Železnička pruga između Rešice i granice sa Srbijom, Stamora Moravica, na kojoj će vozovi saobraćati 120 kilometara na sat, dobila je ekološki sporazum, saopštila je Nacionalna agencija za zaštitu životne sredine. Projekat, za čiji razvoj su se uključile lokalne vlasti iz okruga Timiš i Karaš-Severin, ima za cilj rehabilitaciju i modernizaciju železničke infrastrukture Rešica Nord – Temišvar Sever, sa proširenjem Voiteni – Stamora Moravica – granica. Železnička pruga je trenutno duga skoro 118 kilometara i povezuje Rešicu sa Temišvarom, odnosno Rumuniju sa Srbijom, preko graničnog prelaza Stamora Moravica. Projektovana trasa će se, generalno, odvijati na sadašnjoj deonici, uključujući neophodna prilagođavanja za smanjenje razlika u nivou i proširenje uglova krivina, tako da brzine od 120 kilometara na čas, za putničke vozove, i 80 kilometara na sat, za teretne vozove se može dostići. Jedina oblast koja neće moći da obezbedi maksimalnu brzinu putovanja je ona na izlazu sa stanice Temišvar-Nord, gde trasa zahteva geometriju krivina sa manjim poluprečnikima od onih potrebnih za vožnju brzinom od 120 kilometara na sat.
U Minhenu je nedavno održana proslava Dana srpskog jedinstva, slobode i narodne zastave Srbije. Događaj je organizovao Kabinet ministra bez portfelja nadležnog za koordinaciju mera i aktivnosti u oblasti odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu. Savez Srba u Rumuniji se povezao onlajn preko ZOOM-a. Srpskim organizacijama širom sveta obratili su se Ognjan Krstić, predsednik i narodni poslanik Saveza Srba u Rumuniji, i Ivana Jakšić Matović, generalni konzul Srbije u Temišvaru.
Politehnički univerzitet u Temišvaru bio je domaćin, od 17. do 20. septembra, prvog izdanja Jesenje nemačke škole, obrazovne i kulturne manifestacije na temu komunizma, namenjene studentima iz Rumunije, Srbije i Mađarske, koji su učestvovali u predavanjima, prezentacijama, diskusijama, urbanim istraživanjima i interaktivnim radionicama. Program je obuhvatio i obilazak grada, tokom kojeg su učesnici posetili značajna mesta, među kojima je i Muzej revolucije, kako bi bolje razumeli komunistički period u Rumuniji, Srbiji i Mađarskoj. Događaj je održan na nemačkom jeziku i fokusiran je na temu komunističkog perioda. Naš cilj je da ponudimo mladim ljudima priliku da uče o komunizmu, istorijskom periodu malo poznatom njihovoj generaciji, rekao je Rik Kisling, koordinator događaja.
U Aradu su obeleženi Dani srpske kulture u Aradu. Učestvovali su Ognjan Krstić, predsednik i narodni poslanik Saveza Srba u Rumuniji, Ivana Jakšić Matović, generalni konzul Srbije u Temišvaru, Kalin Bibart, gradonačelnik Arada, protojerej Ivan Popov, iz Arad Gaja, Tomislav Nikić, lokalni odbornik iz Fenlaca, Daniela Josim, lokalna odbornica Sekusiđijua, predstavnici nemačke i jevrejske manjine. Domaćin je bio Darko Voštinar, potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji. Zahvalnice „Sava Tekelija“ dobili su Tihomir Petkov, Adina Gabrijela Marko i Stanislava Đenes Ekbauer.
U Aradu je 21. septembra u Pozorištu „Joan Slavić“ održan godišnji koncert Ansambla „KOLO“. Ansambl je pripremio nove koreografe i nove igrače. Gosti su bili Ansambl „Čanadske zvezdice“, iz Čenada, i Orkestar „Gusle“ iz Kikinde.
U organizaciji Saveza Srba u Rumuniji, u Belobrešci, okrug Karaš-Severin, održan je „Festival grožđa“. Manifestacija čuva tradiciju i običaje vinarstva ovog kraja i na najlepši mogući način ih prenosi budućim generacijama, napisali su organizatori.
Konzulat Srbije u Temišvaru, Savez Srba u Rumuniji, Gradska kuća i Mesno veće Kikinde i Turističko društvo Kikinda pozvali su javnost da učestvuje na „Festival bundeve“ u Kikindi, od 19. do 22. septembra. Festival privlači veliki broj posetilaca iz regiona, posebno iz zapadnog dela Rumunije, sa područja Banata. Ovaj festival nije samo proslava darova jeseni, već je i simbol prijateljstva Rumunije i Srbije. Kinkindski festival je kulturna manifestacija koja sve više spaja dve zemlje, rekla je Ivana Jakšić Matović, generalni konzul Srbije u Temišvaru. Program je uključivao igre sa bundevama, recital violine, ulični sajam starih zanata i suvenira, dodelu nagrada za najslađu bundevu, Fruštuk – banatski doručak – sa domaćim specijalitetima od bundeve, kulinarsko takmičenje u kuvanju riblje čorbe na otvorenom, najtežu bundevu i takmičenje za najduže bundeve.
Rumunska izvršna vlast odobrila je budžetsku korekciju za državni budžet, budžet za socijalno osiguranje i budžet za osiguranje od nezaposlenosti, uzimajući u obzir makroekonomske prognoze koje je izradila Nacionalna komisija za prognoze. Pokazatelji na osnovu kojih je izvršena ispravka su ekonomski rast revidiran na 2,8%, ažurirani bruto domaći proizvod od približno 1,768 milijardi leja (oko 353 milijarde evra) i budžetski deficit od 6,9%. Rebalans ima četiri važna stuba: podršku investicijama, obrazovanje, zdravstvo i socijalne programe za građane.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvuje u utorak i sredu na 79. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija koje se održava u Njujorku. Centralna tema tekuće sesije je „Jedinstvo u različitostima za unapređenje mira, održivog razvoja i ljudskog dostojanstva za sve, svuda“. Prema predsedničkoj administraciji, učešće predsednika na ovogodišnjoj Generalnoj skupštini UN predstavlja priliku da se istakne doprinos Rumunije globalnim naporima da se ubrza napredak ka 17 ciljeva održivog razvoja. Johanis će u sredu predstaviti nacionalnu intervenciju na plenarnoj sednici Generalne skupštine, gde će se zalagati za održavanje multilateralnog dijaloga, posebno u formatu UN, kao suštinskog elementa regionalne i globalne bezbednosti. Takođe, šef države će istaći napore i doprinos Rumunije, na svim nivoima, rešavanju aktuelnih globalnih problema, od bezbednosnih kriza poput rata u Ukrajini ili sukoba na Bliskom istoku, do velikih izazova za čovečanstvo, uključujući klimatske vanredne situacije, erozija ljudskih prava ili sajber pretnje. Johanis će se takođe zalagati za reformisani sistem UN, sposoban da odgovori na sve trenutne i buduće izazove na efikasan i transparentan način.