Nakon zelenog sveta stručnih komisija, Parlament Rumunije usvojio je zakone o državnom budžetu i budžetu socijalnog osiguranja za 2025. godinu. Državni bužet predvidja privredni rast od 2,5% i deficit od 7% bruto društvenog proizvoda. Prošle godine budžetski deficit iznosio je skoro 9%, tako da je Vlada Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madraja u Rumuniji (UDMR) prinudjena na preduzmanje mera za postepeno smanjenje budžetskog deficita. Vlast tvrdi da se rebalansom budžeta investicije sigurno neće smanjiti. Ministar finansija Tancoš Barna je izjavio da su ispunjeni svi uslovi da se rekordnim investicijama podrži razvoj zemlje, da će se obezbediti finansijska sredstva za penzije i plate i zaštiti najpogodjenije kategorije društva. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) optužila je vlast za precenjivanje budžestkih sredstava, zaduživanje zemlje i eliminisanje pojedinih poreskih olakšica.
Izglasavanje državnog budžeta za 2025. godinu nije bio najvažniji parlamentarni dogadja tekuće nedelje. Predstavnici proevropske i suveranističke opozicije zahtevali su burno ostavku socijaldemokratskog premijera Marčela Čolakua zbog nejasnih veza sa bivšom poslanicom Socijaldemokratske partije Laurom Vikol, koja je četiri godine bila predsednica Pravne komisije Parlamenta, i sa njenim suprugom Vladimirom Čorbom. Tužilašto tereti Vikol i Čorbu za finansijski inženjering, prevaru klijenata i proneveru 195 miliona evra. Optuženi nisu predali plaćene stanove pravnim i fizičkim licima. Supružnicima Vikol i Čorba i još trojici optuženih iz rukovodeće strukture firme Nordis izrečen je 30. dnevni pritvor posle opširne pretrage u inostranstvu i zemlji. Postupak se vodi protiv 40 fizičkih lica i 32 firme. Istražni ograni tvrde da su isti stanovi prodavani više puta. Tužilastvo je zaplenilo više stotina stanova, poslovnih prostorija, terena, automobila, akcija i blokiralo bankarske račune osoba i umešanih firmi u ovu aferu. Uprava prihoda je najavila unutrašnju kontrolu nakon izjave tužilaca da su protiv četiri poreska inspektora pokrenute istrage za favorizovanje kriminala. Tužioci nisu preduzeli nikakve mere protiv grupe Nordis, iako je još pre tri godine konstatovano da postoje mnoge nepravilnosti. Premijer Marčel Čolaku, koji je putovao unajmljenim avionima od strane Nordisa, izjavio je da je platio avioneke karte.
Ne traži se samo ostavka premijera Čolakua. Jedna od suveranističkih partija Alijansa za ujedinjenje Rumuna dostavila je Parlamentu Rumunije novi zahtev, treći po redu, za suspenziju predsednika Klausa Johanisa. Prethodni zahtev su Stalni biroji Parlamenta odbili. Novi zahtev su ovoga puta potpisali i parlamentarci Unije spasite Rumuniju i obećali da će glasati za supsenziju predsednika. Opozicija tvrdi da je prisustvo Johanisa na čelu države nelegitimno. Predsednik je u više navrata odbacio mogućnost ostavke sa obrazloženjem da Ustav nalaže da ostane na ovoj dužnosti sve dok novi predsednik države neće položiti zakletvu. Johanis je ostao na ovoj dužnosti nakon odluke Ustavnog susda o poništenju predsedničkih izbora, iako je njegov mandat istekao 21. decembra prošle godine. U izbornoj trci ulazi i bivši liberalni lider Krin Antonesku kome je prošle nedelje Socijaldemokratska partija potvrdila predsedničku kandidaturu od strane vladajuće koalicije. Prethodno su predsedničku kandidaturu Dijakoneska potvrdili i Nacionalna liberalna partija i Demokratski savez Madjara u Rumuniji.
Kontrolna komisija premijera konstatovala je da postoje zakonske rupe u zaštiti kulturnog blaga Rumunije kao i nepoštovanje pravnog okvira koji propisuje privremeni izvoz mobilnih kulturnih dobara Provereni su uslovi pod kojima su pojedini artefakti iz dačanskog blaga izloženi u danskom Muzeju Drents u Asenu. Kontrolna komisija je zaključila da mere i bezbednosni uslovi protiv kradje, koje je strani entitet predložio, nisu bili predmet stručne analize. Iz Muzeja Drents ukradeni su zlatni šlem iz Kocofeneštija iz 5-4 veka pre Hrista i četiri zlatne narukvice iz Sarmisegetuze Regie, iz drugog veka pre Hrista. Artefakti imaju neprocenjivu vrednost i bili su eksponati na izložbi ,,Dačija-kraljevina zlata i srebra’’ otvorena 7. jula 2024. godine.
,,Moje telo ne može da izdrži toliko da bi stigla tamo gde sam nekada bila. Teško je stići tamo, ja dobro znam šta ovo predpostavlja’’. Ovim rečima se Simona Halep oprostila od daljeg bavljenja tenisom. Halepoova je najbolja rumunska teniserka svih vremena. Oproštaj je najavila u utorak, godinu dana nakon povratka na teniske terene posle devetomesečne suspenzije zbog dopinga. Simona Halep je 64 nedelje bila prvi reket sveta, osvojila je dve grend slem titule, na Roland Garosu i Vimbldonu, i stigla u tri finale, dve na Roland Garosu i jednu na Australijan openu. Osvojila je i 24 wta titule i više od 40 miliona dolara. Po zaradama od tenisa treća je teniserka posle Amerikanki Sirine i Venus Viljams.
