Počelo je glasanje u inostranstvu za prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji. Prema podacima Stalne izborne uprave, do sada je glasalo nekoliko desetina hiljada birača u dijaspori, uz više od 4.200 onih koji su glasali putem pošte. Glasanje u inostranstvu traje tri dana, od 22. do 24. novembra. U Rumuniji, građani će moći da glasaju za svog sledećeg predsednika u nedelju, od 7 do 21 sat, uz produženje samo ako još ima birača na biračkim mestima ili ako čekaju u redu ispred biračkog mesta. U zemlji za ove izbore organizovano je skoro 19.000 biračkih mesta i 950 u inostranstvu. Najviše biračkih mesta u inostranstvu ima u Italiji – 158, Španiji – 147 i Velikoj Britaniji – 107. U trci za predsednika učestvuje 13 kandidata. Takođe u nedelju, u Bukureštu se održava lokalni referendum sa tri pitanja koja se odnose na administrativna pitanja – raspodelu poreskih prihoda i izdavanje građevinskih dozvola, kao i borbu protiv upotrebe droga. Da bi referendum bio validan, potrebno je 30 odsto izlaznosti.
Ministri unutrašnjih poslova Rumunije, Bugarske, Austrije i Mađarske, zajedno sa resornom evropskom komesarkom Ilvom Johansonom, dogovorili su se u petak u Budimpešti da se Rumunija i Bugarska od januara priključe šengenskom prostoru slobodnog kretanja i sa kopnenim granicama 1. januara 2025. Konačna odluka biće doneta na sastanku ministara unutrašnjih poslova Evropske unije sledećeg meseca, u Briselu. „Rumunija je pružalac bezbednosti Evrope, a pristupanje Rumunije Šengenu će ojačati šengensku zonu“ – rekao je ministar Katalin Predoju. Prisutni u Budimpešti, premijer Marčel Čolaku pozdravio je dogovor postignut na nivou ministara unutrašnjih poslova u vezi sa punim pristupanjem Rumunije šengenskom prostoru. Povoljan ishod neformalnih razgovora u Budimpešti pozdravila je na društvenoj mreži i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „U 2025. šengenski prostor će postati jači“, napisala je Ursula fon der Lajen, a predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola je pozdravila „pozitivnu evoluciju u pogledu punopravnog članstava Rumunije i Bugarske u Šengenu “. Rumunija i Bugarska su se delimično pridružile Šengenu krajem marta, obustavom kontrole na vazdušnim i pomorskim granicama. Kontrole kopnene granice su, međutim, ostale na snazi zbog veta Austrije, za koji Beč kaže da je povezan sa zabrinutošću zbog ilegalne migracije.
U Rumuniji pretežno oblačno i vetrovito vreme u većem delu zemlje. Padavina će biti posebno na jugozapadu, severu, severoistoku i centru – pretežno sneg na planinama, gde će se formirati snežni prekrivač, a na zapadu, centru i istoku mešovite padavine. Gotovo tri četvrtine Rumunije je pod raznim vremenskim upozorenjima, koje su na snazi najmanje do večeras. Izdat je crveni meteo alarm za jaku mećavu iznad 1.700 m, za nekoliko okruga u centru i jugu zemlje. U oblastima na zapadu i u centru izdat je narandžasti meteo alarm za jak vetar, brzine od 80 do 120 km/h, a na višim nadmorskim visinama za mećave i jak sneg, sa procenjenim snežnim padavinama od preko 30 cm, lokalno. Na zapadu, severozapadu i centru zemlje izdat je žuti kod za mešovite padavine i grad, uz pojačan vetra do 70 km/h.
Potpisivanje sporazuma sa SAD o nabavci aviona F-35 predstavlja još jedan odlučujući korak napred za Rumuniju ka modernoj i efikasnoj nacionalnoj odbrani, dobro povezanoj sa našim međunarodnim partnerima, izjavio je u četvrtak premijer Marčel Čolaku. Šef Izvršne vlasti prisustvovao je na ceremoniji potpisivanja Protokola o pokretanju prelaska rumunskog vazduhoplovstva na avione pete generacije F-35. Dokument su potpisali ministar odbrane Angel Tilvar i američks ambasadorka u Bukureštu Ketlin Kavalec.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Rusija pogodila ukrajinski grad Dnjepar novom vrstom projektila srednjeg dometa dizajniranog da nosi nuklearne bojeve glave, kao odgovor na ukrajinske napade na rusku teritoriju raketama koje je isporučio Zapad. Obraćajući se naciji, Putin je rekao da je rat u Ukrajini dobio elemente globalnog sukoba nakon što su se SAD, Francuska i Britanija složile sa upotrebom svojih projektila protiv Rusije, i upozorio da njegova zemlja ima pravo da upotrebi svoje oružje protiv vojnih objekata onih zemalja koje dozvoljavaju upotrebu svog oružja protiv ruske teritorije. U slučaju eskalacije, dodao je Putin, Rusija će odgovoriti odlučno i simetrično. Sjedinjene Države, koje su, prema Rojtersu, bile obaveštene neposredno pre lansiranja ruske rakete, rekle su da je Moskva ta koja eskalira sukob u Ukrajini. Vašington je, međutim, rekao da nema razloga da menja svoju nuklearnu doktrinu zasnovanu isključivo na Putinovoj neodgovornoj retorici.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da će nastaviti da brani zemlju na bilo koji način, nakon što je Međunarodni krivični sud za njim izdao nalog za hapšenje zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Netanjahu je odluku suda opisao kao antisemitski čin, dok su je izraelski predsednik i predsednik parlamenta nazvali napadom na pravdu i istinu. Američki predsednik Džo Bajden nazvao je “nečuvenim” naloge za hapšenje koje je izdao Međunarodni krivični sud za Netanjahuom i njegovim bivšim ministrom odbrane Joavom Galantom i obećao da će SAD stati uz Izrael suočene sa pretnjom po njegovu bezbednost. Prema Bajdenu, Međunarodni krivični sud nema nadležnost u ovom slučaju. Što se tiče novoizabranog predsednika Donalda Trampa, on nije reagovao na odluku o izdavanju naloga za hapšenje protiv Netanjahua i Galanta, ali je njegov budući savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc obećao „snažan odgovor“ na antisemitsku sklonost MKS.
