoliko miliardi. U katastrofalnim poplavama u Španji uništeni su, automobili, kuće, tuneli, mostovi i železničke pruge.

     

    Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta državni dug Rumunije u julu tekuće godine povećan je na oko 175 miliardi evra, što predstavlja 52% bruto društvenog proizvoda. Prema hitnoj uredbi Vlade Rumunije do kraja 2024. godine gornja granica javnog duga je povećana na 53%. Sa druge strane misija MMF-a doputovaće u Bukurešt sledeće nedelje na analizu nedavnih ekonomsko-finansijskih evolucija. U najnovijem izveštaju o perspektivama globalne ekonomije, Fond je korigovao na dole privredni rast Rumunije ove godine sa aprilske procene od 2,8% na 1,9%.

     

    Ustavni sud republike Moldavije potvrdio je u četvratk rezultate referenduma o evoropskoj integraciji zemlje. Prema izmeni ustava zemlje integracija u Evropsku uniju ove male države sa većinskim rumunofinskim življem postaje strateški cilj. Bez obzira na političku boju budućih vlada, ove imaju obavezu da promovisu politike u skaldu sa ovim strateškim ciljem. Takodje Parlament može da ratifikuje osnivačke dogovore sa Evropskom unijom većinom glasova. Podsećamo, pre dve nedelje broj glasova za integraciju bio je veći za samo nekoliko hiljada od opredeljenja protiv integracije. Evropska komisija je čestitala Moldaviji i Ukrajini na postignutim rezultatima na planu realizacije potrebnih reformi za pristupanje Uniji. U godišnjem izveštaju Komisija je izrazila nadu da će naredne godine  početi pristupni pregovotri sa Kišinjevom i Kijevom. Brisel upozorava medjutim da su potrebni dodatni napori u mnogim oblastima.

     

    Radio Rumunija je u petak obeležio 96-togodišnjicu postojanja. 1. novembra 1928. godine emitovana je prva emisija Rumunskog radiodifuznog I radiotelefonskog društva najavom predsednika Dragomira Hurmuzeskua, ktitora rumunske radiofonije ,,Ovde Radio Bukurešt’’. Na početku Radio Bukurešt je emitovao samo nekoliko časova dnevno. Emitovane su vesti, plesna i klasična muzika a kasnije i opširnije emisije koje se već 96 godina slušaju u zemlji i inostranstvu. U znak posebnog priznanja za istorijsku ulogu Rumunskog radiodifuznog društva zakonom je 1. novembar proglašen ,,Nacionalnim danom radija’’

  • Mešanje Rusije u izbore iz Republike Moldavije

    Mešanje Rusije u izbore iz Republike Moldavije

    Skoro 3 i po decenije nakon proglašenja nezavisnosti, dolazi izborna nedelja za Republiku Moldaviju koja može presudno da oblikuje njenu budućnost. 20. oktobra građani male države koja se nalazi na istoku, u susedstvu Rumunije i sa većinskim rumunskim govornim stanovništvom izlaze na birališta da izaberu svog predsednika i da na referendumu iznesu svoje mišljenje o uključivanju pristupanja Evropskoj uniji u Ustav. Referendum je raspisala aktuelna predsednica Maja Sandu, kandidatkinja za novi mandat i veliki favorit izbora, međunarodno cenjena političarka zbog hrabrosti i odlučnosti kojom je malu državu izvela na evropski put. Svesna rizika da nekadašnji vazal iz sovjetskog doba definitivno napusti svoju sferu uticaja, Rusija na sve načine pokušava – prema rečima zapadnih partnera Moldavije – da utiče na ishod predsedničkih izbora i referenduma.

    Sjedinjene Američke Države su uvele sankcije za nekoliko entiteta i pojedinaca iz Rusije zbog mešanja u izbore u Republici Moldaviji, optužujući ih da su organizovali kampanju za kupovinu glasova i podršku prokremljskim kandidatima. U ponedeljak je bio red na Evropsku uniju da usvoji slične mere. Savet Unije uveo je ograničenja protiv pet osoba i entiteta odgovornih za akcije destabilizacije u Kišinjevu. „Moldavija – rekao je šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel u saopštenju za javnost – suočava se sa masovnim direktnim pokušajima Rusije da destabilizuje zemlju i izazovima koji su rezultat agresorskog rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine“. „Ovo je direktna pretnja jednoj suverenoj zemlji, njenom demokratskom životu, njenom putu ka Evropskoj uniji. Evropska unija će nastaviti da pruža svu podršku opravdanim težnjama naroda Moldavije“, naglasio je Borel.

    Među sankcionisanim licima je i Evghenia Gucul, guvernerka autonomne teritorijalne jedinice Gagauzija, koja se smatra odgovornom za promovisanje separatizma u tom regionu, kojim pokušava da sruši ustavni poredak i ugrožava suverenitet i nezavisnost Republike Moldavije. Na spisku sankcionisanih su još tri visoka zvaničnika iz iste teritorijalne jedinice. Sankcionisano je i nevladino udruženje sa sedištem u Rusiji čiji je cilj da promoviše interese Moskve u inostranstvu i njen direktor. Oni koji su na meti sankcija biće podvrgnuti zamrzavanju svojih sredstava iz Evropske unije i zabrani dobijanja sredstava ili ekonomskih resursa, direktno ili indirektno. Broj onih koji su na meti režima restriktivnih mera sada je dostigao 18, 16 lica i dva entiteta.

    Rumunija je preko ministarke spoljnih poslova Luminice Odobesku pozdravila usvajanje novih sankcija i podsetila na značaj nastavka napora Evropske unije da ojača otpornost Republike Moldavije, u pozadini intenziviranja dezinformacija i hibridnih akcija Rusije protiv ove države.

     

  • Evropska podrška Republici Moldaviji (10.10.2024)

    Evropska podrška Republici Moldaviji (10.10.2024)

    Okupljeni na plenarnoj sednici u Strazburgu, evroposlanici su u sredu usvojili rezoluciju u kojoj upučuju snažno upozorenje Moskvi zbog konstantnih pokušaja da skrene Republiku Moldaviju sa evropskog puta. Rezolucija osudjuje bez rezerve zlonamerne akcije i hibridne operacije Moskve koje su postale sve agresivnije uoči predsedničkih izbora i referenduma o uvodjenju ustavne odredbe prema kojoj je ,, strateški cilj” Republike Moldavije pristupanje Evropskoj uniji. Ukazujući na plan o nameštanju izbora i sajber akcijama proruskih oligarha, ali i na medijsku grupu Russia Today, kompaniju koju finansira ruska država , evroposlanici zahtevaju od zemalja članica Unije da Republici Moldaviji pruže potrebnu pomoć za konsolidaciju institucija da bi ova zemlja mogla da odoli hibridnim napadima. Prema izjavama evroposlanika, Bezbednosna i obaveštajna služba Republike Moldavije saopštila je nedavno da je Rusija uložila 100 miliona evra u podrivanje izbornog procesa sa ciljem da ubedi Moldavce da glasaju protiv pristupanja zemlje Uniji. 3. oktobra 2024. godine moldavske vlasti pronašle su plan o nameštanju izbora koji je finansirao odbegli oligarh Ilan Šor, koji je sa 15 miliona dolara pokušao da podmiti 130 000 Moldavaca, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta. Osudjujući ovakve vrste akcija, evropsko zakonodavno telo zahteva od Moskve da poštuje nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Republike Moldavije, da prekine sa izazovima i pokušajima destabilizacije zemlje i sa podrivanjem ustavnog poretka i demokratskih institucija. Evropski parmaent zahjteva da Moskva povuće svoje snage sa teritorije Moldavije-snage razmeštene 1992. godine pod izgovorom da čuvaju mir posle secesionistickog rata separatističke zone Podnjestrovlje. Istovremeno evroposlanici traže od Evropske komisije da se Republika Moldavija obuhvati instrumentom predpristupne pomoći i da prioritizuje finansiranje za zemlje kandidate u višegodišnjem finansijskom okviru za 2028-2034. godinu. Da bi se ojačala otpornost Moldavije na hibridne pretnje, Evropski parlament poziva Evropsku uniju da nastavi saradnju u oblastima strateške komunikavcije, podrške novinarima i gradjanskom društvu i da promoviše nezavisno novinarstvo na ruskom jeziku.