Category: Društvo

Zato je maj ove godine proglašen “Evropskim mesecom mozga” i obeležen brojnim dogadjajima.

Kada je usvojena inicijativa za obeležavanje Evropskog meseca mozga”, Evropska komisija je izdvojila fondove u visini od otprilike 150 miliona evra za 20 novih medjunarodnih projekata istraživanja bolesti mozga. Time je nivo investicija Evropske unije u ovoj oblasti, poev od 2007. godine, dostigao 1,9 milijardi evra. Projekti uključeni na spisak evropskog finansiranja trebalo bi da doprinosu stečanju novih znanja u ključnim oblastima poremećaja mozga, poput psihičkih poremećaja, epilepsije i poremećaja ponašanja. Predvidjeno je da projekti budu pokrenuti ovog leta, a njihov je cilj da stimulišu inovacije i pronalaženje rešenja za svakodnevni život.

Kako je došlo do zaključka da se moraju povećati investicije u ovom domenu, zašto je porastao broj osoba koje pate od bolesti mozga, saznajemo od neurologa Justina Joneskua: Najčešće, bolesti mozga su, u glavnom, vaskularne prirode a njihov je broj sve veći u većini zemalja. Medju ove bolesti spada i moždani udar. U porastu je i veliki broj degenerativnih bolesti, kao što je Alchajmer. Faktori rizika za pojavljivanje ove bolesti su dijabetes, hipertenzija, holesterol i pušenje, koji su još nazvani cetvorica vitezova apokalipse“. Porastu broja osoba koje pate od ovih bolesti doprinose i očekivano trajanje života koje je u rastu, što podrazumeva starenje tela i nervne ćelije zbog kojih se i pojavljuju moždani problemi.“

Prema istraživanjima, procenjuje se da izloženo moždanim bolestima je otprilike 165 miliona Evropljana. Pronalaženje boljeg načina prevencije i lečenja bolesti mozga je, prema tome, postalo, prioritetno. Iako, kada je reč o istraživanjuu, Rumunija ide u korak sa medjunarodnim progresima, situacija velikog broja bolesnika od raznih poremećaja mozga je daleko od rešavanja, precizirao je neurolog Justin Jonesku: U prvom redu trebalo bi da posebnu pažnju pridamo prevenciji posredstvom medicinskih savetovanja, upoznavanja rizičnih faktora, redovnih medicinskih testova, što podrzameva uključenje države u ovom procesu kako sa administrativnog gledišta, tako i finansijskog. Medicina je skupa, jer oprema je veoma skupa, a u razvijenim zemljama za nju je izdvojeno oko 10- 12% bruto društvenog proizvoda, dok kod nas samo 4 odsto. Zato su potrebni zajednički napori, u smislu da stanovništvo treba da zna koji su rizični faktori i kako mogu preduprediti poremećaje mozga, a država da finansijski podržava medicinske testove. Jer za svaki slučaj moždanog udara država troši više novca nego za prevenciju.“

Zdravlje je jedna od osam specifičnih preporuka Evropske komisije za Rumuniju za 2013. godinu. Komisija smatra da, citiramo, postoje velike neravnoteže u zdrastvenom sistemu u Rumuniji, pretežno zbog neefikasnog korišćenja resursi i njihovog lošeg upravljanja“, kraj citata. Komisija preopručuje Rumuniji da uloži dodatne napore za povećanje odnosa izmedju cena i efikasnosti u zdrastvenom sistemu poboljšanjem usluga zdrastvene nege u kući i sniženjem broja hospitalizovanih pacijenata.

(Autor: Ana Marija Kononović. Prevod: Teodora Kristez)

Tačnije, usled upozorenja udruženja pacijenata, Ministarstvo zdravlja bilo je primorano da prizna da postoje “nedostatci u snabdevanju” sa vise od 20 hemoterapijskih lekova i da su najugrozenije osobe koje boluju od leukemije i Limfoma Hodgkin. Ova situacija je nastala zbog nefunkcionalne birokratije, naglašava Vlad Miksić, novinar koji se bavi medicinskim temama na sajtu “Hotnews.ro”: “U Rumuniji zakon predvidja besplatan tretman za osobe koje boluju od raka, bez obzira da li ove plaćaju ili ne doprinos za socijalno i zdrastveno osiguranje. Ova situacija nastala je usled nesposobnosti rumunske države da finansira usluge koje obećava a, pretežno, zbog njene nesposobnosti da upravlja organizatorskim pitanjem. Veliki deo pomenutih lekova je veoma jeftino, ali politika rumunske države je da za lekove koje kupuje iz inostranstva nametne najnižu cenu u Evropskoj uniji. Ovo je minimalna cena nametnuta proizvodjačima, a zbog nje distributeri lekova u Rumuniji nisu zainteresovani za uvoz hemoterapijskih lekova zato što ne ostvaruju nikakav profit.”

Sem privatnih distributera, postoji i državna kompanija UNIFARM, zadužena da nabavi i distribuira lekove. Ova podfinansirana kompanija je, takodje, bila žrtva birokratije. Inače, početkom tekuće godine, saznalo se da se u njenim skladištima našao deo hemoterapijskih lekova koji nisu bili na tržištu. Zašto ovi lekovi nisu stigli u bolnicama i kod pacijenata saznajemo od Vlada Miksića: Zbog birokratskog pakla. Kompanija UNIFARM tvrdi da je menadžere bolnica obavestila o postojanju ovih lekova. Sa svoje strane, menadžeri kažu da su od resornog ministarstva zahtevali u više navrata ove lekove, koji nisu bili prisutni na tržištu. UNIFARM izjavljuje da ne može dodeliti hemoterapijske lekove bolnicama, a bolnice da, iako su najavile nedostatak lekova, nisu snabdevane hemoterpijskim lekovima. Direktori bolnica nisu mogli nabaviti lekove direktno iz skladišta kompanije UNIFARM zato što Nacionalni dom za zdrastveno osiguranje (CNAS) bolnicama izmiruje dugove za lekove samo 200 dana posle nabavke. Kompanija UNIFARM je želela da bolnice odmah plaćaju za hemoterapijske lekove. Na taj način, iako su hemoterapijski lekovi bili u skladištima kompanije, nisu mogli stići do pacijenata.”

Dok se bolnice, domovi za zdrastveno osiguranje i kompanija za distribuciju lekova UNIFARM bore protiv birokratije, bolesnici se bore sa nemilosrdnim neprijateljem: rakom. Zato su počeli da sami traže rešenja, a jedno od njih je mreža hemoterapijskih lekova”, o kojoj nam govori novinar Vlad Miksić: Mreža funkcioniše veoma jednostavno. Na sajtu www.medicamente-lipsa.ro, postoji ažurirani spisak hemoterapijskih lekova i ako jedna osoba nalazi lek koji joj je potreban, popunjava obrazac koji dostavlja na odobravanje administratorima sajta. Zahtev za dotičan lek upućuje se mreži volontera koji postoje u svakoj zemlji Evropske unije, a koji idu i traže lekove u apotekama evropskog grada u kojem stanuju. Ako ga nalaze, obaveštavaju administratore sajta, koji sa svoje strane obaveštavaju pacijente koji daju saglasnost za kupovinu leka. Lek je dostavljen pacijentima avionom, poštom ili autobusom. Kad pacijent dobija lek, šalje novac volonteru koji je ga kupio.”

Na sajtu mreže hemoterapijskih lekova učlanjeno je više stotina osoba. Volonteri mreže žive, u glavnom, u zemljama Evropske unije, čije zakonodavstvo predvidja mogućnost da se u bilo kojoj apoteci unije kupuju lekovi na osnovu propisanih recepata iz bilo koje zemlje članice.

Uprkos postojanju pomenute mreže, hemoterapijski lekovi nisu pri ruci svakom pacijentu koji sam treba da nadje dotičan lek i da snosi sve troškove. Zato je krajem prošlog meseca, rumunska vlada odlučila da Ministarstvu zdravlja dodeli 800.000 evra, koji će stići kod Nacionalne kompanije UNIFARM za nabavku onkoloških lekova.

Do trenutka kada će hemoterapijski lekovi stići u apotekama rumunskih bolnica, Ministarstvo zdravlja najavljuje razne mere i namere, poput ponovnog razmatranja nacionalnog programa, sa naglaskom na vaspitanje, primarnu prevenciju raka, blagovremeno otkrivanje bolesti i realizaciju nacionalnog registra, kako bi pacijenti koji se obraćaju uslugama za dijagnostiku i lečenje imali jednake šanse.