Category: Nagradni Konkurs

Dragi prijatelji, Radio Rumunija Internacional vas je pozvao da do 31. avguta 2019. godine, datum pošte, učestvujete na konkursu opšte kulture pod nazivom Jaši — Istorijska prestonica Rumunije“, posvećen Municipiju Jaši (severo-istok Rumunije), i županiji Jaši. Konkurs vam je očigledno priukao pažnju i dobili smo 193 tačnih i kompletnih odgovora. Zahvaljujemo vam i pozivamo vas da učestvujete i na drugim konkursima.

Velika Nagrada je dve ekskurzije za po jednu osobu, u trajanju od 8 dana, sa 7 noćenja smeštaja u punom pansionu, u periodu od 10. do 17. oktobra 2019. godine, čiji je sponzor Hotel Mažestik, iz Municipija Jaši. Konkurs je bio organizovan zajedno sa Opštinom grada Jaši, Mitropolijom Moldavije i Bukovine, Rimo-Katoličkom Episkopijom iz Jašija, Nacionalnim Muzejskim Kompleksom Moldavija Jaši, Federacijom Nevladinih Organizacija Mladih iz Jašija.

Iz emisija Radija Rumunija Internacional, sa internet stranice ili sa profila Facebook i Linkdin mogli ste saznati odgovore na pitanja. Konkurs se završio 31. avgusta 2019. godine. Pre nego što vam kažemo dobitnike, podsetićemo vas na pitanja na koja ste trebali da odgovorite:

Kojom je prilikom je Jaši proglašen prestonicom Rumunije? Tačan odgovor: Jaši je bio prestonica Principata Moldavije u periodu od 1564. do 1859. godine, jedna od dve prestonice Ujeizjenih Principata (Moldavija i Rumunska Zemlja) između 1859. i 1862. godine i prestonica Kraljevine Rumunije između 1916. i 1918. godine, tokom Prvog Svetskog Rata, kada je Bukurešt bio pod nemačkom okupacijom. Koju je titulu nosio grad Jaši 2019-2020. godine? Tačan odgovor: U periodu 2. maj 2019. — 1. maj 2020. godine Jaši je Prestonica Mladih u Rumuniji. Navedite ime velikog svetskog lidera koji je posetio Jaši ovog leta. Tačan odgovor: Papa Franjo.

Sada možemo saznati i dobitnike.

Deset zahvalnica su primili slušaoci ili korisnici interneta Mahmoud Hasaneyn, iz Egipta, naša zemljakinja Cătălina Leneutre, iz Francuske, Anselmo Delgado, iz Meksika, Javier Cebrián i José Luis Corcuera, obojica iz Španije, David Lurescia, iz Argentine, Shahzad Shabbir i Adeel Tanveer, iz Pakistana, K. Saito, iz Japana, i Joachim Brendjord, iz Norveške.

Naša zemljakinja Katalina Leneutre iz Francuske nam je napisala: Učestvujem na ovom konkursu jer želim da posetim Jaši, grad simbol Rumunije, grad koji ne poznajem. Slušam Radio Rumunija Internacional jer sam poreklom iz Rumunije, ali živim u Francuskoj više od 18 godina. Radio Rumunija Internacional mi pomaže da budem u toku sa rumunskom aktuelnošću i približava me mojoj zemlji porekla. Hvala, Radio Rumunija Internacional“.

Anselmo Delgado iz Meksika argumentuje: Slušam Radio Rumunija Internacional jer tako imam mogućnost da saznam šta se dešava u vašoj zemlji i da upoznam, iz daleka, vašu kulturu, pop i narodnu muziku, turističke oblasti, jezik, politička mišljenja, religiozne proslave i, ono što je najbolje, mogu da upoznam ljude iz ove lepe zemlje i da i razgovaram sa nekima od njih u programu posvećen slušaocima“.

Deset nagrada za treće mesto primili su slušaoci ili korisnici interneta: Fan Hongjie, iz Kine, Salim Sabah Al-Saray, iz Iraka, Oleksandr Kovalski, iz Ukrajine, Francesco Paroli, iz Italije, Robert Essoh, iz Kameruna, Héctor Frías Jofré, iz Čilea, Marcello Giampietri, iz Španije, Paul Gager, iz Austrije, Nicolai Matveev, iz Rusije, şi Radhakrishna Pillai, iz Indije.

Fan Hongje iz Kine poručuje: Tek što sam posetio sajt Radija Rumunija Internacional i saznao sam da vaša stanica organizuje jedan novi konkurs opšte kulture sa nagradama i bio sam veoma srećan. Ovo je događaj koji brojni slušaoci Radija Rumunija Internacional odavno čekaju, a istovremeno je divna prilika da i stupe u kontakt sa vama“.

Oleksandr Kovalski iz Ukrajine nam je napisao: Zanima me istorija i kultura drugih zemalja. Tim više kad je reč o istoriji i kulturi jedne susedne države“.

Fracesco Paroli iz Italije je rekao: Učestvujem na ovom konkursu prvenstveno jer mi je zadovoljstvo da odgovrim na poziv Radija Rumunija Internacional. Slušam vaše emisije već mnogo godina i mogu reći da već imamo pravo znanje o Rumuniji, upravo zahvaljujući izuzetno zanimljivom sadržaju koji nudite: aktuelne teme, istorija, umetnost, turizam. Profesionalizam i simpatije prema slušaocima su argumenti koji me navode da svaki dan slušam na radiju frekvencije Radija Rumunija Internacional“.

Robert Essoh iz Kameruna je objasnio: Podržavam postojanje Radija Rumunija Internacional mojim učešćem na konkurs, u pokušaju da osvojim putovanje ili jednu od ponuđenih nagrada. Radio Rumunija Internacional mi pomaže da otkrijem Rumuniju, kulturu ove zemlje, ekonomski život. Više volim da vas slušam na kratkim talasima, iako je internet sada moderan. Kvalitet zvuka je dobar, ali na žalost Internet nije dostupan svima i svuda, za neke je luksuz“.

Héctor Frías Jofré iz Čilea je poručio: Mnogo godina slušam Radio Rumunija Internacional, privlači me kulturni aspekt koji uključujete u vaš program svaki dan; isto me privlači način na koji prenosite svetu i naglašavate turističke aspekte vaše zemlje, fascinira me demokratski aspekt koji imaju kratki talasi, te dozvoljavaju pristup informaciji svima koji slušamo radio. Vaš konkurs mi omogućuje da vam kažem iz daljine da sam verni slušalac koji sa mnogo zadovoljstva prima vredne informacije koje nam nudite iz dana u dan“.

Nikolaj Matveev iz Rusije nam je napisao: Konkursi Radija Rumunija Internacional su uvek zanimljivi, saznaš mnogo zanimljivih stvari o Rumuniji, o istoriji, kulturi, tradiciji“.

Deset nagrada za drugo mesto su dobili: Adrian Receanu iz Francuske, koji je pisao Rumunskoj redakciji, Miodrag Ristić iz Srbije, Goumidi Mohamed iz Alžira, Helmut Mat iz Nemačke, Olexandr Rosenberg iz Ukrajine, Antonella Monti iz Italije, Nouari Nahmouchi iz Alžira, koja je pisala Francuskoj redakciji, Oleg Voronov iz Rusije, John Rutlege iz Sjedinjenih Američkih Država i Samir Mukhopadhzaz iz Indije.

Miodrag Ristić iz Srbije je ovako motivisao svoje učestvovanje na konkursu: Uvek se obradujem kada na vašem sajtu pronađem objavu o novom nagradnom konkursu. Zanimljivo je učestvovati i dati tačne odgovore na pitanja koja se postavili. O samom gradu Jaši sam učio tokom svog osnovnoškolskog obrazovanja. Dobro je po meni podsetiti se onoga što je nekad naučeno ali i potražiti odgovore na ona pitanja sa kojima se prvi put srećemo. U svakom slučaju može se povećati svoje lično obrazovanje, znanje ali i pročiriti svoje vidike o onome što nismo znali do sada“.

Adrian Receanu iz Francuske kaže: Zašto sam odlučio da učestvujem na konkursu? Poreklom sam iz Republike Moldavije, a u Parizu živim već 20 godina, ovo bi bila divna prilika da posetim Jaši sa mojom ćerkicom od godinu i po dana i sa suprugom. Bravo za kvalitetne emisije“.

Olexandr Rosenberg iz Ukrajine objašnjava: Rumunija je sused Ukrajine, činjenica koja bi trebalo da stimuliše interesovanje ukrajinskih stanovnika za susednu zemlju, za svakodnevnu stvarnost, istoriju i kulturu Rumunije.“

Antonella Monti iz Italije priznaje: Privrženost vašem radiju sam nasledila od mog oca Anđela, pasioniranog radio amatera. U teretanu u koju obično idem upoznala sam mnogo Rumuna koji su mi sad prijatelji. Uvek razmenimo po neku reč na latinskom jeziku, koji ja predajem u školi, da bismo se podsetili na zajedničko lingvističko poreklo ova dva jezika“.

Nouari Nahmouchi iz Alžira, argumentuje: Odavno učestvujem na vašim konkursima i uvek ću učestvovati, sve dok ne postanem jedan od velikih dobitnika i time ispunim svoj san da posetim Rumuniju i da pričam sa ljudima iz ove zemlje. Volela bih da osvojim Glavnu Nagradu i da posetim Jaši, ovaj lep rumunski grad. Verni sam slušalac i biću to i nadalje, jer je Radio Rumunija Internacional moj omiljeni radio iz Evrope, ima veoma dobre emisije. Često posećujem vaš sajt a slušam vas i na kratkim talasima, jer je prijem dobar u Alžiru. Zahvaljujući Radio Rumunija Internacional otkrila sam Rumuniju, njenu kulturu, njene gradove i – naročito – njenu istoriju“.

Oleg Voronov iz Rusije nam je pisao: Sa zadovoljstvom učestvujem na konkursima Radija Rumunija Internacional. Različiti su i svaki je na svoj način zanimljiv. A što se nagrade tiče, svakako dobijaš. Saznaš mnogo novih i zanimljivih stvari o različitim aspektima žiovta iz Rumunije. Smatram da su konkursi korisni i treba ih biti što više“.

Deset nagrada za prvo mesto osvojili su: Mohamed El-Sayyed Abdel-Rahim, iz Egipta, Fritz Andorf, iz Nemačke, Oleg Mirošnik, iz Ukrajine, Paolo Valente, iz Italije, Paul Jamet, iz Franţcuske, Adriel Amaya Armas, sa Kube, Anton Bostanjiev, iz Rusije, Brian Kendall, iz Velike Britanije, Jakub Jedrzejczak, iz Poljske, koji je pisao Engleskoj redakciji, i Nasir Aziz, iz Pakistana.

Fritz Androf iz Nemačke nam je poručio: Bivši glavni grad istorijske regije Moldavije je verovatno jedan od najstarijih gradova u Rumuniji. Brojni spomenici su dokaz bogate istorije. Sto crkava, mnogo zgrada, manastira i muzeja pozivaju da ih posetite. Dakle, poseta ovom gradu me privlači. Ovakvi konkursi mi pokazuju, iako sam odavno slušalac Radija Rumunija Internacional, da još uvek postoji mnogo mesta koje treba otkriti u ovoj zemlji. U svakom slučaju, kada sam tražio informacije o Jašiju na internetu, naučio sam mnogo toga.“

Oleg Mirošnik iz Ukrajine je napisao: Dva puta sam bio u Rumuniji i mnogo mi se svidela ova zemlja, iz dva razloga: mnogo turističkih atrakcija i vidljivi rezultati stalnog razvoja sa ekonomske tačke gledišta“.

Paolo Valente iz Italije je rekao: Uvek me je privlačila vaša kultura i njene veze sa Italijom, ljubaznost Rumuna, ali i tradicionalna gastronomija. Nudite veoma bogat sadržaj koji se odražava i u odnosima Rumuna sa Italijanima, kao i sve što se tiče rumunske stvarnosti u jedinstvenom kontekstu, a istovremeno, međunarodnom. Tekstovi, intervjui, aktuelne vesti: sve je predstavljeno veoma dobro, tako da bih želeo da ponovo posetim Rumuniju. Posetio sam vašu zemlju drugim prilikama, i divio sam se predivnim zamkovima iz Bukurešta, izuzetnim pejzažima prirode. Veoma bi me radovalo da posetim i Jaši, jedan uistinu fascinantni grad“.

Paul Jamet iz Francuske je poručio: Što se tiče informacija, a naročito aktuelnosti, Radio Rumunija Internacional je u ovom trenutku jedini frankofoni glas sa jugo-istoka Evrope. Slušam vas prvenstveno zbog programskog sadržaja. Moram da naglasim trud Radija Rumunija Internacional da koristi sve tehničke instrumente — i stare i nove — za svoje emisije: internet, aplikacije na tabletama i mobilnim telefonima, kratki analogni i digitalni talasi, a da ne zaboravimo i prenos preko satelita. Dake, u svakoj situaciji možemo slušati Radio Rumunija Internacional! Ako se ne varam, Radio Rumunija Internacional je u ovom trenutku jedini međunarodni radio (u regionu) koji i dalje organizuje konkurse sa tako lepim nagradama. A ovi konkursi nam pomažu da svaki put otkrijemo deo hiljadu i jednog lika Rumunije, bilo da je reč o geografiji, istoriji, književnosti, muzici ili umetnosti“.

Antоn Bostanjiev, iz Rusije, kaže: Zašto učestvujem na takmičenju? Iz želje da pobedim, da posetim Rumuniju i da lično vidim ono o čemu se priča u emisijama Radija Rumunija Internacional. Slušam Radio Rumunija Internacional jer su emisije zanimljive i aktuelne, a drugih izvora informacija o Rumuniji nema“.

Brian Kendall iz Velike Britanije poslao nam je sledeću poruku: Posebno me je interesovalo ovo takmičenje, naročito jer nisam ništa znao o ulozi Jašija u Prvom svetskom ratu. Svaki put kada organizujete takmičenje, naučim nešto novo o Rumuniji. A zašto slušam vaše emisije i zašto vas pratim i na sajtu, to je jednostavno — vaši programi su kod mene izazvali stalno interesovanje za Rumuniju“.

10 Specijalnih nagrada pripalo je sledećim slušaocima ili korisnicima interneta: Mei Lin, iz Kine, Amer Horbit Ouni, iz Tunisa, Olexandr Moseychuk, iz Ukrajine, Tiziana Savarese, iz Italije, Christian Ghibaudo, iz Francuske, Tony Morilla, iz Španije, Victor Varzin, iz Rusije, Michael Cunnigham, iz Australije, Carrie Hopper i Roberta Selesky, iz Sjedinjenih Američkih Država.

Mei Lin iz Kine je rekla: Postoje dva razloga zašto učestvujem ovog puta: jedan, za osvajanje nagrada. Drugo, da proverim svoje znanje o geografiji i istoriji sveta”.

Amer Horbit Ouni iz Tunisa je izjavio: Razlog mog učešća na konkursu povezan je sa željom da obogatim svoje znanje o kulturi i civilizaciji Rumunije, zbog čega pristuam internetu kako bih pronašao informacije koje će mi pomići da formulišem odgovore i da koristim bogatu ličnu arhivu knjiga i ilustrovanih časopisa o Rumuniji, koje sam prikupio tokom 35 godina od kada pratim programe Radija Rumunija Internacional”.

Olexandr Moseychuk iz Ukrajine nam je napisao: Interesovanje za istoriju i kulturu Rumunije, veliku zemlju u Evropi, koja ima dugu granicu sa Ukrajinom, nateralo me je da učestvujem na ovom takmičenju“.

Tiziana Savarese iz Italije je rekla: Rumunija je zemlja koja me je oduvek fascinirala. Profesionalni sam muzičar, sviram klasičnu i akustičnu gitaru i pažljivo pratim šta se dešava u međunarodnom muzičkom i kulturnom pejzažu. Radio Rumunija Internacional nudi mnogo informacija o svemu što znači kultura, umetnsot, stil života, muzika ili grastronomija. Nedavno sam otkrila Radio Rumunija Internacional, ali mi je dao dovoljno razloga da cenim ozbiljnost i raznolikost informacija koje se pružaju javnosti. Bila bih vrlo srećna kad bih posetila Rumuniju, posebno grad Jaši, i rado bih učestvovala u muzičkom događaju posvećenom vezama između naših zemalja“.

Christian Ghibaudo, iz Francuske, je napisao: Bar 20 godina učestvujem u svim takmičenjima Radija Rumunija Internacional. Dakle, uskoro će biti 20 godina od kada redovno slušam programe Radija Rumunija Internacional na francuskom. Dugo sam slušao kratke talase, ali sad sam prešao na internet. Zahvaljujući vašem sajtu uvek sam u toku sa rumunskim vestima, čak i kad nemam vremena da preslušam čitavu emisiju. Slušam Radio Rumunija Internacional jer sam za ovo vreme naučio da volim Rumuniju. I sada je Radio Rumunija Internacional astao jedino sredstvo pomoću kojeg mogu saznati šta se dešava u vašoj zemlji. Osim toga, Radio Rumunija Internacional odražava veoma blisku vezu sa slušaocima što nas uvek motiviše da ostanemo uz vas. Nadam se da ću imati priliku da ponovo putujem u Rumuniju i da otkrijem područje Jašija“.

Tony Morilla, iz Španiје, pоslaо је slеdеći оdgоvоr: Јa sam slušaoc Rumunsке radiоdifuzije, na kratkim talasima još оd оsamdеsеtih gоdina prоšlоg vекa, dок је prоgramsкa struкtura bila mnоgо zatvоrеniјa, ali višе vоlim trеnutnе, svеžiје prоgramе RRI stanicе. Vоlео bih da pоsеtim Rumuniјu i žеlео bih da učеstvuјеm u aкtivnоstima које prеdlažеtе da bih saznao višе о vašem narodu latinsкоg pоrекla, о rumunsкој кulturi i aкtuеlnim stvarima. “

Victоr Varzin, iz Rusiје, rekao је: Јa sam verni slušalac RRI. Učеstvuјеm u svim taкmičеnjimA. Vaša radiо stanica је prоzоr оtvоrеn prеma Rumuniјi. Emisiје nam оmоgućavaјu da dotaknemo кulturu vaše zеmljе, da razumеmo njеnе ljudе, da budеmo u tокu sa vеstima i dоgađaјima, a taкmičеnja umnоžavaјu našе znanjе. Hvala RRI i spоnzоrima! “

Michaеl Cunnigham, iz Australiје, оdgоvоriо је: Оdlučiо sam da učеstvuјеm u коnкursu којi оrganizuје rri, јеr mе је uvек zanimala rumuniјa i njеna кultura. Nе znam da li sam vam raniје rекaо, ali naјbliža crкva mојој кući је mala rumunsкa pravоslavna crкva. Smеštеna је u prеdgrađu Rivеrviеv-a u Brisbanе-u, кvinnsland. (…) Siguran sam da sam u prеthоdnim pоruкama spоmеnuо da sam prе dvе gоdinе sa pоrоdicоm prоvео nеdеlju dana u buкurеštu. Čaк sam sе i vоziо autоmоbilоm око trijumfalne kapije i кupiо sam magnеt sa оvim spоmеniкоm. Žеlео bih da vam кažеm da čеstо slušam CD којi sam dоbiо оd vas prе nекоliко gоdina. јaко vоlim rumunsкu narоdnu muziкu (i bugarsкu, ali tо је druga priča). Tо је dragоcеni CD u mојoj коlекciјi. Želim vam sve najbolje. “

Carrie Hopper, iz SAD-A, napisala nam је: Оdlučila sam da učеstvuјеm u коnкursu којi оrganizuје RRI, јеr bih vоlеla da pоsеtim rumuniјu. Žеlim dоživеti stvari које sam čula ili pročitala. (…) ŠtAvišе, znam da gоvоrim rumunsкi i pоsеta vašој zеmlji pružila bi mi priliкu da јоš višе vežbam ovaj јеziк. Slušam RRI prvеnstvеnо na еnglеsкоm i špansкоm. Amеričкi mеdiјi nе pоminju Rumuniјu baš čеstо. Iz tоg razlоga slušam RRI – da saznam višе о aкtuеlnim pоslоvima, кulturnim dоgađaјima i turističкim atraкciјama u vašој zеmlji. Pоrеd tоga, imam priliкu da slušam vеоma raznоvrsnu rumunsкu muziкu. (…) Zahvalna sam vam na infоrmativnim prоgramima које еmituјеtе. Želim vam mnogo uspeha i u budućnosti.“

Taкоđе iz SAD, Rоbеrta Sеlеsкy је оdgоvоrila: Slušam RRI sa suprugоm кad gоd imamо priliкu. Uvек sе trudimо da budеmо u tокu sa vеstima, pa кada dоđе priliкa da pоsеtimо rumuniјu, mi smо sprеmni. Sviđa mi sе vaša еmisiјa “Taјnе кuhinjе”. Bili bismо srеtni da pоbеdimо na коnкursu, da dоđеmо u vašu zеmlju i da ponovo vidimо starе priјatеljе, pоsеtimо mnоga mеsta i saznamо višе о оvој prеlеpој zеmlji. (…). Hvala na taкmičеnjima. Zaista uživamо u učеšću. “

A sada, naјiščекivaniјi trеnutaк. Učеstvоvala је u коnкursu, оdgоvоrila је tačnо i u trajanju od 8 dana, sa 7 noćenja smeštaja u punom pansionu, za dvе оsоbе, u pеriоdu оd 10. dо 17. окtоbra 2019. gоdinе u hоtеlu Maјеstik, u gradu Jaši, sluŠaјući RRI … Anna Nakhapetian, iz Mоsкvе, Rusija. U Rumuniјu ćе dоći sa suprugоm Kirilom Nakhapetian. Čеstitamо i raduјеmо sе vašem dоlasкu u Rumuniјu!

Vеliкa pоbеdnica, Anna Nakhapetian, dala je ovaj odgovor na pitanje zaštо је učеstvоvala na коnкursu i bila је u pravu: Zaštо učеstvuјеm u taкmičеnjima i zaštо slušam RRI еmisiје? Оdgоvоri na оva pitanja su isprеplеtеni: mоје intеrеsоvanjе i žеlja da pоsеtim Rumuniјu su vеоma vеliкi, zbоg čеga punо čitam, glеdam i slušam о оvој јеdinstvеnој zеmlji. Јеdna оd naјlеpših еmisiјa је turistički vodič, којi vas vоdi na putоvanjе kroz оvu divnu zеmlju. Daniеl Оnеa је, na primеr, uvеrljivо rекaо i tvrdiо da је u Jašiju živоt biо vruć“ tокоm čitavе gоdinе: fеstivali, muzејi, pоzоrišta i mnоgе drugе zanimljivоsti. Primеtila sam da еmisiјa gоvоri о statističкim pоdacima, коliко turista је pоsеtilо grad, francusкi, italiјansкi, špansкi, nеmačкi, čaк i izraеlsкi turisti, ali о rusкim turistima ništa niје rеčеnо …. Zaјеdnо sa suprugоm sprеmni smо da rеšimо оvaј nеdоstataк”.

Zahvaljuјеmо se svima којi su оdgоvоrili na naša pitanja i argumentovali šta ih је ubеdilо da učеstvuјu na коnкursu.

Nagradе i zahvalnice bićе pоslata u narеdnim mеsеcima, u zavisnоsti оd budžеta dоdеljеnоg RRI-јu, i pоtvrditе, pismоm ili е-pоštоm, i priјеm i sadržaј! Hvala vam јоš јеdnоm štо stе isprоbali svојu šansu i оdgоvоrili na RRI коnкurs i pоzivamо vas da učеstvuјеtе u štо vеćеm brојu u našim narеdnim taкmičеnjima!

Prošle godine, povodom obeležavanja Stogodišnjice Moderne Rumunije, grad Jaši je Zakonom br. 361 proglašen ,,Istorijskom prestonicom” Rumunije, a grad Alba Julija ,,Prestonicom Velikog ujedinjenja” Rumunije. Jaši je bio glavni grad Moldavske kneževine od 1856-1859. godine, jedna od dve prestonice Ujedinjenih kneževina Moldavije i Vlaške izmedju 1859. i 1862. godine i prestonica Kraljevine Rumunije od 1916-1918. Godine, kada je Bukurešt u Prvom svetskom ratu bio pod nemačkom okupacijom. Od 2. maja 2019. godine do 1 maja 2020. godine Jaši je proglašen Omladinskom prestonicom.

1. juna 2019. godine ovaj moldavski grad bio je nekoliko dana i svetska prestonica religije prilikom posete Pape Franje Jašiju i Rumuniji. Ovaj grad je, istovremeno, i grad kulture, umetnosti, vrhunskog obrazovnog sistema, istorijskih, religioznih i turističkih spomenika i rodno mesto čuvenih ličnosti.

Pozivamo Vas da pratite emisije Radija Rumunija Internacional, sajt www.rri.ro i naše profile na Fejsbuku i Tviteru i da tačno odgovorite na pitanja konkursa, koji traje do 31. avgusta 2019. godine. Velike nagrade su dva sedmodnevna puna pansiona u periodu 10-17 oktobar, koje sponzoriše Hotel Mažestik iz Jašija. Putne troškove snose dobitnici Velikih nagrada do granice sa Rumunijom i, po potrebi, i za ulazne vize. Predvidjene su i druge vredne nagrade. Konkurs je organizovan zajedno sa Gradskom skupštinom grada Jaši, Mitropolijom Moldavije i Bukovine, Rimokatoličkom episkopijom iz ovog grada, Nacionalnim muzejskim kompleksom Moldavije, Federacijom nevladinih omladinskih organizacija iz Jašija, stanicom Radio Rumunija Jaši i drugim partnerima

Nagradna pitanja:

Kojom je prilikom je Jaši proglašen prestonicom Rumunije?

Koju je titulu nosio grad Jaši 2019-2020. godine?

Navedite ime velikog svetskog lidera koji je posetio Jaši ovog leta.

Molimo vas da nam zajedno sa odgovorima pošaljite i obrazloženja učešća u konkursu, i pišite nam zašto slušate programe Radija Rumunija Internacional ili pratite naš sajt. Naša adresa je ista: Radio România Internaţional, ul. G-ral Berthelot nr. 60-64, sector 1, Bucureşti, PO Box 111, cod 010165, faks 00.40.21.319.05.62, e-majl: sarb@rri.ro.

Vaše odgovore očekujemo do 31. avgusta 2019. Pravilnik konkursa možete naći na sajtu Radija Rumunija Internacional (https://www.rri.ro/en_gb/rules_of_the_2019_iasi_historical_capital_of_romania_contest-2601240) i na Facebooku.

Želimo vam puno uspeha!

Dragi prijatelji, Radio Rumunija Internacional vas je pozvao da do 28. februara 2019. godine, datum pošte, učestvujete na konkursu opšte kulture pod nazivom Govora — banjski turizam na evropskom nivou“, posvećen odmaralištu Govora, banjskom turizmu, ali i međunarodnim sastancima koji že se održati u odmaralištu tokom predsedavanja Rumunije Savetom Evropske Unije.

Konkurs vam je očigledno privkuao pažnju i dobili smo 225 tačnih i kompletnih odgovora. Zahvaljujemo vam i pozivamo vas da učestvujete i na drugim konkursima.

Velika Nagrada je dve ekskurzije za po jednu osobu, u trajanju od 9 dana, sa 8 noćenja smeštaja u punom pansionu, u periodu od 15. do 30. juna 2019. godine, čiji je sponzor Hotel Palace, iz Banje Govora, županija Vlča. Konkurs je bio organizovan zajedno sa Opštinom grada Govora, Udurženjem Umetnika filijala Vlča i Nacionalnim Udruženjem Soli SALROM — Ogranak Vlča.

Iz emisija Radija Rumunija Internacional, sa internet stranice ili sa profila Facebook, Google i LinkedIn mogli ste saznati odgovre na pitanja. Konkurs se završio 28. februara 2019. godsine. Pre nego što vam kažemo dobitnike, podsetićemo vas na pitanja na koja ste trebali da odgovorite:

– Gde se nalazi najveći banjski park u Rumuniji? Tačan odgovor: u Banji Govora

– Koji medjunarodni dogadjaj će biti organizovan u maju 2019. godine, u Govori? Tačan odgovor: Sastanak “Banjski turizam — strategija za transnacionalni razvoj na nivou Evropske Unije”

– U kojoj rumunskoj županiji se nalazi banja Govora? Tačan odgovor: u županiji Vlča.

Sada možemo saznati i dobitnike.

Deset zahvalnica su primili slušaoci ili korisnici interneta Biswanath Bhatta, Prithwiraj Purkayastha, Samir Mukhopadhyay, Mitul Kansal i Shatrudhan Sharma, iz Indije, Ralph Sorrentino i Carrie Hopper, iz SAD, Ziyad Salem Aqil, iz Jordana, José Luis Corcuera iz Španije, i Michel Frémy, iz Belgije.

Ziyad Salem Aqil. iz Jordana, nam je napisao: Učestvujem na ovom konkursu kao stari i verni slušalac emisija na arapskom jeziku, slušalac koji ima prijateljska osećanja prema Rumuniji i rumunskom narodu. Smatram da učestvovanje na konkursima i inicijativama Radija Rumunija Internacional predstavlja izraz našeg poštovanja prema ovoj radio stanici, koja je postala prozor prema Rumuniji, kao i most koji povezuje naša dva naroda”.

José Luis Corcuera iz Španije je rekao: Ono što me je motivisalo da učestvujem na konkursu je bila moja spremnost da učestvujem na svim inicijativama koja predlaže Radio Rumunija Internacional. Nakon toliko godina koje sam proveo slušajući vaše emisije, naučio sam mnogo o Rumuniji. Na primer, kada sam na karti tražio Banju Govora prepoznao sam veoma lako u njenoj neposrednoj blizini veoma važan trougao: sa desne strane Katedralu iz Kurte de Arđeš, povezana za baladu Mešterul Manole, a sa leve strane Trgu Žiu, sa Brankušijevim skulturama, dok gore, na severu, grad Sibiu, Kulturna Evropska Prestonica 2007. godine, sa veoma dobro očuvanim i privlačnim starim centrom. Ove i još mnogo stvari sam naučio zahvaljujući emisijama Radija Rumunija Internacional, koje su me zainteresovale za sve što ima veze sa Rumunijom”.

Michel Frémy iz Belgije nam je poručio: Pošto sam godinama primao rumunsku decu koja su dolazila na raspust, bio sam veoma zainteresovan za vašu zemlju, iako je nikad nisam posetio. Moj izvor informacija je Radio Rumunija Internacional”.

Deset nagrada za treće mesto primili su slušaoci ili korisnici interneta: Wade Martyn i Richard Contone, iz SAD, Obaid Alam, iz Pakistana, Chaitaly Sarkar, iz Indije, Zoran Vrućinić, iz Bosne i Hercegovine, Dilmi Tahar, iz Alžira, Anatolii Klepov, iz Rusije, Miguel Ramón Bauset, iz Španije, Joaquín Bustos Baptista, iz Venecuele, i Maguy Roy, iz Francuske.

Zoran Vručinić iz Bosne i Hercegovine kaže: Redovan sam pratilac vašeg portala i slušalac radija, a konkurišem ovoga puta, iznova i uvek, oduševljen turističkim potencijalom Rumunije, kao i mogućnostima. Inače radim kao stručno- naučni konsultant, lekar, u jednoj maloj banji, nedaleko od Banja Luke, u Republici Srpskoj, BiH, u Banji Kulaši. Verujem i svedok sam balneoterapijskih izlečenja koje mogu da ostvare banjske vode. Informisan sam da banja poseduje impozantnu infrastrukturu sa akcentom na faleze, koje bih veoleo da vidim i osetim. Bio bih počastvovan da posetim banju Govora i da razmenim stručna iskustva sa timom banje. Ukoliko budem u prilici da osvojim Veliku nagradu, verujem da postoji mogućnost da doplatim 8 pansiona za suprugu, i da provedemo “Novi medeni mesec” u banji Govora.”

Dilmi Tahar iz Alžira nam je napisao: Slušam sa velikim uživanjem vaše emisije i bio sam veoma radostan što učestvujem u ovom konkursu, jer sam putem njega obogatio svoje znanje o Rumuniji i saznao sam zanimljive stvari o odmaralištu Govora.”

Anatolii Klepov iz Rusije je poručio: Raduje me da ponovo učestuvjem na konkursu. Volim da slušam vašu radio stanicu jer pričate o Rumuniji i rumunskom narodu. Od malena je za mene Rumunija bila specijalna, jer je tamo živeo Drakula. Često vas slušam i šaljem vam izveštaje recepcije, jer sam radioamater”.

Miguel Ramón Bauset iz Španije je rekao: Slušam Radio Rumunija Internacional od kad znam za sebe i zahvaljujući ovoj izuzetnoj radio stanici za mene je Rumunija moja druga kuća. Obožavam Rumuniju u svakom pogledu. Da bih imao što više informacija, svaki dan čitam vašu internet stranicu, koja je moderna i lako se može pratiti, da bih bio što više informisan”.

Maguy Roy iz Francuske je poručio: Emisije Radija Rumunije Internacionale su uvek trenutci otkrivanja, uživanja i opuštanja. Zašto učestvujem? Da bih bolje upoznao vašu zemlju, jer postoje sličnosti između Govore i banja iz oblasti u kojoj živim. Članci i fotografije nam predstavljaju jedan lep grad, gde izgleda da je prijatno da se šetaš po parku, da otkrivaš lokalnu arhitekturu i da uživaš u banjskim tretmanima.”

Deset nagrada za drugo mesto su dobili: Dylan O’Dwyer, iz Irske, Emin Omerspahić, iz Bosne i Hercegovine, Olexandr Kuziominskiy, iz Ukrajine, Liu Fajian, iz Kine, Anna Mahjar-Barducci, iz Italije, Abdelilah Izou, iz Maroka, Georg Pleschberger, iz Austrije, Nikolai Larin, iz Rusije, Javier Núñez Mon, iz Španije, i Mériem Sabine Amrane, iz Alžira, koji je pisao Francuskoj redakciji.

Emin Omerspahić iz Bosne i Hercegovine kaže: Programe Radio Rumunija internacionalslusam jer mi je preporucio prijatelj koji je radio u Rumunijinekoliko godina i tamo naucio rumunski jezik, koji je srodan talijanskom jeziku. Inace čitao sam o poznatom rumunskom pjesniku Eminescu, a pratim i rumunski sport, posebno fudball, kosarku, gimnastiku i rukomet. Veci broj sportista sa podrucja ex Jugoslavije igra za rumunske klubove. Također upoznat sam i da Rumunija izlazi na Crno more sa lijepim plazama, delti Dunava, đerdapskom tjesnacu, da je razvijen I planinski, lovni turizam itd. U Rumuniji živi znacajan broj pripadnika naroda i narodnosti sa podrucja bivse Jugoslavije posebno u rejonu Temisvara i Banata čime je obogaćena nasa i rumunska kultura, tradicionalno kulinarstvo i predstavlja most povezivanja dobrih međudržavnih odnosa kroz istoriju. Često putem satelita pratim televizijske programe iz Rumunije gdje se moze cuti tradicionalna rumunska muzika, kao i pop muzika izbora za pjesmu Evrovizije. Nedavno su na rumunskoj televiziji nastupali pjevaci sa podrucja nekadašnje zajednicke države, a mnogi rumunski pjevaci znaju izvoditi neke jugoslovenske pjesme na svojim nastupima. Obzirom da ne razumijem rumunski jezik o političkim I drugim desavanjima u Rumuniji i svijetu iskljucivo se upoznajem preko programa RRI, web sajtaa, facebooka”.

Liu Fajian iz Kine kaže veoma ubedljivo zašto učestvuje na konkursu: Veoma jednostavno, želim da osvojim nagradu! Da se ponovo susretnem sa čarima Rumunije, da ponovo osetim toplinu Rumuna!”

Anna Mahjar-Barducci iz Italije kaže: Više godina slušam emisije Radija Rumunija Internacional i učestvovao sam na vašim konkursima. Ovo je veoma lepa vežba, jer nudi publici priliku da bude u kontaktu sa Radijom, ali i da nauči da otkriva toliko mnogo gradova i mesta iz Rumunije. Zahvaljujem vam na prelepom druženju koje nam nudite!”

Javier Núñez Mon iz Španije nam je priznao: Zašto slušam Radio Rumunija Internacional? Jer sam oduvek voleo da slušam radio stanice koje se nalaze na kratkim talasima i da prikupljam čuvene QSL, strast kojoj sam se od skora vratio. Sa lepim iznenađenjem sam ponovo otkrio Radio Rumunija Internacional i, iz sadržaja programa koje sam pratio, uvideo sam da je ovo zemlja koju treba otkriti”, jer ima mnogo kulturnih i turističkih mesta. Zahvaljujući Radiju Rumunija Internacional otkrivam veoma zanimljivu zemlju, običaje, jezik… Ovo je zemlja koja zaslužuje da se poseti da bi je bolje upoznao i već imam takvu nameru. Slušam mnogo radio stanice da bih radio izveštaje o recepciji, ali jedina stanciu koju slušam skoro svakog dana na kratkim talasima je Radio Rumunija Internacional, jer me iznenađuje veoma prijatno ono što čujem u vašim emisija i, više od toga, Španija i Rumunija su na korak jedna od druge”.

Mériem Sabine Amrane iz Alžira, koja je pisala Francuskoj redakciji, kaže: Veoma bih volela da putujem i da jednog dana upoznam Rumuniju, da upoznam Rumune, narod kojeg smatra veoma gostoprimljivim, onako kako ga pretstavljate na kratkim talasima. Vež mnogo godina redovno pratim emisije Radija Rumunija Internacional, koji mi se veoma mnogo sviđa, iako nemam uvek vremena da vam pišem. Izuzetni ste i imate veoma dobre emisije. Živeo Radio Rumunija Internacional!”

Deset nagrada za prvo mesto osvojili su: Grant Skinner, iz Velike Britanije, Angelina Olaru, iz Republike Moldavije, Serhii Badik, iz Ukrajine, Chen Wei, iz SAD, koji je pisao Kineskoj redakciji, Francesco Paroli, iz Italije, Boudoukha Mohamed, iz Alžira, Carsten Fenske, iz Nemačke, Iurii Gavrilov, iz Tadžikistana, koji je pisao Ruskoj redakciji, Álvaro Muñoz Yáñez, iz Čilea, i Amady Faye, iz Senegala.

Angelina Olaru, iz Republike Moldavije je poručila: Zašto sam odlučila da učestvujem na konkursu? Strast prema rumunskoj istoriji, ljubav prema mojoj zemlji, Rumuniji. Sa žaljenjem kažem da nisam imala priluku da putujem u županiju Vlča, da uživam u divnim tretmanima u Banji Govora. Privlače me ova mesta, manastiri, muzeji, planinske trase, koje jedva čekam da upoznam. Emisije online Radija Rumunije Internacional nude bogatu sliku situacije Rumuna iz sveta. Predstavlja medijski kanal koji se solidariše sa Rumunima svuda i poziva ih da ostanu verni tradicionalnim vrednostima svog roda, zemlje u kojoj su se rodili i kojoj su potrebni. Migranti imaj umogućnost da se ponovo zaljube u svoju Domovinu, čiji razvoj zavisi od njihovog povratka.”

Grant Skinner, iz Velike Britanije, nam je napisao: Odlučio sam da učestvujem na ovom konkursu jer sam pomislio da bi bilo divno da osvojim odmor u banji. Zamišljam toplo mesto, gde je opuštanje kod sebe kući, odlično mesto za razmišljanje, oslobađanje negativnih misli i napetosti, mesto gde se uživa u veselosti i miru, da se osetim osveženim, preporođenim”.

Serhii Badik iz Ukrajine kaže: Pratim vas sa mnogo interesovanja na kratkim talasima i čitam članke Radija Rumunija Internacional na Internetu, jer želim da saznam što više o Rumunije i rumunskoj kulturi. Zahvaljujem vam što imate emisije i objavljujete tekstove na ukrajinskom jeziku! Nada da ću osvojiti Veliku Nagradu, što nudi mogućnost da posetim Rumuniju, naterala me je da učestvujem na ovom konkursu”.

Chen Wei iz SAD, koji je pisao Kineskoj redakciji, bio je kratak: Želim da dobijem mali poklon iz Rumunije”.

Francesco Paroli iz Italije argumentuje: Učestvovao sam na ovom konkursu iz želje da obogatim svoje poznavanje istorije i geografije Rumunije, ali i zbog veze sa Radiom Rumunija Internacional. Već mnogo godina slušam vaše emisije, uvek zanimljive i raznovrsne, naročito rubrike vezane za kulturu, turizam i istoriju. Zanimaju me i vesti, naročito jer je Rumunija trenutno predsednik Saveta Evropske Unije.”

Álvaro Muñoz Yáñez iz Čilea nam je pisao: Od skora sam se vratio mojoj aktivnosti radioamatera. Svake večeri u 19:00 časova po lokalnom vremenu slušam programe na frekvenci od 11.800 kHz na mom aparatu Sangean model ATS-909X. Sadržaj emisija je veoma interesantan, a prenos je bez greške. Najčešće vas čujem veoma jasno samo uz pomoć antene aparata, ali je ponekad potrebno da povežem dugačku žičanu antenu, sa kojom imam izuzeztne rezultate.”

A Amady Faye iz Senegala je poslao sledeću poruku: Lepe fotografije odmarališta Govora nas pozivaju da tamo provedemo lepe trenutke. Ovo je razlog zbog kog sam odlučio da učestvujem na ovom konkursu, u nadi da ću osvojiti Veliku Nagradu, koja će me odvesti na ovo izuzetno mesto”.

Šest specijalnih nagrada su dobili: Christer Brunstrom, iz Švedske, Ali Benchohra, iz Alžira, Dieter Langguth, iz Nemačke, Andrei Bondarenko, iz Rusije, Christian Ghibaudo, iz Francuske, i Antonio Avelino da Silva, iz Brazila, koji je pisao Španskoj redakciji.

Christer Brunstrom, iz Švedske je rekao: Generalno pokušavam da učestvujem na svim vašim konkursima i skoro svak iput naučim nešto novo o vašoj zemlji. Nisam znao da Rumunija ima tako dugačku tradiciju u korišnjenju termalnih banja za lečenje različitih bolesti. Imamo i u Švedskoj slične banje, gde su voda i svež vazduh smatrane odličnim lekovima za brojne zdravstvene probleme. Ipak, mislim da mi nemamo ništa slično Banji Govora.”

Ali Benchohra iz Alžira je poručio: Učestvuje na konkursima iz ćelje da upoznam istoriju, kulturu i tradiciju rumunskog naroda, kao i previdne turističke oblasti Rumunije. Takođe, želim da posetim Rumuniju i da upoznam članove Arapske sekcije, čiji sam verni slušalac još od 1972. godine”.

A Christian Ghibaudo, iz Francuske, nam je pisao: Veliko mi je zadovoljstvo da učesvujem na konkursu. Tema mi se učinila zanimljivom, naročito što jedna od mojih koleginica potiče iz ove oblasti, o kojoj mi je mnogo pričala. Da bih odgovorio na vaša pitanja pratio sam vašu internet stranicu i pročitao sam nekoliko stranica na engleskom o Govori, jer na francuskom ne nalazim mnogo informacija. I kao što često kažem, učestvujem na svim konkursima Radija Rumunije Internacional da bih podržao redakcije Radija Rumunije Internacional, a naročito Francusku redakciju. Učestvovanje na konkursu je i način da se kaže novinvarima da i mi, slušaoci, smo pirsutini. I ne manje važno, radovao bih se da otkrijem ovu lepu oblast Rumunije…”

I sad, dugo očekivan trenutak. Učestvovao je na konkursu, odgovorio je tačno i osvojio je ekskurziju od 9 dana, 8 noćenja, za dve osobe, u punom pansionu, u periodu od 15. do 30. juna 2019. godine, u Hotelu Palace iz Banje Govora, slušalac Radija Rumunija Internacional… Hans Verner Lollike iz Danske. On će doći u Rumuniju zajedno sa svojom suprugom, Inge-Lise Lollike. Iskrene čestitke i očekujemo vas u Rumuniji!

Veliki pobednik, Hans Verner Lollike, argumentovao je zašto je učestvovao na konkursu: Kultura termalnih banja je nepoznata u Skandinaviji. Uvek mi se činilo malo čudno da odrali provode nedelju ili čak i više dana vodeći računa o svom telu, ali sad, nakon što sam napunio 70 godina, vozim bicikl svaki dan i razumem da je dobra stvar voditi računa o svom telu. Verovatno bi mi se svidelo da provedem nedelju dana u banji, naročito ako bi mi i priroda dozvolila da se šetam na čistom vazduhu. Sve ovo me je nateralu da učestvujem na ovom konkursu, iako je i prosto poseta Rumuniji dovoljna motivacija. U Danskoj najviše emisija i vesti su o problemima. Radio Rumunija Internacional mi nudi, putem radija ali i interneta, kompletnu sliku Rumunije. I više od toga, trudi se da nas uključi u određene programe, kao što su programi vezani za Dan Radija, Čovek godine ili konkursi koje organizujete. Želim vam sve najbolje!”

Zahvaljujemo svim učesnicima koji su odgovorili na pitanje i koji su rekli šta ih je nateralo da učestvuju na konkursu.

Nagrade i zahvalnice će biti poslate poštom u sledećim mesecima, u zavisnosti od budžeta dodeljenog Radiju Rumunija Internacional, te vas molimo da nam potvrdite, pismom ili e-mailom, da ste dobili pošiljku i koji je njen sadržaj! Još jednom vam zahvajujemo što ste okušali sreću i što ste učestvovali u konkursu Radija Rumunija Internacional i pozivam ovas da učestvujete u što većem broju i na sledećim konkursima!

Dragi prijatelji, Radio Rumunija Internacional vas poziva da učestvujete u novom nagradnom konkursu Govora — banjski turizam na evropskom nivou”, koji je posvećen banji Govora i banjskom turizmu, ali i medjunarodnim skupovima čiji domaćin će biti Govora u vreme kada Rumunija predsedava Savetom Evropske unije.

Govora, banja od nacionalnog i evropskog interesa, ima najveći banjski park u Rumuniji, sa površinom od skoro 20 hektara, i aleje sa ukupnom dužinom od 5-6 kilometara. Park koji je projektovao arhitekt i pejzažista Emil Pinard u 1930. godini je jedinstven po specifičnoj arhitekturi 20. veka. Istorija Banje Govora vezana je za imena dveju ličnosti, a to su Jon C. Bratijanu (1821-1891)- bivši premijer Rumunije- i general dr. Nikolaje Popesku Zorileanu, koji su pre 130 godina stavili temelj banje, u kojoj se mogu lečiti disajne, reumatoidne i kožne bolesti. Pre više od 100 godina, banja Govora je, prema nekim izvorima, bila mesto sa najčišćim vazduhom u Evropi.

Banja se razvijala zahvaljujući medicinskim istraživanjima za koja je značajan doprinos dao čuveni rumunski inženjer Angel Saligni. Zahvaljujući privlaćnosti zone Govora je izabrana da bude domaćin dogadjaja organizovanih u kontekstu rumunskog predsedništva na čelu Saveta Evropske unije, u prvom semestru 2019. godine. U maju, na primer, ovde će se održati skup Banjski turizam — strategija na nivou Evropske unije za transnacionalni razvoj”.

Pozivamo vas da pratite programe Radija Rumunija Internacional, na sajtu www.rri.ro i profile na Facebooku, Google+, LinkedInu, i da korektno odgovorite na nekoliko pitanja da biste osvojili nagrade.

Konkurs traje do 28. februara 2019. godine (do 24.00, po rumunskom vremenu).

Velike nagrade će biti dva devetodnevna putovanja (8 noći) za po jednu osobu, sa punim pansionom, u periodu 15-30 jun 2019, a čiji je sponzor Hotel “Palace” iz Banje Govora, županije Valča. Istorijski spomenik, čiji je arhitekt Francuz Ernest Dorno, Hotel Palace je izgradjen izmedju 1910.–1914. Kao obično, pobednici konkursa će snositi troškove za prevoz do Rumunije, i ako je potrebno, za vizu. Dodelićemo i druge nagrade i priznanja, koje će se sastojati od predmeta za kulturno promovisanje banje. Konkurs je organizovan zajedno sa Županijskim savetom Valča, Skupštinom grada Govora, filijalom Udruženja likovnih umetnika u Valči, Arhiepiskopijom Ramnika, Nacionalnim društvom soli SALROM — filijala Valča.

A sada, slede pitanja nagradnog konkursa:

– Gde se nalazi najveći banjski park u Rumuniji?

– Koji medjunarodni dogadjaj će biti organizovan u maju 2019. godine, u Govori?

– U kojoj rumunskoj županiji se nalazi banja Govora?

Molimo vas da nam zajedno sa odgovorima pošaljite i obrazloženja učešća u konkursu, I pišite nam zašto slušate programe Radija Rumunija Internacional ili pratite naš sajt. Naša adresa je ista: Radio România Internaţional, ul. G-ral Berthelot nr. 60-64, sector 1, Bucureşti, PO Box 111, cod 010165, faks 00.40.21.319.05.62, e-majl: sarb@rri.ro.

Vaše odgovore očekujemo do 28. februara 2019. Pravilnik konkursa možete naći na sajtu Radija Rumunija Internacional (http://main2.rri.ro/en_gb/rules_of_the_govora_spa_tourism_at_european_level_contest-2590301 ) i na Facebooku.

Želimo vam puno uspeha!

Dragi prijatelji, Radio Rumunija Internacional Vas poziva da učestvujete u novom nagradnom konkursu ,,Od 90. godišnjice Radija Rumunija do Medjunarodnog festivala radioorkestara (RadiRo) 2018.” Konkurs je posvećen obeležavanju 90 godina postojanja Rumunskog radiodifuznog preduzeća i ovogodišnjem četvrtom Festivalu radioorkestara, koji organizuje javni radio servis.

1. novembra 1928. godine u Rumuniji je emitovan prvi radio program, a od tada je prošlo 9 decenija, koje rumunski javni radio servis obeležava novim konkursom. U novembru ove godine organizovaće se mnogobrojne kulturne dogadjaje, uključujući i četvrti Medjunarodni festival radioorkestara, koji će se odvijati izmedju 18. i 25. novembra.

Slušanost javnog radio servisa- Rumunskog radiodifuznog preduzeća, koje je lider na domaćem tržištu- je od 4,5 miliona slušalaca dnevno, sa kumulisanom tržišnom kvotom od 30 odsto. U okviru javnog radio servisa funkcionišu: Radio Rumunija Aktuelnosti, Radio Rumunija Internacional, Kulturni program Radija Rumunija, Muzički program, Antena sela, mreža od preko 10 teritorijalnih stanica, onlajn program Radio3Net, radio Kišinjev (iz Republike Moldavije), ali i Pozorišni program, Novinska agencija RADOR i Horovi i orkestri Radija Rumunija.

Naša radio stanica organizuje svake druge godine, alternativno sa Medjunarodnim Festivalom Djordje Enesku”, sopstveni Medjunarodni festival radioorkestara, čije se cetvrto izdanje odvija ove godine, kada će na sceni radija u Bukureštu nastupiti svetski priznati orkestri, soliste i dirigenti iz celog sveta, a 2018. po prvi put će biti održani i koncerti džeza.

Molimo Vas da pratite emisije RRI na sajtu www.rri.ro i materijale na Fejsbuku i da odgovorite na nekoliko pitanja. Konkurs traje do 30. Novembra 2018. godine.

Nagrade i Diplome se sastoje od predmeta promovisanja rumunske kulture i muzike, ali i javnog radio servisa. Konkurs je organizovan zajedno sa Izdavačkom kućom radija i Skupštinom grada Bukurešta.

Slede nagradna pitanja:

Koje godine je emitovan prvi radiofonski program u Rumuniji? Navedite 3 programa Rumunskog Radiodifuznog preduzeća; Ovogodišnji Medjunarodni festival radio orkestara je koliki po redu? Ko je organizator festivala RadiRo?

Očekujemo vaše predloge, kao i obrazloženja do 30. Novembra tekuće godine, u obliku poruke na našem sajtu www.rri.ro, e-mailu sarb@rri.ro, na Fejsbuku, faksu: 00.40.21.319.05.62, ili poštom na adresu Ulica Generala Bertheloa br. 60-64, sektor 1, kod 010165 (POBOX 111), Bukurešt, Rumunija.

Dragi prijatelji, Radio Rumunija Internacional vas poziva da učestvujete na novom nagradnom konkursu Alba Julija–grad Ujedinjenja“. Konkurs je posvećen stogodišnjici Ujedinjenja teritorija sa većinskim rumunskim stanovništvom u jednu nacionalnu državu.

Prvog decembra 1918. godine u Alba Juliji (centar Rumunije) održala se Velika Nacionalna Skupština, koja je proglasila ujedinjenje Basarabije, Bukovine, Transilvanije, Banata, Krišane, Maramureša i Satmara sa Kraljevinom Rumunijom. Prvi decembar je Dan Državnosti Rumunije, koji se slavi od 1990. godine .

Ujedinjenje Basarabije sa Kraljevinom Rumunije 27. marta 1918. godine biće prvi od niza sličnih ujedinjenja, što će se završiti 1. decembra 1918. godine, kada će se, zajedno sa ujedinjenjem sa Transilvanijom, proglasiti rođenje Velike Rumunije. Na karti Centralne i Istočne Evrope 1918. godine nastale su nove države, među kojima i Velika Rumunija. Ova nova karta označavala je i preuređenje političke strukture po nacionalnim kriterijumima. Princip nacionalnog samoopredeljenja zasnovan na etničkoj većini bio je odlučujući u konstituisanju novih državnih entiteta, princip koji i dalje funkcioniše u međunarodnim odnosima.

Pozivamo vas da pratite emisije Radio Rumunije Internacional, sajt www.rri.ro i naše profile na Fejsbuku, Google +, LinkedIn i da odgovorite tačno na pitanja pismenim putem. Konkurs je otvoren do 30. juna 2018. godine, datum na pošiljci (odnosno do 30. juna 2018. godine do 24.00 časa, po rumunskom vremenu, kad je reč o online učešću).

Velike Nagrade su dve ekskurzije za po jednu osobu, smeštaj u punom pansionu, u periodu 10-18 septembar 2018. godine, a sponzori su Hotel Transilvanija iz Alba Julije i Casa Moţului“ iz Arišenja, županija Alba. Kao i obično, međunarodno putovanje do Rumunije ćete morati sami organizovati, kao i vizu za Rumuniju, ukoliko je viza potrebna. Imaćemo i nagrade i zahvalnice u predmetima za promovisanje kulture. Konkurs je organizovan u saradnji sa Županijskim Savetom Alba Julija, Gradskom Kućom Municipija Alba Julija, Udruženjem likovnih umetnika Rumunije — filijala Alba Julija, Pravoslavnom Arhiepiskopijom Alba Julija, Fabrikom porcelana Apulum iz Alba Julije.

A sad pitanja:

-Šta se proslavalja u Rumuniji 1. decembra i šta označava ova proslava?

-Gde se održala Velika Nacionalna Skupština 1. decembra 1918. godine?

-U kom delu Rumunije se nalazi Alba Julija?

Molimo vas da nam napišete i šta vas je navelo da učestvujete na konkursu i, naročito, zašto slušate emisije Radio Rumunije Internacional ili zašto nas pratite na internetu. Naša adresa je nepromenjena: Radio Rumunija Internacional, ul. Generala Bertloa br. 60-64, sektor 1, Bukurešt, Poštanski fah 111, kod 010165; faks 00.40.21.319.62., e-mail sarb@rri.ro.

Očekujemo vaše odgovore do 30. juna 2018. godine, datum na pošiljci (odnosno 30. jun 2018. godine do 24.00 časa, po rumunskom vremenu, kad je reč o online učešću). Želimo vam puno uspeha!

Opšta pravila učešća možete naći na sajtu Radio Rumunije Internacional.

Zaštita ličnih podataka

U skladu sa zakonima na snazi, Organizator ima obavezu da objavljuje za javnost imena dobitnika nagrada i vrstu nagrada dodeljenih u okviru ovog konkursa. Istovremeno, Organizator se obavezuje da poštuje propise Pravilnika (UE) 2016/679 o zaštiti ličnih podataka fizičkih lica pri obradi podataka i slobodnom opticaju podataka za vreme trajanja konkursa. Prema tome, Organizator se obavezuje da obezbedi poverljivost ličnih podataka učesnika u konkursu. Učešćem u konkursu i pružanjem ličnih podataka učesnici izražavaju saglasnost za obradu njihovih podataka i njihovo uključenje u bazu podataka Organizatora. Na pismeni zahtev učesnika, Organizator će brisati njihove lične podatke posle okončanja konkursa.

Dragi prijatelji, Radio Rumunija Internacional nastavlja tradiciju nagradnih kvizova i poziva sve vas da se prijavite na novi konkurs Medjunarodni festival Djordje Enesku 2017“, koji je posvećen važnom muzičkom dogadjaju svetskog kuturnog života.

Izmedju 2. i 24. septembra 2017. u Bukureštu i još sedam gradova Rumunije održava se 23. Medjunarodni Festival Djordje Enesku, koji nosi ime najvećeg rumunskog kompozitora svih vremena. Počasni predsednik je čuveni dirigent Zubin Mehta, umetnički direktor je poznati Vladimir Jurovski, pod čijom će dirigentskom palicom, u otvaranju festivala, London Philharmonic Orchestra svirati Eneskuovu operu Oedipe”.

Na ovogodišnjem festivalu će nastupati više od 3.000 istaknutih rumunskih i stranih umetnika, u okviru 125 dogadjaja. U programu su prisutna imena najčuvenijih ličnosti klasičke muzike, 37 muzička dela Djordja Eneskua, ali i savremena muzika.

Kao i prethodnih godina , na Festivalu če biti predstavljene serije Veliki orkestri sveta“, Kameralni resitali i koncerti“, Ponoćni koncerti“, a, u premijeri, publika će uzivati u Muzici 21. veka“, seriji koja predstavlja značajna savremena muzička stvaralaštva u novim interpretacijama.

U okviru serije Medjunarodni forum kompozitora“, na debatama, konferencijama ili okruglim stolovima, ličnosti muzičkog sveta imaće priliku da dele svoja iskustva. Kao i na prethodnim izdanjima, ljubitelji muzike će moći besplatno prisustvovati programima na Trgu Festivala Djordje Enesku“, u organizaciji Gradske skupštine Bukurešta i ARCUB-A, Kulturnog Centra Municipija Bukurešta. Svim ovima pridodaje se serija koncerata koji če se održati u glavnim muzičkim centrima Rumunije.

Pozivamo vas da pratite programe Radija Rumunija Internacional, naš sajt www.rri.ro i profile na Fejsbuku, Gugle+ i Linkedinu i da korektno odgovorite na pitanja konkursa kako biste postali pobednici. Naš nagradni konkurs traje do 30. septembra 2017.

Nagrade i povelja sastoje se od CD-ova sa rumunskom i svetskom simfonijskom muzikom, kao i od drugih kulturnih predmeta. Konkurs je organizovan zajedno sa Gradskom skupštinom Bukurešta, Gimnazijom Likovnih umetnosti Nicolae Tonitza“ iz Bukurešta i Izdavačkom kućom Casa Radio“.

Slede pitanja nagradnog konkursa:

– Koje je po redu ovogodišnje izdanje Medjunarodnog festivala Djordje Enesku“?

– Ko su umetnički i Počasni direktori ovogodišnjeg Festivala?

– Koliko umetnika učestvuje na ovogodišnjem festivalu “Enesku”?

– U koliko se gradova odvijaju koncerti Medjunarodnog festivala Djordje Enesku“ 2017.?

Molimo Vas da nam pišete zašto ste odlucili da se prijavite na konkursu, a posebno zašto pratite emisije RRI preko radio prijemnika ili na sajtu www.rri.ro. Vaše odgovore i obrazloženja očekujemo do 30. septembra tekuće godine na našem sajtu www.rri.ro, e-mailu sarb@rri.ro, na Fejsbuku u obliku privatne poruke, faksu 00.40.21.319.05.62, ili poštom na adresu Ulica Generala Bertheloa br. 60-64, sektor 1, kod 010165 (POBOX 111), Bukurešt, Rumunija.

Opšta pravila nagradnog konkursa možete naći na našem sajtu i na Fejsbuku. Želimo vam puno uspeha!

http://main2.rri.ro/en_gb/rules_of_the_2017_george_enescu_international_festival_contest-2567407

Dragi prijatelji pozivamo Vas da se prijavite na novi nagradni konkurs ,,Medjunarodni festival radio orkestara, RadiRo, treće izdanje. Festival je posvećen jedinstvenom muzičkom dogadjju u Evropi koji okuplja u Bukurestu, na sceni radija 6. orkestara, soliste i svetski priznate dirigenate.

Od 23. septembra do 1. oktobra 2016. godine Radio Rumunija organizuje treći Medjunarodni festival radio orkestara, RadiRo, jedini medjunarodni muzički dogadjaj koji od 2012. godine svake druge godine ljubiteljima muzike predstavlja izuzetna umetnička ostvarenja radio sinfonijskih ansambala iz celog sveta.

U Dvorani Radija nastupace 5 poznatih simfonijskih ansambala i prvi put na RadiRo-u jedan kineski orkestar: Simfonijski orkestar iz Šenzena. Pored kineskog orkestra nastupaće Simfonijski orkestar norvešskog radija, Simfonijski orkestar radio iz Lajpciga, pod dirigenstskom palicom Kristijana Jarvija, počasnog direktora ovogodišnjeg RadiRo-a. Učestvuju i Becki simfonijski radioorkestar uz pratnju poznatog viliniste Gideona Kremera, Koncert orkestar BBC-a i Nacionalni radio orkestar

Molimo Vas da partite emisije RRI na sajtu www.rri.ro i na fejsbuku i da odgovorite na nekoliko pitanja. Konkurs traje do 1. oktobra 2016. godine.

Nagrade se sastoje od CD (kompakt diskovima) sa rumunskom i inostranom simfonijskom muzikom, radovima likovnih umetnosti kao i predmetima kulturnog promovisanja. Konkurs se organizuje zajedno sa Likovnom gimnazijom ,,Nikolaje Tonica iz Bukurešta, Izdavačkom kucom radija i Elektrekordom.

Slede nagradna pitanja:

Koje godine je održan prvi Medjunarodni festival radio orkestara?

Kako se zove počasni director ovogodišnjeg Festivala?

Koliko orkestara učestvuje na ovogodišnjem RadiRo-u?

Ko organizuje Festival?

Očekujemo vaše predloge, kao i obrazloženja do 1. oktobra tekuće godine na našem sajtu: www.rri.ro, e-mailu sarb@rri.ro na fejsbuku, faksu : 004021 319.05.62, ili poštom na adresu Ulica Generala Bertheloa br. 60-64, sektor 1, kod 010165 (POBOX 111), Bukurešt, Rumunija.

Konkurs «Odmor u gradu Bistrica Nasaud» posvećen je severnoj županiji Rumunije sa velikim turističkim potencijalom, posebnim mestima, kulturnim, istorijskim i prirodnim atrakcijama velike vrednosti.

Od 106. do 271. godine posle Hrista, najveći deo sadašnje županije Bistrica Nasaud bio je u okviru rumunske pokrajine Dačija. I kao dokaz mogu poslužiti rimski kastrumi u naseljima Orheju Bistricej, Ilišua i Livezi. Grad Bistrica, sadašnji glavni grad županije, pominje se u analima u 1264. godine. U 1409. godini, Sigismud od Luksemburga dodeljuje stanovnicima Bistrice pravo da podignu odbrambene zidove oko grada, a 1440. u analima se pominje naselje Nasaud.

Pored bogate istorije i prelepih pejzaža, županija ima i druge atrakcije, kao što su Kujundžiska kuća, Bačvarska kula u Bistrici, ruševine tvrdjave Rodna, ruševine Rimskog kastruma u Odorheju Bistricej, dolina reke Bistrica, dendrološki park u Arkaliji, Jevandjelijska crkva, odnosno Sinagoga u Bistrici. Zatim Županijski muzej Bistrice Nasaud, Muzej komparativne umetnosti u naselju Sandžorz Baj, memorijalni domovi pesnika Andreja Murešanua i Djordjea Košbuka, kao i pisca Livijua Rebreanua, pećina «Izvorul Taušoarelor» (najdublja u Rumuniji), pećina «Grota Zanelor», brojni prirodni i botanički rezervati. Na kraju, treba spomenuti i čuvenog Drakule Brama Stokera. Bista irskog pisca može se videti pred hotelom «Drakulin dvorac» u naselju Pjatra Fantanele, gde će pobednici konkursa provesti dve noći.

Pozivamo Vas da pratite emisije Radija Rumunija Internacional, našu web stranicu i stranicu na Fejsbuku i da tačno odgovorite na postavljena pitanja da biste osvojili nagrade. Konkurs traje do 15. jula 2016. godine.

Velike nagrade su osmodnevni boravak sa punim pansionom izmedju 15. do 30. septembra 2016., za dve osobe, u županiji Bistrica Nasaud, tačnije u gradu Bistrica, u Pijatra Fantanele (Hotel «Drakulin dvorac i u Kolibici, na obali istoimenog veštačkog akumulacionog jezera). Za ostale učesnike partneri konkursa dodeliće brojne premije. Sponzori konkursa su Hotel «Drakulin dvorac» u naselju Pjatra Fantanele, hotel «Koroana de aur» (Zlatna kruna) u Bistrici i «Fishermans resort» u naselju Kolibica.

Konkurs podržavaju Županijski savet Bistrice Nasaud, Gradska skupština grada Bistrice, Rumunski pravoslavni protopopijat u Nasaudu, Udruženje likovnih umetnika Rumunije- filijala Bistrica, Županijski kulturni centar Bistrice Nasaud, Muzej savremene umetnosti u Sandžorz Baj, Kulturna fondacija «Koncertno društvo» iz Bistrice.

Slede nagradna pitanja:

Kako se zove glavni grad županije Bistrica Nasaud? Kako se zove veštačko akumulaciono jezero na čijoj se obali nalazi ugostiteljski objekat u kojem će boraviti pobednici konkursa? Koji čuveni lik romana i filma povezan je za Bistricu Nasaud?

Vaše odgovore i obrazloženja za učešće možete poslati poštom, mailom, preko Facebook-a u obliku privatne poruke ili direktno na obrascu sajta. Naša adresa je: Radio Rumunija Internacional, ul. Generala Bertloa br. 60-64, Bukurešt, Poštanski fah 111, kod 010165; faks 00.40.21.319.05.62; e-mail www.sarb@rri.ro.

Poštovani slušaoci, pozivamo vas na novi nagradni konkurs: Konstantin Antonović – Brankušijev savremenik. Konkurs je posvećen čuvenom vajaru Konstantinu Brankšiju i jednom od njegovih najpoznatijih sledbenika, Konstantinu Antonoviću (1911-2002) koji je imao blistavu karijeru u Evropsi i SAD. Od svih umetnika koji su radili sa Brankušijem jedino je Antonović imao preporuku od slavnog rumunskog vajara. Antonović je završio Fakultet likovnih umetnosti u Jašiju 1939, tri godine kasnije studirao je na Akademiji lepih umetnosti u Beču i dve godine u Tirolu. Upoznao je Brankušija 1947, sa kojim radi pune 4 godine. Od 1953. godine radi u Ateljeu u podzemlju Njujorške Katedrale ST John the Divine. Izlagao je često na izložbama i osvajao nagrade u Kanadi, Austriji, Franscuskoj, Italiji, Rumuniji i SAD. Među svojim klasičnim delima na javnim mestima ističe se Mramorni poklopac na grobu episkopa Viljama T. Maninga, kameni krst visine 2m na zapadnoj fasadi Katedrale ST John the Divine, bista bivšeg predsednika Dwight Eisenhowera. Centralni motiv Antonovićevih dela bila je sova.

Pozivamo slušaoce da prate emisije Radija Rumunija Internacional, sajt www.rri.ro i profil Facebook i odgovore tačno na nagradna pitanja. Konkurs traje do 15. januara. Velika nagrada je sedmodnevna ekskurzija sa punim pansionom, za dva slušalaca, u županiji Gorž, odakle je u svet krenuo Brnkuši. Pobednici će imati priliku da posete rodnu kuću umetnika, i druge atrakcije zone, počev sa monumentalnim ansamblom ,,Put heroja” u Trgu Žiu, posvećen palim herojima u Prvom svetskom ratu. Delo Konstantina Brankušija, četri skulpturne komponente: Sto čutanja, Aleja stolica, Kapija poljupca i Beskrajna kolona postavljene su na istoj osovini, orijentisanoj prema Istoku, dužine 1275. metara. Ovim delima može se pridodati Crkva Svetih Apostola Petra i Pavla, otvorena 7. novembra 1937, istovremeno sa Kapijom poljubca.

Konkurs je organizovan zajedno sa Centrom za istraživanje, dokumentovanje i promovisanje ,,Konstantin Brankuši” iz Trgu Žiu i drugim lokalnim partnerima.

Dobitnici velikih nagrada imaju obavezu da snose putne troškove do Rumunije, i po potrebi konzularne takse. Za ostale dobitnike predvideli smo druge nagrade i povelje.

Slede nagradna pitanja:

Navedite centralni motiv dela Konstantina Antonovića? Čime se istakao Antonović među umetnicima koji su radili sa Konstantinom Brankušijem? Gde i koliko vremena je radio Konstantin Antonovič sa svojim maestrom? Koja su najpoznatija dela Konstantina Brankušija u monumentalnom ansamblu ,,Put heroja” u gradu Trgu Žiu?

Naše adrese su: Radio Rumunija Internacional, Ulica Generala Berthelota 60-64, PO box 111, kod 010165; e-mail: sarb@rri.ro.

Imena pobednika saopštićemo u našim emisijama i na Facebook-u.

Mnogi se sećaju filma «Ameli» i patuljka iz bašte koji je kružio svetom i slao fotografije iz egzotičnih mesta planete. Iz zone Fagaraša, u centru Rumunije, krenuo je jednostavan projekat koji bi celom svetu govorio o selu Mandra iz zone Fagaraša. Projekat se zove «Čunak bake Ruce». Tradicionalni objekat jedne osobe, u našem slučaju bake Ruce, koja nije više medju nama, je čunak- drveni objekat koji se kroisti za ručno tkanje na razboju. Ovaj kruži već više godina svetom nošen običnim ljudima, kao i poznatim lićnostima.

Baka Ruca bila je jednostavna žena koja je želela da ovaj prastari objekat sa kojim je tkala ceo život krene na put po svetu umesto nje. Pre 10 godina baka iz sela Mandra napustila je ovaj svet posle višegodišnjeg rada na razboju za tkanje. Pored miraza koji je ostavila naslednicima ostavila je i jedan čunak. Potisnuta brojnim brigama i nemaštinom, ova žena nije uspela da vidi svet van zone Fagaraša. Ona je ostavila mladima svoju neispunjenu želju da vide svet. U znak poštovanja, naslednici bake Ruce odlučili su da nose čunak po zemlji i celom svetu, ispunjavajući, na ovaj način, nepisan zavet ove žene.

Do sada je čunak proputovao milion kilometara, od sovjetskih gulaga, Australije, planine Atos, Alba Julije. Proputovao je u kutiji marke violine Stradivarius poznatog rumunskog violiniste Aleksandrua Tomeskua u Peking, stigao je na Južni i Severni pol i u Ekuador. Svuda je svetu preneo poruku mira i solidarnosti sa najvažnijim čovekovim vrednostima.

Pozivamo vas da pratite emisije Radija Rumunija Internacional, sajt www.rri.ro, naš profil «Radio Rumunija Internacional» na Fejsbuku, kao i profile na Twitteru, Google+ i Linkedinu i da tačno odgovorite na nekoliko pitanja. Konkurs traje do 15. jula. Velike nagrade su dva osmodnevna boravka sa punim pansionom, u dvokrevetnim sobama od 1. do 8. septembra 2015. godine, u naselju Sambata de Jos- u županiji Brašov i Mardžinimea Sibijuluj- u županiji Sibiju. Kao obično, dobitnici velike nagrade snose putne troškove do granice sa Rumunijom i, po potrebi, konzularne takse za vizu. Sponzor konkursa je Scorilo turism s.r.l. zajedno sa lokalnim partnerima iz županija Brašov i Sibiju.

Slede nagradna pitanja:

Odakle je krenuo u svet čunak bake Ruce?

Koliko je kilometara prevalio?

Kako se zovu zone koje će posetiti pobednici velikih nagrada?

Navedite pet država u kojima je proputovao čunak?

Vaše odgovore i obrazloženja možete poslati poštom, mailom, preko Facebook-a u obliku privatne poruke ili direktno na obrascu sajta. Naša adresa je: Radio Rumunija Internacional, ul. Generala Bertloa br. 60-64, Bukurešt, Poštanski fah 111, kod 010165; faks 00.4021.319.05.62; e-mail www.sarb@rri.ro. Vaše odgovore očekujemo do 15. jula 2015.

Konkurs je posvećen jednoj od glavnih turističkih atrakcija Rumunije, sa naglaskom na Mangaliju- antičku tvrdjavu Kalatis, i šest letovališta na obali Crnog Mora (Župiter, Saturn, Venus, Neptun, Olimp i Kap Aurora).

Pozivamo vas da pratite naše emisije, materijale na našem sajtu www.rri.ro i profile na Facebooku, Twitteru, Google+ i LinkedInu da biste korektno odgovorili na pitanja konkursa koji traje do 30. aprila.

Velike nagrade su dva osmodnevna boravka za po dve osobe sa punim pansionom izmedju 12. i 19. juna i 6. i 13. septembra 2015, u hotelu ”Delta” u letovalištu Župiter. Putne troškove do odredišta snose dobitnici nagradnog konkursa, a, po potrebi, i konzularne takse za ulaznu vizu.

Sponzor konkursa je Hotel ”Delta”-SC Delta Aurora SA, u partnerstvu sa Skupštinom municipija Mangalija, Muzejom Arheologije Kallatis” i drugim lokalnim partnerima.

Mangalija je po prvi put spominjena u djenovskim dokumentima 13. veka. Ime Mangalija” postoji u ovom obliku od 1593., a slićnost sa nekim tatarskim nazivima iz regiona i postojanje značajne tatarske zajednice u gradu ukazuju na tatarsko poreklo imena grada. Pre 13. veka, naselje je poznato pod antičkim imenom Kallatis, kao kolonija grčke tvrdjave Heraclea Pontica (danas Ereğli u Turskoj) iz 6. veka pre Hrista. Luka i pola antičkog grada su danas prekriveni vodom. Uprkos ratovima i smeni vladara, grad se razvijao 1200 godina, ponekad nezavistan, drugi put pod vladavinama Persijanaca, Makedonaca, Daćana i Rimljana i imao čak i sopstvenu monetu. Tvrdjava je uništena istovremeno sa invazijom migracionih naroda u 8. i 9. veku. U 11. veku, kada je Dobrudža ponovo ušla pod vizantijsku vladavinu, delimično je rekonstruisana, ali su je 1225. godine ponovo spaljivali Tatari.

1938. godine Mangalija je postala moderna luka, druga rumunska crnomorska luka posle Konstance), sa 3000 stanovnika. Grad se brzo razvijao zahvaljujući plaži, koja se prostire na više kilometara. Posle Drugog Svetskog rata postaje vojna pogranična zona, a turizam stagnira. 1954. je ponovo otvoren grad, a 1962. postaje značajan turistički centar: u šumi Komorova, duž obale mora, podignuta su šest letovališta: Olimp, Neptun, Župiter, Kap Aurora, Venus i Saturn. Grad ima brojne turističke atrakcije, medju kojima su naznačajnije Džamija Esmahan Sultan, Muzej Arheologije Kallatis” (u kojem je izložen jedini papirus iz Rumunije), Spomenik Herojima, Muzej mornarice, Ergela Mangalija, prirodni rezervat Hadjieni, turistička luka, Pećina Movile (jedinstvena na svetu zahvaljujući unutrašnjem potpuno izolovanom ekosistemu), Šuma Komorova, Brdo Dokumači, Vizantijski spomenik, Jezero Mangalija, Tvrdjava Kallatis, Pećina Limanu.

Evo i pitanja konkursa:

– Kako se zvala Mangalija u antici?

– Kako se zove jedinstvena pećina na svetu u neposrednoj blizini Mangalije?

– Kako se zovu letovališta u južnom delu rumunskog crnomorskog primorja?

– Navedite 5 turističkih atrakcija Mangalije.

Molimo vas da nam pišete zašto ste odlučili da učestvujete u konkursu i zašto pratite programe Radija Rumunija Internacional. Vaše odgovore očekujemo najkasnije do 30. aprila. Naša adresa je Radio Rumunija Internacional, ul. Generala Bertloa br.60-64, Bukurešt, PO Box 111, kod 010165; faks 00.4021.319.05.62; e-mail sarb@rri.ro; na Facebook-u na profilu «Radio Rumunija Internacional» u obliku privatne poruke.