Radio România Internațional

Tag: Rumunija

  • Mere protiv trgovaca ljudima

    Mere protiv trgovaca ljudima

    Senat iz Bukurešta jednoglasno je usvojio zakonski predlog o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji predviđa sličnu pravnu praksu za trgovinu ljudima i za podvođenje iz prinude. Tako bi makroi bili kažnjeni kao trgovci ljudima, te više neće moći da dobijaju uslovne zatvorske kazne. Trenutno, makroi mogu izbeći, u nekim slučajevima, izdržavanje kazne iza rešetaka, ako, na primer, žrtve izjave da nisu bile prinuđene na seksualne odnose u zamenu za sume novca. Predlog zakona pokrenuli su socijaldemokratski poslanik Florin Manole i liberal Kristijan-Tudor Bakanu. Florin Manole je izjavio da svi trgovci ljudima moraju ići u zatvor, bez izuzetka.

    Prema obrazloženju, borba protiv trgovine ljudima je prioritet za rumunske vlasti, kao rezultat negativnog uticaja na žrtve trgovine ljudima, složenosti i prekogranične prirode ove pojave, mobilnosti i fleksibilnosti organizovanih grupa, paralelno uz profesionalizaciju kriminalaca koji takođe koriste nove tehnologije za postizanje cilja. Narodni poslanik Florin Manole izjavio je da je projekat neophodan jer sadašnji Krivični zakonik stvara konfuziju između trgovine ljudima i podvodništva u svom otežanom obliku, koji se sprovodi putem prinude. On je dodao da u praksi nema razlike između ta dva dela, jer se oba vrše pod prinudom, oba predstavljaju isto tešku povredu prava i integriteta žrtava. „U zavisnosti od klasifikacije, krivci mogu da odgovaraju manje ili više oštro. Odgovornost mora biti podjednako oštra u obe situacije“, istakao je socijaldemokratski poslanik.

    Sve poslaničke grupe podržale su inicijativu. O zakonskom predlogu koji je usvojio Senat raspravljaće Dom poslanika, organ odlučivanja u ovom slučaju. Sa svoje strane, ministarka pravde Alina Gorgiu najavila je da je pravna pomoć́ besplatna za žrtve nekoliko krivičnih dela, uključujući seksualno uznemiravanje, dečju pornografiju, mučenje, ropstvo.

    S druge strane, nedavno je ažurirana tabela zabranjenih psihoaktivnih supstanci u Rumuniji. Na spisak narkotika dodato je 14 novih imena. Od toga 13 spada u kategoriju droga visokog rizika, a jedan – u kategoriju rizičnih droga. Stručnjaci u ovoj oblasti su utvrdili da najnovije psihotropne supstance koje se nalaze na tržištu izazivaju zavisnost i nakon prve upotrebe i preporučuju roditeljima da budu veoma pažljivi prema ponašanju mladih. U školama će u narednom periodu biti pokrenute kampanje prevencije upotrebe droga i savetovanja.

  • Mere za ublažanje posledica od suše (27.04.2024)

    Mere za ublažanje posledica od suše (27.04.2024)

     

    Mere za ublažanje posledica od suše (27.04.2024)

    Intenzitet toplotnog talasa koji je zahvatio Rumuniju već u julu polako jenjava u najvećem delu zemlje. Ljudi mogu da predahnu posle dugotrajnih tropskih temperatura. Ali i posle ovog osveženja, temperature će ostati iznad normalnih za ovo doba sa manjkom padvina. Meterologinja Iris Radukanu kaže: ,,U sredu visoke temperature zabeležiće se u zapadnim delovima zemlje, gde će se mestimično temperatura popeti do do 35. podeoka. Na jugu Rumunije vreme će biti uglavnom nestabilno sa pljuskovima, grmljavinom i jakim vetrom.”

    Nestabilno vreme očekuje se i u jugoistočnim i istočnim delovima i mestimično u cetru i na severu. Posle tromesećne vručine i suše, postavlja se pitanje šta nas očekuje u septembru. Iris Radukanu je izjavila: ,,U naredne četiri nedelje temperature će biti više od proseka za ovo doba godine , posebno na zapadu i na jugu i imaćemo i manjak padavina. ”

    Vodostaj Dunava na ulasku na rumunsku teritoriju je na 50% višegodišnjeg proseka, a na 42 sektora od 120 vodostaj je ispod potrebnog za zadovoljavanje potreba-navodi Uprava rumunskih voda. Dve unutrašnje reke zbog visokih temperata i nedostatka padavina su presušile, a u više od 600 naselja, uglavnom na istoku zemlje, snabdvanje vodom je ograničeno. U 300 naselja koja nemaju vodovodnu mrežu bunari su presušili. Visoke teperature pogodovale su izbijanju požara vegetacije u okruzima Valča i Vasluj. Samo u okrugu Vasluj, na istoku Rumunije, izgorelo je 270 hektara vegetacije. Vatrogasci su uspeli da ugase 25 žarišta požara i upozoravaju da požari u vreme tropskih temperatura i snažanog vetra mogu da ugroze zdravlje i živote ljudi i životinja i da izazivaju veliku materijalnu štetu.
    U poljoprivredi su počele pripreme za novu agrarnu godinu, ali ogromne štete nastale usled suše mogle bi se odražavati na celi evropski kontinent-tvrde analitičari na koje se poziva Rojters. Ovi smatraju da će Rumunija, zemlja koja konkuriše sa Francuskom za tutulu najvećeg proizvodjača kukuruza u Evropskoj uniji, ove godine zabeležiti manju proizvodnju kukuruza za 30%. Teško je gajiti kukuruz u rerni. Mnogi analitičari smatraju da je za rumunske poljoprivrednike ova godina bila jedna od najtežih. Ministarstvo poljoprivrede navodi da pored naknada za štetu od suše, ima u vidu i suspenziju bankarskih kredita od 1. septembra.

  • Teška suša u Rumuniji (23.07.2024)

    Teška suša u Rumuniji (23.07.2024)

    Ekstremna suša sa kojom se suočava Rumunija navela je vlasti da preduzmu mere u vezi sa vodosnabdevanjem – u skoro 450 gradova, lokaliteta i sela, odnosno u 15 odsto lokaliteta na nacionalnom nivou, uvedene su restrikcije vode u odredjenim vremenskim intervali. Među pogođenim lokalitetima je i šest gradova – Dorohoj, Targu Njamc, Targu Okna, Roman, Paškani, Harlau i delimično opština Jaši, koja se nalazi u rumunskoj istorijskoj pokrajini Moldaviji (istok zemlje), oblast koja je najvise pogodjena susom.

    Zbog suše su mnogi bunari presušili, stočari kažu da se zbog dugotrajnih vrućina trava osušila i životinje imaju manje hrane, a mnogi poljoprivrednici su ostali bez useva, posebno tamo gde nije moguće navodnjavanje.
    U pokušaju da pritekne u pomoć gradjanima, ministar poljoprivrede Florin Barbu imao je u ponedeljak prvi sastanak sa predstavnicima komercijalnih banaka od kojih je zatražio rešenja za pokriće rata i kamata na kredite za poljoprivrednike koji se suočavaju sa sušom.
    Poljoprivrednici će dobiti za uništene useve odštetu od 200 do 250 evra po hektaru, pod uslovima da je do sada zahvaćena površina skoro dva miliona hektara za kukuruz i suncokret i 100.000 hektara za pšenicu i uljanu repicu. Situaciju potvrđuje i sistem za praćenje poljoprivrednih useva MARS u EU, koji je u ponedeljak smanjio svoje procene o proizvodnji žitarica koje je blok EU ove godine izradio, a najvažnije revizije su napravljene za kukuruz i suncokret, koji su najviše pogodjeni sušom u zemljama jugoistočne Evrope.
    „U velikim delovima južne centralne i jugoistočne Evrope jun i jul bili su izuzetno vrući, sa nekoliko dana kada su maksimalne temperature prelazile 35 stepeni Celzijusa, što je štetno uticalo na letnje useve u periodu cvetanja“, precizira se u poslednjem mesečnom izveštaj MARS-a. Takodje, navode da je nedostatak padavina u istočnoj Mađarskoj, istočnoj Rumuniji i Bugarskoj pogoršao ovaj negativan uticaj.
    Vesti rumunskih stručnjaka nisu dobre ni za naredni period. Trenutno je stepen napunjenosti 40 rezervoara u zemlji pao ispod 80 odsto, a iz Nacionalne uprave „Vode Rumunije” procenjuju da će se trend opadanja nastaviti, a do kraja meseca koeficijent napunjenosti dostići će oko 77 odsto.
    Institucija napominje da se trenutno potrebe za sirovom vodom za korisnike obezbeđuju iz površinskih izvora u centralizovanom sistemu, ali pozivaju stanovništvo da racionalno koristi vodu i da razmotri alternative za skladištenje i recirkulaciju vode u kućnim aktivnostima.
    Za industrijski i poljoprivredni sektor, stručnjaci su izradili vodič za uštedu vode, koji se može naći na veb stranici institucije. S druge strane, protok Dunava na ulazu u zemlju je ispod višegodišnjeg julskog proseka i da nuklearna elektrana Černavoda nema problem sa vodosnabdevanjem.

  • Mere za kontrolu populacije medveda

    Mere za kontrolu populacije medveda

    Retki su trenuci kada su rumunski parlamentarci ometani tokom svog dugog letnjeg odmora i pozvani na posao na vanredne zakonodavne sednice. Ponedeljak je bio takav trenutak, kada su se poslanici vratili u parlament da odobre nove kvote za lov na medvede. Taj potez dolazi nakon nedavne tragedije u planinama, gde je 19-godišnju devojku ubio medved na turističkoj stazi. Usvojen od prošle godine u Senatu, predlog zakona koji je pokrenuo Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR, bivši partner u koaliciji PSD i PNL), predviđa da će 2024. i 2025. godine biti ubijeno više od 400 životinja. Pre svega cilja se na agresivne životinje, koje napadaju ljude i njihovu imovinu, a najugroženije oblasti su okruzi Hargita, Kovasna, Brašov i Mureš, svi iz centra zemlje. Samo u Hargiti, na primer, od žandarma je zatraženo da intervenišu, od početka godine, 231 put da oteraju medvede.

    Bivši resorni ministar, senator Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) Tancoš Barna, inicijator projekta, rekao je da se pristup zasniva na naučnoj studiji koju je naručilo Ministarstvo životne sredine, a koja ima za cilj da proceni populaciju mrkog medveda u Rumuniji. Tancoš Barna:

    „Sve studije pokazuju konstantan rast populacije mrkog medveda u Rumuniji, uključujući i one koje rade nevladine organizacije. Populacija mrkog medveda u Rumuniji nije u opasnosti, potrebna je preventivna intervencija, kao što se radi u svim državama članicama Evropske unije, gde postoji značajna populacija mrkog medveda“.

    Za projekat su glasali predstavnici Nacionalne liberalne stranke (PNL), Socijaldemokratske stranke (PSD), Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR, nacionalistička opozicija). Iz opozicije, poslanici Unije spasimo Rumuniju (USR) su bili suzdržani od glasanja, nakon što je nekoliko amandmana koje su oni podneli odbijeno. Diana Buzoianu iz Unije spasimo Rumuniju (USR):

    „Prvi odbijeni amandman govori o tome da, u ovom trenutku, kvotu intervencije koju smo želeli da uradimo, ako ipak ne želimo lov, već i rešavanje problema, treba da uradi specijalizovano tehničko osoblje. Jednostavno, problem se ne rešava lovom na trofeje“.

    U međuvremenu, generalni direktor Nacionalne uprave za šumarstvo Marius Dan Siiulesku naložio je intenziviranje praćenja populacije medveda u lovnim fondovima kojima upravlja Romsilva, posebno na turističkim rutama. Lovci, međutim, tvrde da bez smanjenja populacije medveda u Rumuniji, problem njihovog mešanja u ljudska staništa neće biti rešen. Stručnjaci kažu i da nije bilo tragičnih događaja u područjima na velikim nadmorskim visinama, jer se stari medvedi, malobrojni, ponašaju prirodno i povlače se od ljudi. Veliki problemi dolaze od mlađih medveda, rođenih u kultivisanim oblastima, koji se ne plaše ljudi i navikli su da se hrane nanoseći štetu domaćinstvima i njivama.

  • Efekti toplotnog talasa u Rumuniji

    Efekti toplotnog talasa u Rumuniji

    Rumunija je i dalje pod uticajem tropske vazdušne mase. Do srede se u hladu očekuju maksimumi do 42 stepena Celzijusa. Štaviše, minimumi će takođe biti veoma visoki i neće pasti ispod 20 stepeni. Od četvrtka će temperature padati, ali će se onda vreme promeniti – kažu iz Nacionalne meteorološke uprave. Obilnih pljuskova, gmljavine, izolovano grada, značajnijih količina vode biće u svim regionima. Termička nelagodnost će i dalje biti naglašena, ovoga puta u kontekstu prodora veće količine vlage.

    Zbog ekstremno visokih temperatura uvedena su tonažna ograničenja na državnim putevima i autoputevima u zemlji. Do srede neće moći da voze vozila dozvoljene mase veće od 12 tona Na pojedinim putnim sektorima nisu vozili ni automobili preko 7 i po tona, a vozači su bili nezadovoljni. Pogođen je i železnički saobraćaj. Vozovi zbog visokih temperatura na šinama saobraćaju sporijom brzinom od 20-30 kilometara na sat, pa zbog toga mnogi kasne na odredište.

    Efekti toplotnog talasa utiču na zdravlje stanovništva, posebno dece, starih i osoba sa invaliditetom ili hroničnim bolestima. Na ulicama sa vrelim asfaltom i među zgradama koje zrače toplotom i najzdravije telo može mati probleme. Bez odgovarajuće hidratacije, koja održava telesnu temperaturu oko 37 stepeni Celzijusa, može doći do toplotnih grčeva, toplotnog udara, iscrpljenosti ili hipertermnog šoka, kažu lekari. U mnogim gradovima vlasti su postavile punktove prve pomoći onima koji moraju da napuste kuću. Širom zemlje poslednjih dana povećan je broj poziva hitnoj pomoći.

    Toplotni talas i suša ostavili su hiljade domaćinstava bez vode za piće. Na pojedinim lokalitetima voda se distribuira po dobro utvrđenom rasporedu, a gradonačelnici pozivaju stanovništvo na odgovornu potrošnju vode, izbegavajući zalivanje povrća ili punjenje bazena. Kako bi se izborili sa vrućim temperaturama poslednjih nedelja, sve više ljudi koristi klima-uređaje. Da bi se temperatura u prostoriji ohladila i održala, klima uređaji moraju da rade između 4 i 7 sati dnevno. Tako su tekući računi znatno veći u ovom periodu. U kontekstu u kojem je potrošnja dosta porasla, nadležni upozoravaju da postoji opasnost od nestanka struje. Pored toga, zabeleženo je nekoliko fluktuacija u različitim delovima zemlje, jer se električna mreža pregreva.

    Stručnjaci kažu da će ovakvi događaji u narednim godinama biti mnogo češći zbog zagrevanja klime. Pored Rumunije, izuzetno jak toplotni talas trenutno zahvata i nekoliko zemalja jugoistočne Evrope. Visoke temperature zabeležene su u Atini, Skoplju, Beogradu Sofiji, Zagrebu, Budimpešti i Istanbulu.

  • Nagrade GOPO 2024.

    Nagrade GOPO 2024.

    U Nacionalnom pozorištu „J.L. Karađale“ u Bukureštu održano je 18. izdanje Nagrada Gopo, u čast uspeha rumunske kinematografije proteklih godina. Film „Sloboda“, u režiji Tudora Đurđua, bila je produkcija koja je pokupila čak 10 statueta Gopo, najviše ove godine, uključujući tu i nagradu za najbolji dugometražni film. „Ne čekaj previše posle kraja sveta” Radua Žudea, je film koji je dobro prošao u stranoj štampi, dobio je nagradu Srebrni leopard – Specijalnu nagradu Žirija Lokarna, i bio je predlog Rumunije za Oskara 2024, ali je ipak osvojio samo dve nagrade: Nagradu za scenario koju deli sa filmom „Sloboda”, favoritom ovogodišnjih nagrada Gopo i Nagradu za najbolju glumicu u glavnoj ulozi, koja je dodeljena Ilinki Manolake.

    Jedna od najznačajnijih glumica Rumunije, Rodika Mandake, na svečanosti je nagrađena Gopo nagradom za životno delo. Među najnovijim ulogama Rodike Mandake na velikim ekranima je film Puzlle (režija Andrej Zinka, 2012), u kojoj igra zajedno sa glumcima Danom Nucuom, Adrijanom Titienijem i Joanom Pavelesku. Rodika Mandake je 2020. glumila zajedno sa Ištvanom Teglasom, Madalinom Kraju i Andijem Vaslujanuom u filmu „Luka“, reditelja Horacijua Malajelea. Za ulogu u ovom filmu, Rodika Mandake je dobila Nagradu za najbolju glumicu u sporednoj ulozi od Udruženja rumunskih kinematografa. Rodika Mandake je bila jedna od najomiljenijih glumica Narodnog pozorišta u Bukureštu i Odeon teatru, gde je igrala u brojnim predstavama.

    Nagradu za celokupno životno delo u okviru 18. izdanja Gale Nagrada Gopo dodelio joj je glumac Marius Manole:

    „Za mene, za moju generaciju i za stotine studenata koje ste imali, a koji su sada sjajni glumci na domaćim pozornicama, vi ste najbolje merilo koje održava ravnotežu. Vi ste čovek koji nam daje hrabrost, Vi ste čovek koji nam pokazuje da energija nikada ne umire. Pokazujete nam da kada igrate predstavu, iako možda izgledate kao list u vetru, kada izađete na scenu, postajete planina moći.

    U trenucima kada mi je teško, i Vi me uzimate za ruku, sve postaje lakše. Nažalost mi smo izgubili tu radoznalost koju ste Vi sačuvali, i bilo bi dobro da je iznova naučimo. Vi nam pokazujete da ste voljni da učite od bilo koga, i da sa svakim razgovarate. Šest decenija rada, šest decenija života posvetili ste ovom fascinantnom i lepom  pozivu, kojeg mi odavde svi volimo. Najbolji savet koji sam ikada od Rodike Mandake dobio jeste sledeći: vremena su uvek teška, sezona je uvek siromašna, ali publiku nikada ne treba varati.”

    Glumac Dan Nucu sa karijerom od preko pet decenija, dobio je Nagradu za celokupno životno delo  na 18. Gali Nagrada Gopo. Cineasta je poznat za uloge u filmovima „Nedeljom u 6” (režija Lučijan Pintilie, 1965), „Meandri” (režija Mirčea Saukan, 1966), Jutra jednog pametnog dečaka” (režija Andrej Blajer, 1966), „100 leja” (režija Mirčea Saukan, 1973), i „S one strane peska” (režija Radu Gabrea, 1974), kao i za dokumentarne produkcije u okviru Aristoteles Workshop, kog je osnovan 2006. Dan Nucu je bio buntovnik, često su ga poredili sa Džejmsom Dinom ili sa Tomom Courtenayem, ali on je svoju karijeru prekinuo krajem sedamdesetih godina kada je emigrirao u SAD, da bi se posle 2000. godine vratio u zemlju. Zajedno sa producentkinjom Kristinom Hofman, Dan Nucu je 2006. osnovao Aristoteles Workshop, radionicu dokumentarnog filma posvećenu glumcima širom sveta. Do sada je ovaj projekat proizveo preko 40 filmova, od kojih su mnogi prešli selekciju i nagrađeni su na priznatim festivalima.

    Danu Nucuu Nagradu za životno delo dodelila je glumica Oana Pelea.

    Želela bih da zahvalim Tudoru Đurđuu što mi je dozvolio da javno govorim o jednoj svojoj velikoj ljubavi. O čoveku kog je kamera obožavala i još uvek ga obožava. O čoveku koji je jednog trenutka izabrao slobodu, ostvaljajući za sobom izuzetnu karijeru. O čoveku kom je Bog podario šarm i lepotu. Žalim nove generacije koje nisu imale priliku da se zaljube u njega. Da sam i sama emigrirala u Ameriku, učinila bih to zbog njega. Nisam tada još bila čula za De Nira.”

    Nagradu za Mlade nade dobio je Niko Becker za ulogu Dumitrua u filmu „Prema severu”. Produkcija „Prema severu dobila je još jednu nagradu za najbolju sliku, koju je dobio George Chiper-Lillemark. Film „Među revolucijama”, u režiji Vlada Petrija, proglašen je za najbolji dokumentarac. U kategoriji kratkometražnih filmova, Nagrada Gopo pripala je filmu „Tamo gde čamci ne stižu”, u režiji Vlada Buzojanua.

  • Evrobarometar na pragu evroparlamentarnih izbora (18.04.2024)

    Evrobarometar na pragu evroparlamentarnih izbora (18.04.2024)

    Prema objavljenim rezultatima Evrobarometra, Rumunija je posle Češke zabeležila naveći rast broja osoba sa pravom glasa koje su izjavile da će glasati na evroparlamentarnim izborima u odnosu na 2019. godinu. Medjutim Rumunija se ne nalazi u prvoj trećini članica Unije po proporciji namere glasanja na evropskim izborima od 6. do 9 juna. Na pitanje ako će glasati na evroparlamentarnim izborima ako bi se izbori održali sledeće nedelje, skoro jedna trećina rumunskih ispitanika izjavilo je da će veovatno glasati i samo 6% da neće glasati. Skoro 50% ispitanih lica im pozitivno mišljene o Evropskom parlamentu kao inače i prošle jeseni, iako je procenat birača koji imaju negativno mišljenje povećan na 19%. Istovremeno, više od 50% Rumuna želi da evropsko zakonodavno telo ima veću ulogu, procenat sličan evropskom proseku, a 37% da Evropski parlament ima manju ulogu. Nešto manje od 50% Rumuna smatra da je za njih važno da glasaju, 40% da za njih glasanje ima prosečan značaj, a 5% da izbori imaju mali značaj. Za 65% Rumuna veoma važni su nacionalni izbori, za jednu trećinu imaju prosečan značaj i za samo 3% izbori su nevažani. Glavne teme za raspravu u kampanji za evroparlamentarne izbore su po oceni ispitanika stimulisanje ekonomije, otvaranje novih radnih mesta, borba protiv siromaštva i društvene isključivosti. Na postavljeno pitanje koje vrednosti treba prvenstveno da brani Evropski parlament u nerednih 5 godina, Rumuni su na prvo mesto stavili demokratiju, poštovanje nacionalnog identiteta, kulture i tradicija u zemljama članicama i solidarnost zemalja Evropske unije i regiona. 45% Rumuna smatra da se u Evropskoj uniji stvari kreću pravim putem, a 41% pogrešnim. U Evropskoj uniji prosek birača koji smatraju da se stvari kreću pogrešnim putem je od 49%. Samo 34% Rumuna smatra da se stvari uglavnom kreću pravim putem u Rumuniji, a 57% pogrešnim. Rumuni su veći optinmisti od evropskog proseka kada je reč o povećanju njihovog standarda u narednih 5 godina i manje pesimistički u vezi sa padom životnog standarda u ovom periodu. Veći optimisti od proseka Evropske unije su Rumuni i kada je reč o privrednoj situaciji Rumunije u narednoj godini. U vezi sa poverenjm u budućnost Evropske unije Rumuni se nalaze na evropskom proseku. Prema rezultatima Evrobarometra većina Rumuna smatra da je od ulaska zemlje u Evropsku uniju zemlja imala koristi a 30 % da nije. Podsećamo, u Rumuniji evroparlamentarni izbori održaće se istovremeno sa lokalnim 9.juna.

  • Rumunija na putu pune integracije u Šengen zonu ( 05.04.20-24)

    Rumunija na putu pune integracije u Šengen zonu ( 05.04.20-24)

    Sa svim ispunjenim uslovima za ulazak u Šengen, Rumunija i Bugarska ušle su 31. marta u evropsku zonu slobodnog kretanja, ali samo vazdušnim i pomorskim putem. Drugim rečima , 17 godina nakon ulaska u Evropsku uniju, na 17 rumunskih aerodroma i 4 morske luke putnici koji dolaze ili odlaze iz Rumunije ili drugih zemalja šengenskog prostora nisu više podvrgnuti kontroli putnih isprava. Ovaj važan korak donosi i mnoge beneficije: ,,prelazak u novu etapu doprinosi razvoju poslovnih veza Rumunije i ostalih zemalja članica, zatim razvoju turizma unutrar Unije i odnosa sa trećim državama, istakla je ministarrka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku. Gost Radio Rumunija ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju o uloženim naporima Bukurešta u ovom periodu je rekao: ,,Rumunija je bila spremna za ulazak u Šengen zonu još 2010. godine. U to vreme smo preduzeli mere za reorganizaciju kontrole na državnim granicama, mere koje su usmerene na suzbijanje nelegalne migracije, medjunarodnu policijsku saradnju, implementaciju evropskih propisa i usvajanje šengenskih informacionih sistema, sistema informacija EURODAC o proveravanju tranzita migranata. Uloženo je više miliona evra u ove projekte, u funkcionalne i operativne sisteme. U ovom periodu napravljeno je osam poseta sa ciljem da se proveri ispunjavanje Šengen kriterijuma i sve ove posete su uspešno završene i potvrdjeno je da ispunjavamo sve tehničke uslove za pristupanje. Na bazi ovih učinjenih napora, i posebno prošle godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova radilo je naporno na uspostavljanju jednog odnosa poverenja, ne samo sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Austrije, Evropskom komisijiom, evropskim komesarom za unutrašnje poslove, partnerima Rumunije. Ne mogu olako da predjem preko činjenice da već izvozimo ekspertizu za suzbijanje nelegalne migracije u oblast azila.

    Od ovog trenutka pristupni proces Rumunije Šengen zoni i kopnenim putem je nepovratan, ali ova odluka ne zavisi od faktora koji su van rumunske diplomatske inicijative, evolucija i spolljnopolitičkih okruženja, precizirao je ministar Katalin Predoju. ,,Ovo je početak i u zavisnosti od ishoda izbora u Austriji, jedinoj zemlji koja se suprostavlja ulasku Rumunije, mislim da možemo naparaviti i sledeći korak, smatra politolog Kristijan Parvulesku: ,,Razgovarao sam sa mnogim Austrijancima koji se osećaju nelagodno kada treba da govore o ovoj situaciji. Kažu da je ovo nepravda učinjena ovim državama, znaju veoma dobro da je u pitanju politički kontekst i kažu, što je veoma važno, da nisu ni dostignuti postavljeni ciljeve jer je na kraju ova situacija doprinela samo izbornom usponu ekstremne desnice, Slobodarske partije, a ne Narodne partije kancelara Nehamera. Do kraja godine nije isključeno da pregovori udju u jednu ubrzanu fazu, koja zavisi i od madjarskog predsedavanja i od Evropske komisije. U slučaju povoljnih odluka, možemo se nadati rešavanju ovog pitanja koje traje punih 13 godina.”

    Zbog neulaska u Šengen i kopnenim putem Rumunija svake godine gubi oko 10 miliardi evra. Na pitanje da li je za dostizanje ovog cilja važan način na koji će se Rumunija ponašati tokom air Šengena?, profesor Kristijan Parvulesku je odgovorio: ,,Pratiće nas pažljivo i svaku grešku će Austrijanci iskoristiti da bi odugovlačili ulazak. I mi znamo da njihovi argumenti o migraciji nisu utemeljeni. Institucije Evropske unije, Fronteks , pre svega , objavio je podatke koji dokazuju da su austrijske optužbe neosnovane. Hrvacka, čiju su integraciju su prihvatili 2023. godine je više na ruti balkanske nego Bugarska i Rumunije.”

    Mislim da je sada najveći problem sa kojim se suočavamo legalna migracija u Rumunije. 100 000 migranata stiglo je iz Azije u 2022-2023. godini i ove godine očejkuje se dolazak oko 250 000, kaže politolog Kristijan Parvulesku: ,,Ove migrante treba pažlivo pratiti jer mogu u svako doba avionom da stignu na Zapad. Ako će uspeti da izbegnu kontrolu na rumunskim aerodromima imaćemo veliki problem. Ovi dolaze u Rumuniju jer je naše tržište otvorenije, ali se istovremeno nadaju da će uspeti da stignu na Zapad i ovu šansu imaju.

    Rumunske vlasti obećavaju da će policijske patrole na aerodromima legitimisati sve putnike koji ne poštuju zakone. Oni koji dolaze u Rumuniju da rade neće imati pravo na slobodno kretanje Šengen zonom, precizira Kristijan Parvulesku.

  • Vanredno zasedanje posvećeno Sevenoatlanskom savezu (03.04.2024)

    Vanredno zasedanje posvećeno Sevenoatlanskom savezu (03.04.2024)

    Na svečanoj sednici Parlamenta u Bukureštu u utorak je obeleženo dvadesetogodišnje članstvo Rumunije u NATO i 75 godina od osnivanja Severnoatlanskog saveza. Poslanici i senatori usvojili su deklaraciju u kojoj se izmedju ostalog navodi da pripadnost Rumunije Severnoatlanskoj alijansi predstavlja garanciju zaštite gradjana, demokratije i individualnih sloboda. Deklaracija Rumunskog parlamenta usvojena je sa 247 glasova za i samo jednim protiv. Predsednik Senata, lider Nacionalne liberalne partije (PNL) Nikolaje Čuka, general u penziji, ocenio je da je u ove dve decenije Rumunija uspela da postane jedna od ključnih članica NATO-a: ,, Rumunija je danas iz korena promenjena, imamo najsolidnije bezbednosne garancije u čitavoj našoj istoriji. Nismo samo korisnici bezbednosti već država koja obezbedjuje sigurnost na istočnom krilu Severnoatlanskog saveza.”

    U poslednje dve decenije Rumunija je dokazala da je lojalna i vredna članica NATO, naglasio je v.d. predsednik Poslaničkog doma socijaldemokrata Alfred Simonis: ,, Rumunski vojnici bili su na ratnom poprištu tamo gde je bilo potrebno. Gradjanske institucije su podržavale aktivno prisustvo naše zemlje u okrivu Severnoatlanskog saveza. Rumunija se pridružila jednoj vrednosnoj zajednici koja je imala ogroman uticaj na pozitivno pretvaranje našeg društva”.

    Lider opozicione Unije spasite Rumuniju (USR) Katalin Drula upozorio je da naša zemlja treba da ispuni preuzete obaveze u okviru NATO , uključujući izdatke za odbranu u visini od 2,5% bruto društvenog proizvoda :,, Možemo postati lideri u Istočnpj i Centralnoj Evropi, ali za ovo je potrebno da izgradimo modernu državu koja ceni demokratiju i preuzete obaveze prema saveznicima.”

    O ispunjavanju preuetih obaveza prema Severnoatlanskom savezu govorio je i poslanik opozicione i nacionalističke Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Mirča Kelaru, general u penziji: ,, Severnoatlanska alijansa zahteva i , pruža ali i tražimo. Šta zapravo tražimo? Lojalnost, predvidljivost i odgovornost.”

    Prema rezultatima sondaže Rumunskog instituta za procene i strategiju više od 80% ispitanih Rumuna smatra da je ulazak Rumunije u NATO bila dobra odluka i da će saveznici braniti našu zemlju u slučaju agresije. Više od tri četvrtine ispitanih subjekata izjasnilo se za veće izdatke za opremanje vojske modernom tehnikom, a 60% smatra da prisustvo vojnika zemalja članica Severnoatlanskog saveza na rumunskoj teritoriji donosi dodatnu sigurnost. 40% ispitanika je veoma zabrinuto eventualnim ulaskom naše zemlje u vojni sukob u narednim godinama