Radio România Internațional

Tag: Šarl Mišel

  • Ko će biti lideri evropskih institucija

    Ko će biti lideri evropskih institucija

    Evropski lideri su se na drugom sastanku nakon izbora za Evropski parlament održanih početkom meseca opredelili ko će zauzeti ključne pozicije u institucijama Evropske unije. Ursula fon der Lajen predložena je za predsednicu Komisije, estonska premijerka Kaja Kalas za funkciju visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost, a bivši portugalski premijer Antonio Kosta preuzeće predsedavanje Evropskim savetom. Tri funkcije su tako podeljene između tri političke grupe koje čine većinu u Evropskom parlamentu – Narodne partije, Renew i socijaldemokrata. Sa mesta šefa evropske diplomatije, pitanjem bezbednosti Unije baviće se liberalka Kaja Kalas. Kaja Kallas:

    „Ova funkcija predstavlja ogromnu odgovornost, jer živimo u kontekstu punom geopolitičkih tenzija, sve veće nestabilnosti na globalnom nivou, a to su izazovi za spoljnu politiku Evropske unije“.

    Imenovanja su dogovorena na pregovaračkom sastanku u ograničenom okviru kojem je prisustvovalo šest evropskih lidera iz tri proevropske političke grupe, pogodnih za produbljivanje evropskih integracija i konsolidaciju prerogativa Brisela, što je situacija koja je izazvala iritaciju šefice italijanske vlade, Đorđije Meloni, koji je zaobiđena u ovim diskusijama. Oni koji su pregovarali o pozicijama bili su nemački kancelar Olaf Šolc, španski premijer Pedro Sančez, poljski i grčki premijeri Donald Tusk i Kirijakos Micotakis, francuski predsednik Emanuel Makron i holandski privremeni premijer Mark Rute. Meloni, čija je stranka deo grupe evropskih konzervativaca i reformista u Evropskom parlamentu, ocenila je da su šestorica lidera koji su pregovarali formirala oligarhiju koja je sklopila sporazum, ne uzimajući u obzir poruku koju su u glasačkim kutijama poslali građani na evroparlamentarnim izborima organizovanim od 6. do 9. juna. Izbori koji su potvrdili rast evroskeptičnih konzervativnih formacija, a da, međutim, nije poništena većina koju čine narodne, socijaldemokratske i liberalne grupe.

    Lideri zemalja članica usvojili su i stratešku agendu Unije za narednih pet godina, a prioriteti su ekonomska konkurentnost, odbrana demokratskih vrednosti, unutrašnje reforme za proširenje Unije i bezbednost. To uključuje i troškove koje bi države članice trebalo da povećaju za odbranu. Prema Ursuli fon der Lajen, Uniji je potrebno dodatnih 500 milijardi evra za odbranu u narednih 10 godina. Ukrajina ostaje još jedan prioritet, kako sa stanovišta pristupanja, tako i za finansijsku i vojnu podršku. Tokom rasprave o Strateškoj agendi Unije, predsednik Rumunije Klaus Johanis je istakao da dokument mora da odražava zajedničku posvećenost nastavku napora ka jačoj, otpornijoj i uticajnijoj Uniji na međunarodnom nivou.

  • Pregovori o rukovodećim pozicijama u Evropskoj Uniji

    Pregovori o rukovodećim pozicijama u Evropskoj Uniji

    Nezvanično okupljeni početkom ove nedelje, prvi put posle izbora za Evropski parlament održanih od 6. do 9. juna, evropski šefovi država i vlada raspravljali su u Briselu o dodeli „najviših poslova“, odnosno najviših funkcija u Evropskoj Uniji. Tačnije, razgovaralo se o predlozima Evropskog saveta za tri od četiri glavna mesta u EU: predsednika Komisije, predsednika Saveta i šefa diplomatije. Buduće nosioce imenuje Savet, a o njima mora glasati i Parlament. U pregovorima se mora uzeti u obzir i konfiguracija parlamentarne većine koja je rezultat izbora, ali i potreba za balansom između zapadnih i istočnih država.

    Najveće šanse za predsedavanje Komisijom ima aktuelna šefica izvršnog odbora zajednice Ursula fon der Lajen. I to u uslovima kada evropskim političkim kontekstom nakon izbora novog zakonodavnog tela dominira Evropska narodna partija (EPP), koja uključuje formacije 13 od 27 lidera, kao i Hrišćansko-demokratska unija iz koje potiče fon der Lajen. Da bi nastavila da vodi evropsku izvršnu vlast, Ursula fon der Lajen mora da ispuni i kvalifikovanu većinu od najmanje 15 zemalja, koje predstavljaju 65% stanovništva Unije, a potom i apsolutnu većinu od 361 člana novog Evropskog parlamenta, koji će glasati po prvi put na novoj sednici 16. jula.

    Zajedno sa šefom Komisije, države članice moraju da odluče ko će biti budući predsednik Evropskog saveta, kao i šef evropske diplomatije. Socijaldemokrate, druga politička grupacija u Evropskom Parlamentu, traže da bivši portugalski premijer Antonio Kosta nasledi Belgijanca Šarla Mišela. Ovaj 62-godišnji portugalski socijalista je prošlog novembra bio primoran da podnese ostavku na čelu vlade u Lisabonu, jer je u svojoj zemlji pod istragom zbog trgovanja uticajem, ali mnoge diplomate smatraju da to nije nepremostiva prepreka, s obzirom da se čini da se sumnja u njega rasipa. Španski premijer Pedro Sančez ili bivši italijanski premijer Enriko Leta su druge opcije o kojima se spekuliše za mesto predsednika Evropskog saveta.

    Treća grupa koja je  u većini u Evropskom parlamentu – Renew – koja verovatno oseća da ima pravo da preuzme šefa evropske diplomatije, pa otuda spominjanje imena estonske premijerke Kaje Kalas ili belgijskog premijera Aleksandra De Krua, oboje deo grupa Renew. Istovremeno, čini se da je Roberta Mecola, predsednica Evropskog parlamenta od januara 2022. godine, obezbedila četvrtu od najvažnijih funkcija u Evropskoj Uniji. Element koji komplikuje pregovore tiče se podele funkcija između zapadne i istočne Evrope. Čini se da Zapad ima nominacije na svim frontovima, dok Istok ima samo Kaju Kalas, estonsku premijerku. Lideri će zvaničnu odluku doneti na samitu koji će se održati 27. i 28. juna, na kojem će se razgovarati i o političkim ciljevima za narednih pet godina u važnim oblastima kao što su odbrana i ekonomija.