Vlada u Bukureštu usvojila je hitnu uredbu o dodeljivanju dvokratne finansijske pomoći penzionerima u javnom sektoru i vojnim penzionerima sa nižim primanjima od 515 evra. Ovaj iznos je ravan minimalcu i predstavlja meru socijalne zaštite, kažu rumunske vlasti. Ekonomski i društveni savet ocenjuje da će mera imati pozitivan odjek medju penzionerima u javnom sektoru sa napomenom da bi bilo pravedno da se pomoć dodeli i penzionerima sa primanjima do 560 evra, koliko iznosi prosečna mesečna penzija u januaru ove godine. Premijer Marčel Čolaku je odbio ovaj predlog sa obrazloženjem da sadašnji budžetski prihodi nisu dovoljni za ovu namenu. Skoro 2,7 miliona rumunskih penzionera ima manju penziju od ovog iznosa, a od ovog broja 85.000 stanuje u inostranstvu, navodi Ministarstvo rada, porodice, omladine i socijalne solidarnosti. Iznos od 80 evra isplatiće se u dve jednake rate, u aprili i decembru. Pomoć se neće se uzeti u obzir prilikom utvrdjivanja granice za kompenzaciju cene lekova od 90% i lečenja penzionera u banjsko-rehabilitacionim centrima. Dvokratna pomoć nagoveštena je na početku tekuće godine, kada je vlada odustala od indeksacije penzije sa stopom inflacije zbog budžetskog deficita. Indeksacija poezija sa stopom inflacije, koju je Čolaku najavio za septembar nije predvidjena državnim budžetom za 2025. godinu, zbog prošlogodišnjeg visokog državnog budžeta i ovogodišnjih restrikcija, kazao je ministar finansija Tancoš Barna. Prošle godine budžetski deficit Rumunije bio je od 8,6 bruto društvenog proizvda, a u budžetu za 2025. predvidjen je deficit od 7%. U Rumuniji broj penzionera je smanjen za skoro 32 000 u februara u odnosu na prethodni mesec, navodi Nacionalni fond penzijskog osiguranja. Prošlog meseca registrovano je 4,6 miliona penzionera dok je prosečna penzija bila od 540 evra. Od ukupnog broja penzionera 570 000 radilo je odredjeno vreme u poljoprivrednom sektoru i njihova prosećna penzija iznosi oko 130 evra. Prema zvaničnim podacima broj starosnih penzija dostigao je 3,7 miliona.
Tag: Tancoš Barna
-
Zaključci misija MMF-a i SB (10.02.2025)
Delegacije Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke zaključile su razgovore koje su održali u Bukureštu sa predstavnicima glavnih institucija odgovornih za monetarnu i fiskalnu politiku Rumunije. Tim MMF-a sastao se sa predstavnicima nove Vlade i Narodne banke kako bi analizirali nedavna finansijska i ekonomska kretanja i ažurirali makroekonomske izglede.
Trenutno, zemlja nema tekući sporazum o finansiranju sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali finansijska institucija godišnje procenjuje razvoj rumunske privrede, na osnovu konsultacija iz člana IV.
Premijer Rumunije Marčel Čolaku preneo je ekspertima MMF-a posvećenost Vlade da se uklopi u budžetski deficit od 7% bruto domaćeg proizvoda i da sprovede reforme koje su obuhvaćene kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti. Premijer je izneo mere za smanjenje troškova osoblja, restrukturiranje budžetskog aparata i administrativno-teritorijalnu reorganizaciju – prioritete za naredni period. Ministar finansija Tančos Barna potvrdio je tokom sastanka sa ekspertima MMF-a posvećenost Vlade smanjenju budžetskog deficita i stvaranju praktičnije države u narednih sedam godina, povećavajući izdvajanja za investicije koje podržavaju privredu. Takodje, ministar finansija je napomenuo da se mora preduzeti niz mera kako bi se postepeno uspostavila ravnoteža budžeta i izbegla ekonomska kriza slična onoj iz 2009. godine.
MMF je svoje najnovije prognoze o razvoju rumunske privrede objavio u jesen prošle godine, kada je za kraj 2025. procenio deficit na nivou koji je izradila Vlada – 7%. Procene Fonda su, međutim, optimističnije kako u pogledu privrednog rasta 3,3%, u poređenju sa samo 2,5% koliko je predvidela Vlada u Bukureštu, tako i inflacije, izračunate na 3,6%, ispod cilja od 4,4 koji je postavila Vlada.
Predstavnici Svetske banke su sa svoje strane pozdravili vladin plan reformi i pažnju koja se posvećuje investicijama, ističući da je Rumunija snažan i otporan partner. Radi boljeg upravljanja zajedničkim projektima, dve strane su dogovorile mehanizam rada sa češćim sastancima u narednom periodu. Izvršni direktor grupe Eudjene Rugenat izjavio je da će Svetska banka proširiti investicije u Rumuniji u energetiku, zelenu tranziciju, infrastrukturu i druge oblasti sa potencijalom rasta. Predstavnici institucije takođe su izjavili da cene podršku koju je Rumunija pružila Republici Moldaviji i Ukrajini, kao i doprinos Bukurešta u obezbeđivanju stabilnosti u regionu.
Premijer Marčel Čolaku izjavio je da vlasti nastavljaju da podržavaju razvoj infrastrukture, poljoprivrednog, industrijskog i građevinskog sektora. Projekti za unapređenje medicinskih i energetskih usluga takođe će se nastaviti.
-
Kako će izgledati državni budžet za 2025. godinu (30.01.2025)
U veoma komplikovanom ekonomskom kontekstu, sa javnim dugom od preko 54% bruto društvenog proizvoda i budžetskim deficit od skoro 9%, izrada državnog budžeta Rumunije za 2025. godinu nije nimalo lak zadatak. Naročito nakon odluke dve glavne medjunaridne rejting agencije koje su korigovale na dole kreditni rejting Rumunije sa stabilnog na negativni. Nacrt budžeta-koji predvidja deficit od 7% ove godine- usvojiće se na ovonedeljnoj sednici Vlade i uputiti Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Prema nacrtu, država treba da smanji pre svega sopstvene troškove, tako da se smanjuju budžeti Predsedničke administracije za 10%, Senata za 5% i Poslaničkog doma za 9%. Analiziraće se i indeksacija penzija, iako Ministarstvo finansija tvrdi da nema novca za indeksacije ove godine. Resorni ministar Tancoš Barna kaže da će se nacrtom državnog budžeta za 2025. godinu osigurati potrebna sredstva za plate i penzije kao i za razvoj naselja. ,,U budžetu smo predvideli sredstva za autoputeve i za razvoj seoske infrastrukture. Predvidjena su finansijska sredstva za plate prosvetnih radnika, policajaca i svih ostalih radnika ministarstava na nivou plata u 2024. godini. Imamo obezbedjena sredstva za sve penzije u visini isplačenih penzija u novembru i decembru prošle godine, dodao je ministar Barna. Ministar je podvukao da će budžet Ministarstva odbrane biti veći nego u 2024. godini i da će se povećati i budžeti ministarstava zaštite životne sredine, zdravstva, obrazovanja i saobraćaja. Potrebna nam je štedljivija država, tako da će se troškovi za plate smanjiti za 5%, ne računajuci ovde obrazovanje, bolnice i unutrašnje poslove. Kada je reč o pozajmicama, ministar je precizirao da su pozajmice potrebne za finansiranje deficita. ,,Rumunija se prošle godine previše zaduživala, zadužiće se i ove i sledeće godine, ali mnogo manje. Predvidjen je kalendar smanjenja pozajmica u narednom sedmogodišnjem periodu, kazao je Tancoš Barna. Na svu sreću, pogoršanje kreditnog rejtinga Rumunije nije došlo istovremeno sa preporukama investitorima na oprez. Prema oceni analitičara pesimizam i dalje vlada medju investitorima i rejting agencijama zbog političke nestabilnosti i zakasnelih strukturnih reformi.
-
Prestrukturacije i protesti (23.01.2025)
Visoki budžetski deficit i Evropska komisija, koja kao Damoklov mač visi nad glavom Bukurešta, naveli su koalicionu Vladu Rumunije, formiranu nakon manje od dva meseca, da donese veoma nepopularne mere. Nakon zaledjivanja plata i indeksacije penzija sa stopom inflacije vladinom uredbom na početku 2025. godine, ovih dana stigla je i vest o reorganizaciji centralnih javnih institucija i državnih kompanija. U sredu rukovodstvo Parlamenta je sopštilo da će se smanjiti broj funkcionerskih radnih mesta za 400, što je izazvalo spontani protest zaposlenih na hodnicima institucije. Liberal Ilije Boložan je precizirao da će se u Senatu, na čijem se čelu nalazi, broj radnih mesta smanjiti sa 800 na 620 i da će se smanjiti i broj vozila i goriva. Boložan je objasnio: ,,Sa ukupno 796 radnih mesta imaćemo samo 618. Niko neće otpustiti kolege koje će napustiti radno mesto. Svuda gde će se broj izvršnih radnih mesta smanjiti organizovaće se-u skladu sa zakonom-konkursi. Mogu da vam garantuje da neće biti nikakvog političkog uticaja’’.
Smanjiće se i broj radnih mesta u Poslaničkom domu za oko 200 sa ukupno 1100, precizirao je socijaldemokratski predsednik ovog doma Parlamenta Čiprijan Šerban. Opoziciona Unija spsiste Rumuniju (USR) zahteva od vladajuće koalicije da javno predstavi mere za smanjenje državnih troškova, kao i kriterijume za selekciju zaposlenih, da bi se-po oceni ove stranke-videlo da ljudi koji će ostati nisu partijski članovi’’.Mnoge sindikalne federecija izrazile su podršku zaposlenima u Parlamentu. Nacionalna sindikalna federacija uprave smatra da je metod usvajanja odluke o prestrukturaciji konfuzan, dok lideri Sindikata javnih funkcionera prlamentaraca i Sindikat ugovornog osoblja tvrde da je reorganizacija nekorektna. I medju običniim ljudima mišljenja su podeljena Dok jedni podržavaju meru, drugi je osporavaju sa argumentom da smanjenje broja radnih mesta u Parlamentu treba da počne sa senatorima i poslanicima u skladu sa rezultatima konsultativnog referenduma iz 2009. godine o prelasku na jednodomni parlament sa 300 poslanika. U poslednje četiri godine broj budžetskih radnika povećan je za 56 000, navode ljudi koji se slažu sa vladinom odlukom. Drugi podsećaju da se medju javnim radnicima nalaze i lekari, profesori, vojnici i policajci–oblasti u kojima se već više godina govori o nedostatku osoblja.
-
Bez novih poreza u 2025. godini (16.01.2025)
Zbog zakasnelog formiranja nove rumunske vlade, usvajanje državnog budžeta za 2025. godinu potalo je glavni prioritet. Budžet će po svemu sudeći biti veoma oprezno izradjen, bez prekomernih troškova ako se uporedjuje sa prethodnim bužetom koji je generisao zabrinjavajući deficit od skoro 9% bruto nacionalnog proizvoda. Premijer Rumunije Marčel Čolaju i ministar za finansije Tancoš Barna došli su do zaključka da je Rumunija u situaciji u kojoj ne može sebi da dopusti veće rashode za usluge i druge proizvode. Ciljni deficit od 7% godišnje dogovoren sa Evropskom komisijom ne može se ostvariti bez zamrzavanja plata i penzija kao i dodatnim pritiskom na poresku upravu da efikasnije prikupi sredstva od pdv-a, kaže Marčel Čolaku. Tancoš Barna se izjasnio za strogu kontrolu rashoda kako bi Rumunija mogla da ispoštuje angažmane prema evropskim partnerima: ,,Poreski plan na kratki rok za koji je Rumunija preuzela obavezu predvidja ove godine budžetski deficit od 7%, a u narednih sedam godina progresivno smanjenje deficita do 3 %. Ovaj naš angažman ne treba poštovati samo sada, već naši postignuti rezultati treba da imaju efekte i na naredne godine. Kada je reč o investicijama ne treba smanjiti ove iznose, ali ni preterivati sa nerealizovanim prihodima da ne bismo došli u situaciju da razliku pokrijemo novim pozajmicama.’’
Iako mediji pišu o neminovnom povećanju poreza, premijer i minister za finansije obečavaju da će porez na dodatu dobit ostati nepromenjen. Marčel Čolaku je izjavio: ,,Nećemo povećati porez na dodatu dobit. Zbog čega nećemo ?. Ja zastupam Socijaldemokratsku partiju. U prvom redu napor bi ravnopravno bio podeljen na sve stanovnike zemlje, bez obzira na primanja, napor u ovom slučaju znači smanjenje kupovne moči. Ja ovo neću da uradim i radujem se da i gopodin ministar deli ovaj moj stav. U ovom trenutku potrošnja će se smanjiti i automatski i inflacija.’’
Uredba koju je Vlada Socijaldemokratske partije (PSD) Nacionalne liberalne (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) usvojila predvidja izmedju ostalog smanjenje državnih rashoda, eliminisanje pojedinih poreskih olakšica u oblastima IT, gradjevinsrstva i prehrambene industrije, kao i reorganizaciju i komasciju agencija Generalnog sekretarijata Vlade. Slična inicijativa odnosi se i na sopstveni aparat vlade, jer je Rumuniji potrebna strukturna reforma, dodao je Marčel Čolaku.
-
Kako smanjiti budžetski deficit ?
Prema podacima Ministarstva za finansije, Rumunija je završila 2024. godinu sa budžetskim deficitom od 8,6%. Eksperti upozoravaju da je ovaj ogromni deficit jedan od najvećih u Evropskoj uniji. Ekonomski rast nije solidan, jer se bazira na velike domaće i inostrane debalanse i Vlada ima obavezu da pod kontrolu drži rashode, dodaju isti eksperti. Smanjenje budžetskog deficita ove godine je veliki izazov, naglasio je minister za finansije Tancoš Barna. On je dodao da u 2025. godini treba oprezno upravljati javnim novcem, jer je prošla godina bila veoma komplikovana za našu zemlju. Tancos Barna je dodao: ,,Imali smo napornu izbornu godinu, ostvaren novi obračun penzija, povećane su plate u mnogim oblastima i realizovane investicije bez presedana. Ovo je po meni najvažniji element 2024. godine, iako je godina završena sa deficitom od 8,6%. Ove godine treba da se uklopimo u budžetski defictit od 7%, da investiramo onoliko oliko smo predvideli, da isplatimo lične dohodke i penzije na nivou novembra 2024. godine. Treba da podržimo obrazovni i zdravstveni sistem, sve javne institucije, da poštujemo predloženu granicu deficita i istovremeno da prikupimo poreze ne za nova zapošljanavanja i da izbegnemo da sa istim brojem radnika imamo još veće troškove.’’
Tancoš Barna je podsetio da je prošle godine Rumunija postigla sedmogodišnji angažman sa Evropksom komisijom o smanjenju državnog budžeta u narednih 7 godina na 3%. Ministar za finansije je precizirao da prilikom izrade budžeta za 2025. godinu vlasti ne nameravaju da povećaju pdv i poreze na lične dohotke. Nacrt budžeta biće dostavljen vladajućoj koaliciji najkasnije 27. januara, a u prvoj nedelji februara na razmatranje i usvajanje Parlemnetu. Podsećamo, Vlada na čelu sa socijaldemokratskim premijerom Marčelom Čolakuom usvojila je nedavno hitnu uredbu o fiskalno budžetskim merama u oblast javnih troškova, mere koje su izazvale nezadovolstvo privatnog sektora zbog odsustva zakonske predvidljivosti i izmena porsekih zakona preko noći. Sindikati upozoravaju da će uslediti protesti u narednom periodu i zahtevaju od ombudsmana da traži ocenu ustavnosti člana koji predvidja zamrzavanje indeksacije penzija. Uredba koja je stupila na snagu 1. januara predvidja takodje i zamrzavanje plata, ukidanje poreskih povlastica i ograničavanje pojedinih beneficija.