Radio România Internațional

Tag: Ursula fon der Lajen

Evropski odbrambeni štit (14.03.2025)

Evropska komisija je nedavno predložila svojim članicama plan o naoružavanju Evrope u pet tačaka ,,ReArm Europe’’, vredan 800 miliardi evra za naredne četiri godine. Članice Unije u ovom periodu imale bi veću slobodu kada je reč u poštovanju strogih pravila Evrope, naročito zaduživanju i deficitu za vojne izdatke, kao i mogućnost prenošenja fondova za regionalni razvoj na vojne investicije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je istakla: ,,Živimo u najvažnijem i najopasijem vremenu. Ne treba da objasnim težinu pretnji sa kojima se suočavamo. Ili katastrofalne posledice koje treba da snosimo ako će se ove pretnje ostvariti. Jer se ne postavlja pitanje da li je evropska bezbednost realno ugrožena. Ili ako bi trebalo da preuzmemo veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. Istina, na ova pitanja imamo odavno odgovore. Pravo pitanje koje je pred nama je da li je Evropa spremna i sposobna da ambiciozno i brzo deluje kada je potrebno.’’

Tokom brojnih susreta u poslednjoj nedelji, odgovor evropskih prestonica bio jasan i zvučan, precizirala je Ursila fon der Lajen: nalazimo se u eri naoružavanja i Evropa je spremna da masovno poveća odbrambene troškove. Da bi mogla da hitno odgovara i podržava Ukrajinu iIi da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. Ove ideje su bile i na dnevnom redu vanrednog samita u Briselu, hitom skupu koji je najavio ulazak u novu epohu. Na pitanje šta je toliko uplašilo Evropu, istoričar Adrijan Čorojanu, univerzitetski profesor i bivši ministar spoljnih poslova Rumunije smatra da se u ovom slučaju radi o velikom raskidu: ,,Jasno je da nisu samo Donald Tramp, veći i prethodni američki predsednici govorili o većoj participaciji, od Djordja Buša juniora, predsednika Obame, Donald Trampa u prvom mandatu pa i Džoa Bajdena. Ali ova sugestija je došla u mirno vreme. Ili smo mi smatrali da je ovo mirno vreme. Svet se nije uplašio ni 2008. godine za vreme Letnjih olimpijskih igara, kada je Rusija ušla u dve gruzijske secesionističke pokrajine. Zapad nije reagovao ni 2014. godine kada je aneksiran Krim. 2022. godine sa emoijama smo pratili šta se dešava u Ukrajini, ali nismo imali osećaj opasnosti’’.

Ovo nervozno stanje u Evropi, dodao je Adrijan Čorojanu, proizilazi iz ova dva meseca ,,kada smo shvatili da nema ko da zaustavi Donalda Trampa, jer ga ljudi iz njegove administracije radije ohrabruju. Mislim da je odavde potekao ovaj osećaj evropske urgentnosti, a šlag na torti je ova sličnost interpretacije koja dolazi iz Vašingtrona i Moskve prema pojedinim pitanjima. Ovaj presedan se nije dogodio, ni u prvom mandatu Trampa, a kamo li u mandatima ostalih američkih predsednika’’, kaže Adijan Čorojanu. Jedna bi posledica ovakvog stava Administracije Donalda Trampa mogla da probudi Evropi i da i shvati da kontinent ima probleme, kaže Adrijan Čorojanu: ,,Jedna ekonomska, demografska i intelektualna velesila kao što je Evropa nema pokriće i u vojnoj snazi. U poslednjih 70-80 godina i naročito 90. Godina, evropska politika bila je usmerena na istočnu i centralnu Evropu, iako su razgovori o zajedničkoj odbrambenoj politici počeli u 90. godinama, tako da je integracija centralne i istočne Evrope potisnula bezbednost u drugi plan.’’

Plan predsednice Evropske komisije sadrži pet finansijskih instrumenata. Prvi se odnosi na povećanje nacionalnih budžeta za odbranu za 1,5% na evropskom nivu, što bi donelo oko 650 miliardi evra u naredne 4 godine, troškovi koji ne bi ušli u nacionalni budžetski deficit. Drugi instrument su pozajmice za zajedničke projekte evropske odbrane u visini od 150 miliardi evra U ovom slučaju insistira se na efikasnijem trošenju sredstava i na zajedničkim investicijama u panevropske kapacitete vazdušne odbrane, artiljerije, u dronove ali i u sajber oblast i vojnu mobilnost. Ovaj instrument pomoćiće članicama Unije da povećaju industrijsku potražnju i ovom opremom da se masovno poveća pomoć Ukrajini, naglasila je Ursula fon der Lajen. Treći instrument odnosi se na mogućnost zemalja članica da koriste kohezione fondove za odbrambene projekte, dok će se ostale dve akcione oblasti usmeriti na privatni kapital i pozajmice od Evropske investicione banke. ,,Ovo je trenutak Evrope i traba da budemo na ovom nivou, naglasila je Ursula fon der Lajen.

14 March 2025
Plan o naoružavanju Evrope (05.03.2025)

Sa sve agresivnijom Rusijom na istoku kontinenta i sve udaljenijom Amerikom, Evropa prolazi kroz period najveće neizvesnosti i poslednjim decenijama. U ovoj situaciji Evropska komisija predlaže članicama Evropske unije plan o kontinentalnom naoružavanju vredan 800 miliardi evra u naredne četiri godine. Predlog je predstavljen na pragu specijalnog samita Unije u četvrtak u Briselu. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen u pismu liderima zemalja članica objasnila je detaljno novi plan naoružavanja Evrope kao i način podrške Ukrajini. Eksperti na koje se pozivaju medjunarodne novinske agencije naglašavaju da je u ovom trenutku jasno da su proizvodni kapacitete Evrope nedovoljni. Evropska unija je preuzela obavezu da Ukrajini pošlje miliona artiljerijskih granata u 2024. godini, cilj je dostignut ali sa nekoliko meseci zakašnjenja. Plan predsdenice Evropske komisije sadrži pet finansijskih instrumenata. Prvi se odosi na povećanje nacionalnih budžeta za odbranu na preko 1,5% bruto nacionalnog proizvoda na evropskom nivou, odnosno na oko 650 miliardi evra u naredne četiri godie. Drugi instrument predvidja pozajmice za zajedničke odbrambene projekte u visni od 150 miliardi evra. ,,U ovom slučaju radi se o efikasnijim troškovima i zajedničkim investicijama u panevropske kapacitete, odnosno u vazdušnu odbranu, artiljerijske sisteme, rakete, drnove ali i u sajber bezbednost i vojnu mobilnost. Ovaj instrument omogućiće članicama Unije da stimulisu vojnu potražnju i uz pomoć ove opreme da povećamo masovno pomoć Ukrajini’’, izjavila je Ursula fon der Lajen, čiju izjavu prenosi izveštač Radio Rumunija iz Brisela. Treći instrument odnosi se na mogućnost zemalja članica da koriste kohezione fondove za odbrambene projekte. Privatni kapital i pozajmice od strane Evropske investicione banke predstavljaju dva nova finansijska izvora. Prema proračunima na ovaj način Evropa bi premašila budžetske izdatke za odbranu od 3,5%, na koje imperativno inistira nova republikanska administracija u Vašingtonu predvidjena Donaldom Trampom. Eksperti tvrde da je u novom planu o naoružavanju Evrope, predsednica Evropske komisije predložila da se članicama dozvoli veća sloboda kada je reč o dugovima i deficitu. Evocirana je i mogućnost relociranja fondova za regionalni razvoj na vojne investicije, ali ovo bi moglo da izazove frustracije u najsiromašnijim zemljama Unije. Stručnjaci tvrde takodje da private banke ispoljavaju rezerve prema investicijama u odbranu.

5 March 2025
Izglasan novi sastav Evropske komisije (28.11.2024)

U sredu u Evropskom parlamentu izglasano je poverenje novoj Evropskoj komisiji, drugoj na čelu sa Ursulom fon der Lajen, koja će mandat preuzeti 1.decembra. U svom govoru Ursula fon der Lajen je obećala da će se Komisija fokusirati na oživljavanje ekonomije, povećanje konkurentnosti, smanjenje birokratije, deblokadu investicija i smanjenje zaostajanja za SAD i Kinom u oblast inovacija. Podrška Ukrajini, odbrana, upravljanje migraciom, proširenje i akcije u klimatskoj sferi, budžetska reforma i pravna država načiće se takodje medju prioritetima svog tima, ,, Naša borba za slobodu možda ne izgleda kao borba prošlih generacija. Ali ulog je isti.’’, dodala je Ursula fon der Lajen za govornicom Evropskog parlamenta. ,,Ove slobode ne dolaze same od sebe. Bićemo pred teškim izbrima. Biće nam potrebne masovne investicije u našu bezbednost i naš prosperitet’’, naglasila fe Fon der Lajen. Prva inicijativa Komisije je ,,Kompas konkurentnosti’’, strateški plan za razvoj evropske privrede. Baziraće se na tri suba: na inovaciju, plan za industriju i ekonomsku bezbednost, koja predpostavlja više evrospke autonomije.

Medju izvršnim podredsednicima Komisije nalazi se i Rumunka Roksana Minzatu koja je upravljati socijalnim politikama, profesionanim pripremama I pojedinim obrazovnim politikama. Upravljaće takodje i novim Socijlnim fondom za klimu, iz koga će se za Rumuniju izdvojiti 6 miliardi evra za smanjenje energetskog siromaštva. Roksana Minzatu upravljaće i jednim delom politike o pripremana društva za krize, novi concept u okviru evropskih politika. Ovde spadaju vaspitanje I pripreme društva u slučaju manipulacija. Ursula fon der Lajen kaže da Unija treba da ulaže više u odbranu jer Moskva za ovu namenu izdvaja 9% bruto društvenog proizvoda, a Evropa samo 1,9%. Izglasavanje novog sastava Komisije odražava fragmentaciju u sadašnjem Parlamentu jer ne postoje solidne večine, iako nije odbijen nijedan predloženi komesar, piše Politiko. U sredu broj glasava za novi sastav Komisije bio je manji od glasaova koje je Ursula fon der Lajen dobila ovog leta i od 1993. godine Komisija ima najslabiju podršku Parlamenta od svega 54%, Nakon glasanja predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola je izrazila uverenje u uspešnu saradnju zakonodavnog tela i Komisije.

28 November 2024
Vesti – 22.11.2024

Počelo je glasanje u inostranstvu za prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji. Prema podacima Stalne izborne uprave, do sada je glasalo nekoliko desetina hiljada birača u dijaspori, uz više od 4.200 onih koji su glasali putem pošte. Glasanje u inostranstvu traje tri dana, od 22. do 24. novembra. U Rumuniji, građani će moći da glasaju za svog sledećeg predsednika u nedelju, od 7 do 21 sat, uz produženje samo ako još ima birača na biračkim mestima ili ako čekaju u redu ispred biračkog mesta. U zemlji za ove izbore organizovano je skoro 19.000 biračkih mesta i 950 u inostranstvu. Najviše biračkih mesta u inostranstvu ima u Italiji – 158, Španiji – 147 i Velikoj Britaniji – 107. U trci za predsednika učestvuje 13 kandidata. Takođe u nedelju, u Bukureštu se održava lokalni referendum sa tri pitanja koja se odnose na administrativna pitanja – raspodelu poreskih prihoda i izdavanje građevinskih dozvola, kao i borbu protiv upotrebe droga. Da bi referendum bio validan, potrebno je 30 odsto izlaznosti.

Ministri unutrašnjih poslova Rumunije, Bugarske, Austrije i Mađarske, zajedno sa resornom evropskom komesarkom Ilvom Johansonom, dogovorili su se u petak u Budimpešti da se Rumunija i Bugarska od januara priključe šengenskom prostoru slobodnog kretanja i sa kopnenim granicama 1. januara 2025. Konačna odluka biće doneta na sastanku ministara unutrašnjih poslova Evropske unije sledećeg meseca, u Briselu. „Rumunija je pružalac bezbednosti Evrope, a pristupanje Rumunije Šengenu će ojačati šengensku zonu“ – rekao je ministar Katalin Predoju. Prisutni u Budimpešti, premijer Marčel Čolaku pozdravio je dogovor postignut na nivou ministara unutrašnjih poslova u vezi sa punim pristupanjem Rumunije šengenskom prostoru. Povoljan ishod neformalnih razgovora u Budimpešti pozdravila je na društvenoj mreži i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „U 2025. šengenski prostor će postati jači“, napisala je Ursula fon der Lajen, a predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola je pozdravila „pozitivnu evoluciju u pogledu punopravnog članstava Rumunije i Bugarske u Šengenu “. Rumunija i Bugarska su se delimično pridružile Šengenu krajem marta, obustavom kontrole na vazdušnim i pomorskim granicama. Kontrole kopnene granice su, međutim, ostale na snazi zbog veta Austrije, za koji Beč kaže da je povezan sa zabrinutošću zbog ilegalne migracije.

U Rumuniji pretežno oblačno i vetrovito vreme u većem delu zemlje. Padavina će biti posebno na jugozapadu, severu, severoistoku i centru – pretežno sneg na planinama, gde će se formirati snežni prekrivač, a na zapadu, centru i istoku mešovite padavine. Gotovo tri četvrtine Rumunije je pod raznim vremenskim upozorenjima, koje su na snazi najmanje do večeras. Izdat je crveni meteo alarm za jaku mećavu iznad 1.700 m, za nekoliko okruga u centru i jugu zemlje. U oblastima na zapadu i u centru izdat je narandžasti meteo alarm za jak vetar, brzine od 80 do 120 km/h, a na višim nadmorskim visinama za mećave i jak sneg, sa procenjenim snežnim padavinama od preko 30 cm, lokalno. Na zapadu, severozapadu i centru zemlje izdat je žuti kod za mešovite padavine i grad, uz pojačan vetra do 70 km/h.

Potpisivanje sporazuma sa SAD o nabavci aviona F-35 predstavlja još jedan odlučujući korak napred za Rumuniju ka modernoj i efikasnoj nacionalnoj odbrani, dobro povezanoj sa našim međunarodnim partnerima, izjavio je u četvrtak premijer Marčel Čolaku. Šef Izvršne vlasti prisustvovao je na ceremoniji potpisivanja Protokola o pokretanju prelaska rumunskog vazduhoplovstva na avione pete generacije F-35. Dokument su potpisali ministar odbrane Angel Tilvar i američks ambasadorka u Bukureštu Ketlin Kavalec.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Rusija pogodila ukrajinski grad Dnjepar novom vrstom projektila srednjeg dometa dizajniranog da nosi nuklearne bojeve glave, kao odgovor na ukrajinske napade na rusku teritoriju raketama koje je isporučio Zapad. Obraćajući se naciji, Putin je rekao da je rat u Ukrajini dobio elemente globalnog sukoba nakon što su se SAD, Francuska i Britanija složile sa upotrebom svojih projektila protiv Rusije, i upozorio da njegova zemlja ima pravo da upotrebi svoje oružje protiv vojnih objekata onih zemalja koje dozvoljavaju upotrebu svog oružja protiv ruske teritorije. U slučaju eskalacije, dodao je Putin, Rusija će odgovoriti odlučno i simetrično. Sjedinjene Države, koje su, prema Rojtersu, bile obaveštene neposredno pre lansiranja ruske rakete, rekle su da je Moskva ta koja eskalira sukob u Ukrajini. Vašington je, međutim, rekao da nema razloga da menja svoju nuklearnu doktrinu zasnovanu isključivo na Putinovoj neodgovornoj retorici.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da će nastaviti da brani zemlju na bilo koji način, nakon što je Međunarodni krivični sud za njim izdao nalog za hapšenje zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Netanjahu je odluku suda opisao kao antisemitski čin, dok su je izraelski predsednik i predsednik parlamenta nazvali napadom na pravdu i istinu. Američki predsednik Džo Bajden nazvao je “nečuvenim” naloge za hapšenje koje je izdao Međunarodni krivični sud za Netanjahuom i njegovim bivšim ministrom odbrane Joavom Galantom i obećao da će SAD stati uz Izrael suočene sa pretnjom po njegovu bezbednost. Prema Bajdenu, Međunarodni krivični sud nema nadležnost u ovom slučaju. Što se tiče novoizabranog predsednika Donalda Trampa, on nije reagovao na odluku o izdavanju naloga za hapšenje protiv Netanjahua i Galanta, ali je njegov budući savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc obećao „snažan odgovor“ na antisemitsku sklonost MKS.

22 November 2024
NATO mora ostati ujedinjen (05.11.2024)

Severnoatlantska alijansa će raditi sa pobednikom američkih izbora, ma ko on bio, i učiniće sve što je u njenoj moći da ostane jedinstvena, obećao je u ponedeljak generalni sekretar NATO-a Mark Rute. On je to izjavio u Berlinu, gde se sastao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Radićemo sa Kamalom Haris, radićemo sa Donaldom Trampom i obezbedićemo da Alijansa ostane ujedinjena“, rekao je Holanđanin Mark Rute, koji je od Norvežanina Jensa Stoltenberga preuzeo dužnost generalnog sekretara NATO-a.
„Nemam nikakvu sumlju, jer je to u našem interesu i interesu Sjedinjenih Država“, dodao je generalni sekretar NATO-a. Od stupanja na dužnost 1. oktobra, Mark Rute, koji je prethodno 14 godina bio premijer Kraljevine Holandije, izjavio je da nije zabrinut za ishod američkih izbora. On je naveo da odlično poznaje oba kandidata i da je četiri godine radio sa Donaldom Trampom. Prema njegovim rečima, SAD će ostati uključene u Severnoatlantsku alijansu.
„Oni znaju da će, ako Putin uspe u Ukrajini, ohrabrena Rusija tada biti na našem istočnom krilu i predstavljati direktnu pretnju teritoriji NATO-a“, rekao je Mark Rute, koji je istakao da je to razlog zašto je Vašington umešan u Ukrajinu i NATO.
Od preuzimanja mandata imao je niz sastanaka sa političkim akterima, čija je tema bio rat u Ukrajini. Prošle nedelje su generalni sekretar NATO-a Mark Rute i predsednica Evropske Komisije Ursula fon der Lajen najavili u Briselu da će Alijansa i Evropska unija oformiti radnu grupu za jačanje saradnje između dve organizacije.
Zvaničnici su takodje upozorili da raspoređivanje severnokorejskih vojnika u Rusiji predstavlja značajnu eskalaciju rata u Ukrajini, kao i ozbiljnu pretnju evropskoj bezbednosti i svetskom miru.
Prošlog meseca Mark Rute se sastao sa ministrima spoljnih poslova zemalja saveznica. Generalni sekretar NATO-a je tom prilikom izjavio da je rat u Ukrajini pokazao da nestabilnost u Evropi ima globalne posledice i da zemlje, udaljene hiljade kilometara, poput Kine, Irana ili Severne Koreje, mogu da postanu saboteri bezbednosti Evrope.
„Naši svetovi su međusobno povezani, kao i bezbednost“, naglasio je Mark Rute.
On je takođe rekao da saveznici drže svoje obećanje da će isporučiti 40 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini ove godine, a brojke pokazuju da će za prvi deo 2024. godine izdvojiti skoro 21 milijardu. Pacifički partneri su takođe najavili nove isporuke, a jedan primer je Australija, koja će donirati tenkove Ukrajini.
S druge strane, saveznici povećavaju i ulaganja unutar NATO-a, a jedan od prioriteta je protivvazdušna odbrana, posebno u kontekstu rata sa dronovima, koji narušavaju prostor NATO-a.

5 November 2024
Vesti – 10.10.2024

Poslanik liberala Nelu Tataru, lekar i bivši ministar zdravlja, u četvrtak je stavljen pod krivičnu istragu od strane tužioca Nacionalne direkcije za borbu proitv korupcije (DNA) u slučaju u kome je optužen da je primao kao mito, u svojstvu lekara, novčane sume između 100 i 500 leja (cca. 100 evra), kao i namirnice od 45 osoba (pacijenata/ rođaka pacijenata). Prema tužiocima, on bi primao mito u vezi sa obavljanjem svojih dužnosti lekara specijaliste, odnosno hirurških intervencija, konsultacija pacijenata ili izdavanja lekarskih recepata. U predmetu se vodi krivična istraga i protiv još 27 lica koja su osumnjičena da su počinila krivično delo davanja mita, prenosi Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije. Prema rumunskom zakonu, parlamentarci mogu biti pod istragom, optuženi i poslati na sud zbog kršenja zakona, ali poslanički imunitet onemogućava istražitelje da izvrše pretrese ili da ih privedu, bez mišljenja Doma kome pripadaju. Nelu Tataru je bio ministar zdravlja od marta do decembra 2020. godine, prve godine pandemije COVID-19. Kao rezultat istrage, lider liberala Nikolaje Čuka objavio je da je Nelu Tataru smenjen iz uprave ogranka Nacionalne liberalne partije (PNL) Vasluj i iz rukovodstva Komisije za zdravstvo iz Doma poslanika.

Pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenskom prostoru i sa kopnenim granicama bilo je u četvrtak na dnevnom redu Saveta Unije za pravosuđe i unutrašnje poslove. Evropska komisija smatra da su Rumunija i Bugarska učinile više nego što se traži evropskim zakonodavstvom i bolje od drugih država upravljaju granicama Unije, tako da dve države treba da uživaju pune prednosti država članica, javlja dopisnik Radija Rumunija iz Brisela. Uoči saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove, Evropska izvršna vlast objavila je istraživanje u kojem je 83% evropskih kompanija reklo da je šengenski prostor dobar za poslovanje i da im ukidanje kontrola smanjuje troškove. Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson podseća na prednosti ukidanja vazdušnih kontrola, mere preduzete u martu, ali efekat je nepotpun ako se kontrole na kopnenim granicama nastave. Austrija je jedina država koja se protivi pristupanju Rumunije i Bugarske Šengenu i sa kopnenim granicama.

Rumunski ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar imao je bilateralni sastanak sa bosanskohercegovačkim kolegom Zukanom Helezom u Sarajevu. Na dnevnom redu razgovora bile su teme koje se tiču jačanja saradnje u oblasti regionalne bezbednosti, sa akcentom na misiju EUFOR Althea, u kojoj je Rumunija preuzela značajnu ulogu. Bilateralni sporazum o saradnji u oblasti odbrane, potpisan u junu 2024. godine, bila je još jedna važna tema na dnevnom redu razgovora dva ministra. Dokument uspostavlja okvir za produbljivanje vojne saradnje između dve države, uključujući aspekte zajedničke obuke, razmene iskustava i logističke podrške.

Republika Moldavija će u naredne tri godine imati koristi od paketa finansijske podrške od 1,8 milijardi evra, saopštila je u četvrtak u Kišinjevu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Plan ekonomskog rasta Republike Moldavije, koji je fokusiran na reforme, investicije i pristup tržištu Evropske unije, omogućiće da se privredni rast zemlje udvostruči u narednoj deceniji, rekla je predsednica Evropske komisije. Ulaganja u škole, bolnice, razvoj infrastrukture i energetske interkonekcije sa Rumunijom i Evropskom unijom, olakšice za pristup jedinstvenom evropskom tržištu, ali i podrška u sprovođenju reformi su suštinski elementi najavljenog plana, objasnila je Ursula fon der Lajen. Predsednica Maja Sandu je sa svoje strane zahvalila na podršci koju je Evropska Unija pružila Republici Moldaviji, poslednjih godina, u komplikovanim trenucima, kao što su pandemijska kriza ili povećanje računa za energiju nakon krize izazvane agresorskim ratom Rusije u Ukrajini. Plan nije samo investicioni program, već i simbol poverenja Evropske unije u naš potencijal za transformaciju i razvoj, koji će nam pomoći da izgradimo snažnu ekonomiju, naglasila je Maja Sandu. Trenutno 65% moldavskog izvoza stiže na tržište Evropske unije, a kao rezultat održavanja preferencijalnog režima, Republika Moldavija je prošle godine postala glavni izvoznik šljiva u Evropskoj uniji, rekla je predsednica Republike Moldavije.

Imenovana evropska komesarka Rumunije, Roksana Manzatu, biže saslušana 12. novembra u odborima Evropskog parlamenta. Na saslušanjima će učestvovati poslanici iz Komisije za zapošljavanje i socijalna pitanja i Komisije za kulturu i obrazovanje. Druge dve komisije, ona za prava žena i ravnopravnost polova i za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove imaće status gostiju i imaće pravo da postave pismeno pitanje komesarki koju je predložila Rumunija. Roksana Manzatu je imenovana za izvršnu potpredsednicu Evropske komisije i mogla bi da nosi portfelj za zapošljavanje, socijalna prava i obrazovanje u narednih pet godina.

Šefica diplomatskog predstavništva Rumunije u Rimu Gabrijela Dankau proglašena je za „ambasadora 2024. godine“ u Italiji od strane publikacije Gazzetta Diplomatica. Nagrada se dodeljuje svake godine u znak sećanja na italijanskog ambasadora Đovanija Đanucija, eksponenta diplomatije iz Italije. Direktor lista Marko Fineli rekao je da je rumunski diplomata dobio brojne glasove ambasadora, italijanskih parlamentaraca, predstavnika poslovnog okruženja i štampe. On je precizirao da je ambasadorka imala „visoku i veoma važnu aktivnost”. Svečana dodela nagrada biće upriličena 14. novembra u Gradskoj kući u Rimu, na kojoj će biti uručene i druge nagrade diplomatama iz Italije.

Stanovništvo Rumunije smanjilo se u avgustu za preko 6.000 ljudi, izveštava Nacionalni institut za statistiku. U sličnom periodu 2023. godine smanjenje je iznosilo oko 5.500 ljudi. Nacionalni institut za statistiku pokazuje da je u avgustu ove godine u urbanoj sredini umrlo više od 10.000 ljudi, što je cifra uporediva sa brojem umrlih u seoskoj sredini. U odnosu na prošlu godinu, broj umrlih je povećan za 3,1% u gradovima i za 8,7% u selima. Što se tiče brakova, njihov broj je u avgustu 2024. smanjen za 1,4%, dok je broj razvoda povećan.

Nobelova nagrada za književnost dodeljena je južnokorejskoj spisateljici Han Kang. Predsednik Nobelovog komiteta Anders Olson rekao je da je delo Han Kang kombinacija različitih žanrova: „Prelazeći granice umetničkih formi, njen rad se jasno ogleda u njenim spisima. Njen veliki međunarodni uspeh bio je roman Vegetarijanac, oštar prikaz ali i poetika nasilnih posledica koje proističu iz odbijanja protagoniste da jede meso”. Norveški pisac Jon Fose je prošle godine nagrađen visokim priznanjem za svoje inovativne drame i prozu, koji daju glas nedorečenom. Nobelova nagrada za književnost nagrađuje najvrednija dela svih književnih žanrova ili vrsta, od poezije, kratke priče, romana, do drama, eseja ili govora. Godine 2009. Nobelova nagrada za književnost dodeljena je nemačkoj književnici rumunskog porekla Herti Miler, za gustinu poezije i iskrenost proze kojom je spisateljica plastično opisala univerzum razbaštinjenih.

10 October 2024
Evropska pomoć za postradale u poplavama (20.09.2024)

Bilans poginulih i nestalih u poplavama u srednjoj i istočnoj Evropi dostigao je dvocifreni broj. Iako su padavine prestale, visoki vodostaji reka i dalje prete ovoj zoni. Prema analizi kompanije za investicije na medjunarodnim berzama poplave su izazvale i materijalnu štetu u visini od nekoliko miliardi evra. U Rumuniji, prema prvim procenama stručnjaka šteta je veća od jedne miliarde evra. Pesimisti smatraju medjutim da je šteta tri puta veća. Prošle godine Svetska banka je prosečnu godišnju štetu od poplava u Rumuniji procenila na 1,7 miliardi evra. Ove godine u poplavama u našoj zemlji poginulo je 7 osoba, a više od 6500 domačinstava je poplavleno. Vlada u Bukureštu izdvojila je hitnu pomoć u visini od 20 miliona evra za postradale porodice. Iako je u Rumuniji na snazi obavezno osiguranje stanova, u poplavljenim zonama okruga Galaci i Vasluj procenat osiguranja ne prelazi 7-8%, a u celoj zemlji 23 procenta.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, saopštila je u četvrtak da će se iz Fonda Evropske unije za koheziju izvojiti finansijska pomoć u visini od 10 miliardi evra za zemlje srednje i istočne Evrope pogodjene poplavama. Predsednica Evropske komisije je dodala da Unija ima na raspolaganju dva potencijalna izvora pomoći-Fond za koheziju i Fond solidarnosti iz kojih se mogu izdvajati sredstva za finansiranje radova na popravljanju i rekonstrukciji zgrada. U četvrtak Evropski parlament je u Strazburgu usvojio Rezoluciju u kojoj izražava zabrinutost zbog sve jačeg intenziteta i sve češćih ekstremnih meteoroloških pojava na kontinentiu i u svetu kao i nezadovoljstvo zbog nedavnog smanjenja budžeta Mehanizma civilne zaštite Evropske unije. U dokumentu o katastrofalnim poplavama u Austriji, Češkoj, Nemačkoj, Madjarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj evroposlanici zahtevaju da se predvide dovoljna sredstva kako bi se mogao povečati stepen spremnosti i poboljšala konsolidacija kapaciteta, posebno na pragu usvajanja novog višegodišnjeg budžeta Unije. Takodje, poslanici traže da se Fond za solidarnost uskladi sa povećanjem broja i težinom prirodnih nepogoda u celoj Evropi. Ovi pozivaju Komisiju da ubrza mobilizaciju fondova za pogodjene zemlje i traže odobravanje drugih vrsta tehničke i finansijske podrške. Stampa piše da su u poslednje tri decenije poplave u Evropi ugrozile 5,5 miliona ljudi, odnele 3000 ljudskih života i pričinile ekonomsku štetu ,,tesku” 170 miliardi evra.

20 September 2024
Roksana Minzatu podpredsednica Evropske komisije (18.09.2024)

Posle nekoliko odlaganja, nastalih usled delikatnih pregovora, kontroverzna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je u utorak sastav nove vlade Evropske unije. Rumuniji je premijerno poverena dužnost podpredsednice Evropske komisije, dužnost koju će obavljati socijaldemokratska poslanica Roksana Minzatu. Minzatu, ministarka za investicije od juna do novembra 2019. godine u Vladi Rumunije, obavljaće u Briselu dužnost komesarke za kompetencije, vaspitanje, radna mesta, socijalna prava i demografiju. Ona je izjavila da je tržište rada od suštinskog značaja za konkurentnost Evropske unije i dodala: ,,O konkurentnosti Evropske unije ne možemo govoriti bez ljudi. O kakvoj konkurentnosti može biti reči kada nema dovoljno ljudi u svim industrijama ili za sve tehnologije? O kakvoj konkurentnosti možemo govoriti u siromaštvu, u situacijama socijalnih sukoba i kada mladi nemaju radno mesto u skladu sa njihovom stručnom spremom?

Predsednica Evropske komisije je kazala da je, uz očuvanje uravnoteženog socijalnog i bezbednosnog modela, ekonomska konkurentnost prioritet Unije. Ursula fon der Lajen je insistirala na rodnoj ravnopravnosti u novoj vladi Unije. Od 27 komesarskih dužnosti 11 će obavljati žene a 16 muškarci. Prema navodima izveštača Radija Rumunija iz Brisela, da bi se uravnotežio bilans, na šest dužnosti izvršnih podpredsednika Komisije imenovane su četiri žene i dva muškarca. Za ravnopravnu zastupoljenost, tri izvršna podpredsednika su iz istočnih i tri iz zapadnih zemalja. Raspodela dužnosti odražava, kažu komentatori, i potrebu Ursule fon der Lajen da obezbedi dvotrečinsku večinu u Evropskom parlamentu. U ovom smislu jedna podpredsednička dužnost poverena je radikalima (ECR), koji nisu u vladajućoj koaliciji narodnjaka, socijalista i predstavnika Renesanse Evrope (Renewa). Partijski šef Roksane Minzatu, premijer Rumunije Marčel Čolaku, kaže da imenovanjem Roksane Rumunija učestvuje u donošenju odluka Evropske unije. Buduća rumunska komesarka, dodao je Čolaku, koordinisaće oblasti obrazovanja kao i socijalne politike i programe finansiranja ovih oblasti, Evropski socijalni fond ili Klimatski fond.
Opozicija u Bukureštu smatra da bi jedan ekonomski portfelj bio mnogo važniji za Rumunju. Štampa ironično javlja da je našim susedima, Madjarima, koji se često suprostavljaju odlukama Brisela, u sledećoj Komisiji porverena dužnost Blagostanja životinja.

18 September 2024
Premijer Rumunije u Briselu (23.08.2024)

Predsednik Vlade Rumunije Marčel Čolaku vodio je u četvrtak u Briselu razgovore sa predsednicom Evropske komisije o Nacionalnom planu oporavka i otpornosti, dogovoru o smanjenju budžetskog deficita i predlogu Rumunije za dužnost evropskog komesara. Marčel Čolaku je podsetio da je Bukurešt dostavio zahtev za nove pregovore o Nacionalnom planu oporavka i otpornosti, odnosno o smanjenju komponente pozajmice za 10% kao i o zahtevu za isplatu broj tri. Od 76 odrednica, za razmatranje ostale su samo 4, a jedna se odnosi na smanjenje visine do koje se jedna firma smatra mikro-preduzečem. Prema oceni predsednika rumunske vlade, vladajuća koalicija u Bukureštu treba da donese odluku da li će smanjiti ili ne ovu visinu. Ako se odluči za sadašnju visinu, odustaće od finansijskih sredstava predvidjenih zahtevom za isplatu broj 3. Marčel Čolaku je precizirao da je u okviru razgovora predložio da se novi dogovor o budžetskom deficitu Rumunije proširi na 7 godina jer je predvidjeno da se najveće investicije realizuju u naredne dve godine. Kada je reč o investicijama, Čolaku je predstavio investicionu studiju o drumskoj i železničkoj infrastrukturi. U vezi sa drumskom infrastrukturom, Rumunija je predložila da se izdvoji iznos od 13,7 miliardi evra. Konačna odluka bila je da se odobri 7 miliardi. Razliku će kofinansirati rumunska država”-objasnio je Marčel Čolaku. Premijer je Briselu predložio Viktora Negreskua, podpredsednika Evropskog parlamenta, za dužnost budućeg rumunskog komesara sa napomenom da za Rumuniju želi jedan ekonomski portfelj. Zvanični predlog Vlada Rumunije dostaviće Komisiji u narednim danima, dodao je premijer. Belgija, Bugarska, Danska, Italija i Portugal još nisu poslale predloge za evropskog komesara. Svakoj državi Evropske unije pripada jedan mandat komesara. Predloge vlada zemalja članica odobriće predsednica Evropske komisije. Saslušanje budućih evropskih komesara održaće se septembru, a u oktobru doneće se konačna odluka u Evropskom parlamentu. U Briselu predsednik vlade Rumunije razgovarao je sa predsednicom Evropske komisije i o ulasku Rumunije u Šengen zonu i kopnenim putem. Čolaku je izjavio da Ursula fon der Lajen je ,,najveći zagovornik” ulaska Rumunije u zonu slobodnog kretanja. Posle razgovora Čolaku je izjavio da je uveren da će Rumunija u narednom periodu biti punopravni član Šengen zone.

23 August 2024
Novi mandat za Ursulu fon de Lajen

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zadržava najvišu izvršnu funkciju u Evropskoj uniji još pet godina, nakon što ju je u četvrtak izglasao parlament u Strazburu, na prvoj sednici posle evropskih parlamentarnih izbora. Dobijena podrška bila je čak i veća nego u prvom mandatu, iako su neprijateljske snage, ekstremne desnice i levice, konsolidovale svoje prisustvo u zakonodavnom telu zajednice. Analitičari kažu da je njenoj kandidaturi zadat veliki udarac nakon što je Sud pravde presudio, dan pre izbora, da nije bila dovoljno transparentna sa javnošću o ugovorima za vakcine protiv Covid-19 tokom pandemije. Ali, sve je ispalo dobro, posle intenzivnih pregovora koji su, prema nekim političkim izvorima, vođeni do jutra na dan glasanja. Ursula fon der Lajen dobila je 401 glas iako joj je bila potrebna polovina plus jedan od ukupno 720. U svom govoru u parlamentu založila se za snažnu Evropu i obećala da će industrija i odbrana biti njeni prioriteti.

Šefica Komisije je ponovo potvrdila nastavak podrške Ukrajini na sve načine i osudila postupke mađarskog premijera Viktora Orbana koji su mogli da oslabe Uniju, posle njegove nedavne posete Moskvi, u kontekstu u kojem Mađarska predsedava Evropskom unijom. Prema narodnoj stranci, grupa iz koje dolazi Ursula fon der Lajen, proevropska, proukrajinska i pro-vladina prava većina u parlamentu odražava realnost evropskog društva. Program Ursule fon der Lajen cilja i desničarsku i levičarsku politiku, uspevajući da odgovori na većinu zahteva građana. Socijaldemokrate, druga većinska grupa, podržavale su Fon der Lajen na osnovu uključivanja socijalnih politika u program ili onih koje se tiču poljoprivrede. Najviše izgubljenih glasova iz koalicije tri većinske grupe imala je iz grupe Renew. Rumunski parlamentarci iz te grupe su ipak glasali za drugi mandat Ursule fon der Lajen. Deo Zelenih, iako nisu u koaliciji, glasao je za Ursulu fon der Lajen. Na isti način, podrška dolazi jer je u svoj plan uključila ekološku politiku ili plan pristupačnog stanovanja.

Sledi formiranje tima komesara, i njihovo saslušanje u Evropskom parlamentu. Vlade zemalja članica, uključujući i Rumuniju, moraće da predstave po dva kandidata – jednu ženu i jednog muškarca – za mesta evropskih komesara, najavila je šefica Evropske komisije. Glasanje o komitetu moglo bi da bude u septembru. Jedini incident tog dana bila je agresivna intervencija rumunske evroposlanice Dijane Šošoake, koja je dva puta izbačena iz plenarne sale zbog prekida sastanka. Incident su kritikovale sve parlamentarne grupe, uključujući i radikalne i ekstremističke, a osudili su je i rumunski evroposlanici jer ruši sliku Rumunije na međunarodnom nivou. Ponašanje bivše senatorke, citirane kao proruske političarke i liderke populističke partije SOS Rumunija, bilo je slično onom u parlamentu u Bukureštu, ali se u Briselu nedisciplina i kršenje pravila odmah sankcionišu.

19 July 2024
Ko će biti lideri evropskih institucija

Evropski lideri su se na drugom sastanku nakon izbora za Evropski parlament održanih početkom meseca opredelili ko će zauzeti ključne pozicije u institucijama Evropske unije. Ursula fon der Lajen predložena je za predsednicu Komisije, estonska premijerka Kaja Kalas za funkciju visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost, a bivši portugalski premijer Antonio Kosta preuzeće predsedavanje Evropskim savetom. Tri funkcije su tako podeljene između tri političke grupe koje čine većinu u Evropskom parlamentu – Narodne partije, Renew i socijaldemokrata. Sa mesta šefa evropske diplomatije, pitanjem bezbednosti Unije baviće se liberalka Kaja Kalas. Kaja Kallas:

„Ova funkcija predstavlja ogromnu odgovornost, jer živimo u kontekstu punom geopolitičkih tenzija, sve veće nestabilnosti na globalnom nivou, a to su izazovi za spoljnu politiku Evropske unije“.

Imenovanja su dogovorena na pregovaračkom sastanku u ograničenom okviru kojem je prisustvovalo šest evropskih lidera iz tri proevropske političke grupe, pogodnih za produbljivanje evropskih integracija i konsolidaciju prerogativa Brisela, što je situacija koja je izazvala iritaciju šefice italijanske vlade, Đorđije Meloni, koji je zaobiđena u ovim diskusijama. Oni koji su pregovarali o pozicijama bili su nemački kancelar Olaf Šolc, španski premijer Pedro Sančez, poljski i grčki premijeri Donald Tusk i Kirijakos Micotakis, francuski predsednik Emanuel Makron i holandski privremeni premijer Mark Rute. Meloni, čija je stranka deo grupe evropskih konzervativaca i reformista u Evropskom parlamentu, ocenila je da su šestorica lidera koji su pregovarali formirala oligarhiju koja je sklopila sporazum, ne uzimajući u obzir poruku koju su u glasačkim kutijama poslali građani na evroparlamentarnim izborima organizovanim od 6. do 9. juna. Izbori koji su potvrdili rast evroskeptičnih konzervativnih formacija, a da, međutim, nije poništena većina koju čine narodne, socijaldemokratske i liberalne grupe.

Lideri zemalja članica usvojili su i stratešku agendu Unije za narednih pet godina, a prioriteti su ekonomska konkurentnost, odbrana demokratskih vrednosti, unutrašnje reforme za proširenje Unije i bezbednost. To uključuje i troškove koje bi države članice trebalo da povećaju za odbranu. Prema Ursuli fon der Lajen, Uniji je potrebno dodatnih 500 milijardi evra za odbranu u narednih 10 godina. Ukrajina ostaje još jedan prioritet, kako sa stanovišta pristupanja, tako i za finansijsku i vojnu podršku. Tokom rasprave o Strateškoj agendi Unije, predsednik Rumunije Klaus Johanis je istakao da dokument mora da odražava zajedničku posvećenost nastavku napora ka jačoj, otpornijoj i uticajnijoj Uniji na međunarodnom nivou.

28 June 2024
Pregovori o rukovodećim pozicijama u Evropskoj Uniji

Nezvanično okupljeni početkom ove nedelje, prvi put posle izbora za Evropski parlament održanih od 6. do 9. juna, evropski šefovi država i vlada raspravljali su u Briselu o dodeli „najviših poslova“, odnosno najviših funkcija u Evropskoj Uniji. Tačnije, razgovaralo se o predlozima Evropskog saveta za tri od četiri glavna mesta u EU: predsednika Komisije, predsednika Saveta i šefa diplomatije. Buduće nosioce imenuje Savet, a o njima mora glasati i Parlament. U pregovorima se mora uzeti u obzir i konfiguracija parlamentarne većine koja je rezultat izbora, ali i potreba za balansom između zapadnih i istočnih država.

Najveće šanse za predsedavanje Komisijom ima aktuelna šefica izvršnog odbora zajednice Ursula fon der Lajen. I to u uslovima kada evropskim političkim kontekstom nakon izbora novog zakonodavnog tela dominira Evropska narodna partija (EPP), koja uključuje formacije 13 od 27 lidera, kao i Hrišćansko-demokratska unija iz koje potiče fon der Lajen. Da bi nastavila da vodi evropsku izvršnu vlast, Ursula fon der Lajen mora da ispuni i kvalifikovanu većinu od najmanje 15 zemalja, koje predstavljaju 65% stanovništva Unije, a potom i apsolutnu većinu od 361 člana novog Evropskog parlamenta, koji će glasati po prvi put na novoj sednici 16. jula.

Zajedno sa šefom Komisije, države članice moraju da odluče ko će biti budući predsednik Evropskog saveta, kao i šef evropske diplomatije. Socijaldemokrate, druga politička grupacija u Evropskom Parlamentu, traže da bivši portugalski premijer Antonio Kosta nasledi Belgijanca Šarla Mišela. Ovaj 62-godišnji portugalski socijalista je prošlog novembra bio primoran da podnese ostavku na čelu vlade u Lisabonu, jer je u svojoj zemlji pod istragom zbog trgovanja uticajem, ali mnoge diplomate smatraju da to nije nepremostiva prepreka, s obzirom da se čini da se sumnja u njega rasipa. Španski premijer Pedro Sančez ili bivši italijanski premijer Enriko Leta su druge opcije o kojima se spekuliše za mesto predsednika Evropskog saveta.

Treća grupa koja je u većini u Evropskom parlamentu – Renew – koja verovatno oseća da ima pravo da preuzme šefa evropske diplomatije, pa otuda spominjanje imena estonske premijerke Kaje Kalas ili belgijskog premijera Aleksandra De Krua, oboje deo grupa Renew. Istovremeno, čini se da je Roberta Mecola, predsednica Evropskog parlamenta od januara 2022. godine, obezbedila četvrtu od najvažnijih funkcija u Evropskoj Uniji. Element koji komplikuje pregovore tiče se podele funkcija između zapadne i istočne Evrope. Čini se da Zapad ima nominacije na svim frontovima, dok Istok ima samo Kaju Kalas, estonsku premijerku. Lideri će zvaničnu odluku doneti na samitu koji će se održati 27. i 28. juna, na kojem će se razgovarati i o političkim ciljevima za narednih pet godina u važnim oblastima kao što su odbrana i ekonomija.

18 June 2024