Radio România Internațional

Tag: vize

  • Vesti – 08.01.2025

    Vesti – 08.01.2025

    Lideri vladajuće koalicije u Bukureštu sastali su se danas da razgovaraju o datumu održavanja predsedničkih izbora i zajedničkom kandidatu alijanse PSD-PNL-UDMR. Očekuju se i rasprave o državnom budžetu za 2025. godinu, koji nadležni žele da usvoje do kraja ovog meseca. Ministar finansija Tančos Barna rekao je da će nacrt budžeta poštovati limit deficita od 7 odsto BDP-a, bez novih povećanja poreza, ali kroz rigorozniju kontrolu javne potrošnje. S druge strane, sindikati su pozvali ombudsmana da podnese žalbu Ustavnom sudu na član hitne uredbe koji predviđa zamrzavanje indeksacije penzija. Uredba, koja je stupila na snagu 1. januara, predviđa i zamrzavanje plata, ukidanje nekih poreskih olakšica i ograničavanje određenih beneficija.

    Austrijski OMV zaključio je ugovor sa nemačkom komunalnom grupom Uniper o snadbevanju prirodnim gasom u okviru rumunskog projekta „Neptun Deep” u Crnom moru, počevši od 2027. godine, prenosi Rojters. Sporazum dolazi nakon što je Rusija 1. januara prekinula isporuku gasa preko Ukrajine, kao i šireg obustavljanja kupovine energenata od strane Evropske unije od Rusije zbog invazije na Ukrajinu. “Neptun Deep” sadrži oko 100 milijardi kubnih metara povratnog gasa, što ga čini jednim od najznačajnijih nalazišta prirodnog gasa u EU. OMV i rumunski državni proizvođač Romgaz poseduju “Neptun Deep” u jednakim razmerama. Ukupne rezerve gasa u vodama Rumunije u Crnom moru iznose oko 200 milijardi kubnih metara.

    Rumuni će od marta moći da putuju u SAD bez viza, a biće potrebna notifikacija na platformi ESTA – elektronskog sistema za odobravanje putovanja, izjavio je u sredu ministar inostranih poslova Emil Hurezeanu. Uključivanje Rumunije u Program za ukidanje viza biće zvanično obeleženo u petak, 10. januara, događajem organizovanim u Vašingtonu. Američki sekretar za unutrašnju bezbednost Alehandro Majorkas i ambasador Rumunije u Vašingtonu Andrej Muraru sastaće se kako bi zabeležili pristupanje Rumunije američkom programu za ukidanje viza. Tehnički detalji i datum stupanja na snagu novog režima putovanja biće naknadno saopšteni. Državljani Rumunije više neće morati da obavljaju intervjue u američkom konzulatu, a putna dozvola koja zamenjuje postojeće vize važiće dve godine, uz neograničen broj ulazaka u Sjedinjene Države. Ovlašćenje se može koristiti za posete do 90 dana, a cena je 21 američki dolar – navodi se u saopštenju objavljenom na Fejsbuk stranici rumunske ambasade u Vašingtonu.

    Liberalizacija energetskog tržišta od 1. aprila, uz odgovarajuću pripremu dok još ima vremena, jedina je opcija za Rumuniju – tvrdi predsednik nevladine organizacije Inteligentna energija (NGO Asociaţia Energia Inteligentă) Dumitru Kiselica. Prema njegovom mišljenju, najveći izazov godine je vezan za činjenicu da 31. marta ističe aktuelna šema ograničenja i kompenzacije cena prirodnog gasa i struje. Kiselica smatra da produženje ove mere podrazumeva velike izdatke za državni budžet, uz isplatu naknada dobavljačima. Pored toga, on pominje posvećenost Rumunije Evropskoj uniji za liberalizaciju tržišta, ceneći da će mogući nastavak plafona dovesti do smanjenja sredstava zajednice, što Bukurešt ne može sebi da priušti.

    Rumunska policija postavlja, početkom ove godine, fiksne kamere za kontrolu brzine na desetine puteva u Rumuniji. One će svakodnevno snimati, a vozači koji prekorače brzinu dobiće kaznu na kućnu adresu. Cilj je da se poveća bezbednost na putevima i smanji broj nezgoda, s obzirom da je brzina drugi najčešći uzrok teških nezgoda, posle neregularnih pešačkih prelaza. Povećanje minimalne bruto zarade odredilo je i povećanje kazne. Tako da, najmanja kazna iznosi 405 leja (oko 80 evra) i može da dostigne preko 20.000 leja (ekvivalent približno 4 hiljade evra).

    Bugarske vlasti nastavile su danas popravke na mostu Đurđu-Ruse, između Rumunije i Bugarske, koje su obustavljene tokom zimskih praznika. Saobraćaj se odvija jednom trakom, uz naizmenično propuštanje vozila. Popravka mosta „Prijateljstva” počela je u julu prošle godine i očekuje se da će biti završena na leto sledeće godine.

    Američki glumac rumunskog porekla Sebastijan Sten nedavno je osvojio Zlatni globus za ulogu u filmu ‘Drugačiji čovek’ (A Different Man“), reditelja Arona Šimberga. U ovoj kategoriji takmičio se sa glumcima Džesi Ajzenbergom, Hju Grantom, Gabrijelom Labelom, Džesi Plemonsom i Glenom Pauelom. U filmu ‘Drugačiji čovek’ Sebastijan Sten igra ambicioznog glumca sa oboljenjem neurofibromatoze koji kroz eksperimentalnu proceduru postaje potpuno transformisan. Prvi put dodeljeni 1944. godine, Zlatni globusi nagrađuju najbolje predstave i produkcije u filmskoj i televizijskoj industriji, grupisane u 27 kategorija.

    Rumunske teniserke Anka Todoni i Gabrijela Ruse plasirale su se danas u Melburnu u poslednje kolo kvalifikacija za glavni zdreb Australijan opena, prvi grend slem u godini, koji počinje u ponedeljak, 12. januara. Anka Todoni je sa 6-3, 6-2 pobedila Špankinju Lejru Romeru Gormaz, a Gabrijela Ruse je pobedila Nemicu Anu-Lenu Fridsam sa 3-6, 6-3, 6-4. Tri Rumunke će direktno ući u glavni žreb singla na Australijan openu – Sorana Kirstea, Žaklin Kristijan i Irina Begu.

  • Vesti – 25.11.2024

    Vesti – 25.11.2024

    Na osnovu 99,94% prebrojanih glasačkih listića nezavisni kandidat Kalin Đorđesku ostvario je iznenađujuće vodstvo sa 22,94 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji koji su održani u nedelju. Na drugom mestu je Elena Laskoni, lider Unije spasite Rumuniju (USR), sa 19,17 odsto, a na trećem je premijer i lider Socijaldemokratske stranke (PSD) Marčel Čolaku sa 19,16 odsto. Slede predsednik Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Đorđe Simion (13,87%) i lider Nacionalneliberalne partije(PNL) Nikolaje Ćuka (8,79%). Na izborima u nedelju glasalo je preko 52 odsto birača sa pravom glasa. Više od 821 hiljade Rumuna glasalo je u inostranstvu. Prema podacima Stalne izborne komisije, najviše glasova u inostranstvu dobio je Kalin Đorđesku – 43,35%, a slede Elena Laskoni – 26,82% i Djordje Simion 12,07%. Za bivšeg zamenika sekretara NATO Mirču Džoanu i Nikolaja Čuku glasalo je nešto manje od 5 odsto birača, a Marčel Čolaku osvojio je manje od 3 odsto glasova Rumuna iz dijaspore. U predsedničkoj trci bilo je 13 kandidata, 9 stranačkih i 4 nezavisna. Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 8. decembra. Zakonodavni izbori biće održani 1. decembra, na Dan državnosti. Takodje u Rumunije ove godine, 9. juna održani su lokalni i evropski parlamentarni izbori.

    Premijer Rumunije Marčel Čolaku saopštio je da je podneo ostavku sa funkcije predsednika socijaldemokrata zbog loših rezultata u prvom krugu predsednčkih izbora. Čolaku nije uspeo da uđe u odlučujući drugi krug. Njega je pretekla, za nekoliko hiljada glasova kandidatkinja Unije Spasimo Rumuniju Elena Laskoni. Predsednik PSD-a je čestitao kandidatima koji su se plasirali u drugi krug i najavio da njegova stranka neće uložiti žalbu, jer je značaj odlučujućeg kruga 8. decembra mnogo veći od ličnog interesa. Čolaku je rekao i da će ostati sa svojim kolegama nakon parlamentarnih izbora, zakazanih za sledeću nedelju, ali se više nikada neće kandidovati ni za jednu funkciju u stranci. Slična situacija je i sa liberalima, koalicionim partnerima socijaldemokrata. Nekoliko članova PNL zatražilo je ostavku lidera stranke Nikolaja Ćuke, koji obavlja dužnost predsednika Senata u Bukureštu. Prema nekim političkim izvorima na koje se pozivaju mediji, bivši premijer je planirao da podnese ostavku na dužnost šefa PNL-a kao rezultat neuspeha na predsedničkim izboriama, gde je zauzeo 5. mesto.

    Prvi krug predsedničkih izbora završen je u ponedeljak, u 7.00 časova po rumunskom vremenu, na 950 biračkih mesta organizovanih u inostranstvu, zvanično je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova. Poslednje sekcije na kojima je glasanje završeno u inostranstvu bile su one organizovane u Vankuveru, u Kanadi, i na lokalitetima na zapadnoj obali SAD – San Francisku, Los Anđelesu, Anahajmu, Las Vegasu, Portlandu, Sakramentu, San Dijegu, Sijetlu. Razlike u vremenskim zonama i specifičan raspored glasanja značili su da je glasanje u inostranstvu na predsedničkim izborima trajalo 78 sati u odnosu na rumunsko vreme: od petka, 22. novembra po rumunskom vremenu u 1.00, do ponedeljka, 25. novembra, po rumunskom vremenu u 7.00. Ministarstvo spoljnih poslova organizovalo je 950 biračkih mesta van zemlje za ovogodišnje predsedničke i parlamentarne izbore. Kako prenosi Ministarstvo spoljnih poslova, do ponedeljka, u vreme zatvaranja birališta, glasalo je 821.703 rumunskih birača u dijaspori – 817.476 na biralistima i 4.227 putem pošte.

    U Bukureštu je u nedelju održano i glasanje za lokalni referendum koji je inicirao generalni gradonačelnik Nikušor Dan. Javna rasprava je prešla stopu od 30 odsto i dobila je, prema procenama, većinu glasova za tri predloga. Za centralizaciju građevinskih dozvola u glavnom gradu glasalo je 67 odsto birača, 64 odsto se složilo sa predlogom da se novac raspodeli između Opštine i sektora, a 82 odsto je glasalo za program sprečavanja upotrebe droga u školama. Glasanje, međutim, mora da potvrdi parlament, a političke stranke ne mogu da ignorišu volju 500.000 gradjana Bukurešta – rekao je gradonačelnik Dan. On je zatražio od političkih formacija da se narednih dana izjasne o načinu uvodjenja volje građana na referendumu u zakonodavstvo.

    U gradu Alba Juliji, gde je ostvareno Veliko ujedinjenje 1. decembra 1918. godine, počele su pripreme za Dan državnosti Rumunije. Po tradiciji poslednjih godina, 30. novembra u Alba Juliji organizuje se polaganje venaca i cveća na spomenike stvaralaca unije. Takođe 30. novembra, u večernjim satima, zakazani su koncerti na otvorenom. Prijem poruka iz gradova sedišta, čitanje Rezolucije Narodne skupštine iz Alba Julije zakazani su za 1. decembar. Atrakcija Dana državnosti Rumunije biće parada na centralnom bulevaru, u kojoj će učestvovati više od 1.000 vojnika sa borbenom opremom, uključujući kopnena vozila, helikoptere i avione F-16. Uveče je predviđen i vatromet. Ove godine 1. decembar je dan dvostrukog značaja. S jedne strane, Rumuni slave uspostavljanje unitarne nacionalne države, a sa druge strane organizuju se opšti izbori za imenovanje članova dva doma parlamenta u Bukureštu.

    Kina ukida uslov za vize za državljane Rumunije u periodu 30. novembar 2024. (00:00 po pekinškom vremenu) – 31. decembar 2025. (00:00 po pekinškom vremenu). Odluku je pozdravilo rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova, koje ceni da će ta mera verovatno olakšati mobilnost rumunskih državljana, povećavajući obim međuljudskih kontakata. Ukidanje obaveze izdavanja vize važi u jednom od sledećih uslova: posao, turizam, poseta ili tranzit. Državljani Rumunije koji ne ispunjavaju jedan od ovih uslova i dalje će morati da pokažu vizu prilikom ulaska u zemlju.

    Ukupni troškovi socijalne zaštite u EU dostigli su 4.583 milijarde evra u 2023. godini, što je više od 6% u odnosu na 2022. godinu, a Rumunija je među državama članicama u kojima je procentualno povećanje ovih rashoda značajno veće od proseka iz EU, podaci koje je u ponedeljak objavio Eurostat. U 2023. godini u odnosu na 2022. najveći rast rashoda za socijalnu zaštitu zabeležen je u Slovačkoj (rast od 18,9%), Poljskoj (18,4%), Mađarskoj (15,2%), Bugarskoj (14,6%) i Rumuniji (13,8%). U slučaju Rumunije, starosne i porodične penzije su predstavljale 53,2% ukupnih troškova socijalne zaštite, a slede zdravstveni troškovi (27,7%) i troškovi porodice i dece (12,3%).

    Danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, povodom kojim Ministarstvo spoljnih poslova pokazuje da Rumunija ima za cilj da doprinese stvaranju bezbednog i pravednog okruženja za sve žene, bez obzira na nacionalnost, kulturu ili društveni status. Ministarstvo spoljnih poslova time ponovo potvrđuje svoju posvećenost promovisanju i zaštiti prava žena i devojčica, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Kao država članica Saveta za ljudska prava (2023-2025) i Komisije za status žena (2024-2028), Rumunija ima za cilj da promoviše prava žena i devojčica, smatrajući da je njihova zaštita od suštinskog značaja za razvoj pravedno i inkluzivno društvo. Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama ima za cilj da podigne svest da se žene širom sveta suočavaju sa mnogim oblicima nasilja, uključujući silovanje, nasilje u porodici i druge oblike zlostavljanja. Pravi obim ovog fenomena se često krije. Godine 2024. navršava se 10 godina otkako je Rumunija potpisala „Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici“.