Vlada iz Bukurešta odobrila je u sredu niz mera koje se odnose na unapređenje naplate budžetskih potraživanja, bolje korišćenje sredstava opredeljenih za troškove u oblasti javnih usluga, ali i podršku investicijama koje sprovode centralne i lokalne javne vlasti na osnovu projekata finansiranih iz eksternih fondova. Olakšice su predviđene za one koji na vreme plate porez. Druga kategorija mera usmerena je na poreske obveznike sa neizmirenim dugovanjima evidentiranim do 31. avgusta 2024. godine. U njihovom slučaju je odobreno ukidanje kamata, zateznih kazni i kazni za neprijavljivanje poreza, pod uslovom da se neizmireni dugovi izmire do 25. novembra 2024. godine. Ciljni deficit za ovu godinu mogao bi da se ostvari, kažu u Ministarstvu finansija, ukoliko se sprovede više kategorija mera za poboljšanje naplate budžetskih dugova, jer su krajem avgusta neizmirene obaveze fizičkih lica i pravna lica prema državnom budžetu premašila 71 milijardu leja (preko 14 milijardi evra). Ekonomisti predviđaju da će budžetski deficit ove godine premašiti 7% bruto domaćeg proizvoda.
Projekat „Zeleni koridor” predstavlja pitanje nacionalne bezbednosti i hrabar odgovor na energetski problem, na potrebu diverzifikacije energetskih resursa u regionu istočnog krila, rekao je ministar energetike Sebastijan Burduža na konferenciji za novinare u utorak. Ministarstvo energetike organizovalo je u utorak sastanak na nivou ministara energetike država uključenih u realizaciju projekta „Zeleni koridor“, 8. izdanje, uz učešće Evropske komisije (EK). Zemlje koje učestvuju u ovom projektu su: Azerbejdžan, Gruzija, Rumunija, Mađarska i Bugarska. U okviru projekta „Zeleni koridor” predviđena je izgradnja jednosmernog kabla koji će povezati prve četiri države. Bugarska je imala status gosta na ministarskom sastanku u Bukureštu.
Sastanak ministara odbrane u formatu B.9 održaće se u septembru u Bukureštu, prema odluci koju je u sredu odobrila rumunska vlada. Sastanci u formatu B.9 održavaju se periodično na nivou šefova država, ministara spoljnih poslova i odbrane i predstavljaju „prilike za usaglašavanje“ nacionalnih stavova država članica o temama koje će se naći na dnevnom redu NATO samita i sastanaka. Pokrenut na inicijativu Rumunije i Poljske 2015. godine, format Bukurešt 9 (B.9) nudi platformu za produbljivanje dijaloga i saradnje između saveznika na istočnom krilu NATO-a: Bugarske, Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Republike Slovačke i Mađarske.
Rumunski premijer Marčel Čolaku boraviće u četvrtak u jednodnevnoj poseti Izraelu kako bi izrazio solidarnost sa vlastima u Jerusalimu u aktuelnom kontekstu na Bliskom istoku. U njegovoj pratnji biće ministar spoljnih poslova Luminica Odobesku i ministar ekonomije Radu Oprea. Šef izvršne vlasti iz Bukurešta sastaće se sa izraelskim kolegom Benjaminom Netanjahuom, primiće ga izraelski predsednik Ičak Hercog i predsednik parlamenta. Rumunska delegacija će u Izrael otputovati vojnim avionom.
Berza u Rumuniji beleži jedan od najvećih porasta u Evropi, a investitori su optimistični u pogledu nastavka ovog trenda. BET, referentni indeks tržišta kapitala u Rumuniji, koji čine akcije 20 najvrednijih kompanija iz različitih oblasti delatnosti, imao je u poslednjih 12 meseci prinos od skoro 40% i bio je na 5. mestu među više od 90 berzanskih indeksa koje prati agencija Blumberg. Uprkos padu zabeleženom u avgustu, BET indeks je blizu svog maksimuma svih vremena, porastao je u 13 od poslednjih 15 meseci. Listing 2023. godine državne kompanije Hidroelektrika, čija je inicijalna javna ponuda prikupila 1,8 milijardi dolara, dovela je još više stranih investitora u Rumuniju. Nakon zabeleženog uspeha, rumunska država sada analizira prodaju akcija u drugim kompanijama koje poseduje, poput Compania Nationala Aeroporturi Bukurešt. Stručnjaci veruju da bi tržište kapitala u Rumuniji sledeće godine moglo da bude podignuto sa statusa graničnog tržišta na tržište u razvoju. I sve to u kontekstu gde investitori pažljivo prate parlamentarne i predsedničke izbore zakazane za decembar, kao i način na koji vlada u Bukureštu namerava da smanji jedan od najvećih budžetskih deficita u Evropskoj uniji.
Ukupan broj građana sa pravom glasa upisanih u birački spisak 31. avgusta iznosio je 18.974.516, što je za 3.931 manje nego 31. jula, saopštila je Stalna izborna uprava. Od ukupnog broja rumunskih birača koji se pojavljuju u biračkom spisku, 959.781 je imalo prebivalište ili boravište u inostranstvu i imali su elektronske pasoše. Najviše rumunskih državljana sa pravom glasa van granica zemlje, upisanih u birački spisak, nalazi se u Republici Moldaviji, Nemačkoj, Italiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Španiji, Izraelu, Kanadi, Velikoj Britaniji, Mađarskoj i Austriji.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba podneo je u sredu ostavku, saopštio je predsednik ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk, prenosi Rojters. Stefančuk je rekao da će o ostavci raspravljati poslanici ubrzo nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da se dešavaju promene u vladi kako bi se ona konsolidovala i da bi se postigli rezultati koje Ukrajina želi. AFP je ranije izvestio da je najmanje šest ukrajinskih političara, uključujući ministre, podnelo ostavke u utorak, a da je predsednički savetnik otpušten uoči najave velike rekonstrukcije vlade posle dve i po godine rata sa Rusijom. Nekoliko ministara je već podnelo ostavke u utorak uveče, posebno oni za stratešku industriju, Oleksandr Kamisin – odgovoran za proizvodnju naoružanja, pravosuđe, Denis Maliuska, i životnu sredinu, Ruslan Strilec.
Fudbalska reprezentacija Rumunije debituje, u petak, u novoj sezoni Lige nacija. Rumuni će prvi meč igrati u gostima, protiv Kosova, a u ponedeljak, 9. septembra, na svom terenu dočekuju Litvaniju. Kipar je takođe deo rumunske C2 grupe. Prvo mesto znači direktni prelazak u Ligu B sledećeg izdanja Lige nacija, dok drugo mesto vodi u plej-of za prelazak. Istovremeno, 4. mesto vodi u direktno ispadanje u Ligu D, dok 3. mesto drži reprezentaciju u istom vrednosnom ešalonu takmičenja, Ligi C, i za naredno izdanje. Plasman u grupama Lige nacija ima direktan uticaj na evropske kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2026. Novi selektor reprezentacije je Mirča Lučesku, koji se na ovu funkciju vraća posle skoro 4 decenije. Edvard Jordanesku napustio je mesto selektora posle Eura 2024, izdanja na kojem se rumunski tim plasirao u osminu finala.
