Punopravno članstvo Rumunije i Bugarske u Šengenskoj zoni slobodnog kretanja od 1. januara biće na dnevnom redu u četvrtak na sastanku Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove Evropske unije. Austrija je nedavno najavila da će ukinuti veto koje je blokiralo pristupanje dve zemlje i sa kopnenim granica zoni slobodnog kretanja. Argument je bio da je insistiranje austrijskih vlasti na suzbijanju ilegalne imigracije dovelo do smanjenja broja migranata presretnutih u blizini granice Austrije sa Mađarskom, što je najčešći put ulaska u zemlju. Jedina neizvestna stvar je održavanje, posle 1. januara, kontrola na kopnenoj granici između Mađarske i Rumunije i između Rumunije i Bugarske u periodu od najmanje šest meseci. Ove kontrole bi bile neophodne da bi se ublažila moguća promena migratornih ruta i sprečila ozbiljna pretnja javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti. Rumunija i Bugarska su se krajem marta delimično pridružile Šengenu sa vazdušnim i pomorskim granicama.
Godišnja stopa inflacije porasla je, u novembru, na 5,11%, sa 4,67% u oktobru, pošto su prehrambeni i neprehrambeni proizvodi poskupeli za preko 5 odsto, a usluge preko 7 odsto – pokazuju podaci Nacionalnog Zavoda za statistiku. Nacionalna banka Rumunije je revidirala naviše, na 4,9%, sa 4% ranije, prognozu inflacije za kraj 2024. Takođe, Nacionalna banka predviđa da će inflacija dostići 3,5% na kraju 2025. godine.
Bukureštanska berza zatvorila je sednicu u utorak uz rast svih indeksa treći dan zaredom. Glavni indeks BET – Indeks trgovanja, koji obuhvata 20 najtrgovanijih kompanija na berzi, apresirao je za skoro 1%. Bukureštanska berza je objavila da razmatra mogućnosti osnivanja berze u Kišinjevu, kako bi se izgradilo snažno tržište kapitala u susednoj državi. Dakle, cilj je da se stimuliše bilateralna saradnja i širi pristup finansiranju za kompanije iz Republike Moldavije, koje će, zajedno sa onima iz Rumunije, vremenom postati regionalni lideri.
U Rumuniji, Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalno liberalna partija (PNL) (sadašnja vladajuća koalicija), Unija spasimo Rumuniju (USR), Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) i grupa nacionalnih manjina dogovorili su se da zajednički formiraju vladu i proevropsku parlamentarnu većinu. Četiri stranke i nacionalne manjine, koje zajedno zauzimaju oko dve trećine zakonodavnog tela, radiće na zajedničkom vladinom programu upravljanja zasnovanom na razvoju i reformama koje imaju za cilj smanjenje javnih troškova i birokratije u administraciji. Takođe su se složili da povećaju trenutni tempo investicija i reformi iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Što se tiče predsedničkih izbora, proevropske formacije su se obavezale da će podržati mogućeg zajedničkog kandidata.
Rumunija ostaje čvrsto privržena evroatlantskom putu, a odluka da pružimo sopstveni doprinos jačanju bezbednosti u regionu ostaje čvrsta – potvrdio je ministar odbrane Republike Rumunije Angel Tilvar. Zajedno sa ambasadorkom Sjedinjenih Država u Rumuniji Ketlin Kavalek posetio je vazdušnu bazu Mihail Kogalnićeanu (jugoistok), gde se sastao sa delegacijom koju čine atašei za odbranu zemalja članica NATO, akreditovanih u Bukureštu, i sa savezničkim vojnicima koji tamo obavljaju svoju dužnost.
Partnerstvo za mir između Republike Moldavije i NATO-a „doprinelo je bezbednijem okruženju za građane, jačanju odbrambenih sposobnosti vojske i otpornosti našeg društva u celini“, izjavila je u utorak predsednica Republike Moldavije, Maja Sandu, tokom posete sedištu Severnoatlantske alijanse. Kako se navodi u saopštenju predsedništva u Kišinjevu, šefica države je tokom posete imala sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, sa kojim je razgovarala o regionalnoj bezbednosti, hibridnim pretnjama, kao i o potrebi zajedničkih akcija u cilju zaštite demokratije u regionu. Obraćajući se Severnoatlantskom savetu, Maja Sandu je istakla napore Republike Moldavije da održi mir i stabilnost i otpornost na hibridne pretnje – navodi se u saopštenju za javnost. Maja Sandu se u Briselu sastala i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, koja je nakon sastanka najavila podršku od 60 miliona evra Republici Moldaviji, za reformu pravosudnog sistema i ekonomsku stabilnost.
U utorak je u Stokholmu i Oslu održana ceremonija dodele Nobelove za 2024 godinu. Nagrade za hemiju, fiziku, medicinu, ekonomiju i književnost dodeljene su u glavnog gradu Švedske, a nagrada za mir u svečanoj sali glavnog grada Norveške. Manifestacije posvećene odavanju počasti pobednicima mira – preživelima u atomskom bombardovanju na Hirošime i Nagasakija – biće nastavljene danas na Univerzitetu u Oslu. Kako je javio dopisnik Radio Rumunije sa tog događaja, tema Nobelovog foruma, koji se organizuje dan posle ceremonije dodele Nobelove nagrade za mir, je „Nuklearno oružje – kako mu se suprotstaviti”. Svoje učešće najavili su tri dobitnika Nobelove nagrade za mir iz 1995, 2005. i 2017. godine, dvoje preživelih od atomskih udara na Japan Nagasakija i stručnjaci za globalnu nuklearnu politiku najavili su svoje.
Novi sirijski premijer Mohamed al-Bašir pozvao je na stabilnost i smirenost nakon 13 godina građanskog rata u svojoj zemlji. Al-Bašir, član Organizacije za oslobođenje Levanta, glavnog aktera nedavnog svrgavanja režima koji je predvodio Bašar al-Asad, treba da obezbedi tranziciju u Siriji do marta sledeće godine, usred strahovanja da bi grupe koje su se borile protiv bivšeg predsednik mogle ući u sukob, ali i da napadnu verske manjine koje štiti Asadov režim ili etničke. U međuvremenu, Sjedinjene Države su pozvale međunarodnu zajednicu da podrži inkluzivan politički proces u Siriji i da se uzdrži od bilo kakvog mešanja.
