Radio România Internațional

Tag: Roksana Minzatu

  • Evropska komesarka Roksana Minzatu u Bukureštu (05.02.2025)

    Evropska komesarka Roksana Minzatu u Bukureštu (05.02.2025)

    Kratko vreme nakon inauguracije, evropska komesarka Rumunka Roksana Minzatu doputovala je u zvaničnu posetu Bukureštu. Članica Socijaldemokratske partije (PSD) od 2000. godine, kada je imala samo 20 godina, bivša rumunska poslanica, evroposlanica i bi ministarka Evropskih fondova, Roksana Minzatu je podpredsednica Evropske komisije zadužena za portfelj ,,Ljudstvo, kompetentnost i pripreme’’. U ovom svojstvu-po sopstvenoj izjavi-odgovorna je za 20 % višegodisnjeg budžeta Evropske unije. U subotu u Bukureštu Minzatu je razgovarala sa predsednikom države Klausom Johanisom o ulozi obrazovanja u suzbijanju dezinformisanja i manipulacija kao i jačanju demokratske otpornosti evropskih društava. Prema saopštenju Predsedničke dministracije, predsednik Rumunije je izjavilo da su veštačka inteligencija, bezbednost i odbrana važne komponente i da uspeh ovih politika zavisi od stepena pripreme i razumavanja društva. Jedna od najvažnijjih tema prilikom susreta Roksane Minzatu sa socijaldemokratskim premijerom Marčelom Čolakuom i ministrima rada, evropskih fondova i obrazovanja bila je takozvana ,,Busola’’, plan Brisela o podsticanju evropske konkurentnosti. ,,Ne možemo biti konkurentni bez sposobniih ljudskih resursi i dobrih uslovima za rad. Ova busola usmeriće buduće politike. Utvrdićemo prioritete novih tehnologija, pristup finansiranju, eliminisanje komplikovanih administrativnih procedura i koordinaciju zeamlja članica. Sve ovo možemo uraditi samo ako imamo sposobnu radnu snagu, motivisanu za rad u ovim oblastima, podvukla je komesarka Minzatu. U februaru Vlada Evropske unije objaviće Plan zelene industrijalizacije kontinenta (Clean Industrial Deal) koji je po oceni rumunske podpredsednice Evropske komisije ,,pragmatićan i koncentrisan na intervencije u važnim oblastima koje mogu osigurati Evropskoj uniji stratešku autonomiju’’ Pažnja će se poklanjati i auto industriji, koja je po oceni Minzatu važna za Rumuniju i lideršip Evrope na globalnom planu, jer zapošljava 13 miliona radnika. U eksluzivnom intervju za Radio Rumunija, Roksana Minzatu je priznala da nažalost u profilnim programima Komisije nema dovoljno rumunskih korisnika u zoni istraživanja i inovacija. ,,Iskazala sam našu punu otvarenost da radimo bolje sa revropskim fondovima, da bi ljudi osećali efekte ovih finansiranja’’, precizirala je podpredsednica Evropske komisije Roksana Minzatu.

     

  • Vesti – 03.02.2025

    Vesti – 03.02.2025

    Evropa mora da preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu kako bi ojačala našu stratešku otpornost, rekao je predsednik Klaus Johanis. Rumunski šef države učestvovao je danas u Briselu na neformalnom sastanku lidera EU o pitanjima odbrane. Razgovori su fokusirani na vojne sposobnosti i evropsku odbrambenu industriju. Predsednik Johanis je u tom pogledu ukazao na potrebu za adekvatnim finansiranjem, koje se posmatra ne samo kao izdvajanje više novca, već i kao efikasno korišćenje instrumenata koje već imamo. Što se tiče odbrane, predsednik Rumunije je istakao potrebu komplementarnosti između Evropske unije i NATO-a. Na sastanku će biti reči i o pitanjima koja se tiču značaja transatlantskog odnosa i strateškog partnerstva između EU i SAD, odnosa između EU i Ujedinjenog Kraljevstva i odbrambenog partnerstava Evropske unije. Debate takođe imaju za cilj da identifikuju osnovne principe potrebne za izradu i usvajanje programskog dokumenta koji se odnosi na budućnost evropske odbrane – „Bele knjige“, koju će u prvoj polovini 2025. godine izraditi Evropska komisija.

    Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju imao je zvaničan sastanak sa bugarskim kolegom Danijelom Mitovom povodom zvanične ceremonije pokretanja zajedničkih patrola na bugarsko-turskoj granici zajedno sa kolegama iz Bugarske, Mađarske i predstavnicima rukovodstva Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova iz Austrije. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova koje je poslato u ponedeljak, razgovarano je o temi bilateralne posvećenosti zajedničkom radu na rešavanju izazova prekograničnog kriminala, radi zaštite spoljnih granica EU i granice izmedju Rumunije i Bugarske. Razmotreni su najvažniji aspekti rumunsko-bugarske saradnje u oblasti unutrašnjih poslova, sa akcentom na najnovija dešavanja, zabeležena nakon ukidanja kontrole unutrašnjih granica 1. januara 2025. Bugarski ministar je odlikovao Katalina Predojua počasnim ordenom za „Vrednost i zasluge“ Ministarstva unutrašnjih poslova Bugarske, za izuzetne zasluge u razvoju i učvršćivanju saradnje u oblasti bezbednosti i unutrašnjih poslova. On je prvi rumunski ministar unutrašnjih poslova koji je dobio ovo priznanje.

    Privlačenje evropskih fondova za finansiranje socijalnih projekata za građane Rumunije, zaštita prava i povećanje kompetence radne snage u Rumuniji teme su današnjeg sastanka premijera Marčela Čolakua i Roksane Minzatu, izvršne potpredsednice Evropske komisije, komesarke za društvena prava, veštine i kvalitetne poslove i obuku. U svojoj prvoj dvodnevno zvaničnoj poseti u ovom svojstvu, Roksana Minzatu je istakla otvorenost za podršku rumunskoj administraciji u privlačenju što većeg broja evropskih fondova. Tokom razgovora, zvaničnici su se osvrnuli i na debatu koja se odvija na evropskom nivou o Jačanju spremnosti EU za vanredne situacije. U tom kontekstu, šef rumunske izvršne vlasti je napomenuo da Bukurešt mora biti deo ove debate, s obzirom na doprinos koji rumunski stručnjaci imaju u upravljanju takvim situacijama, kao što su požari i poplave. Rokana Minzatu će se u utorak sastati sa predsednikom Klausom Johanisom i razgovaraće sa predsednikom Senata Ilijom Boložanom i predsednikom Poslaničkog doma Ćiprijanom Šerbanom.
    Nacrt budžeta Rumunije za 2025. nalazi se u Parlamentu, o kojem će se raspravljati po hitnom postupku. Debate i odobravanje su sigurni, pri čemu većinu čine poslanici koalicije PSD-PNL-UDMR. Nacrt budžeta Rumunije za 2025., koji je usvojila izvršne vlasti krajem prošle nedelje, zasnovan je na stopi ekonomskog rasta od 2,5%, prosečnoj inflaciji od 4,4% i deficitu od 7% BDP-a. Prema rečima ministra finansija Tančosa Barne, prioritet budžeta su investicije, sa rekordnim izdvajanjima od 150 milijardi leja (oko 30 milijardi evra).

    Misija Međunarodnog monetarnog fonda boravi u Bukureštu od 3. do 7. februara. Tim MMF-a će se sastati sa predstavnicima nove rumunske vlade i Narodne banke Rumunije kako bi analizirali nedavna finansijska i ekonomska kretanja i ažurirali makroekonomske izglede. Trenutno, Rumunija nema tekući sporazum o finansiranju sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali ta finansijska institucija svake godine ocenjuje razvoj rumunske privrede, na osnovu konsultacija iz člana IV, koje predstavljaju obaveznu vežbu nadzora za sve države članice. Svrha konsultacija je ispitivanje finansijske i ekonomske situacije na nacionalnom nivou i formulisanje opštih preporuka u vezi sa monetarnom politikom, finansijskom i ekonomskom politikom koju treba slediti kako bi se obezbedila stabilnost i pozitivan razvoj na ekonomskom nivou.

    Sindikalci u bukureštanskom metrou pokrenuli su u ponedeljak japanski štrajk kako bi upozorili korisnike i osoblje koje donosi odluke o situaciji u kojoj se kompanija nalazi. Ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, 10. februara najavljuju da će krenuti druge protesne akcije. Sindikalci su nezadovoljni uredbom koju je Vlada usvojila krajem prošle godine, kojom su im ukinuta ugovorena povećanja plata predviđena Kolektivnim ugovorom o radu zaključenim početkom decembra 2024. godine i nedovoljno finansiranje preduzeća. Unija Slobodnog metroa organizovala je 21. i 22. januara protestne ispred sedišta Ministarstva finansija i Vlade.

    Tužioci Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i terorozma (DIICOT) danas vrše na desetine pretresa u Rumuniji i Monaku, u predmetu koji se odnosi na krivična dela prevare sa posebno teškim posledicama, pronevere, pranje novca i utaju poreza, vezano za ono što je štampa nazvala poslovanje nekretninama Nordis. Istragama je obuhvaćeno oko 70 osumnjičenih, fizičkih i pravnih lica. Među ispitanicima bile su Laura Vikol, bivša šefica Pravnog odbora Poslaničkog doma, i Joana Basesku, ćerka bivšeg predsednika Rumunije Trajana Baseskua, koja je pozvana u DIICOT (Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma) da da objašnjenja u vezi sa njenom umešanošću kao notar u aferu. Počev od 2018. godine, trojica osumnjičenih su kako se navodi, pokrenula i činila organizovanu kriminalnu grupu, koja je osmislila i sprovela složen kriminalni mehanizam, koji se uglavnom sastojao od promovisanja i razvoja projekata nekretnina pod okriljem nekoliko komercijalnih kompanija, nakon čega je usledilo prikupljanje novčanih iznosa od klijenata, dovođenje kupaca u zabludu prilikom izvršenja predugovora i kupoprodajnih ugovora. Rezultat je, kažu tužioci, nezakonito sticanje novčanih iznosa kao nadoknada ili refundacija iz državnog budžeta ili obeštećenja iz opšteg budžeta, nanošenje štete privrednim društvima, otkupljivačima i državnom budžetu. Vođe organizovane kriminalne grupe su navodno naplatile od klijenata kao avans po bilateralnim kupoprodajnim obećanjima, odnosno kupoprodajnim ugovorima, iznos od preko 957.000.000 leja (preko 195 miliona evra).

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (16.11.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (16.11.2024)

    Premijer Rumunije Marčel Čolaku boravio je ove sedmice u dvodnevnu posetu Ujedinjenom Kraljevstvu, prvu posetu jednog premijera Rumunije Velikoj Britaniji u poslednjih 17 godina. Razgovori sa svojim britanskim kolegom Kijir Starmerom usresredili su se na ekonomska, energetska i bezbednosna pitanja. Strarmer je poručio Rumuniji i ostalim evropskim državama, naročito zemljama na istočnom boku Alijanse da Velika Britanija želi da saradjuje sa savim ovim zemljama u odbrambenoj oblasti, odnosno da uputi vojnike koji će trenirati zajedno sa vojnicima istočng boka u ovom veoma složenom bezbedbnosnom kontekstru sa sve agresivnijom Rusijom. Rumunija i Velika Britanija potpisale su dogovor o saradnji u odbrambenoj oblasti, koji izmedju ostalog predvidja britanski doprinos Regionalnom centru za pomorsku obuku u Rumuniji gde se obučavaju ukrajinski vojnici. Predsednik Vlade Rumunije je učestvovao I na Rumunsko-britanskom ekonomskom forumu.

     

     

    U Briselu je održano saslušanje Roksane Minzatu, predložena od strane Rumunije za podpredsednicu Evropske komisije. Roksana Minzatu biće zadužena u novoj evropskoj vladi za socijalnu oblast i obrazovanje. Ona smatra da Evropska unija ima najravnoteženiji i najbolji socijalni model na svetu, ali ovo ne znači da nema i slabih strana koje se mogu porodubiti. Roksana Minzatu obećava da će u prvoj godini svog mandata razgovarati sa svim socijalnim faktorima zemalja članica, polazeći od vada, sindikata pa sve do omladinskih organizacija i običnih ljudi. Rumunska kandidatkinja za podpredsednicu Evropske komisije izjavila je da će se usresrediti na tri stuba, na profesionalno pripermanje, kvalitetna radna mesta i socijalnu pravdu.

     

    Rumunska privreda u trećem tromesečju tekuće godine stagnirala u odnosu na prethodno tromesečje, a u odnosu na 2023. godinu bruto društveni proizvod je smanjen za 0,2%. Istovremeno stopa inflacije bila je u blagom porastu u oktobru sa 4,62% u septembru na 4,67%. Narodna banka Rumunije je korigovala na gore stopu inflacije na kraju godine sa 4% u avgustu na 4,9%. Guverner Narodne banke Mugur Isaresku je naglasio da način na koji će se izvršiti budžetsko-fiskalna korekcija za smanjenje deficita uticaće na evoluciju inflacije. Samanjenje deficita, insistirao je Isaresku, predpostavlja prilagodjavanje unutrašnje potrošnje kredibilnom i jasnom makroekonomskom program, koji treba da ima političku podršku i da bude socijalno prihvaćen. Mugur Isaresku je objasnio da na evoluciju cena utiču brojni rizici i neizesnosti u vezi sa fiskalnim politikama i povećanjem ličnih dohodaka kao i spoljni faktori, kao što su evolucija evropskih ekonomija sa kojima Rumunija ima komercijalne odnose, zatim dinamika cene nafte na medjunarodnom tržištu u kontekstu geopolitičkih tenzija i načina na koji će evoluirati sukobi u Ukrajini i na Srednjem istoku.

     

    Senat Rumunije usvojio je u sredu Nacrt zakona o nabavci aviona F-35 od vlade SAD. Prema nacrtu zakona Rumunija će nabaviti 32 aviona najnovije generacije F-35 u ukupnoj vrednosti od 6,5 miliardi dolara, što predstavlja najveći izdatak u istoriji Rumunske vojske. Nacrt zakona predvidja nabavku motora, logističku podršku, obuku pilota i pomoćnog osoblja, simulatore leta kao i municiju. Prvi avioni F-35 biće isporučeni Rumuniji u 2030. godini. U utorak general Gjorgica Vad, načelnik Generalptaba rumunske vojske, izjavio je da pokazatelji aktuelne bezbednosne situacije upozoravaju da mir nije sigurna stvar na evropskom kontinentu. On je dodao da suprotno normama medjunarodnog humanitarnog prava, akcije Rusije podstiču negativnu progresiju pretnji i bezbednosnih rizika. U crnomorskoj zoni, koja je od strateškog interesa za NATO, postoji kriza u odbrambenoj oblasti. Vojska Rumunije, naglasio je Gjorgica Vlad, izvršila je rekonfiguraciju defanzivne arhitekture. Prilagodjenene su procedure, uskladjen je kapacitet reakcije snaga i ojačane strukture namanjene stalnoj borbenoj službi kaoi vazdušna policija.

     

    Rumunija se nalazi u punom jeku izborne kampanje za prvi krug perdsedničkih izbora zakazanih 24. novembra i zakonodavnih izbora 1. decembra. Ministarka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku i predsednik Stalne izborne komisije Toni Grebla predstavljali su detalje organizovanja izbora u inostranstvu. Rumunski državljani van granica zemlje mogu glasati na 950 otvorenih glasačkih mesta. Skoro 7000 rumunskih državljana primilo je koverte za dopisno glasanje i ovi treba da pošalju njihov glas najkasnije dva dana pre početka fizičkog glasanja. 24. novembra istovremeno sa predsedničkim izborima stnovnici Bukurešta, izlaze na referendum koji je sazvao gradomačelnik rumunske prestonice. Stanovnici Bukurešta treba da se izjasne o tri pitanja, dva pitanja o podeli novca medju sektorima i na pitanje kako iskoreniti konzumiranja opojnih droga u školama.

  •  Zeleno svetlo  Parlamenta Rumunije  za Roksanu Minzatu (06.11.2024)

     Zeleno svetlo  Parlamenta Rumunije  za Roksanu Minzatu (06.11.2024)

    Predlog vlade Rumunije da se za evropsku komesarku u budućoj vladi Evropske unije imenuje Roksana Minzatu usvojen je bez emocija u stručnim komisijama Parlamenta Rumunije. Roksana Minzatu je postala članica Socijaldemokratske partije (PSD) 2020. Godine, kada je imala samo 20 godina, bila je članica Parlamenta Rumunije, bivša evroposlanica i bivša ministarka za evropske fondove. Predložena je za podpredsednicu buduće evropske vade i dužnost komesarke za ,,ljudstvo, kompetentnost i pripreme’’. U ovom svojstvu ona će odgovarati za skoro 20% višegodišnjeg budžeta Evropske unije. Roksana Minzatu je naglasila da dužnost podpredsednice vlade Unije predpostavlja kordinaciju u zoni priprema za hitne situacije: ,,Prvi put Rumunija se nalazi u lideršipu Evropske komisije. Predstavljaću ne samo Rumuniju već i zemlje koje su postale članice Unije 2004 i 2007. godine, Istočnu Evropu, i mislim da je veoma važno da priznamo da imamo ovu važnu ulogu na nivou Komisije. Veoma važan portfelj vredan 240 miliardi evra. Radi se o Evropskom socijalnom fondu, Socijalnom fondu za zaštitu srdine, Erasmusu, kao i o fondovima koji dolaze od rumunskih poreskih obveznika. Razgvarali smo o obrazovanju i konkurentnosti, kako ćemo pomoći evropljanima kojima preti siromaaštvo. Učestvovaću aktivno i u svim politikama i donošenju odluka u Komisiji.’’

    Posle uverljivih odgovora, Roksana Minzatu je dobila zeleno svetlo komisija Pralamenta sa 36 glasova za i samo 6 protiv. Liberalni parlamentarci nisu prisustvovali saslušanju nezadovoljni činjenicom da njihovo mišljenje socijaldemokrate nisu uvažili. Bukureštanski medjiji pišu da je bojkot liberala epizoda ljubavne telenovele i mrnžje izmedju Socijaldemokratske partije i Nacionalne liberalne, stranke vladajuće koalicije, kao i rivalstva na predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima. Proceduralno, Roksanu Minzatu očekuje novo saslušanje u komisijama Evropske unije za zapšljavanje radne snage, kulturu i obrazovanje. Izveštač Radio Rumunija iz Brislea javlja da će se saslušanje Minzatu održati u utorak 12. novembra. Komentatori računaju na zeleno svetlo evroposlanika za rumunsku evroposlanicu, jer stručne komisije po pravilu poštuju odnos snaga u Parlamentu, kojim dominiraju tri velike političke porodice: narodnjaci, socijalisti i liberali.

  • Roksana Minzatu podpredsednica Evropske komisije (18.09.2024)

    Roksana Minzatu podpredsednica Evropske komisije (18.09.2024)

    Posle nekoliko odlaganja, nastalih usled delikatnih pregovora, kontroverzna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je u utorak sastav nove vlade Evropske unije. Rumuniji je premijerno poverena dužnost podpredsednice Evropske komisije, dužnost koju će obavljati socijaldemokratska poslanica Roksana Minzatu. Minzatu, ministarka za investicije od juna do novembra 2019. godine u Vladi Rumunije, obavljaće u Briselu dužnost komesarke za kompetencije, vaspitanje, radna mesta, socijalna prava i demografiju. Ona je izjavila da je tržište rada od suštinskog značaja za konkurentnost Evropske unije i dodala: ,,O konkurentnosti Evropske unije ne možemo govoriti bez ljudi. O kakvoj konkurentnosti može biti reči kada nema dovoljno ljudi u svim industrijama ili za sve tehnologije? O kakvoj konkurentnosti možemo govoriti u siromaštvu, u situacijama socijalnih sukoba i kada mladi nemaju radno mesto u skladu sa njihovom stručnom spremom?

    Predsednica Evropske komisije je kazala da je, uz očuvanje uravnoteženog socijalnog i bezbednosnog modela, ekonomska konkurentnost prioritet Unije. Ursula fon der Lajen je insistirala na rodnoj ravnopravnosti u novoj vladi Unije. Od 27 komesarskih dužnosti 11 će obavljati žene a 16 muškarci. Prema navodima izveštača Radija Rumunija iz Brisela, da bi se uravnotežio bilans, na šest dužnosti izvršnih podpredsednika Komisije imenovane su četiri žene i dva muškarca. Za ravnopravnu zastupoljenost, tri izvršna podpredsednika su iz istočnih i tri iz zapadnih zemalja. Raspodela dužnosti odražava, kažu komentatori, i potrebu Ursule fon der Lajen da obezbedi dvotrečinsku večinu u Evropskom parlamentu. U ovom smislu jedna podpredsednička dužnost poverena je radikalima (ECR), koji nisu u vladajućoj koaliciji narodnjaka, socijalista i predstavnika Renesanse Evrope (Renewa). Partijski šef Roksane Minzatu, premijer Rumunije Marčel Čolaku, kaže da imenovanjem Roksane Rumunija učestvuje u donošenju odluka Evropske unije. Buduća rumunska komesarka, dodao je Čolaku, koordinisaće oblasti obrazovanja kao i socijalne politike i programe finansiranja ovih oblasti, Evropski socijalni fond ili Klimatski fond.
    Opozicija u Bukureštu smatra da bi jedan ekonomski portfelj bio mnogo važniji za Rumunju. Štampa ironično javlja da je našim susedima, Madjarima, koji se često suprostavljaju odlukama Brisela, u sledećoj Komisiji porverena dužnost Blagostanja životinja.