Category: Pregled glavnih zbivanja nedelje

Vlada Rumunije je usvojila drugi i poslednji rebalans budžeta za ovu godinu, koji je bio negativan. Negativan budžet su nametnuli niži prihodi u budžetu i povećanje troškova. I pored toga što će se smanjiti budžet brojnih institucija, premijer Viktor Ponta je garantovao da rebalans budžeta neće uticati na povećanje penzija, ličnih dohodaka i socijalne pomoći. Ministar finansija, Danijel Kicoju, objasnio je da za period jul-septembar nije postiognut cilj kada je reč o prikupljanju prihoda, ali se nada da će Fiskalna Administracija biti efikasnija nakon reorganizacije na regionalnom i teritorialnom nivou. Počev od novembra meseca preuzeće svoje nadležnosti Direkcija za borbu protiv korupcije čija će uloga biti suzbijanje utaje poreza. IVlada je takođe objavila da u cilju pokrivanja jaza između prihoda i rashoda, ima u vidu i proširenje poreske osnovice .

Sindikalisti iz obrazovnog sistema organizovali su od ponedeljka do srede štrajk upozorenja. Oni su tražili od vlade najmanje 6% od bruto društvenog proizvoda za ovaj sektor u 2014, izmene Zakona o obrazovanju i Zakona o platama na osnovu kojeg će se plate profesora pripravnika povečati za 50%, a plate ostalih profesora za 15%. Sindikalisti su za 6. novembar najavili veliki protest, kome će uslediti protesni marš. U sredu sindikalna federacija Kartel Alfa protestvovala je ispred sedišta Vlade. Glavna nezadovoljstva odnose se na sadašnji zakon o radu, minilamnu platu i nedostatak sveobuhvatnog dijaloga izmedju sindikata i državnih vlasti. Sindikalna federacija Cartel Alfa najavila je da će organizovati proteste svake nedelje do kraja godine.

U ponedeljak su počeli radovi na vojnoj bazi u Deveselu gde će biti postavljena komponenta američkog raketnog štita u Evropi, koji je sastavni deo raketnog odbrambenog sistema NATO. Na ceremoniji na kojoj su učestvovali visoki rumunski i američki zvaničnici i predstavnici Alijanse, predsednik Trajan Basesku je naglasio da Rumunija ulazi u klub država članica NATO-a koje će obezbediti jedno od najsavršenijih rešenja za zaštitu evropskih državljana i američkih državljana protiv relane pretnje koju predstavljaju napadi sa balističkim raketama. Raketni presretači koji će biti instalirani u vojnoj bazi u Deveselu sastavni su deo opširnijeg sistema koji uključuje dodatne instalacije u dve zemlje članice NATO, u Poljskoj i Turskoj. Njihovo postavljenje će koštati oko 400 miliona dolara, sredstva koja skoro u potpunosti dodeljuje Pentagon. Rumunija je prihvatila postavljenje pojedinih komponenti antiraketnog štita u Evropi na njenoj teritoriji u skladu sa sporazumom koji je potpisan septmebra 2011. U vojnoj bazi u Deveselu koja će postati operativna 2015. godine biće rasporedjeno 200 američkih vojnika i tehničara.

Ustavni sud Rumunije odlučio je u utorak da je Hitna Uredba Vlade o Zakonu o insolventnosti nije u skladu sa ustavom. Sudije su konstatovale da nisu poštovane odredbe fundamentalnog zakona, u smislu da nije opravdana hitnost usvajanja ovog zakona I da Vlada ne može da usvaja uredbe koje utiču na režim osnovnih državnih insitucija. Opozicija smatra da je novi zakon napad bez presedana na slobodu štampe i poslovnu klimu. Vlada, medjutim, tvrdi da normativni dokument ima namenu da suzbija utaju poreza i neplačanje doprinosa u državnom budžetu.

Strategiju za Dunav treba uključiti u svim operativnim porgramima da bi obezbedila finansijske izvore iz evropskih fondova, izjvaio je u Bukureštu, ministar inostranih poslova Titus Korlacean, na zatvaranju drugog Godišnjeg foruma Strategije za Dunav (SUERD). Evropski komesar za regionalnu politiku, Johannes Hahn, precizirao je da strategija obuhvata 400 projekata, u vrednosti od oko 49. milijardi evra, što će dovesti do ekonomskog rasta i otavranja novih radnih mesta. Na ovom forumu učestvovali su zvaničnici iz 14 država, devet država članica EU i 5 država koje nisu članice EU. SUERD je inicijativa Rumuniji i Austrije pokrenuta je aprila 2011.

U Rumuniji je jedan tužilac Tužilaštva Vrhovnog suda preventivno je pritvoren na 29 dana zbog saučesništva u predmetu o utaji poreza u vrednosti od 50 miliona evra. U predmetu koji je štampa nazvala ,,mreža mesa” pritvoreno je 16 osoba. Prema istražiteljima ovog slučaja, osumničene osobe su koordinirale mrežu u čijem su sastavu bili rumunski i arapski biznismeni, koji su razvili sveobuhvatni mehanizam za izbegavanje plaćanja poreza u državni budžet od prodaje mesa. U ovom slučaju je krivično gonjen, zbog zloupotrebe položaja, i jedan senator Socijal — demokratske stranke.

Radio Rumunija je 1.novembra proslavio 85. godišnjicu osnivanja. Ovim povodom je nacionalni radio organizovao Dan otvorenih kapija, a u raddijskoj dvorani su tokom cele protekle nedelje organizovani prikladni koncerti. Takodje, 1 novembra obeležen je i dan Orkestra radija koji je osnovan 1928. godine na predlog i pod dirigentskom palicom kompozitora Mihajla Jore. Rumunski radio je jedna od retkih rumunskih kompanija koja ima višedecenijiski kontinuitet u svom radu. Podsećamo da je ruzmunski javni radio počeo sa emitovanjem svojih emisija za inostranstvo davnih 30-tih godina.

Premijer Rumunije, Viktor Ponta boravio je ove nedelje u zvaničnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama, gde je razgovarao sa američkim podpredsednikom Džo Bajdenom i predstavnicima velikih američkih kompanija. Ponta je precizirao da je za Rumuniju energetska nezavisnost strateški cilj i da će vlada u Bukureštu podržavati sve eksploatacije nekonvencionalnih resursi, ako ne ugrožavaju čovekovu sredinu. Tokom susreta sa podpredsednikom Bajdenom, Ponta je američkom zvaničniku dao osiguranja da se u Rumuniji neće ponoviti ustavne krize i da se pravosudje neće uplitati u političke borbe. Sa svoje strane, američki zvaničnik je izjavio da uspeh Rumunije, kao demokratskog partnera i jake pravne države je vitalan za stvaranje jedne dobre poslovne atmosfere, što je od obostranog interesa. On je zahvalio premijeru na konstantnoj podršci u rešavanju regionalnih problema, u Avganistanu i za prihvatanje antiraketnog sistema na rumunskoj teritoriji. Učešće rumunskih vojnika u Avganistanu, američki antiraketni štit i bilateralno strateško partnerstvo bile su i teme telefonskog razgovora izmedju podpredsednika Bajdena i šefa rumunske države Trajana Baseskua. Američki zvaničnik je pozdravio početak radova u bazi u Deveselu gde će biti postavljeni elementi antiraketnog štita. Bajden je naglasio da Rumunija u narednim godinama ima veliki kapacitet ekonomskog rasta, pod uslovom da razvija predvidljivu i transparentnu ekonomsku klimu. Bilateralni odnosi predstavljaju jednu od najsnažnijih bezbednosnih garancija za bezbednost Rumunije i regionalnu stabilnost, podvukao je predsednik Trajan Basesku. On je ukazao i na važnost američkih investicija sa posebnim naglaskom na oblasti koje mogu doprinositi ekonomskom razvoju, odnosno industriji IT-a, poljoprivredi, prehrambenoj industriji, auto industriji i industriji naftne opreme.

Radovi Evropskog Saveta, u kojima je učestovao i predsenik Rumunije Trajan Basesku, bili su posvećeni realizaciji jedinstvenog tržišta telekomunikacija i rešavanju migracionih pitanja. Šefovi država i vlada zemalja Evropske unije usvojili su zajedničku deklaraciju u kojoj se naglašava da jedinstveno telekomunikacijsko tržište treba da funkcioniše od 2015. godine. U pomenutoj deklaraciji naglašen je i veliki značaj investicija u istraživanja, inovaciju i profesionalno usavršavanje u oblasti IT-a, koja može da zaposli više od 900 hiljada radnika do 2015. godine. Sa druge strane, Francuska i Nemačka su predložile zajedničku inicijativu za početak razgovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o postizanju sporazuma o aktivnostima tajnih službi. Inicijativa dolazi nakon informacija da su američke tajne službe prisluškivale telefonske razgovore nemačke kancelarke Angele Merkel i nekoliko miliona pretplatnika u Francuskoj.

Delegacija Medjunaronog monetarnog fonda, Evropske komisije i Svetske banke, doputovala je u Bukurešt na reviziju novog stendbaj aranžmana iz predostrožnosti. Predstavnici delegacije vode razgovore sa rumunskim zvaničnicima, sastaju se sa predstavnicima političkih partija, sindikata, poslovnih krugova, banaka i nevladinih organizacija. Bord MMF-a usvojio je u septembru pismo o namerama rumunskih vlasti u vidu postizanja novog stendbaj aranžmana iz predostrožnosti, vredan 2 milijarde evra.

Rumunska država je u utorak počela prodaju 15 odsto akcija najvećeg rumunskog proizvodjača i dostavljača prirodnog gasa na bukureštanskoj i londonskoj berzi. Od ove prodaje država očekuje izmedju 300 i 400 miliona evra. Jedna tranša od 15 odsto akcija biće rezervisana za male investitore, a razlika od 85 za institucionalne investitore. Romgaz raspolaže sa više od 50 odsto rezerve prirodnog gasa. 30. juna 2013. godine, neto rezerve kompanije bile su od 62 milijarde kubnih metara i neto procenjene rezerve od 13,1 milijardu kubnih metara.

Bivši komandant komunističkog logora u Rumuniji bio je optužen za genocid pod sumnjom da je odgovoran za smrt 100 političkih zatvorenika. 85 godišnji Jon Fičior bio je komandant logora Periprava u Delti Dunava od 1958. do 1963. godine. On je, po dokazima Instituta za proučavanje komunističkih zločina, uveo represivni režim u zatvoru. Jon Fičior je drugi šef zatvora optužen za genocid u Rumuniji.

(Autor: Lejla Keamil. Prevod: Teodora Kristez)

Ministar pravosudja, Robert Kazančuk, i šef inostranih poslova, Titus Korlacean, razgovarali su sa predsedničkim savetnicima o dogovoru o kohabitaciji Predsedništva i Vlade. Odluka o sastanku doneta je nakon što je šef države Trajan Basesku ocenio da je premijer Viktor Ponta prekršio dogovor u oblastima spoljne politike, nezavisnosti sudstva i pravne države. U sintezi razgovora, ministar Kazančuk je izjavio: «Sa moje tačke gledišta bio je ovo model dijaloga izmedju predstavnika pojedinih institucija koji imaju sopstvene ocene o načinu na koji je do sada funkcionisao pomenuti dogovor. U suštini, postigli smo saglasnost da nastavimo sa ovim dogovorom i da pronadjemo odgovarajuča rešenja.» Posle zakonodavnih izbora, u decembru prošle godine, kada je Socijal-liberalna unija (USL) došla na vlast, izmedju Trajana Baseskua i Viktora Ponte, političkih protivnika, postignut je pakt o kohabitaciji. Sukob koji je tinjao medju dvojice bio je na korak od razbuktavanja, jer je predsednik zapretio raskidom dogovora sa premijerom. Viktor Ponta je, medjutim, izjavio da je dogovor neophodan, jer Rumuniji nije potrebna politička kriza.

Mehanizam saradnje i provere, kojim Evropska komisija procenjuje reformu rumunskog pravosudja, objaviće se najverovatnije u januaru iduće godine. Port parol Evropske komisije, Mark Grej, je početkom nedelje precizirao da je dobio mnoge dokaze od nevladinih organizacija u vezi sa situacijom u Nacionalnoj antikorupcijskoj direkciji posle imenovanja novih tužilaca. On je precizirao da Evropska komisija neće komentarisati pojedinačne slučajeve. Mark Grej: «Nacionalna antikorupcijska direkcija pojavljuje se u svim dosadašnjim izveštajima Evropske komisije, u okviru Mehanizma saradnje i provere, kao jedna od najefikasnijih institucija i sa solidnim bilansom nezavinosti i objektivnosti. Što se tiče razgovora koji se vode u Rumuniji u vezi sa pojedinim procedurama i imenovanjima, mi smo jasno izneli stav u izveštajima. Evropska komisija ne komentariše individualna imenovanja. U sledećem izveštaju Komisija će analizirati celu situaciju u kojoj se nalazi Nacionalna antikorupcijska direkcija.»

Premijer Viktor Ponta predstavio je sporazum o partnerstvu izmedju Rumunije i Evropske unije u okviru finansijskog mehanizma za narednih sedam godina. Uporedjujući sa brojem stanovnika, Rumunija je defavorizovana u odnosu na druge države, kada je reč o evropskim fondovima za 2014.- 2020. godinu. Ponta je precizirao da će se sredstva upotrebiti u glavnom za smanjenje velikih razlika izmedju rumunskih regiona. Šef vlade je podsetio da je apsorpcija evropskih fondova utrostručena posle deblokade sektorskih programa, suspendovanih zbog nepravilnosti u procesu upravljanja fondovima. Istog dana kada je u Bukureštu predstavljen višegodišnji finansijski mehanizam, u Briselu je saopšteno da je deblokiran program rasta konkuretnosti, koji, zajedno sa infrastrukturom, resursima, administracijom i vladavinom, predstavlja glavnu direkciju u 2014.- 2020. godini.

Rumunske i britanske vlasti saradjivaće na sprečavanju potencijalnih zloupotreba prava na slobodno kretanje radnika unutar komunitarnog prostora. Tema je razmotrena u četvrtak u Londonu, tokom razgovora šefa rumunske diplomatije, Titusa Korlaceana sa britanskim kolegom Viljamom Hougom. Na pragu ukidanja restrikcija za rumunske radnike na tržištu rada Velike Britanije, od 1. januara 2014., šefovi diplomatija su ukazali na pozitivan doprinos većine Rumuna koji rade u Velikoj Britaniji razvoju britanske privrede. Pojedini britanski listovi pišu da mnogi Rumuni žele da se presele u Veliku Britaniju da bi uživali pravo na beneficije ove zemlje. Kampanija britanskog ministarstva unutrašnjih poslova poručuje ilegalnim emigrantima da je bolje da se vrate njihovim kućama. Na ogromnim plakatima na kamionima vise lisice i broj hapšenja sa porukom «Nelegalno u Velikoj Britaniji», « Kući ili u zatvor». Ovakvi natpisi naveli su rumunskog ambasadora u Londonu, Jona Žinge, da u članku za huffingtonpost.co.uk, upozori da na život i prestiž Rumuna koji rade u Velikoj Britaniji negativno utiču lažne statistike i alarmistička retorika pojedinih političara i medija.

(Autor: Roksana Vasile. Prevod: Teodora Kristez i Mirča Mihaj)

Na svom putu ka evropskom prostoru slobodnog kretanja Rumunija nailazi na brojne prepreke. Rumunija i njen južni sused, Bugarska, očekuju već više od dve godine zeleno svetlo za pristup Šengenu, ali se pojedine zemlje članice Evropske unije protive pozivajući se na korupciju u dve zemlje. Ove nedelje, francuski ministar za evropske poslove, Tijeri Repenten, tvrdio je da, verovatno, Rumunija i Bugarska neće biti primljene uskoro u Šengen zbog izveštaja Evropske komisije o pravosudju, koji će, po njegovim rečima, biti negativan. Čak više, brojni francuski političari pozicije i opozicije, pozivaju se na pitanje Roma poreklom iz Rumunije, koji ne uspevaju da se integrišu i boje se masovne invazije Roma. Medjutim, podpredsednik grupe rumunsko- francuskog prijateljstva, Pijer Dufo, kaže da ne bi trebalo da integracija Roma u francusko ili evropsko društvo bude povezana za ulazak Rumunije u Šengen. Moramo dodati da izmedju Rumunije i Francuske postoji strateško partnerstvo, na čiju osnovu zvaničnici iz Pariza su izrazili podršku pristupanju Bukurešta Šengenu. Ciljevi parnerstva ostvaruju se na bazi reciprociteta, rekao je, sa svoje strane, šef rumunske diplomatije, Titus Korlacean: «Reciprocitetom se ostvaruje ono što smo ustanovili u strateškom partnerstvu i smernici koju smo potpisali sa francuskim premijerom, u Parizu, pre nekoliko meseci, i tamo je uključen zajednički cilj obeju strana- podrška Francuske demaršima Rumunije za pristup Šengenu, ali postoje i drugi veoma važni politički, strateški, ekonomski i kulturni ciljevi. Ako ne postoji reciprocitet onda je dobro da nas francuska vlada o tome obaveštava zvaničnim kanalima, a ne posredstvom medija.»

Projekt eksploatacije rudnika zlata u mestu Rošija Montana, u centru Rumunije, jeste i dalje izvor dilema. Nalazište, u kojem postoji 300 tona zlata, smatrano je jednim od najvećih u Evropi i trećem po veličini na svetu. Protivnici projekta smatraju ga pretnjom po čovekovu okolinu zbog metode vadjenja zlata pomoću cijanida, kao i zbog posledica po istorjiske spomenike. Medjutim, pristalice eksploatacije rudnika pomoću cijanida kažu da bi to otvorilo nova radna mesta. Već dve nedelje, održana su saslušanja svih umešanih strana, kako u specijalnoj parlamentarnoj komisiji, tako i u drugim komisijama. Direktor Rumunske obaveštajne službe, George Major, kaže da je Rošija Montana pitanje nacionalne bezbednosti, ali da ne može reči da li je dobro implementirati ovaj projekat. Sa svoje strane, predstavnici kanadskog investitora ističu da će, usled eksploatacije, Rumunija imati ekonomske koristi, okolna sredina biti mnogo čistija nego sada, a kulturna, pretežno arheološka baština, biće vrednovana.

Narodna banka Rumunije je 1. oktobra snizila, po treći put uzastopce, godišnju referentnu kamatu do novog istorijskog minimalnog praga, sa 4,5 odsto na 4,25 odsto. Mera je namenjena relansiranju kreditiranja na nacionalnoj moneti. Ali, bar do sada, očekivani efekti se nisu pojavili, a komercijalnim bankama se prebacuje da nisu sledile preporuke Narodne banke i nisu pojeftinile kredite u lejima. Čak više, kako je ocenio guverner Narodne banke, Mugur Isaresku, umesto da smanjuju kamate za kredite, banke su smanjile kamate za štednju.

Više od 50 pozorišnih predstava iz 22 zemlje učestvovalo je na Prvom medjunarodnom festivalu radio pozorišta Grand Prix Nova, koji se odvijao ove nedelje u Bukureštu, u organizaciji Radija Rumunija. Organizovan pod visokom pokroviteljstvom Princeze Margarete od Rumunije, dogadjaj spada medju manifestacije održane povodom obeležavanja, 1. novembra., 85 godina postojanja Rumunske Radiodifuzije. Radio Rumunija je prvu pozorišnu predstavu emitovao u februaru 1929. godine.

Pocetkom oktobra, u Rumuniji su zabeležene veoma niske temperature za ovaj period. Primera radi, u Bukureštu je 1 oktobar bio najhladniji 1 oktobar u zadnjih 80 godina, odnosno izmerena je najniža temperatura: 7 Celziusovih stepeni. U juznim delovima Rumunije, koji su pogodjeni obilnim padavinama i jakim vetrom, poplavljeno je mnogo domaćinstava i puteva, mnogo mesta ostalo je bez električne struje, drva su pala na vozila.

(Autor: Lejla Keamil. Prevod: Teodora Kristez)

Predstavnici Senata i Poslaničkog doma doneli su odluku o osnivanju specijalne komisije za analizu projekta eksploatacije zlata u mestu Rošija Montana. Komisija će do 20. oktobra morati da završi ovaj izveštaj. Projekat Rošija Monatna stvorio je tenzije unutar Socijal-liberalne unije (USL) na vlasti nakon što je kabinet socijal-demokratskog premijera Viktora Ponte napravio projekat koji propisuje uslove za eksploataciju. Odluka je izazvala i talas protesta u više rumunskih gradova kao i u inostranstvu. Protivnici projekta tvrde da će eksploatacija zlata pomoću cijanida, koju predlaže kanadska kompanija, imati negativne posledice po čovekovu sredinu, dok pristalice, uglavnom meštani, tvrde da bi otvaranje rudnika stvorilo nova radna mesta i rešilo društveno- ekonomske probleme ove zone. Nalazište zlata u mestu Rošija Montana smatra se jednim od najvećih u Evropi i treći u svetu. Prema procenama eksperata, pored zlata nalazište ima i velike količine retkih metala, kao i 1600 tona srebra.

Premijer Rumunije Viktor Ponta predstavio je u rumunskom parlamentu sadržaj pisma o namerama za novi aranžman iz predostrožnosti sa Evropskom komisijom, Medjunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom. Dokument će biti potpisan na dvogodišnji period i biće vredan 4 milijarde evra. Medjunarodni poverioci traže za uzvrat reforme zdrastvenog sistema i privatizaciju većeg broja državnih kompanija. Premijer je precizirao da su jedini porezi dogovoreni sa Monetarnim fondom doprinos za socijalno i zdrastveno osiguranje na prihode od unajmljivanja stanova, kao i akcize na luksuzne proizvode, kako bi se nadoknadilo smanjenje takse na dodatnu dobit sa 24 na 9 odsto. Upravni odbor MMF-a analizirace ove jeseni pismo o namerama.

Posle 23 godine od pada komunizma, ministarstvo pravosudja uputilo je na raspravu nacrt zakona koji predvidja da bivši osudjeni načelnici za nedela vršena do decembra 1989. godine treba da plate obeštećenje njihovim žrtvama. Bivši politički zatvorenici smatraju da mera dolazi prekasno, jer 95 odsto žrtava komunističkog režima je već preminulo. Medju najpoznatijim zatvorskim djelatima nalazi se i Jon Fičor, bivši načelnik zloglasnog logora Periprava, i Aleksandru Višinesku, bivši komandant zatvora u Ramniku Sarat. Zajedno sa ostalim komunističkim djelatima oni su uveli represivni nehumani i proizvoljni zatvorski režim. Metodi su se kretali od lišavanja zatvorenika najosnovnijih lekova pa sve do nezamisljivih tortura. Paradoksalno je da ovi uživaju sada penzije od 1200 evra u zemlji u kojoj minimalna plata dostiže svega 175 evra.

U Bukureštu su održane protestne manifestacije zdrastvenih radnika i radnika saobraćajnih preduzeća i javnih usluga nezadovoljni uglavnom niskim primanjima. Već više godine, zdrastveni sistem Rumunije nalazi se u dubokoj krizi i lekari zahtevaju da se iz državnog budžeta izdvoji najmanje 6 odsto za ovu oblast, jedan od glavnih preduslova za razvoj svake države. 2012. godine za zdrastvo je izdvojeno samo 2,9 odsto bruto društvenog proizvoda. Proteste su organizovali i sindikalni radnici javnog saobraćaja i javnih usluga nezadovoljni blokadom fondova za lične dohotke na nivou 2008 godine, nekoliko stotina demonstranata zahtevalo je izmenu postojećih zakona o saobraćaju i mogućnost pregovora u vezi sa kolektivnim radnim ugovorima. I zaposleni radnici podzemne železnice stupili su u štrajk upozorenja, posle neuspešnih pregovora sa upravom o kolektivnom radnom ugovoru. Podzemni i površinski saobraćaj prete prekidom rada na neodredjeno vreme od 30. septembra ako im se neće ispuniti zahtevi.

Rumunski premijer Viktor Ponta boravio je u zvaničnu posetu Ankari, gde je vodio razgovore sa predsednikom Turske, Abdulahom Gjulom, i svojim turskim kolegom, Rečepom Erdoanom. Razgovori rumunske delegacije usredsredili su se na strateško partnerstvo postignuto 2011. godine. Razgovaralo se i o zajedničkim energetskim projektima. Premijer Rumunije je naglasio da energetska sigurnost predstavlja za dve zemlje jedan od najvećih uloga u narednom periodu. Predsednik rumunske vlade potvrdio je punu i bezuslovnu podršku Rumunije integracionom procesu Turske u Evropsku uniju. Podsećamo da je Turska najveći trgovinski partner Rumunije van unije.

Vicešampion Rumunije u fudbalu, tim Pandurii Trgu Žiu, doživeo je juče prvi poraz sa 0-1 u grupi E Lige Evrope od Dnjepra iz Dnjepropetrovska. Dan ranije, u Ligi Šampiona, Steaua iz Bukurešta izgubila je od Salkea 0-4 sa 0-3.

(Autor: Mihaj Pelin. Prevod: Teodora Kristez)

U Rumunskom parlamentu formiraće se specijalna komisija za analizu projekta eksploatacije nalazišta zlata i srebra u mestu Rošija Montana, saopštio je predsednik senata, Krin Antonesku, posle razgovora sa premijerom Viktorom Pontom. Antonesku je precizirao da će biti povučena hitna uredba o ovom kontroverznom projektu. Kanadska kompanija koja ima licencu za eksploataciju saopštila je da će od rumunske države tražiti visoko obeštećenje ako Parlament neće dati zeleno svetlo za eksploataciju rudnika. Projekat je izazvao tenzije unutar vladajuće koalicije, kao i u javnosti. Oko 20 rudara koji se zalažu za obnavljanje rudarstva u pomenutom naselju blokirano je u rudarskom kopu. Sa druge strane, u Bukureštu i drugim gradovima, već dve nedelje traju protesti protiv ovog projekta. Nevladine ekološke organizacije upozoravaju da će tehnologija za eksploataciju na bazi cijanida nepovratno ugroziti okolnu sredinu.

Parlament Rumunije usvojio je zakon koji dozvoljava eutanaziju pasa lutalica, rešenje za koje se zalaže većina stanovništva. Zakon predvidja da ako pas lutalica nije usvojen u roku od 14 radnih dana može biti izvršena eutanazija. Na kraju ovog roka, lokalne vlasti mogu odlučiti da se produži ostajanje pasa lutalica u posebno opremljenim skloništima. Samo agresivni i bolesni psi mogu biti odmah podvrgnuti eutanaziji. Pored toga, ljudi koji se odlučuju da iz ovih životinskih skloništa usvoje psa, moraju da potpišu izjavu kojom se obavezuju da poštuju norme i ako više ne žele da vode brigu o psima treba obavezno da ih vrate vlastima. Parlament je usvojio zakon u vreme žustrih rasprava u javnosti, posle ubistva četvorogodišnjeg deteta usled više ujeda pasa lutalica u blizini jednog bukureštanskog parka. Procenjuje se da u glavnom gradu Rumunije ima oko 60 hiljada pasa lutalica.

Rumunska ministarka rada, Marijana Kampeanu, posetila je Holandiju i Belgiju pre otvaranja tržišta rada za rumunske radnike, od 1. januara 2014. godine. U Hagu, rumunska ministarka je učestvovala na skupu na visokom nivou posvećenom slobodnom protoku radne snage u okviru Evropske unije, u organizaciji holandskog ministarstva socijalnih poslova i rada. Zvaničnici pomenutih država dogovorili su se da treba da pronadju rešenja za otvaranje tržišta rada za Rumune, koja ne bi stvarala probleme. Rumunija i Belgija su potpisale u Briselu bilateralni sporazum o saradnji u oblasti rada i socijalne zaštite. Marijana Kampeanu je precizirala da je cilj sporazuma sprečavanje rada na crno i diskriminacije Rumuna koji žele da rade u Belgiji. Posle ulaska Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju, 2007. godine, državljanima ovih zemalja privremeno je zabranjen slobodan pristup tržištu rada u nekim evropskim državama. Ograničenja će se automatski suspendovati 31. decembra 2013.

Vlada Rumunije uputila je Medjunarodnom monetarnom fondu pismo o namerama u vezi sa novim aranžmanom iz predostrožnosti. Vlasti u Bukureštu i delegacija MMF- a i Evropske komisije postigle su u julu tehnički dogovor o novom programu iz predostrožnosti sa dvogodišnjim rokom trajanja i vredan 4 milijarde evra. Stend- baj aranžman razmotriće ove jeseni upravni odbor Monetarnog fonda. Premijer Viktor Ponta je izjavio da novi aranžman predvidja jedino povećanje akciza na luksuzne proizvode, kako bi se nadoknadilo smanjenje poreza na dodatnu dobit na hleb i povećanje doprinosa za socijalno osiguranje za prihode od unajmljivanje stanova.

Više osoba je poginulo i nekoliko stotina je evakuisano posle obilnih padavina na jugo-istoku Rumunije. Prema podatcima rumunskih vlasti, poplavljeno je više kuća u županiji Galaci. Stanovnici iz poplavljenih zona smešteni su privremeno u domovima kulture i školama. Obilne padavine zahvatile su 8 županija na jugo- istoku Rumunije.

Rumunska fudbalska reprezentacija, posle izgubljene utakmice od Turske sa 0-2 u Bukureštu, propustila je šansu da se domogne baraža za Svetsko prvenstvo. Rumunija je posle ovog poreza pala na četvrto mesto. Pre nekoliko dana, Rumunija je na domaćem terenu sa 3-0 pobedila Madjarsku i izgledalo je da će naša reprezentacija, na kraju, zauzeti drugo mesto. Sada sve zavisi od rezultata Holandije, koja je već obezbedila učešće na Svetskom prvenstvu u Braziliu i koja, u poslednja dva meča, igra protiv Madjarske i Turske.

(Autor: Florentin Kapitanesku. Prevod: Teodora Kristez)

Senatori i poslanici vladajuće Socijal-liberalne unije (USL) ističu da su glavni prioriteti ovog vanrednog zasedanja usvajanje novog zakona, zakon o referendumu i izmena zakona o razvojnim regijama. Glavna opoziciona stranka, Demokratsko- liberalna partija (PDL), javlja da je već dostavila parlamentu nacrt o osnivanju Agencije za zaštitu investitora sa ciljem da se smanji fiskalitet. Medju predložene mere spadaju i smanjenje jedinstvene poreske stope na 12 odsto, smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje za 5 odsto, oslobadjanje od poreza na reinvestirani profit za kapitalizaicju i povećanje minimalne plate u privredi na oko 225 evra. Državni budžet za 2014. godinu i decentralizacija glavni su prioriteti Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Ova stranka madjarske manjine ima za cilj i očuvanje zakona o obrazovanju kako se ne bi ugrozila obrazovanje na maternjem jeziku.

Protivnici eksploatacije zlata u mestu Rošija Montana demonstrirali su u Bukureštu i drugim gradovima Rumunije, kao i u inostranstvu. Organizovanje demonstracija došlo je posle odluke premijera Viktora Ponte da uputi parlamentu kontroverzni projekat, koji je odložen već više puta. Ekologisti se suprostavljaju ekstrakciji na bazi cijanida, jer smatraju da predstavlja veliku opasnost po zagadjivanje čovekove sredine. Istoričari tvrde, istovremeno, da će eksploatacija uništiti jedinstvene istorijske spomenike. Na suprotnoj strani su pristalice ovog projekta koji smatraju da se na ovaj način zona može razvijati i da se mogu otvoriti nova radna mesta u zoni teško pogodjenoj visokom nezaposlenošću. Neposredna ekonomska korist iznosiće više od 5 milijardi dolara. Premijer je izjavio da je vlada morala da usvoji novi nacrt zakona, jer bi u suprotnom država trebala da plati obeštećenje od 2 milijarde dolara firmama koje su investirale u ovaj projekat. Viktor Ponta je dodao da je projekat dostavljen zakonodavnom telu na transparentnu raspravu.

Smrt četvorogodišnjeg deteta nastala usled bezbrojnih ujeda pasa lutalica, u blizini parka u Bukureštu, izazvala je reakcije javnog mnjenja i rumunskih vlasti. Posle ove drame sledeće nedelje očekuju se rasprave o zakonu o psima lutalicama u rumunskom parlamentu, javno izjašnjavanje na referendumu u Bukureštu i široka kampanija hvatanja i eutanazije pasa lutalica. Po oceni predsednika Trajana Baseskua potrebno je da se usvoji hitna uredba o eutanaziji pasa lutalica, koji nisu usvojeni u odredjenom vremenskom roku. Procenjuje se da u Bukureštu ima oko 64 hiljade pasa lutalica.

Ministarstvo saobraćaja potpisalo je ove nedelje sa Rumunskom železničkom grupom (GFR), čiji je vlasnik Gruja Stoja, ugovor o privatizaciji železničkog transportnog saobraćaja (CFR Marfa). U junu, GFR je proglašen pobednikom tendera za privatizaciju državne kompanije. Pomenuta firma ponudila je 202 miliona evra za 51 odsto akcija državne kompanije. Pored toga, kompanija je preuzela obavezu da investira dodatnih 200 miliona evra. Privatizacija železničkog transportnog saobraćaja bila je uslov za potpisivanje aranžmana iz predostrožnosti sa Medjunarodnim Monetarnim Fondom, Evropskom Unijom i Svetskom bankom od 2011. godine.

Bivši načelnik zatvora u Ramniku Valča, u komunističkom periodu, 88 godišnji Aleksandru Višinesku, optužen je za genocid. Višinesku je prvi Rumun koji je optužen za ovo krivično delo posle komunističkog diktatora Nikolaja Čaušeskua. On je optužen za smrt političkih zatvorenika u periodu od 1956. godine do 1963. Mnogi politički zatvorenici nisu izdržali torture u ovom zatvoru kojim je rukovodio Višinesku. On spada u grupu od 35 zatvorskih djelata identifikovanih od strane Instituta za proučavanje komunističkih zločina.

U Bukureštu i drugim rumunskim gradovima do 28. septembra odvija se 21 Medjunarodni festival klasične muzike «Djordje Enesku», jedan od najprestižnijih u Evropi. Tokom festivala održaće se više od 150 kulturnih dogadjaja koji, prema oceni organizatora, predstavljaju jedinstveni kulturni spoj koji u prvi plan izbacuje vrednosti rumunskog kompozitora Djordjea Eneskua kao i drugih čuvenih kompozitora. Ljubitelji klasične muzike imaju priliku da prate brojne koncerte, resitale, operske i baletske predstave, konferencije i workshop-ove. Festival Djordje Enesku osnovan je 1958. i organizuje se svake druge godine.

(Autor: Korina Kristea. Prevod: Teodora Kristez)

Svake godine u avgustu Rumuni iz celog sveta okupljaju se na Letnjem univerzitetu u naselju Izvorul Murešului, u centru Rumunije, gde razgovaraju o problemima sa kojima se suočavaju u zemljama u kojima žive. Ove nedelje na 11. Letnjem univerzitetu doputovali su lideri organizacija iz Bugarske, Srbije, Madjarske, Ukrajine i Albanije, kao i predstavnici rumunske dijaspore iz Italije i Francuske. Oni traže podršku rumunske države za očuvanje nacionalnog identiteta i obezbedjivanje pojedinih manjinskih prava. Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je da Bukurešt može da finansira programe za povratak rumunizma, ali je istovremeno apelovao na solidarnost sunarodnika koji žive van granica zemlje da bi Rumunija mogla da bude efikasna u ovim akcijama.” Želimo da susedne države postupaju sa Rumunima onako kako mi postupamo sa nacionalnim manjinama u Rumuniji. Mi manjinama obezbedjujemo pravo na očuvanje jezika, kulture i na direktan izbor u Parlament’’- naglasio je predsednik Basesku odnoseći se na susednu Madjarsku posle kontroverznih izjava političara iz Budimpešte.

Govor lidera madjarske ekstremne desnice Jobika, Gabora Vone, izazvao je pravi talas rumunskih reakcija. Vona je izjavio da je dužnost Madjarske da podrži autonomiju Madjara u Rumuniji na etničkim osnovama i da će Jobik braniti prava i njihove interese, preuzimajući čak i odgovornost za eventualni konflikt sa Rumunijom. Rumunska vlada osudila je izjave Gabora Vone, dok je a predsednik Basesku naglasio:’’ Mnogim zemljama smeta agresivna politika Budimpešte kada je reć o manjinama. Rumunija je do sada bila rezervisana, ali smatram da je došlo vreme kada treba odustati od ovakvog stava.’’

Izjave predsednika iznenedile su i Budimpeštu i domaću javnost. Lider Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji, Kelemen Hunor ,je izjavio:’’ Kada šef države ovo izjavljuje, znači da se sitaucija komplikuje i nama ovo nije potrebno, naročito kada je reć o Madjarskoj i Rumuniji. Treba osuditi izajave kao što su ove Vonine i druge ovakve vrste.’’

Regionalizacija Rumunije napravice se na evropskoj bazi, a ne na etničkoj- precizirao je šef rumunske diplomatije Titus Korlacean, prema čijoj izjavi autonomaški modeli nisu prihvaćeni ni u Rumuniji, ni u Evropi.

Bruto društveni proizvod Rumunije povećan je u drugom tromesečju tekuće godine za 1,7% u odnosu na isti period 2012. godine-saopštio je Nacionalni institut za statistiku. Prethodno je Narodna banka Rumunij korigovala naviše prognozu o ekonmomskom rastu na nešto iznad 2% zbog pozitivnih evolucija izvoza, industrijske proizvodnje i dobre poljoprivredne godine. Takodje, i MMF je poboljšao prognozu o ekonomskom rastu na 2% ove godine i na 2,25% iduće. Sa svoje strane Eurostat javlja da su zemlje Evropske unije i evrozone izašle iz recesije. Blagi ekonomski rast od 0,3 % dolazi posle godinu ipo ekonomske kontrakcije, što predstavlja najveći pad od usvajanja jedinstvene evropske monete 1999. godine

Samo sto je počeo, sudski proces nazvan “kradjom stoleca’’ posle samo sat rasprave prekinut je u Bukureštu i odložen za 10. septembar. Ukradene slike Matisa, Gogena i Monea iz Muzeja Kundstal u Roterdamu nisu zapaljene, a šestorica optuženih za kradju su spremni da vrate slike holandskim vlastima –saopštili su advokati optuženih. Advokad Katalin Danku je izjavio da se osporiti izveštaj eksperata Nacionalnog muzeja Rumunije u kojem se navodi da je majkla jednog optuženog zapalila 4 slike. Advokat je dodao da ce tražiti da se svi dokazi upute Muzeju umetnosti u Parizu koji u Evropi ima najbolju laboratoriju za analizu.

Ministarstvo inostranih poslova Rumunije pridružilo se medjunarodnoj zajednici koja osudjuje eskalaciju nasilja u Egiptu. Rumunska diplomatija sa posebnom pažnjom prati razvoj situacije u ovoj zemlji, izražava žaljenje zbog gubitaka ljudskih života i pričinjene materijalne štete i ohrabruje obnavljanje dijaloga, kako bi se obnovio politički proces demokratske tranzicije .

Prema izjavi guvernera Narodne banke, Mugura Isareskua, odluka je doneta da bi se podstrekivalo kreditiranje. On je izrazio nadu da će se, od septembra, smanjenje referentne kamatne stope odraziti i na kamate banaka za kredite. Isaresku je rekao da će Narodna banka Rumunije, instrumentima kojima raspolaže, učiniti sve što je moguće da bi se visina kamata za kredite u lejima približila sve više kamatama na kredite u devizama, kako bi se klijenti opredelili za finansiranje u nacionalnoj moneti i izbegao rizik povećanja kursa evra. Ove nedelje, takodje, Narodna banka Rumunije je snizila prognozu inflacije za 2013. i 2014. godinu na 3,1 odsto sa predjašnje prognoze od 3,2, odnosno 3,3 odsto. U tromesečnom izveštaju o inflaciji govori se o postojanju procesa naglašenije deflacije u narednom periodu i ubrzanju ekonomskog rasta. Narodna banka Rumunije je poboljšala prognozu ovogodišnjeg ekonomskog rasta na više od 2 odsto, na bazi evoluzije izvoza, industrijske proizvodnje i dobre poljoprivredne godine.

Prosečna mesečna zarada u Rumuniji je u junu 2013. opadala u odnosu na prethodni mesec za 0,3 odsto, i stigla na otprilike 365 evra- pokazuju podatci Nacionalnog instituta za statistiku. Najveći dobit zabeležen je u oblasti eksploatacije nafte i prirodnog gasa- odnosno 900 evra, a najniži u ugostiteljsko- turističkoj industriji, to jest skoro 200 evra. U budžetskom sektoru, zabeležena su senzibilna povećanja prosečne mesečne plate u odnosu na prethodni mesec, u prvom redu u javnoj administraciji za 0,2 odsto, u zdrastvu i socijalnoj asistenciji za 0,6 odsto, dok je u prosveti zabeleženo sniženje od 1,6 odsto, usled smanjenja fondova za plate prosvetnih radnika za vreme godišnjeg odmora. I potrošnja je nastavila senzibilan silazni trend u junu. Najviše je opadala prodaja goriva, prehrambenih proizvoda, alkohola i duvanskih proizvoda.

Početkom ove nedelje, rumunski vojnici pešadijskog bataljona 151 «Crni vukovi» su se vratili u avganistansku provinciju Žabul za novu šestomesečnu misiju. Oni su zamenili kolege iz bataljona 32 «Žute škorpije». Ova je treća misija «Crnih vukova» u Avganistanu. Oni će osigurati bezbednost u provinciji Žabul, gde su skoro svakoga dana zabeleženi napadi Talibana. Naši vojnici će učestvovati u misijama zaštite i obezbedjenja humanitarnih konvoja. Rumunija ima u Avganistanu 1254 vojnika.

U petak je u gradu Sfantu George (u prevodu Sveti Djordje), u Delti Dunava, počeo deseti Medjunarodni filmski festival «Anonimac». Tokom deset dana, publika će imati priliku da vidi više od stotinu filmova reditelja iz Francuske, Rusije, Kanade, Španije, Egipta, Italije, Portugala, Švajcarske, Nemačke, Ukrajne, Sjedinjenih Američkih Država, Srbije, Velike Britanije, Luksemburga, Irana, Argentine, Poljske, Brazila, Izraela, Republike Moldavije i Rumunije. Za veliku nagradu takmiče se sedam dugometražnih i 40 kratkometražnih filmova. Ovogodišnji počasni gost Medjunarodnog filmskog festivala u Sfantu George je madjarski reditelj Ištvan Sabo, dobitnik Oskara, kojem je dodeljen trofej «Anonimac» za celu karijeru. Organizatori su odlučili da ovogodišnji festival otvaraju najnovijim filmom «Veliki majstor» reditelja Vonga Kar- Vaja, i zatvaraju debitnim dugometražnim filmom «Roksan» rumunskog reditelja Valentina Hote.

Skoro cele nedelje, zapadni deo Rumunije je bio pogodjen veoma visokim temperaturama, od 37 do 40 Celziusovih stepeni. U Bukureštu i drugim gradovima na jugu, jugo- zapadu i u centru zemlje, najviše temperature su bile za samo 2- 3 stepena niže, a vlažnost vazduha bila je veća od 80 odsto.

(Autor: Andreja Božoj. Prevod: Teodora Kristez)

Pregled glavnih zbivanja nedelje

Predsednik Rumunije, Trajan Basesku, sazvao je za petak sednicu Vrhovnog saveta odbrane zemlje. Na dnevnom redu bila je privatizacija kompanije Zeleznicki transport robe, koju je vlada odobrila prosle nedelje. U junu je GFR, deo grupe Grampet, proglašen pobednikom tendera za privatizaciju rumunskog železničkog transporta robe, sa ponudom u iznosu od 201 miliona evra za 52 odsto akcija. Istovremeno, GFR preuzeo je obavezu da uloži oko 204 miliona evra, plus 1,5 miliona evra za zaštitu čovekove okoline. Na rumunskom tržištu železničkog transporta robe, rumunska železnička kompanija ima kvotu od preko 40 procenata, dok GFR nešto više od 30 odsto.

Rumunija je postigla dogovor o sklapanju novog sporazuma iz predostrožnosti sa medjunarodnim finansijskim institucijama, u visini od četiri milijarde evra, za dvogodišnji period. Premijer Viktor Ponta izjavio je da će detalji sporazuma biti predstavljeni Parlamentu na razmatranje u septembru, ali je več precizirao da se medju ovima ne nalazi obaveznost rumunskih vlasti da privatizuju i druge državne kompanije. On je ocenio da iznos zajma predvidjen u sporazumu dokazuje poboljšanje situacije u Rumuniji i njen kapacitet kreditiranja. Novac će biti kroišćen samo u vanrednim situacijama – dodao je predsednik vlade. Prema izjavama Medjunarodnog monetarnog fonda, naša zemlja treba da se koncentrise na ubrzanje reformi, pretežno u oblastima energije i transporta, ali i na konsolidaciju dosada postignute ekonomske stabilinosti. Nastavljanje reformi u zdravstvu je drugi prioritet novog ekonomskog programa dogovoren sa medjunarodnim poveriocima. Novi sporazum iz predostrožnosti treba da dobije odobrenje rukovodstva Monetarnog fonda tokom jesenje sesije. Ovo je treći stend – baj aranžman koji je Rumunija sklopila sa medjunarodnim institucijama, posle onih iz 2009. i 2011. godine, koji je okončan u junu.

Rumunska vlada je uz saglasnost Evropske komisije i Medjunarodnog monetarnog fonda, odobrila prvi ovogodišnji rebalans budžeta, u uslovima u kojima je prognoza ekonomskog rasta povećana sa 1,6 na 2%. Ministarstva zdravlja, regionalngo razvoja, pravde i Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije ce dobiti dodatne fondove, a najvece svote novca ce gubiti Ministarstva Rada i saobracaj, kao i Generalni sekretarijat vlade. U utorak, takodje, vlad au Bukurestu je odobrila smanjenje PDV-a na hleb sa 24 na 9%, pocev od 1. septembra. Ovaj moze biti znacajan korak za smanjenje utaje poreza, smatra premijer Viktor Ponta, ali potrebna je i saradnja proizvodjaca. Za njih smanjuje se fiskalni pritisak, a vlada se nada da ce manja taksa dovesti do povećanja broja firmi koje plaćaju poreze i stepena prikupljanja budžetskih prihoda. Da bi kompenzirala smanjenje PDV-a na hleb, vlada je povećala akcize na alkohol i uvela akcize na luksuzne proizvode, kao što su automlobili, jahte, zlatni predmeti, satovi i oružje. Novi rebalans državnog budžeta najavljen je već za kraj oktobra meseca.

Početkom nedelje istočni deo Rumunije zahvatio je talas toplog vazduha. U ovom delu zemlje maksimalne temperature dostigle su i 40 C stepeni a vlažnost vazduha bila je od 80 jedinica. Veliki broj osoba onesvestilo se na ulici zbog visokih temperatura. U delima gde su temperature bile visoke Rumunske železnice nametnule su ogranićenu brzinu. Promenljivo vreme je medjutim zahvatilo celu zemlju i zabeležen je jak vetar, ponegde sa aspektima oluje. U pojedinim delovima zemlje padala je kiša a padavine su dostigle količinu od 25-30 litara po kvadratnom metru.

Tri rumunska fudbalska kluba odigrala su u četvrak utakmice u trećem krugu pred kvalifikacije za Ligu Evropa. Na domaćem terenu, vicešampion, Pandurii Tg-Jiu i osvajač Kupa Petrolul Ploiesti, igrale su nerešeno 1-1 sa Hapoel Tel-Aviv (Izrael) i Vitesse Arhem (Holandija). Astra Giurgiu je pobedila sa 3-1 slovački tim AS Trencin. U, Ligi Sampiona, Steaua Bukurešt pobedila je sa 2-0, Dinamo Tbilisi (Gruzije). Zahvaljujući ovom rezultatu Steaua ima velike šanse da se kvalifikuje u play-off-u Lige Sampiona.

Film “Položaj deteta”, u režiji Kalina Petera Netzera, izbaran je da, sledeće godine, predsatvlja Rumuniju na dodeljivanju nagrade Oskar u kategoriji za najbolji strani film. Dugometražni film osvojio je više medjunarodnih nagrada medju koje i Zlatni Medved i FIPRESCI – (Medjuanrodna federacija filmskih kriticara na Berlinaleu. Položaj deteta” prikazuje odnose izmedju jedne dominantne majke i njenog punoletnog sina, kao i situaciju u savremenom rumunskom društvu.

Mesec dana nakon uspešnog okončanja sporazuma iz predostrožnosti sa MMF-om rumunske vlasti su počele pregovore o postizanju novog aranžmana iste vrste. Zajednička misija MMF-a, Evropske komisije i Svetske banke boravila je u Bukureštu gde je sa rumunskom stranom razgovarala o uslovima budućeg aranžmana, o ekonomskim tokovima i prioritetima budućih reformi. Poslednji aranžman uspešno je završen u junu, ali Rumunija treba da ubrza prestrukturaciju državnih kompanija. Ovaj uslov postaće bez sumnje ključni element budućeg aranžmana, naglasila je generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard prilikom svoje prve posete Rumuniji pre dolaska delegacije Fonda. Gospođa Lagard je pozitivno ocenila rezultate rumunskih vlasti u fiskalnoj, zdrastvenoj i energetskoj oblasti, ali je dodala da je potrebno da se nastave strukturne reforme i poboljša apsorpcija evropskih fondova. Po njenoj oceni, izvoz, unutrašnja potražnja i investicije su glavni motori koji treba da doprinesu ekonomskom rastu Rumunije. Premijer Viktor Ponta je izjavio da će budući aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om omogućiti Rumuniji da se jeftinije zadužuje na međunarodnom tržištu i investitorima uputiti signal stabilnosti i ekonomskog potencijala zemlje.

Kontroverzni sirijski biznismen sa rumunskim državljanstvom Omar Hajsam, osuđen na 20 godina zatvora zbog terorizma, predat je rumunskim vlastima, saopšteno je u petak u Bukureštu. Pedesotogodišnji Hajsam je umešan u otmici rumunskih novinara 2005. godine u Iraku. 2007. godine, Hajsam je osuđen u odsustvu na doživotni zatvor, ali nije izdržao ni jedan dan zatvora jer je 2006. godine nelegalno napustio Rumuniju. Zbog medijskog skandala koji je usledio posle njegovog bekstva, šefovi obaveštajnih službi i generalni tužilac Rumunije podneli su ostavku.

Ministar saobraćaja, Relu Fenekiu osuđen je na 5 godina zatvora zbog korupcije. Fenekiu je prvi ministar koji je osuđen na zatvorsku kaznu u vreme obavljanja dužnosti. Bivsi ministar ima pravo zalbe na odluku Visokog kasacionog suda. On je optužen da je prodao stare transformatore kao nove jednoj državnoj kompaniji i time naneo štetu državi od 1,7 miliona evra. Posle ostavke Fenekijua, Premijer Viktor Ponta je preuzeo dužnost ministra saobraćaja.

Predsednik Rumunije Trajan Basesku sastao se u sredu sa svojim moldavskim kolegom Nikolajem Timoftijem. Basesku je ovim povodom izjavio da Republika Moldavija nema alternativu za integraciju u Evropsku uniju i da će se Bukurešt i dalje bezrezervno zalagati za evropski put Kišinjeva, poštujući neutralno opredeljenje Kišinjeva. Ova poseta odvija se u veoma važnom trenutku za budućnost Republike Moldavije. Moldavija se priprema za svoj najveći uspeh čiji su koraci napravljeni pre mnogo godina, odnosno za približavanje i integarciju u Evropsku uniju, kao i za parafiranje sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji i sporazuma o slobodnoj trgovini.

Sporazumi će se potpisati u novembru u Vilnijusu. Šef rumunske države je dodao da Moldavija neće uspeti da završi pristupne pregovore dok ne reši pitanje Transnistrije, moldavske rusofonske separatističke zone. Predsednik Moldavije Nikolaje Timofti je podvukao značaj zajedničkih ekonomskih projekata, gasovoda Jaši-Ungeni, tri linije visokog napona i dva mosta na reci Prut.

Prvak Rumunije u fudbalu Steaua Bukurešt pobedio je na domaćem terenu skopski Vardar sa 3-0 u prvoj utakmici drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona. U istom kolu ali Lige Evrope, Petrolul Ploješti je takođe sa 3-0 pobedio Vikingura sa Farskih ostrva dok su Astra Đjurđu i Omonija Nikosia igrale u Bukurestu nerešeno 1-1, a Pandurii iz Targu Žiua 0-0 u gostima protiv Levadije iz Talina.

Rumunija želi unapredjenje partnerstva sa Francuskom, izjavio je u Bukureštu, rumunski premijer Viktor Ponta posle susreta sa svojim francuskim kolegom Žan Mark Eroom. Bilateralna ekonomska saradnja je izuzetna, ocenio je francuski zvaničnik, uz napomenu da zvanični Pariz podržava integraciju Rumunije u šengen zonu. Pitanje romske manjine bila je druga tema na agendi francuskog premijera sa predsednikom rumunske vlade i šefom države Trajanom Baseskuom. Predsednik rumunske vlade, Viktor Ponta, je naglasio da Rumunija ima najveću odgovornost za integraciju Roma, dok je Žan Mark Ero obećao francusku i evropsku podršku Bukureštu za stvaranje pristojnih uslova života romskoj zajednici. Ero i Ponta posetili su i tehnički centar Dačija Reno. Francuska kompanija je najveći investitor u Rumuniji, a u bruto društvenom proizvodu učestvuje sa 3%.

Zbog odsustva političkog dijaloga na visokom nivou bilateralni odnosi između Rumunije i Rusije bili su u poslednjem periodu u stagnaciji, ali postoje šanse da se posle posete šefa rumunske diplomatije Moskvi poboljšaju. Poseta je održana 10 godina nakon potpisivanja rumunsko-ruskog političkog dijaloga i prva je posle ulaska Rumunije u NATO i Evropsku Uniju. Rusija smatra Rumuniju važnim partnerom na jugoistoku Evrope, izjavio je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov posle razgovora sa rumunskim kolegom. Šefovi diplomatija razgovarali su i o ruskom gasu jer je Rumunija zainteresovana za eliminisanje posrednika u uvoznoj strukturi. U Moskvi su potpisani ugovori o međuvladinoj saradnji u oblastima kulture, nauke, medija, vaspitanja i turizma i o osnivanju rumunskog kulturnog Instituta u Moskvi i Ruskog kulturnog instituta u Bukureštu. Titus Korlacean posetio je i Južnu Koreju gde je sa južnokorejskim zvaničnicima razgovarao o bilateralnim političkim, ekonomskim i kulturnim odnosima. U Seulu, Korlacean je razgovarao sa južnokorejskim premijerom Čung Hong Vonom o nastavljanju političkog dijaloga i unapređenju bilateralne saradnje.

Premijer Republike Moldavije Jurije Leanka doputovao je u prvu iznenadnu posetu Rumuniji posle preuzimanja dužnosti predsednika vlade. Leanka je sa svojim rumunskim kolegom Viktorom Pontom razgovarao o bilateralnim odnosima i projektima energetske interkonekcije i transporta. Premijer Rumunije je ponovio da Rumunija čvrsto podržava evropske ciljeve Kišinjeva. Republika Moldavija i Evropska unija su završile pregovore o sporazumu o pridruživanju, uključujući i pregovore o zoni slobodne trgovine, koji će biti potpisan u novembru Vilnijusu. Poseta moldavskog premijera prethodi susretu predsednika Trajana Baseskua sa visokim zvaničnicima Republike Moldavije 17. jula u Kišinjevu.

Zakon o izmeni statusa rumunskih parlamentaraca stupio je u četvrtak na snagu. Novi zakon ne predviđa više obavezu Tužilastva da obrazlaže zahtev za pretres jednog parlamentarca, tako da senatori i poslanici gube super imunitet. Istovremeno, ograničen je broj putovanja u inostranstvu i smanjen iznos za smeštaj u hotelima.

Godišnja stopa inflacije u prvih 6 meseci ove godine bila je od 5,37%, saopštio je Nacionalni institut za statistiku. Potrošačke cene ostale su relativno stabilne u junu u odnosu na maj, posle pojeftinjenja prehrambenih proizvoda. Najviše su poskupele uslužne delatnosti za skoro 1%, zatim industrijski proizvodi, dok su prehrambeni proizvodi pojeftinili za 0,7%. Prema saopštenju Narodne banke Rumunije, stopa inflacije na kraju 2013. godine smanjiće se na 3,2% i na 2,4% u prvom tromesečju 2014. godine.

Šampion Rumunije u fudbalu Steaua Bukurešt osvojio je superkup pošto je sa 3-0 pobedio osvajača rumunskog kupa, tim Petrolul iz Ploještija. U evropskim kupovima Steaua će igrati u drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona. Astra Đurđu, tim koji je debitovao u evropskim kupovima, plasirao se u drugo kolo kvalifikacija za Ligu Evrope, pošto je eliminisala NK Domžale. U ligu Evrope igraće i Pandurii Tragu Žiu i Petrolul Ploješti.

U Pekingu, Viktor Ponta je predsedniku Ksi Junpingu i njegovom kolegi Li Kekijangu predložio podizanje bilateralnih odnosa na nivo strateškog partnerstva: «Geografski položaj Rumunije je veoma značajan za razvoj odnosa Kine sa zemljama Srednje i Istočne Evrope. Vrata za pristup većem tržištu i potencijalnom koridoru za kineske proizvode mogu biti Crno more i zemlje u regionu. Sa ove tačke gledišta, uz učešće kineskih firmi, Dunav se može smatrati segmentom obnovljenog puta svile 21. veka, iz Kine kroz Evropu posredstvom jugo- istočnih vrata Evropske unije.» Viktor Ponta je kineske poslovne ljude ohrabrio da se usmere ka rumunskom tržištu i najavio niz projekata: «Postignut je dogovor o razvoju prisustva velikih kompanija iz oblasti telekomunikacija Huaweii i ZTE u Rumuniji i, praktično, o transformisanju Rumunije u evropski regionalni centar obeju kompanija. Investicije su moguće i u oblasti energije. U toku je kineska investicija vredna milijardu dolara za projekat u Rovinariju. Istovremeno, predstavljen je projekat za realizaciju grupe 3 i 4 nuklearke u Černavodi. Glavni zahtev rumunske strane se odnosi na ubrzanje procedura za ulazak rumunskih prehrambenih proizvoda, pretežno mesnih proizvoda i vina, na kinesko tržište.»

Stabilno stanovništvo Rumunije je u oktobru 2011. godine bilo 20. 121. 641, za milion i po manje u odnosu na prethodni popis iz 2002. Ovo je krajni rezultat popisa stanovništva i stanova, koji je u četvrtak saopštio Nacionalni institut za statistiku. Direktor Instituta, Tudorel Andrej, precizira: «Migracija je najviše doprinela smanjenju broja stanovnika Rumunije. Otprilike 77 odsto ovog smanjenja je rezultat spoljne migracije. Zatim postoji i prirodni faktor: svi znamo da u ovom periodu, odnosno izmedju 2002. i 2011. godine, iako je očekivano trajanje života poraslo, stopa nataliteta je mnogo opadala». Prema istom popisu, u gradskim sredinama živi 54 odsto ukupnog stanovništva Rumunije, većinske su žene sa 52 procenta, više od 55 odsto stanovnika je uzrasta od 25 do 64 godine. Objavljivanje rezultata popisa stanovništva bilo je povod za nove rasprave o punovažnosti prošlogodišnjeg referenduma kojim je desno- centristička vlast bezuspešno pokušala da razreši šefa države, Trajana Baseskua. Tada je referendum proglašen nevažećim zbog nedostatka kvoruma, koji je izračunat na bazi neažuriranih brojki Rumuna sa pravom glasa.

Od 1 jula u Rumuniji je prirodni gas poskupeo za 8 odsto za domaćinstva i 3 odsto za industrijske potrošače. Od početka meseca, takodje, porasli su i kazneni saobraćajni poeni, kao i takse za vodu i kanalizaciju. U želji da ublaži efekat svih ovih poskupljenja, vlada Rumunije je povećala zagarantovanu minimalnu zaradu na 178 evra. Ovim povećanjem će raspolagati više od 600 hiljada zaposlenih u budžetskim i privatnim ustanovama.

Rumunsko ministarstvo spoljnih poslova sa posebnom pažnjom prati dogadjaje u Egiptu i upućuje apel stranama da dokažu uzdržanost i izbegnu eskalaciju nasilja. Reagujući na dogadjaje zabeležene zadnjih dana u Egiptu, rumunsko ministarstvo spoljnh poslova izrazilo je nadu da će se ova zemlja brzo vratiti na ustavni red, a proces demokratske tranzicije biti nastavljen. Rumunija je izrazila žaljenje zbog gubitka života ljudi usled nasilja u Egiptu i ponovila neophodnost poštovanja fundamentalnih prava čoveka i gradjanskih sloboda.

(Autor: Roksana Vasile. Prevod: Teodora Kristez)

Dan žalosti je istog dana održan i u Crnoj Gori Podgorice u spomen na žrtve ove tragedije. U tragičnom udesu ranjeno je i 29 putnika rumunskog autobusa koji je iz još nepoznatih razloga sleteo u provaliju. Sa 2 rumunska vojna avion povredjeni su prebacčeni u bukureštanske bolnice, dok su trećim avionom u Rumuniju stigla beživotna tela rumunskih turista. Uz podršku vojske, lekarska intervencija bila je bez presedana po složenosti slučaja i velikog broja poginulih i povredjenih. U ovu akciju učestvovalo je 40 lekara i medicinskih sestara. Crnogorske vlasti analiziraju podatke sa tahografa kako bi se ustanovilo ko je vezio autobus, brzinu kretanja vozila i eventualne greške u vožnji. Iz dosadašnjih istraga crnogorskih vlasti saznajemo da je autobus iz tunela izašao velikom brzinom na mokrom kolovozu i da nije isključena ni mogučnost da je vozac zboj jake svetlosti pri izlasku izgubio kontrolu nad vozilom. U Bukureštu tužioci su počeli saslusavanje povredjenih kako bi rasvetlili okolnosti pod kojima je došlo do najteže saobračajne nesreće u poslednjih 15 godina u Rumuniji.

Premijer Rumunije Viktor Ponta otputovao je u azijsku turneju po Azerbejdjanu, Kazahstabnu, Uzbekistanu i Kini. U Azerbejdjanu, prvoj etapi, Viktor Pont je u razgovorima sa domaćim zvaničnicima dotakao i odluku azerskog konzorcijuma Šah Deniz da umesto Nabuka izabere novu transportnu rutu gasa ka Evropi. Azerska strana odlučija se za Trans-Adrijatik Piplajn koji povezuje Tursku sa Italijom kroz Grčku, Albaniju i Jadransko more. Oba gasovoda su zamišljena kako bi se smanjila energetska zavisnost Evropske unije od Rusije. Viktor Ponta je izjavio da će se Rumunija koncentrisati na druge projekte kao sto je AGRI koji predvidja transport prirodnog gasa azerbejdjanskim i gruzijskim gasovodima, njegovo pretvaranje u tečni gas u terminalu koji bi se gradio na gruzijskoj crnomorskoj obali, odakle bi brodovima stigao u Rumuniju. Druga varijanta za rumunske vlasti bi mogla da bude eksploatacija gasa iz Crnog Mora ili gasa iz škriljaca. Godišnja potrošnja prirodnog gasa u Rumunija je od oko 14 miliardi kubnih metara, a 80 potreba pokriva se iz domaće proizvodnje.

Upravni odbor MMF-a pozitivno je ocenio poslednje dve revizije aran-mana sa Rumunijom. Fond je Rumuniji na raspolaganje stavio i poslednju tranšu od 520 miliona evra. Aranžman iz predostrožnosti vredan je pet milijardi, ali Bukurešt do sada nije iskoristio novac ni ne namerava — tvrde vlasti u rumunskoj prestonici. Aranžman iz predostrožnosti je predvideo smanjenje potra-ivanje i privatizaciju Železničkog transportnog saobračaja, državnog preduzeća sa velikim dugovima. Poslednji stend baj aranžman parafiran je u proleće 2011. godine. Posle uspešno završenog aranžama, rumuske vlati već misle na novi dogovor sa MMF-om

UEFA nije isključila iz evropskih kupova šampiona Rumunije u fudbalu, tim Steaue iz Bukurešta. U nerednih 5 godina Steaua treba da se čuva novih sankcija, jer bi se u suprotnom jednogodišnja zabrana igranja u evropskim kupovima automatski aktivirala. UEFA je otvrila ovaj dosije posje dobijene informacije da je vlasnik kluba Djidji Bekali osudjen na zatvorsku kaznu zbog pokušaja da sa 1,7 miliona evra uveri fudbalere Univerzitate iz Kluža da pobede CFR Kluž, protivkanditata bukureštanskog kluba na šampionsku titulu. Ove godine Steaua ima solidne šanse da se kvalifikuje za Ligu šampiona, što bi u klubsku kasu donelo 20 miliona evra, dovoljno za finansiranje potreba i bez finansijske pomoći Djidjia Bekalija. U drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona Steaua će 16 juna dočekati Vardara iz Skoplja, šampiona Makedonije.

Rumunska železnička grupa je drugi operator po veličini na ovom rumunskom tržištu i jedan od glavnih konkurenata u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Sa 9000 zaposlenih radnika, železnički teretni saobraćaj zabeležio je ogromne dugove. Ministar saobraćaja, Relu Fenekiu, izjavio je da je rumunska železnička grupa obećala da će investirati skoro 200 miliona evra: «Ostvarena je transakcija od skoro 400 miliona evra. Rumunska železnička grupa ponudila je za 51 odsto akcija 202 miliona evra. Ova kompanija preuzela je obavezu da u narednom periodu uloži oko 200 miliona evra u železnički teretni saobraćaj i 1,5 miliona evra u zaštitu sredine.» Premijer Viktor Ponta je precizirao da je privatizacija železničkog teretnog saobraćaja bila neophodna kako bi se ispoštovala obaveza prema MMF-u, ali i zbog katastrofalne finansijske situacije u kojoj se nalazi teretni saobraćaj. Šef vlade je izjavio da je Evropska komisija u momentu privatizacije prihvatila samo pretvaranje potraživanja u akcije, jer bi se svaka druga vrsta intervencije smatrala državnom pomoću.

Nezadovoljni malim platama i uslovima rada, rumunski lekari i zdrastveno osoblje zapretili su protestima, štrajkovima i kolektivnim ostavkama. Lekari kažu da je neprihvatljivo da jedan lekar stažista zaradjuje oko 200 evra mesečno, a specijalista samo 500 evra. Rumunske vlasti tvrde da rade na novom zakonu o ličnom dohotku, čiji će nacrt biti za nekoliko nedelja objavljen. Ministar zdravlja Eudžen Nikolaesku izjavio je da za ovu godinu nema fondova za rast ličnih dohodaka, ali da je povećanje jedan od prioriteta vlade u narednoj godini. Zbog nestašice fondova za ovu oblast, Rumuniju je napustilo 14 hiljada lekara od ulaska zemlje u Evropsku uniju, 2007. godine.

Sekretar Saveta bezbednosti Ruske federacije, general Nikolaj Patrušev, sastao se u Bukureštu sa šefom rumunske države Trajanom Baseskuom. Ovom prilikom Vrhovni savet odbrane zemlje potpisao je sa Savetom bezbednosti Rusije memorandum za koji je Trajan Basesku izjavio da omogućava bilateralnu saradnju u raznim oblastima: «Bez sumnje, ovaj memorandum će otvoriti saradnju izmedju bezbednosnih i policijskih struktura Rumunije i Ruske ferderacije. Dogovrena je saradnja u borbi protiv terorizma, koja je od maksimalnog interesa za nas, jer se približava istek roka misije ISAF-a u Avganistanu. I saradnja sa Ruskom ferderacijom nas intersuje, jer verujemo da zajedno možemo preduprediti svaki teroristički akt koji bi došao iz Avganistana i Pakistana. Drugi cilj saradnje je borba protiv transnacionalnog kriminala, suzbijanja trafikinga ljudima i suzbijanja nelegalne trgovine drogom.» Predsednik Rumunije Trajan Basesku i ruski zvaničnik Nikolaj Patrušev razgovarali su i o antiraketnom štitu. Ovom prilikom, predsednik Rumunije je naglasio da zvanični Bukurešt neće nikada prihvatiti na svojoj teritoriji ofanzivno oružje drugih država. Bukurešt i Vašington su postigli 2011. godine sporazum o postavljanju elemenata američkog antiraketnog štita u Rumuniji. Dan nakon posete ruskog zvaničnika Bukureštu, u glavni grad Rumunije doputovao je i direktor CIA, Džon Brenen. Strateško partnerstvo Rumunije i Sjeidnjenih Amerilkih Država, bezbednosna pitanja vezana za arapsko proleće, situacija na Srednjem istoku i u Avganistanu bile su glavne teme razgovora Džona Brenena sa predsednikom Trajanom Baseskuom i premijerom Viktorom Pontom. Basesku je Brenenu saopštio da je glavni politički cilj Rumunije jačanje odnosa sa Sjedinjenim Državama. Brenen je ovim povodom čestitao rumunskim obaveštajnim službama na postignutim rezultatima.

Parlament Republike Moldavije, bivše sovjetske države sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, nije uspeo posle burnih rasprava da usvoji deklaraciju o situaciji u Transnistriji, rusofonskoj separatističkoj zoni na istoku Moldavije. Situacija u ovoj zoni je pogoršana nakon što je separatistički lider iz Tiraspolja, Evgeni Sevčuk, potpisao zakon o prelasku nekoliko naselja pod kontrolom Transnistrije. Rumunsko ministarstvo inostranih poslova tvrdi da je usvajanje takozvanog zakona o «državnim granicama» Transnistrije provokacija koju medjunarodna zajednica treba da osudi.

(Autor: Lejla Keamil. Prevod: Teodora Kristez)