Radio România Internațional

Tag: Šengen

  • Vesti – 11.12.2024

    Vesti – 11.12.2024

    Punopravno članstvo Rumunije i Bugarske u Šengenskoj zoni slobodnog kretanja od 1. januara biće na dnevnom redu u četvrtak na sastanku Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove Evropske unije. Austrija je nedavno najavila da će ukinuti veto koje je blokiralo pristupanje dve zemlje i sa kopnenim granica zoni slobodnog kretanja. Argument je bio da je insistiranje austrijskih vlasti na suzbijanju ilegalne imigracije dovelo do smanjenja broja migranata presretnutih u blizini granice Austrije sa Mađarskom, što je najčešći put ulaska u zemlju. Jedina neizvestna stvar je održavanje, posle 1. januara, kontrola na kopnenoj granici između Mađarske i Rumunije i između Rumunije i Bugarske u periodu od najmanje šest meseci. Ove kontrole bi bile neophodne da bi se ublažila moguća promena migratornih ruta i sprečila ozbiljna pretnja javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti. Rumunija i Bugarska su se krajem marta delimično pridružile Šengenu sa vazdušnim i pomorskim granicama.

    Godišnja stopa inflacije porasla je, u novembru, na 5,11%, sa 4,67% u oktobru, pošto su prehrambeni i neprehrambeni proizvodi poskupeli za preko 5 odsto, a usluge preko 7 odsto – pokazuju podaci Nacionalnog Zavoda za statistiku. Nacionalna banka Rumunije je revidirala naviše, na 4,9%, sa 4% ranije, prognozu inflacije za kraj 2024. Takođe, Nacionalna banka predviđa da će inflacija dostići 3,5% na kraju 2025. godine.

    Bukureštanska berza zatvorila je sednicu u utorak uz rast svih indeksa treći dan zaredom. Glavni indeks BET – Indeks trgovanja, koji obuhvata 20 najtrgovanijih kompanija na berzi, apresirao je za skoro 1%. Bukureštanska berza je objavila da razmatra mogućnosti osnivanja berze u Kišinjevu, kako bi se izgradilo snažno tržište kapitala u susednoj državi. Dakle, cilj je da se stimuliše bilateralna saradnja i širi pristup finansiranju za kompanije iz Republike Moldavije, koje će, zajedno sa onima iz Rumunije, vremenom postati regionalni lideri.

    U Rumuniji, Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalno liberalna partija (PNL) (sadašnja vladajuća koalicija), Unija spasimo Rumuniju (USR), Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) i grupa nacionalnih manjina dogovorili su se da zajednički formiraju vladu i proevropsku parlamentarnu većinu. Četiri stranke i nacionalne manjine, koje zajedno zauzimaju oko dve trećine zakonodavnog tela, radiće na zajedničkom vladinom programu upravljanja zasnovanom na razvoju i reformama koje imaju za cilj smanjenje javnih troškova i birokratije u administraciji. Takođe su se složili da povećaju trenutni tempo investicija i reformi iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Što se tiče predsedničkih izbora, proevropske formacije su se obavezale da će podržati mogućeg zajedničkog kandidata.

    Rumunija ostaje čvrsto privržena evroatlantskom putu, a odluka da pružimo sopstveni doprinos jačanju bezbednosti u regionu ostaje čvrsta – potvrdio je ministar odbrane Republike Rumunije Angel Tilvar. Zajedno sa ambasadorkom Sjedinjenih Država u Rumuniji Ketlin Kavalek posetio je vazdušnu bazu Mihail Kogalnićeanu (jugoistok), gde se sastao sa delegacijom koju čine atašei za odbranu zemalja članica NATO, akreditovanih u Bukureštu, i sa savezničkim vojnicima koji tamo obavljaju svoju dužnost.

    Partnerstvo za mir između Republike Moldavije i NATO-a „doprinelo je bezbednijem okruženju za građane, jačanju odbrambenih sposobnosti vojske i otpornosti našeg društva u celini“, izjavila je u utorak predsednica Republike Moldavije, Maja Sandu, tokom posete sedištu Severnoatlantske alijanse. Kako se navodi u saopštenju predsedništva u Kišinjevu, šefica države je tokom posete imala sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, sa kojim je razgovarala o regionalnoj bezbednosti, hibridnim pretnjama, kao i o potrebi zajedničkih akcija u cilju zaštite demokratije u regionu. Obraćajući se Severnoatlantskom savetu, Maja Sandu je istakla napore Republike Moldavije da održi mir i stabilnost i otpornost na hibridne pretnje – navodi se u saopštenju za javnost. Maja Sandu se u Briselu sastala i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, koja je nakon sastanka najavila podršku od 60 miliona evra Republici Moldaviji, za reformu pravosudnog sistema i ekonomsku stabilnost.

    U utorak je u Stokholmu i Oslu održana ceremonija dodele Nobelove za 2024 godinu. Nagrade za hemiju, fiziku, medicinu, ekonomiju i književnost dodeljene su u glavnog gradu Švedske, a nagrada za mir u svečanoj sali glavnog grada Norveške. Manifestacije posvećene odavanju počasti pobednicima mira – preživelima u atomskom bombardovanju na Hirošime i Nagasakija – biće nastavljene danas na Univerzitetu u Oslu. Kako je javio dopisnik Radio Rumunije sa tog događaja, tema Nobelovog foruma, koji se organizuje dan posle ceremonije dodele Nobelove nagrade za mir, je „Nuklearno oružje – kako mu se suprotstaviti”. Svoje učešće najavili su tri dobitnika Nobelove nagrade za mir iz 1995, 2005. i 2017. godine, dvoje preživelih od atomskih udara na Japan Nagasakija i stručnjaci za globalnu nuklearnu politiku najavili su svoje.

    Novi sirijski premijer Mohamed al-Bašir pozvao je na stabilnost i smirenost nakon 13 godina građanskog rata u svojoj zemlji. Al-Bašir, član Organizacije za oslobođenje Levanta, glavnog aktera nedavnog svrgavanja režima koji je predvodio Bašar al-Asad, treba da obezbedi tranziciju u Siriji do marta sledeće godine, usred strahovanja da bi grupe koje su se borile protiv bivšeg predsednik mogle ući u sukob, ali i da napadnu verske manjine koje štiti Asadov režim ili etničke. U međuvremenu, Sjedinjene Države su pozvale međunarodnu zajednicu da podrži inkluzivan politički proces u Siriji i da se uzdrži od bilo kakvog mešanja.

  • Rumunija, više slobode kretanja (28.11.2024)

    Rumunija, više slobode kretanja (28.11.2024)

    Godina 2025. će ući u istoriju kao godina koja je Rumunima izborila pravo da slobodno putuju kako u šengenski prostor tako i u SAD. Zemlje članice zone slobodnog kretanja odobrile su u sredu ulazak Rumunije i Bugarske u Šengen od 1. januara 2025 i sa kopnenim granicama. Odluka je doneta jednoglasno u Briselu, u okviru komiteta predstavnika COREPER-a. Prema proceduralnim koracima, ovo je potvrda činjenice da se nijedna država članica ne protivi pristupanju dve zemlje i da će sporazum biti podnet na formalno odobrenje Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove koji će zasedati sredinom sledećeg meseca. Pristupanje dve zemlje donedavno je blokirala Austrija, koja je nedavno u Budimpešti saopštila da se više ne protivi, priznajući da je ilegalna migracija smanjena. Rumunija i Bugarska su, 31. marta 2024, primljene u Šengen sa vazdušnim i pomorskim granicama. Predsednik Klaus Johanis pozdravio je puno pristupanje Rumunije i napisao na društvenoj mreži da je to odluka koju su svi građani Rumunije, legitimno, dugo čekali. ,,Čestitamo građanima Bugarske i Rumunije! Toliko ste čekali! Pripadate šengenskom prostoru. I trebalo bi da u potpunosti iskoristite slobode koje pruža Šengen – ocenila je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johansson. A stalni predstavnik Mađarske pri EU, ambasador Odor Balint, preneo je da ćemo „ovom odlukom ojačati jedinstvo, slobodno kretanje i otpornost širom Evropske unije. To je pobeda Bugarske, Rumunije i cele Evrope!’ – rekao je on. Takođe u sredu, američki Stejt department je saopštio da je Rumunija pala ispod praga od 3% koji je nametnut američkim zakonodavstvom za pristup programu koji dozvoljava putovanje u Sjedinjene Američke Države bez viza. Uprkos oklevanju nekih glasova da će se zemlja približiti trenutku ukidanja viza za SAD, ove godine rumunski građani podneli su oko 80.000 zahteva, a američke diplomatske kancelarije su prihvatile rekordan broj od preko 78.000 zahteva. Ovu najavu pozdravila je vlada u Bukureštu, prema kojoj će ispunjenje ovog cilja doprineti jačanju odnosa Rumunije sa Sjedinjenim Američkim Državama. Rumuni će od 2025. godine moći da putuju u Sjedinjene Američke Države bez viza, što će ovoj generaciji dati šansu da prijateljstvo sa američkim narodom učini još snažnije, ali i mogućnost da izgradi još prosperitetnije partnerstvo, ocenio je Andrej Muraru, ambassador Rumunije u SAD. Andrej Muraru: „Najava o trenutku kada će Rumunija zaista ući u program Visa Waiver je neizbežna. Predviđamo da će najava biti objavljena početkom januara, a stvarni ulazak u program negde krajem marta, početkom aprila”. Do tada, iz Bukurešta Ministarstvo spoljnih poslova, izrazilo je opredeljenje za završetak sprovođenja neophodnih mera, kako u periodu do donošenja odluke o uključivanju u Program Visa Waiver, tako i nakon toga, u kontekstu kontinuirane evolucije bezbednosti.

  • Šengen, bliže punopravnom članstvu(25.11.2024.)

    Šengen, bliže punopravnom članstvu(25.11.2024.)

    Ministri unutrašnjih poslova Rumunije, Mađarske, Austrije i Bugarske postigli su u petak u Budimpešti istorijski dogovor o proširenju šengenskog prostora, otvarajući put za puno pristupanje Rumunije i Bugarske od 1. januara 2025. godine. Konačna odluka, međutim, za koju je potrebna saglasnost svih ministara unutrašnjih poslova Evropske unije, biće doneta 12. decembra na Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove u Briselu. „Uvek sam smatrao da je trenutna situacija nepravedna prema Rumuniji, koja je poslednjih godina uložila brojne napore i odavno ispunila sve uslove da postane deo šengenskog prostora“ – rekao je premijer Mađarske Viktor Orban, čija je zemlja presedava do kraja godine Savetom Evropske unije. Štaviše, sve evropske institucije podržale su poslednjih godina pristupanje dve države zoni slobodnog kretanja i pozdravile pozitivan rezultat sastanka u Budimpešti. „2025. Šengenska zona će postati jača“, napisala je liderka Evropske komisije Ursula fon der Lajen na društvenoj mreži, a predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola pozdravila je „pozitivan razvoj u vezi sa punim pristupanjem Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru’’. Sa svoje strane, austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner, čija se zemlja do sada protivila pristupanju Rumunije i Bugarske zoni slobodnog kretanja, priznao je da je „ilegalna migracija smanjena, ali moramo nastaviti da jačamo spoljne granice Evropske unije“, pozivajući se na veto na puno pristupanje Rumunije i Bugarske, istakao je: „nije samo moja odluka, to je Odluka cele kancelarije’’. U Budimpešti, ministar Katalin Predoju je pozdravio sporazum i istakao da je ovaj cilj koji je postigao Bukurešt za dobrobit svih Ocenio je da je Rumunija zemlja koja donosi bezbednost u Šengenski prostor: „Postigli smo dogovor. Sastanak je uspeo. Naš cilj, cilj Rumunije, na ovom sastanku je bio da stvorimo uslove za pozitivnu odluku na Savetu za pravosuđe I unutrašnje poslove u decembru. Bilo je to da se stvore uslovi da se austrijski veto ukine, da bismo ove godine imali odluku. I mislim da je to bio zajednički cilj, uključujući i cilj mog kolege i prijatelja Gerharda Karnera. Bilo je važno da je svima bilo udobno, jer će se veoma dobar posao rumunske i bugarske granične policije, zajedno sa svojim kolegama iz Srbije, Mađarske, Austrije, nastaviti i ovaj veoma dobar posao koji je bio osnova puta kojim smo prešli. nakon ulaska Rumunije i Bugarske u šengenski prostor sa kopnenim granicama“. Podsećamo, Austrija se protivi proširenju zone slobodnog kretanja od 2022. godine u znak protesta zbog brojnih ilegalnih ulazaka na njenu teritoriju. U martu ove godine prihvatila je delimično članstvo u Šengenu za dve istočnoevropske države, sa vazdušnim i pomorskim granicama, i uspostavila mapu puta za moguće proširenje na kopnene granice.

  • Vesti – 22.11.2024

    Vesti – 22.11.2024

    Počelo je glasanje u inostranstvu za prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji. Prema podacima Stalne izborne uprave, do sada je glasalo nekoliko desetina hiljada birača u dijaspori, uz više od 4.200 onih koji su glasali putem pošte. Glasanje u inostranstvu traje tri dana, od 22. do 24. novembra. U Rumuniji, građani će moći da glasaju za svog sledećeg predsednika u nedelju, od 7 do 21 sat, uz produženje samo ako još ima birača na biračkim mestima ili ako čekaju u redu ispred biračkog mesta. U zemlji za ove izbore organizovano je skoro 19.000 biračkih mesta i 950 u inostranstvu. Najviše biračkih mesta u inostranstvu ima u Italiji – 158, Španiji – 147 i Velikoj Britaniji – 107. U trci za predsednika učestvuje 13 kandidata. Takođe u nedelju, u Bukureštu se održava lokalni referendum sa tri pitanja koja se odnose na administrativna pitanja – raspodelu poreskih prihoda i izdavanje građevinskih dozvola, kao i borbu protiv upotrebe droga. Da bi referendum bio validan, potrebno je 30 odsto izlaznosti.

    Ministri unutrašnjih poslova Rumunije, Bugarske, Austrije i Mađarske, zajedno sa resornom evropskom komesarkom Ilvom Johansonom, dogovorili su se u petak u Budimpešti da se Rumunija i Bugarska od januara priključe šengenskom prostoru slobodnog kretanja i sa kopnenim granicama 1. januara 2025. Konačna odluka biće doneta na sastanku ministara unutrašnjih poslova Evropske unije sledećeg meseca, u Briselu. „Rumunija je pružalac bezbednosti Evrope, a pristupanje Rumunije Šengenu će ojačati šengensku zonu“ – rekao je ministar Katalin Predoju. Prisutni u Budimpešti, premijer Marčel Čolaku pozdravio je dogovor postignut na nivou ministara unutrašnjih poslova u vezi sa punim pristupanjem Rumunije šengenskom prostoru. Povoljan ishod neformalnih razgovora u Budimpešti pozdravila je na društvenoj mreži i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „U 2025. šengenski prostor će postati jači“, napisala je Ursula fon der Lajen, a predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola je pozdravila „pozitivnu evoluciju u pogledu punopravnog članstava Rumunije i Bugarske u Šengenu “. Rumunija i Bugarska su se delimično pridružile Šengenu krajem marta, obustavom kontrole na vazdušnim i pomorskim granicama. Kontrole kopnene granice su, međutim, ostale na snazi zbog veta Austrije, za koji Beč kaže da je povezan sa zabrinutošću zbog ilegalne migracije.

    U Rumuniji pretežno oblačno i vetrovito vreme u većem delu zemlje. Padavina će biti posebno na jugozapadu, severu, severoistoku i centru – pretežno sneg na planinama, gde će se formirati snežni prekrivač, a na zapadu, centru i istoku mešovite padavine. Gotovo tri četvrtine Rumunije je pod raznim vremenskim upozorenjima, koje su na snazi najmanje do večeras. Izdat je crveni meteo alarm za jaku mećavu iznad 1.700 m, za nekoliko okruga u centru i jugu zemlje. U oblastima na zapadu i u centru izdat je narandžasti meteo alarm za jak vetar, brzine od 80 do 120 km/h, a na višim nadmorskim visinama za mećave i jak sneg, sa procenjenim snežnim padavinama od preko 30 cm, lokalno. Na zapadu, severozapadu i centru zemlje izdat je žuti kod za mešovite padavine i grad, uz pojačan vetra do 70 km/h.

    Potpisivanje sporazuma sa SAD o nabavci aviona F-35 predstavlja još jedan odlučujući korak napred za Rumuniju ka modernoj i efikasnoj nacionalnoj odbrani, dobro povezanoj sa našim međunarodnim partnerima, izjavio je u četvrtak premijer Marčel Čolaku. Šef Izvršne vlasti prisustvovao je na ceremoniji potpisivanja Protokola o pokretanju prelaska rumunskog vazduhoplovstva na avione pete generacije F-35. Dokument su potpisali ministar odbrane Angel Tilvar i američks ambasadorka u Bukureštu Ketlin Kavalec.

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Rusija pogodila ukrajinski grad Dnjepar novom vrstom projektila srednjeg dometa dizajniranog da nosi nuklearne bojeve glave, kao odgovor na ukrajinske napade na rusku teritoriju raketama koje je isporučio Zapad. Obraćajući se naciji, Putin je rekao da je rat u Ukrajini dobio elemente globalnog sukoba nakon što su se SAD, Francuska i Britanija složile sa upotrebom svojih projektila protiv Rusije, i upozorio da njegova zemlja ima pravo da upotrebi svoje oružje protiv vojnih objekata onih zemalja koje dozvoljavaju upotrebu svog oružja protiv ruske teritorije. U slučaju eskalacije, dodao je Putin, Rusija će odgovoriti odlučno i simetrično. Sjedinjene Države, koje su, prema Rojtersu, bile obaveštene neposredno pre lansiranja ruske rakete, rekle su da je Moskva ta koja eskalira sukob u Ukrajini. Vašington je, međutim, rekao da nema razloga da menja svoju nuklearnu doktrinu zasnovanu isključivo na Putinovoj neodgovornoj retorici.

    Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da će nastaviti da brani zemlju na bilo koji način, nakon što je Međunarodni krivični sud za njim izdao nalog za hapšenje zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Netanjahu je odluku suda opisao kao antisemitski čin, dok su je izraelski predsednik i predsednik parlamenta nazvali napadom na pravdu i istinu. Američki predsednik Džo Bajden nazvao je “nečuvenim” naloge za hapšenje koje je izdao Međunarodni krivični sud za Netanjahuom i njegovim bivšim ministrom odbrane Joavom Galantom i obećao da će SAD stati uz Izrael suočene sa pretnjom po njegovu bezbednost. Prema Bajdenu, Međunarodni krivični sud nema nadležnost u ovom slučaju. Što se tiče novoizabranog predsednika Donalda Trampa, on nije reagovao na odluku o izdavanju naloga za hapšenje protiv Netanjahua i Galanta, ali je njegov budući savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc obećao „snažan odgovor“ na antisemitsku sklonost MKS.

  • Vesti – 28.10.2024

    Vesti – 28.10.2024

    Sredinom ove godine stanovništvo Rumunije je iznosilo 21.779.000 stanovnika, što je za jedan procenat manje u odnosu na 1. jun 2023. godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, pojačan je fenomen demografskog starenja, tako da ljudi stariji od 65 godina premašuju skoro za milion segment mlade populacije do 14 godina. 55% Rumuna živi u gradu, ali se fenomen migracije sela nastavio i skoro 90.000 ljudi se preselilo na selo u roku od godinu dana. Ženska populacija je za pola miliona veća od muške, a prosečna starost u zemlji je blizu 43 godine.

    Rumunija je postala najveći proizvođač prirodnog gasa u Evropskoj uniji, sa proizvodnjom od 2,3 milijarde kubnih metara gasa u drugom kvartalu, izjavio je rumunski ministar energetike Sebastijan Burduža, koji je dodao da je Rumunija prestigla Holandiju, koja je zabeležila proizvodnju od 2,2 milijarde kubnih metara gasa. Burduža je precizirao i da glavna zasluga pripada isključivo rumunskoj kompaniji za eksploataciju prirodnog gasa Romgaz, koja je za šest meseci imala za 5% veću proizvodnju gasa u odnosu na isti period prošle godine. Prema rečima Burduže, Romgaz planira da izdvoji 600-800 miliona leja za povećanje proizvodnje. Samo ove godine rumunska kompanija je pustila u proizvodnju sedam novih sondi. Ministar energetike je dodao da su Rumuni dobili četvrtu najnižu cenu prirodnog gasa, prema podacima Evrostata.

    Prosečna cena litra benzina porasla je u Rumuniji za 3,3%, u poslednjih 30 dana, koštajući u Bukureštu između 7,09 leja i 7,18 leja. U istom periodu, prosečna cena za litar dizel goriva je porasla za 2,3%, što znači da se litar standardnog dizel goriva, u glavnom gradu, prodaje po cenama između 7,10 leja i 7,19 leja (1 evro= 5 leja – n.ur.) Tokom ovog perioda, Rumunija se nalazi na 7. mestu u Evropskoj uniji među zemljama sa najjeftinijim benzinom i na 9. mestu po najnižoj ceni dizela.

    Što pre pristupanje Rumunije sa kopnenim granicama šengenskom prostoru je u nacionalnom interesu Mađarske, izjavio je u ponedeljak šef diplomatije Peter Sijarto, prenosi mađarska novinska agencija MTI. Prema njegovim rečima, vlada u Budimpešti se nada da bi to moglo da se desi pre kraja mađarskog predsedavanja Savetom Evropske unije, 31. decembra. Peter Sijarto je izjavio da je „Rumunija preduzela sve neophodne pripremne mere” da bude kooptirana, što pokazuju ocene briselskih eksperata i gotovo jednoglasna podrška članica Evropske unije. Osvrćući se na odbijanje Austrije da podrži pun ulazak Rumunije u Šengen, ministar je rekao da je mađarska vlada u stalnim konsultacijama sa austrijskim zvaničnicima.  Pristupanje Rumunije bi takođe bilo „u punoj saglasnosti” sa interesima mađarske etničke zajednice u Rumuniji, dodao je Peter Sijarto, prenosi MTI.

    Misija Međunarodnog monetarnog fonda, koju predvodi Jan Kes Martijn, posetiće Bukurešt od 5. do 8. novembra, kako bi analizirala nedavna ekonomska i finansijska kretanja i pregledala makroekonomske prognoze. U najnovijem izveštaju „World Economic Outlook” koji je nedavno objavljen, MMF je revidirao naniže na 1,9% procene u vezi sa napretkom rumunske privrede ove godine, sa 2,8% koliko je bilo prognozirano u aprilu. Prema novim ciframa koje je objavio MMF, nakon rasta od 2,1% prošle godine, napredak rumunske privrede će se ove godine usporiti na 1,9%, a ubrzaće se na 3,3% 2025. godine.

    Od 27. do 30. oktobra u Bukureštu boravi delegacija NATO Komiteta za odbrambenu politiku i planiranje.  Prema saopštenju za štampu Ministarstva odbrane, poseta nudi priliku za produbljivanje odnosa saradnje i procenu doprinosa Rumunije jačanju odvraćanja i odbrane NATO-a. Delegacija NATO primljena je u sedištu Ministarstva odbrane, gde je naglašen značaj jačanja savezničke solidarnosti u aktuelnom bezbednosnom kontekstu, sa akcentom na crnomorski region, i istaknuti prioriteti Rumunije u okviru NATO-a. Na dnevnom redu posete su i odlasci u multinacionalne strukture od strateškog značaja za odbranu i položaj odvraćanja na istočnom krilu. Ova poseta podvlači posvećenost Rumunije NATO-u i odražava značajan doprinos jačanju zajedničke bezbednosti – navodi se i u saopštenju.

    Prema podacima rumunskog ministarstva finansija, dug javne uprave – državni dug – dostigao je 876,288 milijardi leja (oko 175 milijardi evra) u julu. Kao procenat BDP-a, državni dug je porastao na 52%. Istovremeno, unutrašnji dug javne uprave iznosio je, takođe u julu, 428,925 milijardi leja (oko 85,7 milijardi evra), odnosno 25,5% BDP-a, dok je spoljni dug javne uprave iznosio 447,363 milijarde leja (oko 89,5 milijardi evra), odnosno 26,6% BDP-a. S druge strane, budžetski deficit procenjen za 2024. godinu iznosi skoro 8% BDP-a. Rumunija je od 2020. godine u proceduri prekomernog deficita, u uslovima prekoračenja, u 2019. godini, granice od 3%, utvrđene u okviru Pakta za stabilnost i rast. Prema preporuci Saveta Evropske unije 2021. godine, Rumunija je morala da izađe iz procedure prekomernog deficita najkasnije do 2024. godine.

    Rumunska teniserka Simona Halep (883 WTA) poražena je u ponedeljak od Kineskinje Jue Juan (45 WTA) rezultatom 6-3, 6-3, u prvom kolu WTA 250 turnira u Hong Kongu. Ovo je bio prvi duel bivše svetsk liderke i Juana. Za Halep je to bio tek drugi nastup na WTA glavnom žrebu ove godine, nakon poraza u prvom kolu u Majamiju u martu. Ana Bogdan (109 WTA), koja će u prvom kolu igrati protiv Australijanke Kimberli Birel (111 WTA), takođe je u glavnom žrebu na turniru u Hong Kongu sa ukupnim nagradama od skoro 270.000 dolara. Birel je pobedila u njihovom jedinom susretu prošle godine u prvom kolu kvalifikacija za Australijan open.

  • Vesti – 11.10.2024

    Vesti – 11.10.2024

    Stopa inflacije u Rumuniji je u septembru pala na 4,62%, nakon što je u avgustu zabeležila vrednost od 5,1%. Ovo su zvanični podaci Nacionalnog instituta za statistiku objavljeni u petak. Cene prehrambenih proizvoda su u proseku povećane za 0,8%, a usluge za oko 0,4%. Spektakularne cene zabeležene su kod citrika i drugog egzotičnog voća – oko 7,5%. Za preko 5% poskupelo je i povrće i konzervisana hrana. Značajno visoke cene zabeležene su i za pasulj i druge mahunarke. Krompir je, pak, pojeftinio za oko 5,23%, a ostali proizvodi za manje od 2%. Kod usluga, poštanske tarife su povećane za 17,8%, kod vazdušnog saobraćaja za 17,2%, a neprehrambenih proizvoda kao što su deterdženti za 14,7%. Usluge vodosnabdevanja i kanalizacije takođe su zabeležile rast tarifa za 12,6%.

    Evropsku komesarku koju je imenovala Rumunija, Roksanu Minzatu, saslušaće u subotu odbori Evropskog parlamenta. Na saslušanjima će učestvovati poslanici iz Komisije za zapošljavanje i socijalna pitanja i iz Komisije za kulturu i obrazovanje. Druge dve komisije – ona ​​za prava žena i ravnopravnost polova i Komisija za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove – imaće status gosta, odnosno imaće pravo da postave pismeno pitanje komesarki koju je predložila Rumunija. Roksana Minzatu je imenovana za izvršnu potpredsednicu Evropske komisije i mogla bi da drži, u narednih pet godina, portfelj za zapošljavanje, socijalna prava i obrazovanje.

    Na glasačkim listićima u prvom krugu predsedničkih izbora 24. novembra u Rumuniji biće upisano 14 kandidata – 10 uz podršku političkih partija i 4 nezavisna. Centralna izborna komisija je u četvrtak uveče žrebom odredila redosled po kome će se oni pojaviti na glasačkom listiću, ali je jedan od kandidata najavio da će osporiti proceduru. U ponoć je istekao period do kojeg su rumunski državljani sa prebivalištem ili boravkom u inostranstvu mogli da se prijave za glasanje putem pošte na predsedničkim izborima. Prema podacima Stalne izborne vlasti, na platformi votstrainatate.ro prijavilo se manje od 7.000 ljudi. Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 8. decembra.

    Japanski pokret Nihon Hidankjo dobio je u petak Nobelovu nagradu za mir za 2024. godinu za „svoje napore da se stvori svet bez nuklearnog oružja”, saopštio je norveški Nobelov komitet, prenele su međunarodne novinske agencije. Nobelova nagrada za mir je jedina koja se dodeljuje u Oslu, dok se nagrade za ostale kategorije dodeljuju u Stokholmu. Norveški Nobelov institut registrovao je 286 kandidata za ovogodišnju nagradu, uključujući 197 pojedinaca i 89 organizacija. Prošle godine, priznanje je dodeljeno Iranki Narges Mohamadi „za njenu borbu protiv ugnjetavanja žena u Iranu i borbu za unapređenje ljudskih prava i sloboda za sve”.

    Pravna komisija Poslaničkog doma ima rok do ponedeljka da sačini izveštaj povodom zahteva Ministarstva pravde za odobrenje IT i pretresa kuće u slučaju poslanika liberala Nelua Tatarua. Komisija je pozvana da da odgovor u vezi ukidanja poslaničkog imuniteta bivšem ministru zdravlja, optuženom za primanje mita u kontinuiranom obliku. Do sada su poslanici Socijaldemokratske partije i Unije Spasimo Rumuniju najavili da će glasati za zahtev tužilaca. Nelu Tataru je lekar specijalista u opštinskoj bolnici „Dimitrije Kastrojan” u Hušiju, na severoistoku Rumunije, a Nacionalna uprava za borbu protiv korupcije optužila ga je za navodno primanje mita od pacijenata u novcu i hrani više od 100 puta.

    Ministarstvo unutrašnjih poslova Rumunije pokrenuće u ponedeljak kampanju „Daleko od kuće, želimo da budete bezbedni“ za sprečavanje trgovine ljudima i radne eksploatacije Rumuna koji odlaze na rad u inostranstvo. 20.000 letaka sa važnim informacijama podeliće međunarodna organizacija „Pravda i briga Rumunija” i strukture Ministarstva unutrašnjih poslova na kopnenim graničnim prelazima i glavnim međunarodnim aerodromima u zemlji. Inicijativa ima koristi od podrške Britanske ambasade u Rumuniji. Vlada u Bukureštu je u maju pokrenula Nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima (2024-2028), oblast u kojoj je bila oštro kritikovana u evropskim izveštajima i u izveštajima Stejt departmenta u Vašingtonu. Istovremeno, ove nedelje je rumunski parlament pooštrio kazne za one koji su krivi, između ostalog, za trgovinu ljudima i uveo načine podrške žrtvama.

    Austrija se i dalje protivi prijemu Rumunije i Bugarske u šengenski prostor kopnenim granicama. O tom problemu se razgovaralo u četvrtak u Luksemburgu na sastanku evropskih ministara pravde i unutrašnjih poslova. Iako Komisija i Evropski parlament kažu da obe zemlje ispunjavaju sve uslove za pristupanje, austrijski ministar Gerhard Karner tvrdi da ima još mnogo toga da se uradi. „Rumunija i Bugarska su ispunile sve uslove i uradile i više nego što je bilo potrebno. Veoma sam optimistična i nadam se da će ova odluka biti doneta što je pre moguće, dok sam ja na funkciji“, izjavila je Ilva Johanson, evropska komesarka za unutrašnje poslove, prema kojoj će se o pristupanju Rumunije i Bugarske ponovo razgovarati na Savetu u decembru.

    Odnosi između Rumunije i Španije su poslednjih godina dostigli istinski nivo izvrsnosti, koji se ogleda u snažnom strateškom partnerstvu, izjavio je premijer Marčel Čolaku, koji je učestvovao na svečanosti koju je, u Bukureštu, povodom Nacionalnog dana Kraljevine Španije organizovala Ambasada Španije u Rumuniji. Marčel Čolaku je naglasio da partnerstvo dve države predstavlja „dinamičnu konstrukciju, zasnovanu na zajedničkom istorijskom, kulturnom i jezičkom nasleđu”. On je precizirao da je više od milion rumunskih državljana izabralo Španiju za svoju drugu domovinu, i izrazio nadu da će bilateralni sporazum o dvojnom državljanstvu, što je važna želja rumunske zajednice u Španiji, biti potpisan što pre. „Bilateralna trgovina nastavlja da raste, sa novim rekordom postavljenim 2023. godine u pogledu vrednosti komercijalne razmene: 6,43 milijarde evra“, rekao je premijer Marčel Čolaku.

    Evropska komisija navodi blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, za jedan odsto, broja poginulih u saobraćajnim nezgodama zabeleženih 2023. godine, koji je iznosio 20.400. Iako je u poređenju sa 2019. smanjenje konzistentnije, od 10%, evolucija je ispod onoga što su predložile evropske vlasti, koje žele da prepolove ukupan broj poginulih i teško povređenih u saobraćaju do 2030. i da ih eliminišu do 2050. Rumunija je među zemljama koje su prošle godine napravile najveći napredak u smanjenju broja žrtava, ali je i dalje na jednom od poslednjih mesta na evropskom nivou, sa 81 umrlim na milion stanovnika. Veću stopu ima samo Bugarska. Trenutno oko 400 ljudi gine u saobraćajnim nesrećama svake nedelje na evropskim putevima.

    Rumunija se nalazi na trećem mestu na listi zemalja članica Evropske unije iz centralne i istočne Evrope po e-trgovini. Vrednost onlajn transakcija u Rumuniji dostigla je nivo od 3,32% bruto domaćeg proizvoda. Prve dve pozicije na evropskoj rang listi zauzimaju Poljska i Češka. Prema Rumunskom udruženju onlajn prodavnica, 2023. godine vrednost elektronske trgovine robom i uslugama se približila 11 milijardi evra, a 50% Rumuna je prošle godine napravilo najmanje jednu onlajn porudžbinu. Za 2024. godinu, procene ukazuju na povećanje onlajn prodaje od 10%, do vrednosti od skoro 12 milijardi evra.

    „Oda radosti” večeras je otvorila novu koncertnu sezonu orkestara i horova Radija Rumunije. Koncert u Sali Radio, s dirigentom Sašom Gecelom, osmišljen je oko jednog od najpoznatijih dela u istoriji muzike – 9. simfonije sa potpisom Ludviga van Betovena. Na apsolutnoj premijeri u Beču, 7. maja 1824, Betoven je bio okrenut ka publici da vidi aplauz, koji zbog potpune gluvoće više uopšte nije mogao da čuje. „Oda radosti“ je prva muzička partitura uvrštena u svetsku baštinu Uneska.

  • Šengen- novo odlaganje (11.10.2024)

    Šengen- novo odlaganje (11.10.2024)

    U četvrtak na Saveta za pravdu i unutrasšnje poslove nije doneta nikakva odluka o ulasku Rumunije i Bugarske u Šengen. Austrija ostaje i dalje pri stavu od pre godinu dana kada je odbila ulazak dve zemlje na prostor slobodnog kretanja, iako su Evropska komisija i Evropski parlament ponovo naglasili da dve države ispunjavaju sve uslove za ulazak u Šengensku zonu i kopnenim granicama. Potrebno je još mnogo toga uraditi izjavio je austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner i dodao da smo na dobrom putu, ali ne na kraju razgovora. Mere imaju bez sumnje dobre efekte. Na austro-madjarskoj granici migracija je smanjena. Ali treba da nastavimo intenzivne razgovore o bugarsko-turskoj granici jer je potrebno da se situacija poboljša ne samo za Austriji već za celokupni Šengenski prostor. Jasno je da kontrole na granicama Unije kao i unutar Šengenskog prostora daju rezultate. Potrebno je još mnogo toga uraditi , potrebno je još mnogo truda, precizirao je austrijski ministar.

    Izjava ministra Karnera je donekle dvosmislena i ne nagoveštava i jasan termin za konpneno proširenje Šengena sa dve pomenute države koje su inicijativu za pristupanje prostoru slobodnohg kretanja pokrenuke pre skoro dve decenije. Bukurešt ispunjava sve propise Šengena i to od 2011. godina kada je predvidjen ulazak u Šengen. ,,Rumunija je u potpunosti spremna, primenili smo i ispunili sve mere i uslove za ulazak i kopnenim granicama. Primenjujemo odluku vazdršnog Šengena koju je Savet usvojio prošle godine u decembru”, izjavio je rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju pre skupa Saveta za pradvdu i unutrašnje poslove u Luksemburgu. ,,Smanjili smo u velikoj meri nelegalnu migraciju zahvaljujući naporima Granične policije i policijskoj saradnji. ,,Nastavicemo sa primenom svih procedura Šengena i spremni smo za impelmentaciju svih Šengenskih instrumenata. Nastavićemo i saradnju sa zemljama članicama i Komisijom da bismo rigurozno osigurali bezbednost granica naše zemlje i istovremeno i Evropske unije.” ,, Ne postiji nijedan zahtev koji nije ispunjen” izjavio je vd ministar unutrašnjih poslova Bugarske Atanas Ilkov.
    ,,Rumunija i Bugarska su ispunile sve uslove i više od toga, Ja sam optimista i nadam se da će se ova odluka doneti u najkraćem troku, dok sam ja još na ovoj dužnosti ”- izjavila je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson. Evropska komesarka je izjavila da će se o pitanju ulaska Rumunije i Bugarske u Šengen kopnenim granicama razmatrati na decembarskom Savetu i da će se u ovom periodu voditi razgovori i u Komitetu stalnih predstavnika vlada zemalja članica pri Evropskoj uniji.

  • Vesti – 10.10.2024

    Vesti – 10.10.2024

    Poslanik liberala Nelu Tataru, lekar i bivši ministar zdravlja, u četvrtak je stavljen pod krivičnu istragu od strane tužioca Nacionalne direkcije za borbu proitv korupcije (DNA) u slučaju u kome je optužen da je primao kao mito, u svojstvu lekara, novčane sume između 100 i 500 leja (cca. 100 evra), kao i namirnice od 45 osoba (pacijenata/ rođaka pacijenata). Prema tužiocima, on bi primao mito u vezi sa obavljanjem svojih dužnosti lekara specijaliste, odnosno hirurških intervencija, konsultacija pacijenata ili izdavanja lekarskih recepata. U predmetu se vodi krivična istraga i protiv još 27 lica koja su osumnjičena da su počinila krivično delo davanja mita, prenosi Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije. Prema rumunskom zakonu, parlamentarci mogu biti pod istragom, optuženi i poslati na sud zbog kršenja zakona, ali poslanički imunitet onemogućava istražitelje da izvrše pretrese ili da ih privedu, bez mišljenja Doma kome pripadaju. Nelu Tataru je bio ministar zdravlja od marta do decembra 2020. godine, prve godine pandemije COVID-19. Kao rezultat istrage, lider liberala Nikolaje Čuka objavio je da je Nelu Tataru smenjen iz uprave ogranka Nacionalne liberalne partije (PNL) Vasluj i iz rukovodstva Komisije za zdravstvo iz Doma poslanika.

    Pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenskom prostoru i sa kopnenim granicama bilo je u četvrtak na dnevnom redu Saveta Unije za pravosuđe i unutrašnje poslove. Evropska komisija smatra da su Rumunija i Bugarska učinile više nego što se traži evropskim zakonodavstvom i bolje od drugih država upravljaju granicama Unije, tako da dve države treba da uživaju pune prednosti država članica, javlja dopisnik Radija Rumunija iz Brisela. Uoči saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove, Evropska izvršna vlast objavila je istraživanje u kojem je 83% evropskih kompanija reklo da je šengenski prostor dobar za poslovanje i da im ukidanje kontrola smanjuje troškove. Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson podseća na prednosti ukidanja vazdušnih kontrola, mere preduzete u martu, ali efekat je nepotpun ako se kontrole na kopnenim granicama nastave. Austrija je jedina država koja se protivi pristupanju Rumunije i Bugarske Šengenu i sa kopnenim granicama.

    Rumunski ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar imao je bilateralni sastanak sa bosanskohercegovačkim kolegom Zukanom Helezom u Sarajevu. Na dnevnom redu razgovora bile su teme koje se tiču jačanja saradnje u oblasti regionalne bezbednosti, sa akcentom na misiju EUFOR Althea, u kojoj je Rumunija preuzela značajnu ulogu. Bilateralni sporazum o saradnji u oblasti odbrane, potpisan u junu 2024. godine, bila je još jedna važna tema na dnevnom redu razgovora dva ministra. Dokument uspostavlja okvir za produbljivanje vojne saradnje između dve države, uključujući aspekte zajedničke obuke, razmene iskustava i logističke podrške.

    Republika Moldavija će u naredne tri godine imati koristi od paketa finansijske podrške od 1,8 milijardi evra, saopštila je u četvrtak u Kišinjevu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Plan ekonomskog rasta Republike Moldavije, koji je fokusiran na reforme, investicije i pristup tržištu Evropske unije, omogućiće da se privredni rast zemlje udvostruči u narednoj deceniji, rekla je predsednica Evropske komisije. Ulaganja u škole, bolnice, razvoj infrastrukture i energetske interkonekcije sa Rumunijom i Evropskom unijom, olakšice za pristup jedinstvenom evropskom tržištu, ali i podrška u sprovođenju reformi su suštinski elementi najavljenog plana, objasnila je Ursula fon der Lajen. Predsednica Maja Sandu je sa svoje strane zahvalila na podršci koju je Evropska Unija pružila Republici Moldaviji, poslednjih godina, u komplikovanim trenucima, kao što su pandemijska kriza ili povećanje računa za energiju nakon krize izazvane agresorskim ratom Rusije u Ukrajini. Plan nije samo investicioni program, već i simbol poverenja Evropske unije u naš potencijal za transformaciju i razvoj, koji će nam pomoći da izgradimo snažnu ekonomiju, naglasila je Maja Sandu. Trenutno 65% moldavskog izvoza stiže na tržište Evropske unije, a kao rezultat održavanja preferencijalnog režima, Republika Moldavija je prošle godine postala glavni izvoznik šljiva u Evropskoj uniji, rekla je predsednica Republike Moldavije.

    Imenovana evropska komesarka Rumunije, Roksana Manzatu, biže saslušana 12. novembra u odborima Evropskog parlamenta. Na saslušanjima će učestvovati poslanici iz Komisije za zapošljavanje i socijalna pitanja i Komisije za kulturu i obrazovanje. Druge dve komisije, ona za prava žena i ravnopravnost polova i za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove imaće status gostiju i imaće pravo da postave pismeno pitanje komesarki koju je predložila Rumunija. Roksana Manzatu je imenovana za izvršnu potpredsednicu Evropske komisije i mogla bi da nosi portfelj za zapošljavanje, socijalna prava i obrazovanje u narednih pet godina.

    Šefica diplomatskog predstavništva Rumunije u Rimu Gabrijela Dankau proglašena je za „ambasadora 2024. godine“ u Italiji od strane publikacije Gazzetta Diplomatica. Nagrada se dodeljuje svake godine u znak sećanja na italijanskog ambasadora Đovanija Đanucija, eksponenta diplomatije iz Italije. Direktor lista Marko Fineli rekao je da je rumunski diplomata dobio brojne glasove ambasadora, italijanskih parlamentaraca, predstavnika poslovnog okruženja i štampe. On je precizirao da je ambasadorka imala „visoku i veoma važnu aktivnost”. Svečana dodela nagrada biće upriličena 14. novembra u Gradskoj kući u Rimu, na kojoj će biti uručene i druge nagrade diplomatama iz Italije.

    Stanovništvo Rumunije smanjilo se u avgustu za preko 6.000 ljudi, izveštava Nacionalni institut za statistiku. U sličnom periodu 2023. godine smanjenje je iznosilo oko 5.500 ljudi. Nacionalni institut za statistiku pokazuje da je u avgustu ove godine u urbanoj sredini umrlo više od 10.000 ljudi, što je cifra uporediva sa brojem umrlih u seoskoj sredini. U odnosu na prošlu godinu, broj umrlih je povećan za 3,1% u gradovima i za 8,7% u selima. Što se tiče brakova, njihov broj je u avgustu 2024. smanjen za 1,4%, dok je broj razvoda povećan.

    Nobelova nagrada za književnost dodeljena je južnokorejskoj spisateljici Han Kang. Predsednik Nobelovog komiteta Anders Olson rekao je da je delo Han Kang kombinacija različitih žanrova: „Prelazeći granice umetničkih formi, njen rad se jasno ogleda u njenim spisima. Njen veliki međunarodni uspeh bio je roman Vegetarijanac, oštar prikaz ali i poetika nasilnih posledica koje proističu iz odbijanja protagoniste da jede meso”. Norveški pisac Jon Fose je prošle godine nagrađen visokim priznanjem za svoje inovativne drame i prozu, koji daju glas nedorečenom. Nobelova nagrada za književnost nagrađuje najvrednija dela svih književnih žanrova ili vrsta, od poezije, kratke priče, romana, do drama, eseja ili govora. Godine 2009. Nobelova nagrada za književnost dodeljena je nemačkoj književnici rumunskog porekla Herti Miler, za gustinu poezije i iskrenost proze kojom je spisateljica plastično opisala univerzum razbaštinjenih.

  • Vesti – 07.10.2024

    Vesti – 07.10.2024

    Rumunija se odaziva na zahtev za humanitarnom pomoći i nudi podršku stanovništvu Bosne i Hercegovine koje se suočava sa poplavama i klizištima. Vlada je u ponedeljak saopštila da je Bukurešt iz državnih rezervi poslao šatore, krevete, dušeke za smeštaj 200 ljudi. Time se Rumunija pridružuje državama članicama Evropskog mehanizma civilne zaštite, koje su se odazvale upućenom pozivu slanjem interventnih timova i humanitarne pomoći.

    Za izbor predsednika Rumunije primljeno je 16 kandidata. Spisak kandidata će biti konačan 10. oktobra, nakon što ovih dana moraju biti predata i ostala obavezna dokumenta. Prvi krug predsedničkih izbora zakazan je za 24. novembar, a drugi za 8. decembar. Kampanja za predsedničke izbore zvanično počinje 25. oktobra.

    Skoro 800 stručnjaka, promotera očuvanja kulturnog nasleđa iz Evrope i Rumunije, kao i zvaničnika okupilo se u Bukureštu tokom Evropskog samita o kulturnom nasleđu 2024, događaja koji je od 6. do 8. oktobra organizovala Europa Nostra – najveća federacija specijalizovanih nevladinih organizacija sa kontinenta. Stručnjaci iz ove oblasti raspravljaju o prioritetima javne politike na evropskom nivou, kao i odnosima sa rumunskim vlastima, i predstavljaju najbolje izgrađene projekte očuvanja nasleđa koji su pobedili na konkursu „Europa Nostra”, među kojima su i saksonska crkva u Alma Vii (centar) i Crkva Svetog Mihaila u Kluž-Napoci (severozapad). Za ovogodišnje nagrade podneto je ukupno 206 prijava od strane organizacija i pojedinaca iz 38 evropskih zemalja.

    Evropska komisija je u ponedeljak saopštila da je odobrila šemu državne pomoći koju je tražila Rumunija, kroz koju će vlada podržati sa 500 miliona evra ulaganja u proizvodnju biogoriva u zemlji. Finansiranje će biti obezbeđeno kroz direktne subvencije iz Fonda za modernizaciju Evropske unije i usmereno je na proizvodnju naprednih goriva, sa ciljem smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte. Pomoć, koja se može dodeliti do 31. decembra 2025. godine, podržaće, prema Evropskoj komisiji, ubrzanje razvoja obnovljive energije i doprineće postizanju ekoloških i energetskih ciljeva Unije.

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odala je u ponedeljak počast žrtvama terorističkog napada koji je pre godinu dana počinio palestinski islamistički pokret Hamas na jugu Izraela i ponovila poziv Evropske unije na hitan prekid vatre u Pojasu Gaze i bezuslovno oslobađanje svih talaca. Napad koji je počinio Hamas „prouzrokovao je ogromnu patnju ne samo narodu Izraela, već i nedužnim Palestincima”, naglasila je šefica zajednice, koja je obećala humanitarnu i finansijsku pomoć palestinskom narodu i Libanu. U Bukureštu su Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada obeležili godinu dana od napada Hamasa i ponovo pozvali na hitno zaključivanje sporazuma o prekidu vatre. Ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju pokazuje da Rumunija ove godine nije prestala da se zalaže za momentalno oslobađanje talaca iz Pojasa Gaze, stalno ponavljajući potrebu zaštite civila. Dana 7. oktobra 2023. komandosi Hamasa ušli su u južni Izrael, ubivši više od 1.200 ljudi i otevši oko 250. Izraelske odbrambene snage odgovorile su intenzivnom kampanjom bombardovanja, praćenom složenom kopnenom operacijom, protiv položaja Hamasa iz Pojasa Gaze.

    Nova grupa od 69 ljudi u ugroženim situacijama, rumunskih državljana i članova porodica prvog stepena, vraćena je u ponedeljak iz Libana avionom rumunskog ratnog vazduhoplovstva. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu, do sada je 212 rumunskih državljana i članova njihovih porodica evakuisano iz Libana, u kontekstu eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Ministarstvo spoljnih poslova ponavlja čvrstu preporuku upućenu građanima Rumunije da prijave svoje prisustvo u diplomatskom predstavništvu Rumunije u Bejrutu, kako bi se olakšalo davanje konzularne zaštite.

    Mađarsko predsedavanje Savetom Evropske unije će na sastanku ministara pravde i unutrašnjih poslova u četvrtak predstaviti situaciju pune primene šengena u Rumuniji i Bugarskoj. Ministri unutrašnjih poslova iz država Evropske unije će napraviti bilans, a diskusija će se fokusirati na povećanje otpornosti spoljnih granica. Savet je krajem prošle godine odlučio da ukine kontrole na vazdušnim i pomorskim granicama sa Rumunijom i Bugarskom, ali da bi se utvrdio datum za ukidanje kontrola na unutrašnjim kopnenim granicama sa dve države potrebna je još jedna odluka, koja se može doneti u bilo kom formatu. Šef bukureštanske vlade Marčel Čolaku izjavio je u subotu da u ovom slučaju postoji direktna komunikacija sa austrijskim vlastima, s obzirom na to da se Beč protivio pristupanju Rumunije Šengenu, i dodao da će u narednom periodu biti dobrih vesti. Novi sastanak Saveta ministara pravde i unutrašnjih poslova zakazan je za prvu polovinu decembra.

    Rumunska teniserka Irina Begu poražena je u ponedeljak od Amerikanke Bernarde Pere sa 6-2, 4-6, 6-2, u prvom kolu VTA 1.000 turnira u Vuhanu (Kina), sa ukupnim nagradama većim od 3,2 miliona dolara. U prvom kolu dublova, Rumunka Žaklin Kristijan i Kamila Rahimova, reprezentativka Rusije, poražene su od Kineskinje Ćianhui Tang/Siju Vang sa 6-2, 6-1. Rumunski par Monika Nikulesku/Gabrijela Ruse osvojio je u nedelju titulu u dublu na VTA 125 teniskom turniru u Hong Kongu, sa ukupnim nagradnim fondom od 115.000 dolara, pošto je u finalu pobedio japanski par Nao Hibino/Makoto Ninomija sa 6-3, 5-7, 10-5.

     

  • Sastanak rumunske diplomatije

    Sastanak rumunske diplomatije

    Pred kraj svog desetogodišnjeg predsedničkog mandata, Klaus Johanis je poslednji put učestvovao na sastanku sa šefovima misija, konzularnih kancelarija i direktorima Instituta za Rumunsku kulturu povodom Godišnjeg sastanka rumunske diplomatije. Prema rečima šefa države, Rumunija je u poslednjoj deceniji postala kredibilan, prisutan i poštovan regionalni, evropski i međunarodni akter, pravi davalac stabilnosti i bezbednosti. On je rumunskim diplomatama preneo da su glavni spoljnopolitički ciljevi i dalje konsolidacija uloge i uticaja u Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu, produbljivanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama i diversifikacija bilateralnog dijaloga sa partnerima sa svih kontinenata. Predsednik je izjavio da ostaje snažan pristalica procesa proširenja Evropske unije i istakao da Rumunija ostaje posvećena podršci evropskom putu Ukrajine i Republike Moldavije. On je podsetio da je Bukurešt snažno podržao istorijsku odluku o otvaranju pregovora za pristupanje Evropskoj uniji dve susedne države, usvojenu na sastanku Evropskog saveta održanog od 14. do 15. decembra prošle godine. Što se tiče Ukrajine, Rumunija je od prvog dana rata bila u potpunosti solidarna i preduzela je opsežne višedimenzionalne mere podrške, naglasio je Johanis.

    Na nivou bezbednosti i odbrane, kao država članica NATO-a, Rumunija ima konstruktivnu ulogu i balansirajući faktor, budući da osigurava bezbednost i stabilnost, smatra lider iz Bukurešta. Prema njegovom mišljenju, Rumunija trenutno ima najveći stepen odbrane i zaštite u čitavoj svojoj istoriji. Što se tiče strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao suštinskog stuba rumunske spoljne politike, Johanis je naveo da je ono postalo snažnije tokom ovog perioda i da je dobilo više sadržaja. S druge strane, šef države je napomenuo da je tokom deset godina njegovog mandata posebna pažnja posvećena jačanju partnerstva i bilateralnih strateških odnosa sa državama sa kojima imamo zajedničke vrednosti i interese, kao što su Nemačka, Francuska, Španija, Italija, Poljska.

    Ponavljajuća tema i cilj koji još nije u potpunosti ispunjen, pridruživanje Šengenu, takođe je pomenuto ove godine na sastanku rumunskih diplomata. Predsednik je ocenio da je pristupanje Rumunije šengenskom prostoru sa vazdušnim i pomorskim granicama predstavljalo važan etapni uspeh i istakao da ukidanje kontrola na kopnenim granicama takođe ostaje prioritetni cilj. „Uveren sam da ćemo uspeti da završimo ovaj kolektivni napor za dobrobit ne samo rumunskih građana, već prosperitetnije Unije bez veštačkih prepreka“, istakao je šef države. Drugi važan spoljnopolitički cilj je pristupanje zemlje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj. On je pozvao na povećanje međuinstitucionalnih napora za uspešan završetak ovog procesa u najkraćem mogućem roku.

  • Vesti – 23.07.2024

    Vesti – 23.07.2024

    Pristupanje Rumunije šengenskom prostoru sa kopnenom granicom ostaje izuzetno važan cilj za 2024. godinu, rekla je rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku na televizijskoj stanici Anteni 3. Ona je izjavila da rumunske vlasti, odnosno predsednik, premijer, ministar unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, nastavljaju sa svojim naporima i imaju stalan dijalog sa spoljnim partnerima. Ministarka Odobesku je navela da Evropski parlament podržava puno pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenu i da je na zahtev rumunskih vlasti i rumunskih poslanika predstavljen cilj pristupa Rumunije i Bugarske prostoru slobodnog kretanja u govoru predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i u programu buduće Evropske komisije. O temi punog pristupanja Šengenu razgovaraće ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoiu, uključujući i sa mađarskim predsedništvom Saveta Evropske unije. „Važno je istaći da smo uspešno položili važan test, ukidanje vazdušnih graničnih kontrola, odnosno izdavanja šengenskih viza. Imamo pilot projekte na granici sa Srbijom koji napreduju veoma dobro, uvek ih Evropska komisija ističe kao dobre prakse, a cene ih i naši partneri.  Podaci o migracijama su značajno opali“, rekla je rumunska zvaničnica. „Mi smo pružalac bezbednosti, mislim da ne treba da iznosimo više argumenata. Očigledno je da je odluka politička i mi nastavljamo korake da ispunimo ovaj za nas važan cilj, jednako važan kao što je ukidanje viza za Sjedinjene Američke Države“, dodala je ministarka Odobesku. S druge strane, ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoiu primio je u posetu delegaciju Nemačke, koju je predvodio Holger Munk, predsednik Savezne kancelarije sudske policije. Predoiu je napomenuo da se borba protiv organizovanog kriminala, trgovine drogom, trgovine ljudima, ilegalne migracije, koji su prioriteti njegovog mandata, ne može efikasno ostvariti bez bliske saradnje na evropskom i međunarodnom nivou. U vezi sa šengenskim dosijeom, ministar je potvrdio cilj Rumunije da ukine kontrole na unutrašnjim kopnenim granicama, ističući činjenicu da Rumunija osigurava visok nivo bezbednosti za svoje građane, adekvatno štiti granice i efikasno upravlja migracijama, što je primer smanjenja broja ilegalnih vrednosti migracije za oko 83% na granicama Rumunije. U tu svrhu naša zemlja efikasno sarađuje sa Bugarskom, Mađarskom i Srbijom. Diplomatske napore za pristupanje šengenskom prostoru izgradili smo na radikalnom smanjenju ilegalnih migracija na granicama Rumunije i na intenziviranju međunarodne policijske saradnje, dodao je citirani izvor.

    Akademski folklorni ansambl „Mladost” iz Temišvara i folklorni ansambl „Kolo” iz Arada održali su proteklog vikenda zajednički koncert na Zlatiboru. Učešće ansambala iz Rumunije održano je na poziv Turističke organizacije Zlatibor.

    Sedamnaestogodišnji košarkaš iz Temišvara treniraće sa evroligaškom ekipom. Luka Ileš je od sledećeg meseca pozvan na trening seniorskog tima Partizana Beograd. Treniraće pod vođstvom jednog od najvećih trenera u Evropi, Željka Obradovića, devetostrukog pobednika Evrolige. Luka Ileš je U17 šampion Srbije i proglašen je za MVP (najboljeg igrača) finala. Rođen 2007. godine u Temišvaru, Luka je sin bivšeg prvoligaša Elba Temišvara, Danijela Ileša. Luka je imao veoma zanimljivu karijeru, napustio je Temišvar sa 12 godina, radi bolje karijere. U suštini, to je bio prvi korak ka Srbiji, vođen bivšim igračem CSU Sibiu Željkom Bubanjom, kako kaže mladi košarkaš. Sa nepunih 14 godina, stigao je u beogradski Partizan. Luka Ileš je već igrao za mladu reprezentaciju Rumunije, ali bi u budućnosti mogao da igra pod bojama Srbije. Luka kaže da želi da predstavlja Srbiju, jer na nacionalnom nivou susedna zemlja igra na mnogo višem nivou. Luka Ileš je sezonu završio sa preko 80 mečeva u timovima U17 i U19 iz beogradskog Partizana, a sada se sprema da napravi korak do seniora. U Srbiji je od 2020. godine i ima velike šanse da dobije srpski pasoš.

    U kontekstu suše sa kojom se suočava Rumunija, vodosnabdevanje je ograničeno u oko 450 gradova, naselja i sela, većinom u istočnom delu zemlje. Mnogi poljoprivrednici kažu da su ostali bez useva, posebno tamo gde nije moguće navodnjavanje, a u pokušaju da priteknu u pomoć pogođenima, ministar poljoprivrede Florin Barbu imao je u ponedeljak prvi sastanak sa predstavnicima komercijalne banke od kojih je tražio rešenja za pokrivanje stopa i kamata na kredite za poljoprivrednike koji se suočavaju sa sušom. Ovo, u uslovima gde je do sada zahvaćena površina skoro dva miliona hektara za kukuruz i suncokret i 100.000 hektara za pšenicu i uljanu repicu. Vesti stručnjaka nisu dobre ni za naredni period. Trenutno je stepen napunjenosti 40 akumulacionih jezera u zemlji pao nešto ispod 80%, a iz „Voda Rumunije“ procenjuju da će se trend opadanja zadržati. Protok Dunava na ulazu u zemlju je ispod višegodišnjeg julskog proseka, ali nema problema sa snabdevanjem nuklearne elektrane Černavoda.

    U Rumuniji ostaje toplo vreme, posebno u južnim i jugoistočnim predelima. Ovde će toplotna nelagodnost biti visoka u utorak, a indeks temperature i vlažnosti će dostići ili premašiti kritični prag od 80 jedinica. Meteorolozi su izdali žuti meteoalarm za toplotni talas u ovom delu zemlje.

  • Rumunija na putu pune integracije u Šengen zonu ( 05.04.20-24)

    Rumunija na putu pune integracije u Šengen zonu ( 05.04.20-24)

    Sa svim ispunjenim uslovima za ulazak u Šengen, Rumunija i Bugarska ušle su 31. marta u evropsku zonu slobodnog kretanja, ali samo vazdušnim i pomorskim putem. Drugim rečima , 17 godina nakon ulaska u Evropsku uniju, na 17 rumunskih aerodroma i 4 morske luke putnici koji dolaze ili odlaze iz Rumunije ili drugih zemalja šengenskog prostora nisu više podvrgnuti kontroli putnih isprava. Ovaj važan korak donosi i mnoge beneficije: ,,prelazak u novu etapu doprinosi razvoju poslovnih veza Rumunije i ostalih zemalja članica, zatim razvoju turizma unutrar Unije i odnosa sa trećim državama, istakla je ministarrka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku. Gost Radio Rumunija ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju o uloženim naporima Bukurešta u ovom periodu je rekao: ,,Rumunija je bila spremna za ulazak u Šengen zonu još 2010. godine. U to vreme smo preduzeli mere za reorganizaciju kontrole na državnim granicama, mere koje su usmerene na suzbijanje nelegalne migracije, medjunarodnu policijsku saradnju, implementaciju evropskih propisa i usvajanje šengenskih informacionih sistema, sistema informacija EURODAC o proveravanju tranzita migranata. Uloženo je više miliona evra u ove projekte, u funkcionalne i operativne sisteme. U ovom periodu napravljeno je osam poseta sa ciljem da se proveri ispunjavanje Šengen kriterijuma i sve ove posete su uspešno završene i potvrdjeno je da ispunjavamo sve tehničke uslove za pristupanje. Na bazi ovih učinjenih napora, i posebno prošle godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova radilo je naporno na uspostavljanju jednog odnosa poverenja, ne samo sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Austrije, Evropskom komisijiom, evropskim komesarom za unutrašnje poslove, partnerima Rumunije. Ne mogu olako da predjem preko činjenice da već izvozimo ekspertizu za suzbijanje nelegalne migracije u oblast azila.

    Od ovog trenutka pristupni proces Rumunije Šengen zoni i kopnenim putem je nepovratan, ali ova odluka ne zavisi od faktora koji su van rumunske diplomatske inicijative, evolucija i spolljnopolitičkih okruženja, precizirao je ministar Katalin Predoju. ,,Ovo je početak i u zavisnosti od ishoda izbora u Austriji, jedinoj zemlji koja se suprostavlja ulasku Rumunije, mislim da možemo naparaviti i sledeći korak, smatra politolog Kristijan Parvulesku: ,,Razgovarao sam sa mnogim Austrijancima koji se osećaju nelagodno kada treba da govore o ovoj situaciji. Kažu da je ovo nepravda učinjena ovim državama, znaju veoma dobro da je u pitanju politički kontekst i kažu, što je veoma važno, da nisu ni dostignuti postavljeni ciljeve jer je na kraju ova situacija doprinela samo izbornom usponu ekstremne desnice, Slobodarske partije, a ne Narodne partije kancelara Nehamera. Do kraja godine nije isključeno da pregovori udju u jednu ubrzanu fazu, koja zavisi i od madjarskog predsedavanja i od Evropske komisije. U slučaju povoljnih odluka, možemo se nadati rešavanju ovog pitanja koje traje punih 13 godina.”

    Zbog neulaska u Šengen i kopnenim putem Rumunija svake godine gubi oko 10 miliardi evra. Na pitanje da li je za dostizanje ovog cilja važan način na koji će se Rumunija ponašati tokom air Šengena?, profesor Kristijan Parvulesku je odgovorio: ,,Pratiće nas pažljivo i svaku grešku će Austrijanci iskoristiti da bi odugovlačili ulazak. I mi znamo da njihovi argumenti o migraciji nisu utemeljeni. Institucije Evropske unije, Fronteks , pre svega , objavio je podatke koji dokazuju da su austrijske optužbe neosnovane. Hrvacka, čiju su integraciju su prihvatili 2023. godine je više na ruti balkanske nego Bugarska i Rumunije.”

    Mislim da je sada najveći problem sa kojim se suočavamo legalna migracija u Rumunije. 100 000 migranata stiglo je iz Azije u 2022-2023. godini i ove godine očejkuje se dolazak oko 250 000, kaže politolog Kristijan Parvulesku: ,,Ove migrante treba pažlivo pratiti jer mogu u svako doba avionom da stignu na Zapad. Ako će uspeti da izbegnu kontrolu na rumunskim aerodromima imaćemo veliki problem. Ovi dolaze u Rumuniju jer je naše tržište otvorenije, ali se istovremeno nadaju da će uspeti da stignu na Zapad i ovu šansu imaju.

    Rumunske vlasti obećavaju da će policijske patrole na aerodromima legitimisati sve putnike koji ne poštuju zakone. Oni koji dolaze u Rumuniju da rade neće imati pravo na slobodno kretanje Šengen zonom, precizira Kristijan Parvulesku.