Radio România Internațional

Author: Ljubinka Stankov

  • Ćao, Italia! Animest 19

    Ćao, Italia! Animest 19

    Nakon što je poslednje izdanje zabeležilo preko 15 hiljada gledalaca pred ekranima, Međunarodni festival animiranog filma vraća se na velika platna u Bukurešt od 4. do 13. oktobra. Ovo 19. izdanje Animest festivala izdvaja italijansku animaciju, nastavljajući tako dugu tradiciju godišnjih retrospektiva posvećenih zemljama koje su tokom vremena postavile važne prekretnice u kinematografiji.

    Tako će ove godine publika imati jedinstvenu priliku da istražuje bogatstvo i raznolikost italijanske animacije kroz impresivan izbor filmova, gostiju i specijalnih događaja, koji u prvi plan stavljaju kako klasike žanra, tako i savremeno stvaralaštvo međunarodnog ugleda. Program Ćao, Italija! – zemlja pozvana na Animest 2024. podržava Italijanski institut za kulturu u Bukureštu i Animaphik – Međunarodni festival animiranog filma sa Sicilije.

    Mihaj Mitrika, umetnički direktor Animest-a:

     

      „Odabrao sam Italiju za ovu godinu jer ima bogatu tradiciju u animaciji. Tačno je da u novije vreme italijanska industrija nije više doživela razmere koje je imala pre nekoliko decenija, ali se tradicija italijanske kinematografije ne može zanemariti. Već neko vreme smo planirali da se fokusiramo na italijansku animaciju, ali se to dogodilo tek u ovom izdanju, i zahvaljujemo se našem kolegi i prijatelju iz Italije Andrei Martignoniju na ovoj opsežnoj retrospektivi, koji je priredio tu rubriku. Retrospektiva koju je priredio Andrea Martignoni, renomirani filmski dizajner zvuka, uključuje klasičnu i savremenu italijansku animaciju, a tri izabrana dugometražna filma predstavljaju ono što je italijanska animacija. Reč je o filmu Allegro non tropo (red. Bruno Bozzetto, 1976), L’arte della felicita / Umetnost sreće (režija Alessandro Rak, 2013), nagrađen na Venecijanskom filmskom festivalu, i Invelle / Nigde (režija Simone Masi), takođe nagrađen u Veneciji“. 

    Sve inovativniji i stilski složeniji, 12 kratkih filmova uključenih u rumunsko takmičenje na 19. izdanju Animesta daju opštu urbanu sliku savremene domaće animacije. Kratki filmovi u ovogodišnjoj selekciji su miks produkcija koje potpisuju studenti na početku svog puta u ovoj oblasti i filmova koje stvaraju umetnici već afirmisani u animaciji. U periodu od 4. do 13. oktobra za trofej sekcije konkurišu filmovi sa rumunskog takmičenja. Ove godine na rumunsko takmičenje Animest prijavila su se 32 filma, što je veoma veliki broj, koji pokazuje kontinuirani razvoj ove oblasti, kao rezultat stalne podrške u poslednjih 19 godina. Uticaj Animesta na industriju animacije u Rumuniji može se videti direktno na velikim ekranima u ovogodišnjem izboru, prepunom hrabrih pristupa i originalnih priča koje se uglavnom fokusiraju na odnose – kao par, u porodici ili u zajednici. Mihaj Mitrika, reditelj Animest-a:

        „Iz godine u godinu dobijamo sve više rumunskih projekata animacije, što nas raduje. Osim toga, radi se i o kvalitetu filmova koji je sve bolji i bolji. Ovo je takođe zbog činjenice da škola animacije, kako u okviru Nacionalnog univerziteta za pozorište i kinematografiju „Jon Luka Karađale” u Bukureštu, tako i na fakultetima za film i pozorište u Oradei, Klužu i Jašiju, počinje da daje plodove, svakako zahvaljujući festivalu Animest. Ali mi samo izlažemo rad autora animacije i promovišemo njihove filmove, značajna zasluga pripada školama animacije i naravno producentima. Dva reditelja koji se vraćaju u takmičenje Animest su Tudor Avramut i Sergej Kiviriga, koji je snimio film za decu pod nazivom TIBI.

       I Andreia Dobrota ponovo je prisutna sa filmom na Animest-u. Ona je rediteljka koja živi u Holandiji i skoro svake godine snima film. Ovo je samostalan projekat, jedan od mnogih projekata na kojima radi. Pomenuo bih i rumunsko-francusku koprodukciju, koja je zasnovana na rumunskoj priči. Reč je o filmu francuske rediteljke Melodi Bulisije, čija je tema ljubavna priča tokom Drugog svetskog rata, zasnovana na kolekciji fotografija poznatog fotografa Konstantina Aksintea iz Slobozije.“

    I Alina George se vraća na rumunsko takmičenje Animest-a sa novim školskim filmom, „Prljavi raj“, metaforom o odbacivanju samog sebe i o idealizovanju savršenstva. Ovo 19. izdanje Animest festivala predlaže seriju urbanih belih noći posvećenih najodvažnijim ljubiteljima animiranog filma. Atipične priče, intenzivna iskustva, noćne projekcije i izazovni eksperimenti spajaju se u sofisticirani koktel tematskih događaja – novih i ustaljenih. Trippi Animation Night se vraća sa neobičnom i naelektrisanom kolekcijom, Creepi Animation Night izaziva drhtanje i kod najhrabrijih gledalaca, Erotica – Noć erotske animacije podstiče maštu van zone udobnosti, a Animusic Night će još jednom dokazati da su i kvalitetne žurke našle svoje mesto u bioskopu.

    Štaviše, ove godine posebne događaje upotpunjuje i novi prilog, posvećen mladima – Fresh Frames, izbor animiranih filmova koje su uglavnom snimili tinejdžeri u radionicama koje tokom godine podržava Inkubator animacije.

     

     

  • Međunarodni festival nezavisnog filma Anonimac

    Međunarodni festival nezavisnog filma Anonimac

    “(U) krugu” Andree Parfenov proglašen je za najbolji rumunski kratkometražni film na Međunarodnom festivalu nezavisnog filma Anonimac.

     

    Najbolji rumunski kratkometražni film na Međunarodnom festivalu nezavisnog filma Anonimac jeste “(U) krugu” Andree Parfenov.

    „WTF Luči!?“, reditelja Paula Radua, kratki je film za koji je Fondacija Anonimac dodelila nagradu „Ovidiu Bose Paština“. U okviru 21. Međunarodnog festivala nezavisnog filma ANONIMAC, koji je održan u mestu Sfantu Gheorghe, uključena su dva takmičenja kratkometražnih filmova – rumunski i međunarodni, takmičenje dugometražnih filmova, kao i projekcije filmova van takmičenja koje su praćene susretima i dijalozima između filmskih stvaralaca i publike.

     

    Horor komedija „WTF Luči” realizovana kao kreativna vežba ekipe 111 FILM & Entertainment, u režiji Paula Radua, premijerno je prikazana na Međunarodnom festivalu filma Transilvania TIFF ove godine. Horor komedija je prikazana i na Pozorišnom festivalu „Šerban Jonesku”, u takmičarskom delu, i na manifestaciji Večeri rumunskog filma u Jašiju. „WTF Luči” kazuje duhovitu priču nabijenu crnim humorom o mladiću, kog igra Teo Kostake. Jedne naizgled obične većeri, Luči dobija od rodbine stari kofer, a kada pojede nekoliko halucinogenih pečuraka veče kreće u drugom pravcu. Ono što sledi jeste serija iznenađujućih događaja, koji pretvaraju komediju u pravi horor film. Uz Tea Kostakea u filmu igraju i Lavinija Pele (Deea) i Kostel Kaškaval (Ujak). Razgovarali smo sa Paulom Raduom o tome kako je njegov drugi dugometražni film posle filma OSAM (2022) primljen, i o njegovim namerama da realizuje eksperimentalni film, koristeći naročito žanrove: horor i komediju.

    „Za mene je to pre svega bio test, jer me je veoma zanimalo kakva će biti reakcija javnosti. Mislim, mogu reći da sam bio zadovoljan rezultatom, ali su mi bile potrebne, da tako kažem, neke potvrde. I pre svega me je zanimala reakcija publike, zanimalo me je kakve povratne informacije dobijam od ljudi koji su gledali film i mogu reći da sam zadovoljan. Ljudima se dopalo i od gledalaca smo dobili razna pitanja. Kao što sam ranije rekao, kada sam počinjao ovaj film želeo sam da se igram sa nekim filmskim žanrovima, to mi je bila namera. Onda sam napisao priču, prvi nacrt scenarija, koji je u početku imao oko dve i po stranice.

    Više sam bio zainteresovan za eksperimentisanje putem slike nego putem dijaloga. Osim toga, u filmu ima dosta dijaloga. Da, to je ono što sam želeo, da se igram sa nekim žanrovima, da isprobavam različite filmske stilove! Imao sam sreće, očigledno, što sam imao neverovatan tim koji me je podržao i verovao u ovo ludilo. A imao sam prave profesionalce koji su mi bili bliski u ovom poduhvatu, jer je to bio izazov. Bio je to izazov najviše zbog kombinacije žanrova sa kojima sam odabrao da igram, lako sam mogao da se obrukam. Ono što smo želeli, i ja i tim, bilo je da možemo da ispričamo ovu priču o Luči kroz filmski jezik.”

     Kratkometražni film (U)Krugu, u režiji Andree Parfenov, dobitnik je Nagrade publike za „Najbolji rumunski kratki film“ na Međunarodnom festivalu nezavisnog filma Anonimac, ali je imao i projekcije na Večerima rumunskog filma (Jaši), na Pozorišnom i filmskom festivalu „I“ (Šerban Jonesku) i u Portugalu, u okviru „FEST-a (Festivala novih filmova novih reditelja)“. Glavne uloge tumače Ana Dumitrašku, Joana Flora, Ana Marija Pop, Ekaterina-Elena Lupu, a u filmu „(U)Krugu“ glavnu ulogu glumi Laura, koja tokom noćnog putovanja pokušava po ko zna koji put da pobegne iz svoje toksične veze. Andreea Parfenov govori o tome kako je nastala priča filma (U)Krugu.

    „Ova faza pisanja je bila veoma duga, scenario je pretrpeo mnoge promene. Prošla sam kroz slično iskustvo i najteže je bilo pronaći formulu u kojoj bih fikcionalizovala priču, jer nisu sve stvari koje se dešavaju u stvarnosti filmske, a zaslužuju da budu ispričane audio-vizuelnim terminima. Tako da sam morala da pronađem formulu da izmislim celu ovu priču i da je prevedem u umetnički čin, to je bio izazov. Bila sam u poziciji obe uloge, bila sam i u poziciji uloge koju igra Ana Dumitrašku, koja mora da ode, ali i u poziciji prijatelja koji joj nude pomoć koliko oni mogu u tom trenutku, nastavljajući svako da se bavi svojim poslovima.

    Razumela sam obe tačke gledišta i nekako sam smatrala da je važno da ispričam ovu priču jer mi se čini da uvek moramo da obraćamo pažnju na ljude oko sebe, da im verujemo i da budemo uz njih koliko god možemo. Morate imati mnogo strpljenja i blagosti kada ljudi oko vas prolaze kroz takve situacije, jer je zapravo veoma teško izaći iz začaranog kruga. I ne mislim tu samo na ljubavnu vezu, u našim životima može biti svakakvih situacija, situacija iz kojih nam je veoma teško da izađemo iz različitih razloga, zato mislim da je važno da budemo nekako prisutniji i svesniji zašto se to dešava dragim ljudima“.

     

    U okviru Retrospektive 21. Međunarodnog festivala nezavisnog filma ANONIMAC koji je održan u Bukureštu, publika je mogla da pogleda film „Tri kilometra do kraja sveta“ reditelja Emanuela Parvua, izabran ove godine na Zvaničnom konkursu u Kanu gde mu je dodeljena nagrada Kueer Palm. Film je nedavno na Sarajevo Film Festivalu nagrađen velikim festivalskim peharom za najbolji film i nagradom Cineuropa.

     

  • Emanuel Parvu nagrađen u Kanu

    Emanuel Parvu nagrađen u Kanu

    Rumunski film „Tri kilometra do kraja sveta“, izabran u zvaničnom takmičenju Zlatne palme na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu, osvojio je Queer Palm, alternativnu nagradu koja se svake godine dodeljuje igranom filmu koji se bavi „LGBTK likovima ili temama“. Od svog početka 2010. godine, Kanski filmski festival Querr Palm nagrađuje nezaboravne filmove koji govore o različitosti.

    Nagradu je reditelju Emanuelu Parvuu uručio reditelj Lukas Dhont koji je pročitao i obrazloženje žirija: „Oštro i dragoceno razlaganje sistema nasilja. Njegova perspektiva polako otkriva patrijarhalni svet gde su naši likovi odrasli, tamo gde je prostor za potpunu egzistenciju onemogućen zbog duboko ukorenjenih idejnih struktura. U ovom očaravajućem filmu ljudi kao da drže konce koji ih odvlače od svetlosti, sve dok neki od njih ne počnu da se oslobađaju.”

    Uz režisera Emanuela Parvua crvenim tepihom su prošetali i Bogdan Dumitrake, Valeriu Andriuca, Čiprijan Kiuždea i Ingrid Miku Beresku.

    Premijera rumunskog filma „Tri kilometra do kraja sveta” prikazaće se na TIFF-u na Međunardonom festivalu Transilvanija (14-24. juni, u Kluž Napoki).

    Film “Tri kilometra do kraja sveta” završava trilogiju započetu sa filmom “Meda ili ne naročito srećni deo stvari” (2 nagrade na Sarajevo Film Festivalu 2018, za najbolju režiju i najboljeg glavnog glumca – Šerbana Pavlua), zatim dugometražni debi Emanuela Parvua, a nastavlja se filmom „Maroko“ (koji je izabran na festivalu u San Sebastijanu 2021).

    Emanuel Parvu: „Ipak, ne bih mogao da kažem da je to definitivan zaključak, u smislu da nikada više neću pristupiti ovoj temi. Sa moje tačke gledišta, sa ovom poslednjom debatom se zatvara krug, ali verujem da se diskusija koju pokrećem može nastaviti u nedogled. Ljubav između dece i roditelja, sa moje tačke gledišta, najjači oblik ljubavi, ostaje teritorija koju treba beskrajno istraživati. Međutim, ne mogu da vidim da li bi ono što bih mogao da uradim u budućnosti na tu temu odgovaralo filmovima koje sam do sada snimio. Mogu reći da sam se baš mučio sa ovim predmetima, jako su mi se dopali. Očigledno, moja zabrinutost će ostati u ovoj oblasti, mene zanimaju veze među ljudima, o tome će se raspravljati u mojim filmovima, ali tražim drugačije načine. Ova veza između dece i roditelja nije bila jednostavna tema, to je bila tema koja me je mnogo morila, koja me je držala budnim noćima, koja je mučila moj unutrašnji svet. Zato je posle ove trilogije pauza itekako dobrodošla. Mislim da i ti periodi imaju svoju svrhu, ne možemo bez prestanka da se trošimo. “

     

     Emanuel Parvu je režirao brojne predstave pre nego što se okrenuo filmu, a njegova debitantska predstava „Sektor S“ je nominovana na dodeli nagrada UNITER. Takođe je on i veoma talentovan glumac, igrajući nezaboravne uloge u filmovima kao što su „Velika matura“ (režija Kristijan Munđiu), „Portret mladog borca“ (režija Konstantin Popesku), „Godišnjica“ (režija Dan Kišu), „ Čudo“ (režija Bogdan Apetri), Familiarno (Kalin Peter Netzer). Njegova doktorska dizertacija je posvećena dramaturškim strukturama i Emanuel Parvu je nekoliko godina predavao na Fakultetu umetnosti Univerziteta „Ovidije” u Konstanci.

    Emanuel Pârvu: „Nikada ne radim dva projekta uporedo, ne mogu da se fokusiram na jednu ulogu i da istovremeno imam režijski projekat. Znam da ima mojih kolega koji to mogu, ali ja ne mogu, volim da se fokusiram na jednu stvar i da se potpuno posvetim tom projektu.

    Takođe mi je stalo do moje nastavne aktivnosti. Zajedno sa glumcem Adrianom Titienijem i Danielom Vitku, dekanom Fakulteta umetnosti Univerziteta „Ovidije” u Konstanci, napravili smo prve i jedine magistarske studije filmske glume u Rumuniji. Čini mi se veoma važnim što je ova magistarska nastava rođena na državnom univerzitetu, mnogo mi je stalo do toga šta se tamo dešava i susreta sa studentima. Možda zato što imam dete od četrnaest godina, jako me zanimaju generacije koje slede.

    Jer treba da se setimo, u poslednjih dvadeset godina u Rumuniji su samo sport i film imali međunarodni uspeh. Simona Halep, Kristina Neagu, David Popović, ali i filmski reditelji doživeli su međunarodni uspeh na najvišem nivou. Zato želim da ulažem u svoju nastavnu aktivnost, jer me zanima šta se dešava sa budućnošću zemlje. Veoma me zanima kako će se mladi razvijati, želim da sebe ne smatramo građanima drugog reda koji su navikli  samo da beru jagode ili špargle.

    Lično, veoma sam ponosan što sam Rumun i što me interesuje budućnost ove zemlje i sve ono što će se sa sistemom nastave desiti. Mislim da imamo ljude koji će da ga izgrade, tako ćemo se i kao društvo razviti.”

    Film „Tri kilometra do kraja sveta” jeste produkcija Udruženja FAMArt. Scenario potpisuju Emanuel Parvu i Miruna Beresku, sliku Silviu Stavila, montažu Mirčea Olteanu, a scenografiju i kostime Bogdan Jonesku.

  • Solo Show – Euđen Raportoru

    Solo Show – Euđen Raportoru

    U aprilu i maju, između katoličkog i pravoslavnog uskršnjeg praznika, u galeriji CREART u Bukureštu, održava se izložba vizuelnog umetnika Euđena Raportorua „Vaskrsenje“ – instalacijska izložba koju je kustosila Danijela Sultana. Hromatičnost radova, već ustaljena sivila umetnika, zajedno sa suptilnim komponentama, pokazuju razmere umetnika složene ličnosti. Kustos Danijela Sultana govori nam o izložbi:

     „Dobro došli na otvaranje izložbe vizuelnog umetnika Euđena Raportorua, izložbe koja se održava u CREART-u, Centru za stvaranje, umetnost i tradiciju grada Bukurešta. Kako smo našu publiku navikli, bar godinu dana, trudimo se da temu izložbe povežemo sa praznicima ili određenim periodima u godini. Sadašnja izložba posvećena je Vaskršnjim praznicima. Nalazi se između katoličkog i pravoslavnog Uskrsa. Reč je o instalacijskoj izložbi, tako kako smo uokvirili specifičnosti izložbenog programa u galeriji CREART. Postoje samo tri delavelikih dimenzija, slike, od kojih svaka jedna predstavlja krst, kao što je to bilo u Bibliji – Isusovo Raspeće na Golgoti i dva razbojnika, jer je ovo svečana i ozbiljna prilika, prilika koja ima svoju tačku nadahnuća u Bibliji. Ovaj put je Raportoru došao sa odgovarajućim predlogom. Ako je u prethodnim instalacijama bilo mnogo elemenata, mnogo boja, ovoga puta imamo monohromatsku, minimalističku izložbu. Samo tri rada, samo tri boje, odnosno boje koje to nisu, bela, crna i siva.”

    Atmosferu u galeriji CREART na otvaranju izložbe upotpunio je miris tamjana, pročišćujućeg olfaktivnog sastojka. Da li je to bila namera organizatora? Daniela Sultana nam odgovara:

     

     „Naravno, to je element koji je umetnik predložio da se umetnički koncept upotpuni i mirisno. Poznato je da je do sada Euđen Raportoru imao legendarne instalacije, od kojih je jednu kupio Muzej savremene umetnosti, druga je predstavljena u ICR-u u Londonu, zatim u Muzeju seljaka, i na 59. Venecijanskom bijenalu. I kroz sadašnji projekat, Euđen Raportoru nastavlja ovu svoju praksu, u kojoj oscilira između slikarstva, između slike koja ga je proslavila, u već prepoznatljivoj hromatičnosti, sa svojim amblematskim sivilama, i instalacije.

     

    Daniela Sultana, kustos izložbe “Vaskrsenje”, oslikava kratak portret vizuelnog umetnika Euđena Raportorua za one koji ga još ne poznaju:

     

     „Da bismo napravili uvod, u pokušaju da se predstavi vizuelni umetnik Euđen Raportoru, možemo reći da ga je ove godine predsednik Rumunije odlikovao Ordenom za kulturne zasluge. On je počasni građanin. Diplomirao je na UNARTE-u, gde je i magistrirao. Član je UAP-a od 2010. godine. Dobitnik je slikarske nagrade Udruženja u više navrata i veoma je aktivan umetnik, sa velikom izložbenom delatnošću, impresivnim brojem ličnih i grupnih izložbi, učešćem na bijenalima, salonima, na lokalnim sajmovima umetnosti, na Art Safariju, na Salonu savremene umetnosti, u okviru Muzeja rumunskog seljaka i u Muzeju savremene umetnosti.

     

    Takođe, Euđen Raportoru je veoma prisutan van zemlje, u Kraljevskoj akademiji umetnosti u Londonu, u Vatikanu pod pokroviteljstvom Uneska, u Etničkom muzeju u Oslu i Stokholmu i u većini muzeja u zemlji, u Muzeju opštine Bukurešt, u Muzej književnosti, u Muzeju moderne i savremene umetnosti Pavel Šušara, u Brukentalu, takođe i u Muzeju umetnosti Galaci, u Muzeju umetnosti u Konstanci, u Targu Žiuu, u Muzeju okruga Gorž i, naravno, u brojnim centrima i galerijama savremene umetnosti“.

    Na kraju našeg dijaloga, kustos Daniela Sultana, iz galerije CREART, predstavila je projekte na kojima radi i šta priprema za zaljubljenike u umetnost u narednom periodu.

    „Osim toga, u galeriji CREART imamo projekat u okviru Rumunske nedelje dizajna. To je ponovo instalacijska izložba međunarodno priznatog rumunskog modnog dizajnera. Reč je o Dorinu Negrau. U nastavku, naravno, imamo samostalne izložbe, s obzirom na veličinu naše galerije. Fokusirali smo se na solo show sa tendencijom instalacija. I na međunarodnom planu, takođe imamo izložbu u ICER-u, u Veneciji.”