Category: Turistički vodič

Idealni za decu ali i odrasle, parkovi zabave obezbedjuju nezaboravljiv odmor za celu porodicu, bez obzira na lokaciju. Koji su najlepši parkovi zabave u Rumuniji, saznaćemo danas.

Našu avanturu počećemo u centru zemlje, u Brašovu, gde je bio otvoren prvi park gde su posetioci mogli odvijati aktivnosti u šumi. Park je otvoren 2006., godinu dana nakon što su Kristina i Olivije Rebijer osnovali rumunsko- francusku firmu Parc Aventura Brašov“, čija je namena da obezbedi uslove za aktivan odmor, a čiji upravljač, gospodja Lilijana Nimat, je za našu radio stanicu rekla sledeće: U glavnom, ovde se posetioci mogu baviti sportskim i zabavnim aktivnostima pod vedrim nebom, zajedno sa porodicom, prijateljima ili kolegama. Naš park ima površinu od 2,5 hektara, na kojoj postoje 14 trasa čiji stepen teškoće raste progresivno. Trase pretpostavljaju više atelja ili igra, kao što su suspendovani i mobilni mostovi, igre na brzim vodama i na vertikali, odnosno penjanje stepenicama. Sve ove aktivnosti imaju različite stepene teškoće. Čak i sada, kada je zima, većinu naših posetilaca čine stranci, pretežno iz Izraela. Zato povodom zapošljavanja osoblja, naš zahtev je da kandidati znaju najmanje jedan strani jezik: engleski, francuski ili nemački.“

Mini zoološki vrt, teren za više sportova, zid za penjanje, streljaštvo, minigolf, dvor na naduvanje, pétanque- francuska specifična igra poznata posredstvom avantura žandara iz San Tropeza, ovo je samo nekoliko od atrakcija parka zabave u Brašovu. Ali, bez sumnje, najzanimljivije su trase: Najteža i najprivlačnija je crna trasa, koja zahteva energiju, snagu i tehniku. Trasa je namenjena osobama starijim od 16 godina i na njoj ima puno iznenadjenja. Evropske norme propisuju stepen teškoće onakvih trasa i boju svake od njih. Mi smo uvek promovisali kretanje, rekreativne aktivnosti, i poštujemo evropska predvidjanja u ovoj oblasti.“

Arhitekta Čezar Kotesku živeo je više godina u Aziji i voli avanturu. On je osnovao rekreativni centar Braća Žderi- Zelena utopija“, gde dolazi veoma često, jer ovo mesto smatra svojim drugim domom. Posle 14 godina investicija, Čezar Kotesku, ima za posetioce egzotičnu“ ponudu: U planinama Lotruluj, na severu županije Valča, na izolovanom terenu od otprilike 2 hektara, koji zaokružuju pošumljene planine i vode, uspeli smo da realizujemo mali raj. Posadili smo više od 5 hiljada drveća i instalirali našu sportsku opremu i instalacije. Ovde pokušavamo da ljudima nudimo mogućnost da zaborave svakodnevni stres i da žive u prirodi po sopstvenoj želji. Imamo složene programe, koji traju tri ili sedam dana, tokom kojih preporučeni sportovi su penjenje planinama, treking, rafting i posete prirodnim rezervatima. Cena je 100 evra na dan i u nju je sve uključeno: smeštaj, ručak i sportske aktivnosti.“

U banji Hargita, nalazi se Balu Park, čija mesta za Doček Nove godine su već rasprodata. Jedan od upravnika parka, Kristali Peter, rekao nam je da park smešten u četinarskoj šumi u Istočnim Karpatima očekuje posetioce tokom cele godine: Balu Park je najveći park avanture u Rumuniji. U parku imamo jezero na kojem se mogu praktikovati razni sportovi, imamo 150 igara, klizalište, krofnu od snega- to je neka vrsta pojasa kojim se velikom cevi silazi kroz sneg. Imamo staze u dužini od 7.300 metara i 4 ski lifta. Park je otvoren od 9 sati ujutro, a zimi program je do 16 sati. Neki turisti dolaze leti, drugi zimi.“

Na zapadu Rumunije, u Aradu, ove godine je pomoću evropskih fondova otvoren prvi Akva park u ovom gradu. Akva park, sa površinom od 12 hiljada 500 metara, obezbedjuje posetiocima prijatnu atmosferu, zabavu i rekreaciju- rekao nam je pomoćnik direktora parka, Brančik Žolt: Park je otvoren svakoga dana. Zona pod vedrim nebom, koja je otvorena leti, ima tri bazena: jedan za decu, jedan za početnike i veliki bazen sa posebnim elementima za zabavu. U zgradi Akva Parka imamo sedam sauna, dve finske, dve sa infracrvenim zracima, dve sa parom i jednu saunu-solanu, restoran, sportsku dvoranu i medicinski centar, gde posetioci mogu razgovarati sa lekarima- specijalistima.“

Ponude parkova zabave u Rumuniji su bogate i raznovrsne, a turistički operator kojem ćete se obratiti može sastaviti razne programe zavisno od Vaših želja.

Iako je zima, ne znači da više ne treba uživati u putovanju, jer pravo je vreme za avanturu. Odnosno za avanturistički turizam, koji se u Rumuniji naglo razvijao zadnjih godina, a stručnih firmi ima sve više. Zavisno od klimatskih uslova i godišnjeg doba, možete provesti nezaboravne trenutke u ekipi, u pratnji ovlašćenih instruktora i baviti se raznovrsnim aktivnostima.

Dan Pancuru, koordinator outdoor aktivnosti, nudi nam detalje o ponudama za avanturistički turizam u našoj zemlji: Ima brojnih ponuda, jer pokušavamo da turiste vadimo iz zone komfora, to jest iz grada, i da im nudimo nešto drugo. U Rumuniji imamo sve neophodne elemente za fenomenalan avanturistički turizam: imamo planine, reke, more i sve što je potrebno za outdoor aktivnosti, za avanturu.”

U zoni Rašnov ili Brašov, u centru Rumunije, organizuju se paraglajding, bandži skokovi, penjanje po horizontalnoj ili vertikalnoj mreži. Detalje nam nudi Dan Pancuru: Ako govorimo o sportovima pod vedrim nebom, Rumunija je zemlja paraglajdinga. Turisti mogu leteti sa ultra lakim letalicama, prolaziti preko vrhova planina i snimati spektakularne prizore. Ili mogu leteti balonima na topao vazduh. U kategoriju planinskih sportova spadaju bandži skokovi, penjanje i spuštanje konopcem.”

Drugi adut Rumunije su brze planinske reke na kojima se turisti mogu baviti kajakom i Crno more, precizirao je Dan Pancuru: U kategoriji vodenih sportova imamo fenomenalan rafting, koji se može praktikovati na više rumunskih reka, pretežno na rekama Buzau i Žiu. Buzau je nainteresantnija opcija, jer se rafting može praktikovati na ovoj reci cele godine. Kajak se može praktikovati na našim planinskim rekama, a na Crnom moru jahting i ronjenje.”

Osobe koje nemaju prethodan trening ili izuzetnu fizičku kondiciju, mogu uživati u putovanjima po teže pristupačnim planinskim putevima, dodao je Dan Pancuru: “U zoni sportova na kopnu opcije su mnogobrojne. Ima off-road vožnji terenskim vozilima po planinskim zonama gde se drugačije ne može stići. Naši turisti mogu se baviti mauntein bikom po planinskim stazama, ili opredeliti se za ATV vožnje, koje su veoma popularne u Rumuniji.”

Za osobe koje imaju bolju fizičku kondiciju organizovane su aktivnosti u manje poznatim pećinama. Dan Pancuru: Postoje i druge opcije, kao što je, na primer, speologija. Sa ovog gledišta imamo mnoge pećine, sa ili bez vode, koje se mogu posetiti. Najbogatija u pećinama je zona Zapadnih Karpata, ali i Brašov, gde se nalazi veoma interesantna pećina, čiji je ulaz na jednoj strani planine, a izlaz na drugoj. Sasvim je fantastično!”

Moramo reći da za svaku aktivnost postoje ovlašćeni instruktori i vodići sa iskustvom, a obezbedjuje se i neophodna oprema. U planinama Rumunije, do 2500 metara nadmorske visine, zimi se organizuju skijanje van uredjenih staza ili vožnje snowmobilom, u okviru jednodnevnog ili višednevnog programa, a turisti mogu uživati u osećaju slobode, kretanja i avanture u prirodi.

(Autor: Ana Marija Kononović. Prevod: Teodora Kristez)

Svi godišnji odmori na jendom mestu! To je bilo geslo 30.- tog jesenjeg Sajma turizma koji je održan od 14.-17. novembra. Posetioci su mogli da biraju gde će provesti zimske praznike, ali i godišnji odmor 2014. U nastavku najzanimljivije ponude:

Marilena Stojan, osnivač i predsednik Nacionalnog društva za ekoločki ruralni turizam, o odmoru u ruralnoj sredini: ,, Našim ponudama pozivamo vas da Božić i Novu godinu provedete u selima iz županija Alba, Brašov, Kovasna, Valčea, Vrančea, skoro u celoj ruralnoj Rumuniji. Imamo ponude i za sledeću godinu“.

Zamolili smo našu sagovornicu da nam predloži jedan aranžman za četvoročlanu porodicu: ,,Predložila bih mesto Tulćinešti, pored Trgu Žiua. Tamo se može smestiti u domaćinstvima gde za doručak imaju razne sireve, domaća jaja, domaći slatko od borovnice. Zatim mogu da idu tragom Brankušija, da otkriju Sto ćutnje, Kapiju poljubca i da posete Brankušijevu rodnu kuću. Deca iz sela ih mogu naučiti kolede iz Oltenije. Drugog dana mogu da prave logorsku vatru i da nastave druženje sa meštanima, ako ostaju više dana mogu da se voze saonicama. Naši turisti su iz Francuske, Nemačke i Izraela“.

Iz Severnog dela Rumunije bile su takodje brojne ponude za ruralni turizam i zimske sportove. Kosmin Rohian predstavlja turistički kompleks koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1000m: ,,Ove godine imamo ponude i za doček Nove godine. Ostalo nam je oko 10% slobodnih mesta za smeštaj, naše cene se kreću od 1480 leja po osobi (oko 330 evra), za tri noćenja, do 1975 leja (440 evra) po osobi za pet noćenja , sa svim uključenim obrocima, sa ski pass i novogodišnjom večerom i narodnom muzikom 1. januara. Na sajam smo došli i sa našom ponudom za skijanje za 2013-2014 koja je veoma izazovna. Naši turisti su uglavnom iz Madjarske, Nemačke, Belgije.

Kristaly Peter nas poziva na godišnji odmor u centru Rumunije, tačnije u Harghita Bai, koji može biti pun avantura. Park Balu je turistička destinacija kako za decu, tako i za odrasle: ,,Park ima 150 elemnata za igru, organizujemo team –buildinge, imamo klizalište. Imamo staze za skijanje sa ukupnom dužinom od 7300. metara. Park se otvara ujutru u 9.00 i otvoren je do 16.00 u zimsko doba. Naši turisti su uglavnom iz Rumunije, ali i iz Ukrajine, Velike Britanije.

Kamelija Goarna predlaže odmor u Dvorac Hram vitezova koji se nalazi u mestu Livezile, županija Alba. Šta bi trebalo da nas natera da se opredelimo za godišnji odmor ovde: ,,U prvom redu mir i uslovi koje nudimo. Naćićete kod nas luksuzne uslove u srednjevekovnom, rustičnom stilu. Sve sobe imaju nameštaj od drveta i kamena. Možete još posetiti solanu Turda, tvrdjavu Alba Karolina, grad Kluž-Napoka, Cheile Turzii, pečinu Ghetarul Scarisoara. Ovaj dvorac datira od 1300. godine. Nekada je bila tu vojna kasarna, kasarna planinskih lovaca, a zatim je postala vlasništvo jednog investitora iz Brašova koji ga je renovirao. Mi raspolažemo sa 17 soba za smeštaj.

I na kraju saslusajmo Brancsik Zsolta, pomočnik direktora Aqua Park iz Satu Mare:,, Kompleks ima 12.500 kvadratnih metara otvoren je tokom cele godine i svakog dana, imamo otvoreni deo za letnje doba i jedan pokriveni deo gde imamo tri bazena, jednu za decu, jednu za početnike i jedna kompleks bazena. U zatvorenom prostoru imamo četri saune. Mi ćemo raditi i za zimske praznike tako da očekujemo goste.

Predlažemo vam putovanje u regionu Rumunije koji je pun istorijskih nalazišta, spomenika, prirodnih atrakcija, ali i običaja i tradicija. To je županija Alba, u centru Rumunije, koju preseca najspektakularniji planinski autoput TRANSALPINA. Crveni jaz (Râpa Roşie), Glečer u Skarišoari (Gheţarul de la Scărişoara), autoput Transalpina, Bela tvrdjava, vodopad u mestu Vidra i Brdo sa puževima su samo neke od najlepših turističkih atrakcija županije Alba.

Naše putovanje počinje gradom Alba Julija, prestonicom županije, kako nam preporučuje Emanuel Dragušin, port parol društva koje upravlja arhitektonskim kompleksom Hotel Medijeval” u Alba Juliji: Rumunski ili strani turisti imaju puno razloga da posete tvrdjavu Alba Karolina izgradjenu u stilu Vauban. U prvom redu zato što je ova največa tvrdjava Vauban vrste u Rumuniji i na jugo- istoku Evrope, sa površinom od preko 100 hektara.”

Tvrdjava Alba Iulia se ističe i bogatstvom vajarskih dekoracija, precizira Emanuel Dragušin: Tvrdjava ima šest veoma lepih kapija. U našem arhitekstonskom kompleksu se, počev od 2009. godine, odvija jedinstveni dogadjaj u Rumuniji: smena garde. Vojnici odeveni u uniforme iz 18. veka dolaze svakog dana tačno u podne za smenu garde ispred treće kapije tvrdjave. A ovo je izuzetna atrakcija za turiste. Vojnici u starim uniformama nalaze se, u stvari, ispred svih kapija tvrdjave, zajedno sa rasnim konjevima, koji pripadaju našoj Školi jahanja. U turističkoj sezoni, svake subote, istovremeno sa smenom garde, održava se i svećanost topovskih paljbi, koja je jedinstvena u Rumuniji.”

Na jednoj ulici unutar tvrdjave nalazi se najveća koncentracija istorijskih spomenika u Rumuniji. A strani turisti mogu ih posetiti u pratnji vodića, koji nude objašnjenja na engleskom, francuskom, nemačkom i madjarskom jeziku. Obilazak tvrdjave, koju turisti mogu posetiti i danju i noću, je besplatan, dok za posetu pojedinim objektima, poput Nacionalnog muzeja ujedinjenja ili hodanja trasom na kojoj se nalaze tri utvrdjenja, potrebna je ulaznica. Strani turisti, veoma impresionirani ovdašnjim objektima i svećanostima, postali su pravi ambasadori lepote ovih mesta.

Naš vodić Emanuel Dragušin preporučuje turistima i ski centar Šureanu na istoimenoj planini: Zona je privlačna posebno zimi kada snežni pokrivač je veoma dobar za skijanje. Ski centar Šureanu raspolaže sa 10 skijaških staza i tri instalacije za prevoz skijaša. Zahvaljujući investicijama koje smo predvideli za 2014 godinu, ski centar Šureanu će postati najveći centar ove vrste u Rumuniji. I moramo reči da se nalazi izmedju dva vrha planina viših od 2000 metara. Turisti koji dolaze kod nas uživaju u izuzetno lepim prizorima, veoma dobrim uslovima za zimske sportove, kao što su skijanje, snowboard, freeride, i drugi. Naravno da ovde imamo i ski instruktore i centre za iznajmljivanje ski opreme.”

Etnograf Danijela Florean- direktorka Kulturnog centra Augustin Bena” u gradu Alba Julija, rekla nam je da se na celoj teritoriji županije Alba nalaze turističke trase, zahvaljujući kojima turisti mogu saznati mnogo informacija o prošlosti rumunskog naroda: Bez obzira da li govorimo o istoriji, književnosti ili etnografiji, županija Alba ima bogatu ponudu za turiste. Najznačajniji trenutci, kada turisti mogu uživati u atmosferi i duhu zone, su praznici, medju kojima je najpoznatiji Iljindan, koji se održava na planini Gaina. Ova je planina postala pravi brend upravo zahvaljući ovom prazniku na kojem čuvene sviračice rogova, to jest neka vrsta alpskog roga, svake godine oduševljavaju ljude okupljene na planini Gaina.”

U selima županije Alba turisti mogu videti narodne nošnje stare više stotina godina, tradicionalne peškire i druge narodne predmete koji se upotrebljavaju u domaćinstvu, rekla nam je Daniela Florean: Pokušali smo da izgradimo specifično domacćnstvo u mestu Cetatea de Baltă”, u kojem se nalazi i tvrdjava koju je podigao vladar Štefan Veliki. Ovo je tipično domaćinstvo vinogradara, jer se nalazi u opštini u blizini velikog vinograda Židvei. U ovom mestu turisti mogu videti kako se nekada, na starinski način, proizvodilo vino.”

(Autor: Danijel Onea. Prevod: Teodora Kristez)

U brdovitoj zoni Rumunije, izmedju 1396. i 1714. godine u gradu Trgovište izgradjen je Vladarski Dvor Vlaške (istorijske pokrajine na jugu sadašnje Rumunije). Posetu Dvoru počinjemo prolazeći kroz ulaz ispod Kule Zvonara, koja je podignuta krajem XVI. veka.

Zašto turisti treba posetiti Trgovište saznajemo od Ovidija Karstine, direktora Muzejskog kompleksa Vladarski dvor: Muzejiski kompleks Vladarski Dvor u Trgovištu sastavljen je od 14 muzeja, koji se nalaze u samom gradu i u drugim mestima na teritoriji županije Dambovica. Najvažniji medju njima je Vladarski dvor, koji je nedavno restauriran i ima nov izgled. Praktično, sem srednjovekovnih objekata, u okviru Dvora nalazi se Muzej rumunske štampe i starih knjiga koje smo premestili iz stare lokacije i koji je jedinstven u Rumuniji zato što je upravo ovde, u Trgovištu, štampana prva knjiga na rumunskom prostoru. Takodje, u Vladarskom dvoru očuvani su vredni spomenici, kao što je Velika vladarska crkva izgradjena 1698. godine za vreme vladavine Konstantina Brankoveanua. Zatim ovde su Kula Kindijej- simbol grada Trgovište i županije Dambovica, kao i ruševine stare Palate. Vladarski Dvor je, medjutim, najvažniji muzej kompleksa.”

Sem Vladarskog dvora, u kompleksu u Trgovištu nalaze se i drugi kulturni objekti, o kojima nam govori Ovidiju Karstina: Turisti mogu posetiti Muzej umetnosti, koji je smešten u neposrednoj blizini dvora, i u kojem se nalazi značajna umetnička kolekcija sa predmetima iz Srednjeg Veka do savremenog perioda. Ovde su izložene slike čuvenih rumunskih slikara, kao što su Nikolaje Grigoresku, Sava Helcija, Nikolaje Tonica ili George Petrašku. U Trgovištu se nalazi i Muzej istorije gde su izloženi jedinstveni predmeti na našem istorijskom prostoru, koji pripadaju nacionalnoj riznici. U našem gradu nalaze se i bivša vojna zgrada, u kojoj sada funkcioniše izložba, čiji eksponati svedoče o 25. decembru 1989. godine, kada je ovde održano sudjenje diktatorskom paru Nikolaje i Elena Čaušesku, koji su zatim streljani.”

Turisti moraju obavezno posetiti i okolna mesta Trgovišta, o kojma nam govori Ovidiju Karstina: U županiji Dambovica imamo više lepih muzeja poput muzeja gravure, muzeja planinske umetnosti u mestu Pijetrošica i Palate Brankovenesk u mestu Potlodži, u kojem se posetioci mogu upoznati sa aspektima života u srednjovekovnom dvoru. Sem ovih objekata preporučujem i bogatu prirodnu riznicu u planinskoj zoni naše zupanije, gde ima posebnih manastira, poput manastira Dealu u kojem se nalazi glava vladara Mihaja Hrabrog. Značajan i zanimljiv jeste i Muzej Arhijepiskopije u Trgovištu.”

Na kraju, treba još dodati da u zoni koju smo vam preporučili danas nalazi se mnoštvo restorana, pabova i klubova u kojima se služe rumunska tradicionalna jela i kvalitetna vina.

(Autor: Ana Marija Kononović. Prevod: Teodora Kristez)

Već više godina, 31 oktobar se u Rumuniji proslavlja Halloween ili Noć Veštica. Za turističke operatore ovo je povod za prilagodjavanje turističkih programa prazniku sa bundavama i zastrašujućim kostimima. Postoje, prema tome, specijalne ponude sa boravcima u ukletim dvorcima, logorskim vatrama, maskaradama i tradicionalnim igrama.

Klubovi u velikim gradovima Rumunije, kao što su Kluž, Brašov, Sibiju, Bukurešt, počeli su već da privuku klijente sa raznim ponudama i plakatima sa vampirima. Ove godine Noć veštica će biti obeležen u četvrtak i, prema tome, turističke agencije produžuju period specijalnih ponuda i za vikend. Neki mogu programirati posetu Palati Bragadiru iz Bukurešta, gde u zgradi koju je 1905. izgradio austrijski arhitekta Anton Šukerl turisti mogu ručati zajedno sa porodicom Adams. U dvorani WonderUnderWorld može se plesati do zore medju grobovima, skeletima i paučinama. Na terasi palate biće izloženi na prodaju razni kostimi i biće prisutni i profesionalci spremni da gostima šminka lice za praznik, koji počinje u subotu 26. oktobra uveče. Ulaznica će koštati oko 15 evra.

Medjutim, Halloween ili Noć veštica će biti pravi praznik samo u Transilvaniji, u dvorcu Drakule. Bar tako tvrde organizatori prvog Festivala horor i fantastičnih filmova. Medju njima se nalazi i novinarka i filmski kritičar Anka Gradinaru: Drakula je jednostavno veoma popularan brand, koji Rumuni nisu meli iskoristiti. U Rumuniji ima veoma malo festivala horor i fantastičnih filmova, a ljubitelji onakvih filmova su veoma posvećeni i veliki entuzijasti. Zato smo mislili da organizovati onakav festival u zemlji iz koje potiče Drakula je fantastična ideja, sa posebnim potencijalom.”

Festival je na početku bio zamišljen kao trodnevni dogadjaj, ali sada traje pet dana i prikazano je više od 40 filmova, precizira Anka Gradinaru: Festival počinje 30. oktobra, u Branu. Neke dogadjaje ćemo organizovati u dvorcu Bran, gde će se održati i žurke, muzičke predstave, razni nagradni konkursi za najbolji kostim, najbolju šminku i tako dalje.”

U Brašovu, obično u ovom periodu, povodom Noći veštica, ima mnogo turista. Oni dolaze u Brašov nakon što su čuli o Drakuli, objasnila nam je Anka Gradinaru: U periodu Haloweena kada se održava i filmski festival, hoteli imaju specijalne ponude za turiste. Jer ima dosta vremena za posete raznim objektima u Brašovu i okolini. U ovom periodu, u Branu, na primer, bavimo se turizmom i druženjem i čini nam se da je ova kombinacija odlična.”

David Žalea, koordinator programa turističke agencije iz Brašova, ima drugu ponudu za turiste: Za Haloween imamo dva specijalna paket-aranžmana, to jest dva obilaska grada u trajanju od četiri, odnosno sedam dana. Ove ponude namenjene su posebno stranim turistima koji mogu otkriti Rumuniju i njenu ljepotu posetivši kulturne i istorijske objekte. Glavna atrakcija je, naravno, Noć veštica, a najbolje mesto za ovaj praznik je srednjovekovni dvorac iz Transilvanije. Prema tome mi nudimo turistima privatnu žurku u Dvorcu Hunijadi u Hunedoari, koji je izgradjen u 16. veku, dakle jednu noć u srednjovekovnoj atmosferi, uz vatru, predstave i večeru za koju smo pripremali tradicionalna jela, kako su nekada jeli i vitezovi. Za vreme četvorodnevnog i sedmodnevnog boravka, turisti će obavezno posetiti Bukurešt, Kurtea de Ardžeš, dvorac Poenari, grad Sibiju, tvrdjavu u Sigišoari, Brašov, dvorac Bran i manastir Snagov.”

Kostimi za Noć Veštica nisu obavezni, ali treba reči da će biti organizovani nagradni konkursi za najbolje kostime. I s obzirom da se ovaj turistički program organizuje već tri godine, pitali smo Davida Žaleu koji su bili utisci dosadašnjih turista: Većina turista imala je veoma dobre utiske o programu, o Rumuniji i njenom turističkom i kulturnom potencijalu. Dopadali im su se istorijski objekti, dvorci, naslikani manastiri iz Bukovine, gradovi Kluž i Sibiju, Delta Dunava, Karpati, tradicije i rumunska kuhinja. Za vreme Haloweena dolaze nam turisti iz Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Velike Britanije, iz zemalja u kojima je Noć veštica već tradicionalan praznik. Imamo i turiste iz Nemačke, Španije i Južne Amerike.”

(Autor: Danijel Onea. Prevod: Teodora Kristez)

Gradska skupština Jaša organizuje svake godine, u oktobru, niz kulturnih, humanitarnih, komercijalnih, sportskih i zabavnih manifestacija koje upotpunjavaju verski program Mitropolije Moldove i Bukovine povodom praznika Svete Petke, zaštitnice Moldove. Medju akcije velikih razmera koje se organizuju 15. oktobra povodom Praznika grada Jaša” spadaju i smotra kostima iz 19. veka i sa početka 20., dodeljivanje godišnjih nagrada Udruženja pisaca iz Jaša, folklorni festival Moldavska ruža”, besplatne predstave i koncerti pod vedrim nebom, Jesenji sajam i Praznik Vina, sportska takmičenja i vatromet. O svim ovim dogadjajima govorili smo sa našim sagovornicima u Jašu.

Viktorija Epurean je vodić turista koji ovog meseca besplatno obilaze grad Jaš: U ovom periodu, Centar za turističko informisanje organizuje konkurs Upoznajte Jaš”, uz podršku studenata Univerziteta Aleksandrua Joana Kuze. Obilazak grada je besplatan, oragnizuje se svake srede od 9 do 11 sati u istorijskom centru Jaša. Turisti mogu posetiti 20 objekata i saznati zanimljive priče o gradu. Domaći i strani turisti su uvek impresionirani našom istorijom i brojnim crkvama u gradu. Mnogo im se svidja istorijski centar, posebno zona u kojoj je smeštena Palata Kulture, ali i nedavno restaurisano Narodno pozorište, Muzej ujedinjenja, i manastiri u Jašu i okolini.”

Palata Kulture, čija je izgradnja počela 1906. godine, manastir Tri Jerarha, koji datira iz 1635. godine, Mitropolija, manastir Golija, Trg Ujedinjenja su turistički objekti koje treba posetiti. Povodom Praznika grada Jaša organizuje se razne izložbe i zanimljive aktivnosti za mlade, studente i decu, ali i Smotra kostima iz 19. veka i sa početka 20. Viktorija Epurean nam nudi detalje: ”Smotra kostima je već tradicionalna manifestacija, koja se zasniva na istoriji grada Jaš. Glavnim bulevarom Jaša su se, u prošlosti, prošetale velike gospodje i dame u skupim haljinama, a mi želimo da za publku i turiste oživimo tadašnju atmosferu. U istom periodu organizuje se Sajam slatkiša, na kojem se mogu naći slatka od luke, ljutog paprika ili ruže.”

Sebastijan Buraga, port parol gradske skupštine Jaša, govorio nam je o tradiciji prazničnih dana grada: Već 10 godina, Jaš je prestonica pravoslavlja Jugo-istočne Evrope, a hram Presvete majke Paraskeve je značajan praznik rumunskog pravoslanog prostora. Jaš je mesto najvećeg hodolašća u Rumuniji, u koji je, izmedju 7. i 15. oktobra, došlo čak i 800.000 hodočasnika. U istom periodu organizovane su razne manifestacije, koje se održavaju još od 1920.-1930. godine. Zajedno sa Mitropolijom Moldove i Bukovine mi smo oživljavljali tradicije oktobra meseca i povodom praznika Svete Petke organizujemo i Praznik Dana grada Jaša.”

U istom periodu zanatlje organizuju izložbe, a svake večeri održavaju se koncerti pop i narodne muzike, vojna smotra sa bakljama, pozorišne predstave, večeri poezije i fotografija. Sebastijan Buraga nam nudi detalje: Ovi dogadjaji imaju kako laički, tako i duhovni karakter, a najvažniji medju njima su hodočašće i služenje liturgije Svete Petke pod vedrim nebom. Medju laičkim dogadjajima spomenuo bih narodni Sajam vina, kao i večeri značajnih vrednosti na kojoj predstavljamo reprezentativne lićnosti Jaša, koje su dale doprinos nacionalnim i medjunarodnim aktivnostima u prethodnoj godini. Treba reči da je naša želja da 2021. godine postanemo evropska kulturna prestonica i, prema tome, potrebno je istaći kulturnu i duhovnu dimenziju grada Jaš. Zajedno sa resornim organizacijama, predstavnicima medija i kulturnim lićnostima radimo da bismo ostvarili naš cilj u 2021. godini.”

(Autor: Danijel Onea. Prevod: Teodora Kristez)

Pobednici Velike nagrade konkursa naše radio stanice 85. godišnjica Radija Rumunija”, Elena Kurbanova i Igor Paskarev iz Ašgabata, iz Turkmenistana, okončali su desetodnevni boravak u Rumuniji, gde su posetili 3 županije koje pokrivaju emisije regionalnih stanica Rumunske Radiodifuzije, a to su Gorž, Timiš i Kluž. Pri odlasku iz Rumunije, Elena Kurbanova je rekla: U veoma kratkom periodu posetili smo puno mesta Rumunije, a naš program je bio prepun. Želeli smo da vidimo sve više mesta. Posetili smo sedišta tri regionalna studija Radija Rumunije, u gradovima Krajova, Temišvar i Kluž-Napoka. Urednici su nam detaljno pričali o osnivanju ovih studija, o aktivnostima, o perspektivama. Pokazali su nam kako se pripremaju emisije i posetili smo koncertne dvorane. Za nas je bio važno da vidimo sve što je vezano za radio emisije, jer smo u Rumuniju došli zahvaljujući konkursu o Radiu, odnosno o obeležavanju 85 godina postojanja rumunskog radija, 1. novembra tekuće godine.”

Naši gosti iz Turkmenistana su, tokom bovaka u Rumuniji, posetili i muzeje, a detalje nam nudi Elena Kurbanova: Posetili smo etnografske muzeje pod vedrim nebom, gde su izložene seoske kuće i drvene crkve izgradjene počev od 15. veka do početka 20. veka. Medju ovima su Kula Kartijanu i Muzej u Kurtišoari, u županiji Gorž, Muzej banatskog sela u Temišvaru i Etnografski park u Kluž-Napoki. Posetili smo vajarski ansambl Konstantin Brankuš u gradu Trgu Žiu, kao i tamošnje muzeje, zatim u Temišvaru smo posetili Muzej umetnosti, u kojem su izložena dela velikana rumunskog slikarstva, kao što je Kornelju Baba, na primer. Mnogo su me impresionirali portreti kompozitora Djordja Eneskua. U Temišvaru, takodje, posetili smo Muzej revolucije od 1989. godine, gde su nas istorijski dokazi mnogo impresionirali. Posetili smo čuveni temišvarski Park ruža, Botaničku baštu u Kluž-Napoki i Solanu u Turdi, gde smo sišli do 120 metara ispod zemlje i posetili podzemno jezero. Meni se čini sasvim impresionantna cinjenica da ova solana postoji i funkcioniše jos od davne 1271. godine.”

Elena Kurbanova je velika ljubiteljka muzike i, prema tome, prisustvovala je svim muzičkim dogadjajima u mestima koja je posetila: Želela sam da uživo slušam rumunsku narodnu muziku, a ovu želju su mi ispunili moji rumunski prijatelji. Prisustvovala sam narodnim festivalima, u mestu Baja de Fijer i u gradu Kluž-Napoka, gde sam imala priliku da slušam narodne pesme iz svih regiona Rumunije. Čak sam igrala rumunsku narodnu igru hora”. Na naš zahtev, u Temišvaru smo bili na koncertu Filharmonije Banatul” gde su izvodjena izvanredna Eneskuova dela. U Klužu bili smo na koncertu sastava Nightlosers”, koji kombinuju elemente rock i blues muzike sa elementima rumunskog folklora.”

Naviknuti sa arhitektonskim pejzažom Turkmenistana, gde je većina stanovništva muslimanske vere, Elena i Igor, koji su pravoslavci, bili su impresionirani velikim brojem crkvi i stavom Rumuna prema crkvi: U prvom redu, primetila sam koliko su Rumuni ozbiljni i pobožni, u svim selimo sam videla lepe pravoslavne crkve, i primetila da u gradovima postoje mnogobrojne crkve. U Rumuniji postoje veoma starih crkvi, iz 15. i 16. veka i veoma dobro su sačuvane, a njihove ikone i freske su jedinstvene. Snažan utisak su mi ostavili manastiri Tismana, Krasna i Polovradži u županiji Gorž, kao i Manastir Sveta Ana u Oršovi, Manastir Nikula u županiji Kluž. Rumunski narod ima duboko poštovanje prema svojim istorijskim spomenicima, a istorijski centri Temišvara i Kluža su jedinstveni. Trgovi i zgrade iz 15.- 17. veka su mi ostavili poseban utisak, a mnogo su mi se dopadali Trgovi Ujedinjenja i Pobede u Temišvaru.”

Tokom boravka u Rumuniji, naši gosti iz Turkmenistana imali su priliku da se upoznaju i sa rumunskim tradicionalnim jelima i vinima. Elena Kurbanova: Veoma ukusni su bili čevapi, a vina izvaredna i ukusna. Iskreno vam kažem da nisam zapamtila kako se zove dotično jelo ili vino, ali mogu vam reči da smo bili u vinogradu i podrumu Rekaš, gde smo degustirali vina i jeli jela koja su bila prava umetnička dela. Sve je bilo izvanredno. Zaista smo veoma zadovoljni.”

Elena i Igor su rekli da će svim poznanicima i prijateljima preporučiti Rumuniju, koja je samo jedna od brojnih zemalja koje su naši gosti posetili.

(Autor: Bogdan Klempuš. Prevod: Teodora Kristez)

Nacionalna Uprava vinove loze i vina je nedavno saopštila da će 2013. godine Rumunija zabeležiti rekordnu proizvodnju groždja u zadnje tri godine. U tom kontekstu, razgovarali smo sa Lučijom Prvu, direktorkom Vinvest-a i stručnjakom za vina o značaju vinskog turizma u Rumuniji: «Ovo znači da postoje turističke vinske destinacije, mogućnost da turisti posećuju dvorce i podrume sa tradicijom, da se odmoraju, da se bave sportom i da vide kulturne i istorijske objekte u dotičnom regionu. Naravno da vinski turizam pretpostavlja posete vinogradima, upoznavanje sa tradicijama rumunskog vinogradarstva, posete podrumima gde se mogu degustirati razne sorte vina i mogućnost da jedu jela koja idu uz dotično vino.»

Podrumi i vinogradi su mesta puna legenda i bajka, u kojima se organizuju razni dogadjaji, tokom kojih turisti mogu doživeti posebna iskustva. Rekaš je jedan od vinograda na zapadu Rumunije, gde je pre 10 godina po prvi put primenjena ideja vinskog turizma. Naš sagovornik je Marius Paška, turistički vodić u Rekašu: «Turistička aktivnost je povezana za vino, ručak koji mi predlažemo turistima uvek je povezan za vino, jer je reč o tradicionalnim jelima specifičnim za zapadni deo naše zemlje. Obično, turistima se služe riba, salate, zatim sarme i tako dalje. Ovdašnja jela su specijalno pripremljena da bi odgovorila dotičnoj sorti vina koje turisti degustiraju. Običan ručak, koji se sastoji od tri različita jela i raznih sorti vina, košta oko 35 evra.»

Direktorka Vinvest-a, Lučija Prvu, ujedno i stručnjak za vina, govorila nam je i o drugim podrumima i vinogradima na zapadu Rumunije, u kojima se odvija vinski turizam: «Vinograd ‘Wine Princess čuven je po sortama vina kao što su Cadar, Forumir, Cabernet, Franc i Burgund. Ovi podrumi raspolažu i smeštajem, tako da turisti mogu otkriti lepotu zona i saznati priče o vinogradima. Svaki podrum ima specifične sorte vina, medjunarodne i tradicionalne rumunske. U istoj zoni nalaze se i vinogradi sa podrumima Elite Wine i Petro Veselo.»

Vinski regioni Transilvanije pokriju površinu od 14 hiljada hektara. Ovde su proizvedena kvalitetna vina, sa izuzetnim originalnim karakteristikama. Uzgoj vinove loze je favorizovan reljefom zone, u kojoj se prostiru padine i blaga brda. Saslušajmo Lučiju Prvu: «U Transilvaniji, u centru Rumunije, postoji vinograd ‘Jidvei, istoimeni dvor i vina kao što su Gewurztraminer’, ‚Muscat Ottonel’, ‚Pinot Gris’ i ‚Riesling’. Nakon posete vinogradima, turisti mogu posetiti podrume, koji su smešteni u dvoru. U istom regionu, u mestu Lilijak, nalazi se novoosnovani podrum ‚Nectar of Transylvania’, u kojem se 70 odsto groždja za vino dehidrira, a samo iz 30 odsto groždja dobija se nektar, odakle dolazi i ime podruma. Moramo reći da u Transilvaniji imamo bela vina prijatne oštrine i kiselosti.”

U Moldovi nalazi se trećina ukupne vinske površine Rumunije. Lučija Prvu nam govori o ovoj zoni, na istoku naše zemlje: U Moldovi se nalazi vinograd Kotnari, sa istorijom starijom od 2000 godina, gde su uzgojene rumunske tipične vrste vinove loze, kao što su ‚Grasa de Cotnari’, ‚Francusa’, ‚Feteasca alba’. U Kotnariju postoji oko 20 podruma, od kojih polovina raspolaže sopstvenim turističkim centrima. Pijetroasa je vinska regija istraživaja i razvoja, gde, turisti mogu prenoćiti, jesti i degustirati razne sorte vina.”

U županiji Konstanca, na jugo- istoku Rumunije, postoji čuveni vinograd Murfatlar, sa brojnim podrumima, u kojima turisti uživaju u prijatnoj atmosferi, specifičnim rumunskim jelima i degustaciji vina.

(Autor: Ana Marija Kononović. Prevod: Teodora Kristez)

Danas ćemo posetiti severni deo Rumunije, poznat kao područje manastira. Zajedno ćemo otkriti Bukovinu, koja je idealna jesenja destinacija za porodični turizam, aktivni turizam i odmor.

Rumunska istorijska pokrajina Bukovina poznata je pretežno zahvaljujući svojim starim manastirima, koji su uključeni u spisak UNESKO-a. Ali, zona je čuvena i po prelepim peizažima, po selima koja čuvaju nekadašnje narodne tradicije i arhitekturu. Katalin Nekifor, predsednik Županijskog saveta Sučava, rekao nam je da ovde turisti mogu se baviti brojnim sportovima, kao što su jahanje, lov, kulturni turizam ili ekstremni sportovi: Zavisno od želja turista, možemo organizovati individualni odmor. Ali moramo reći da je Bukovina zona manastira, u kojoj se nalaze Voronec, Sučevica, Moldovica i drugi verski spomenici čija je vrednost čuvena u celom svetu, s obzirom da su manastiri uključeni na spisak spomenika UNESK-a. Važan je, istovremeno, arhitektonski faktor, prisutan pretežno u selima Bukovine, jer u gradovima, na žalost, izgubljen je kontakt sa tradicijom, sa našim kulturnim nasledjem. Turisti mogu posetiti gradove Vatra Dornej i Kampulung Moldovenesk, u kojima mogu uživati u lepim peizažima ili u prizorima koje nude planine Rarau, Djumalau i Kalimani. U nizijama, na primer, nalazi se niz spomenika i muzeja, a najinteresantniji je grad Falticeni, gde se nalazi jedina autorska kolekcija u Rumuniji, odnosno umetnički muzej Jon Irimesku, veliki rumunski vajar koji je živeo izmedju 1903. i 2005. godine.”

U umetničkom muzeju Jon Irimesku izloženo je više od 3.000 vajarskih radova i 1.000 crteža. Direktor muzeja, George Daskalesku, govorio nam je o vajaru Jonu Irimeskuu: Bio je jedan od najvećih vajara 20. veka i nastavio zlatnu generaciju umetnika, kao što su bili Pačurea i Brankuši. Rodjen je i formiran na posebnom duhovnom prostoru Faltičenija, odakle potiče oko 100 lićnostima, poput pisaca, likovnih umetnika, glumaca. Stvaralaštvo Jona Irimeskua je mešavina klasike i modernog stila, polazeći od grčkog klasicizma. On je stupio u kontakt sa velikim umetničkim pravcima u Parizu, ali ostao je otvoren za nove elemente kojima je pridodao svoj talenat, umetnički duh i inspiracija.”

Katalin Nekifor, predsednik Županijskog saveta Sučava, je ranije radio u turističko- ugostiteljskoj oblasti i imao priliku da razgovara sa domaćim i inostranim turistima: Radio sam u ugostiteljsko- turističkoj industriji i bio sam u direktnom kontaktu sa turistima. Mogu Vam reći da su se stvari mnogo promenile zadnih 15 godina. Ali mi, koji radimo u oblasti turizma, shvatili smo da najbolja reklama su zadovoljni turisti i zato učinimo sve da bi oni želeli da se vrate.”

Nastavljamo naše putovanje po Bukovini posetom opštini Mardžinea, gde, u zgradi starijoj od 100 godina funkcioniše etnografski muzej. Impresionantna nije, medjutim, starost zgrade, već izloženi predmeti: narodne nošnje, narodne tkanine, keramika i ogrlice. U muzeju, turisti mogu se upoznati sa zanatlijama, koji dokazivaju svoju umetničku veštinu. Korneliu Magopac bavi se grnčarstvom još od detinjstva, kada je zanat učio od svojih roditelja: Mi se razlikujemo od drugih centara keramike korišćenjem isključivo prirodnih boja i time smo jedinstveni u Rumuniji i u Evropi. U prvom redu to privlači naše turiste, medju kojima 40 odsto stranih, i zatim ih privlači prizor. Organizujemo i izložbe gde se mogu kupiti naši narodni predmeti, turisti mogu posetiti radionice i videti u kojim uslovima i kako rade zanatlije. Ljudi su radoznali i žele da probaju sve, a mi im nudimo mogućnost da rade i da sami izrade keramičke predmete. Oni koji su pokušali su uživali, otišli sa lepim uspomenama i rekli da će se vratiti.”

Nastavljamo putovanje do malog sela Vama, skriveno medju brdima. Ovde, u tradicionalnoj bukovinskoj kući nalazi najbogatija kolekcija farbanih i ukrašenih jaja iz Rumunije i jedna od najznačajnijih kolekcija jaja u Evropi. Kolekcija je izložena u 22 izloga, a o njoj nam priča profesorka Leticija Oršivski: Kao predstavnica zemlje i Bukovine na medjunarodnim salonima i izložbama ukrašenih jaja, uspela sam da otvorim ovaj muzej u kojem se nalazi više od 3.000 jaja iz 79 zemalja sveta. Ove su zemlje u kojima se po tradiciji farbaju i ukrašavaju jaja, uključujući i Rumuniju. Ovde možete se upoznati sa evolucijom jaja tokom vremena. U nasoj zoni, u Bukovini, nekada su jaja bila ukrašena jednostavnim motivima i elementima Zemlje, koji su prisutni i na narodnim peškirima, tepisima i narodnim nošnjama. Boje su dobijene od biljaka, od listića luka, repe i uglja.”

U muzeju u selu Vama, turisti mogu videti ukrašena jaja iz Balija, Vijetnama, Kine, Češke, Nemačke i čak Australije, a svako ima svoju priču.

(Autor: Danijel Onea. Prevod: Teodora Kristez)

Radio Rumunija Internacional pozvao je slušaoce da se, do 30. juna, prijave na konkurs ‘’ 85. godišnjica Radio Rumunije’’. Konkurs je posvećen obeležavanju 85 godina od prvog zvaničnog radiofonskog emitovanja 1. novembra 2013. godine. Rumunsko Radiodifuzno društvo, javna radio služba, lider je na rumunskom tržištu sa više od 4,7 miliona slušalaca dnevno i sa tržišnom kvotom od 30 odsto.

Primili smo 515 tačnih odgovora. Zahvaljujemo Vam na ispoljenom interesu i pozivamo Vas da se prijavite i na ostale konkurse naše radio stanice. Velika nagrada konkursa je desetodnevni boravak, sa punim pansionom za dve osobe, od 15. do 24. septembra tekuće godine, u županijama Gorž, Timiš i Kluž, tri zone koje pokrivaju emisije regionalnih radio stanica javnog radija.

Sponzori konkursa su: Energetski kombinat Oltenija, SC Boca Junior SRL iz Temišvara.

Partneri konkursa: Županijski savet Gorž, Asocijacija Kluž-Napoka 2020.– Evropska kulturna prestonica”, Tamiški županijski savet, Gradska skupština Kluž-Napoke, Udruženje likovnih umetnika- filijale Kluž i Gorž, Centar za transilvanske studije, Asocijacija narodnih stvaralaca Kluža.

Kao obično, dobitnici velike nagrade snosiće putne troškove do granice sa Rumunijom i, po potrebi, konzularne takse za vizu. Naši partneri obezbedili su za ostale slušaoce koji su tačno odgovorili vredne nagrade. Odgovore na naša pitanja mogli ste ćuti u našim emisijama, na sajtu www.rri.ro, na Fejsbuku i Tviter-u.



Konkurs je završen 30. juna 2013. godine. Vaši odgovori su nam pristigli, a mi smo izabrali pobednike konkursa. Međutim, pre saopštenja imena pobednika, pozivamo Vas da još jednom čujemo pitanja konkursa i tačne odgovore.

Prvo pitanje nagradnog konkursa ‘’85. godišnjica Radio Rumunije’’

glasilo je:

Kada je emitovana prva zvanična radiofonska emisija u Rumuniji ?

Tačan odgovor: 1. novembra 1928. godine u 17.00 sati.

Drugo pitanje: Navedite tržišnu kvotu javnog servisa rumunskog radija. Tačan odgovor: 30%

Navedite bar tri radio stanice Rumunskog Radiodifuznog Društva. Mogli ste izabrati: Radijo Rumunija Aktuelnosti, Radio Rumunija Kultural, Radio Antena Sela, Muzička Radio stanica, Radio Rumunija Internacional, regionalne radio stanice grupisane u mreži Radija Rumunija Regional iz Bukurešta, Kluž Napoke, Temišvara, Jašija, Krajove, Targu Mureša, Rešice, Konstance, Sibijua, Brašova, Sigetu Marmacijei, Arada, onlajn radio stanice Radio 3 net, Radio Rumunija Žunjor, ali i Radio Kišinjev koji prokriva dve trećine Republike Moldavije.



I poslednje pitanje glasilo je: Ko se smatra ocem Rumunske radiofonije? Tačan odgovor: Dragomir Hurmuzesku.

30 slušalaca ili internet korisnika naše radio stanice dobilo je počasne nagrade. Oni su iz Alžira, Italije, Kine, Nemačke, Ukrajine, Rusije, Maroka, Čilea, Brazila, Ekvadora, Argentine, Venecuele, Saudijske Arabije, Pakistana, Holandije, Indije i Bangladeša.

Vladimir Adrijanov iz Ukrajine poslao nam je sledeće pismo: ‘’U svojstvu bivšeg direktora regionalne radio stanice Kurgan i urednika muzičkih i dečijh programa i izveštača istoimenog radija, bio sam oduševljen konkursom organizovanim povodom obeležavanja 85. godišnjice Radija Rumunije. Dopada mi se Rumunija, njena istorija, talentovani i vredan narod i naravno Radio Rumunija Internacional!

Horhe Nestor Toledo iz Ekvadora je pisao: Prijavio sam se na nagradni konkurs sa željom da se bolje upoznam sa jednim od najprestižnijih radija koje slušam dnevno. Osim toga, proverio sam i Vašu veb stranicu.

30 slušalaca ili internet korisnika kojima je dodeljena treća nagrada konkursa bili su iz Španije, Ukrajine, Alžira, Italije, Kine, Austrije, Nemačke, Rusije, Belorusije, Meksika, sa Kube, iz Indije, Poljske, Švedske, Bangladeša, Francuske i Nigerije.

Buduka Mohamed iz Alžira je pisao: Glavni razlog za prijavljivanje na konkurs je nagrada. Pored toga, sa Vašeg sajta saznao sam nove informacije o Rumuniji i njenim ekonomskim, kulturnim i sportskim bogastvima.

I naš verni švedski slušalac Krister Brunstrom je napisao: Otkrio sam radio na kratkim talasima 1962. godine, kada sam počeo da ga slušam dnevno. Pišem članke o međunarodnim radio stanicama za jednu švedsku reviju. Slušam Radio Rumuniju Internacional jer je Rumunija fascinantna zemlja, sa neverovatnim etničkim diverzitetom i interesantnom istorijom. Oduševljen sam rumunskom tradicionalnom muzikom. Tada kada se Rumunija suočava sa pojedinim problemima, Radio Rumunija Intrenacional je koristan instrument za nas kako bismo se upoznali sa zbivanjima u Vašoj zemlji.

30 dobitnika druge nagrade su Vasile Nurču iz Rumunije, slušalac emisija na arumunskom jeziku, Dejan Mijatovijć iz Srbije, Oleksandr Vorona iz Ukrajine, Nura Tubal iz Alžira, Muad Belgrid iz Maroka, Fiorenko Repeto i Frančesko Morsili iz Italije, Jang Gang, Zu Nan i Lu Dačeng iz Kine, Jorg Klemens Hofman, Marčel Bac i Johan Ruf iz Nemačke, Nikolaj Mateev i Aleksandr Abramov iz Rusije, Amran Meriem Sabin iz Alžira, Žan-Mari Lambre iz Francuske, Davi Lukas Pinto de Susa iz Brazila, Ivan Alen Kispe Vargas iz Bolivije, Orlando Ortiz Bohorkez iz Kolumbije, David Jureščija iz Argentine, Emilio Sahukilo iz Španije, Ami-Feličia Hodž iz SAD-a, Martin Rogan i Majkl Ving iz Velike Britanije, Henk Portvleit iz Holandije, Hans Verner Lollike iz Danske, Debaki Ranjan Bisvas i Surendra Kumar iz Indije, kao i Jaroslav Jedrejčak iz Poljske, slušalac emisija na engleskom jeziku.

Naš slušalac Dejan Mijatović je napisao: Poštovani prijatelji, moram da Vam se pohvalim da ću biti u prilici da 21. juna posetim Temišvar jer sam se u školi u kojoj radim danima hvalio i pokazivao nagradu osvojenu na konkursu Kulturni Bukurešt – od radio orkestara do savremene umetnosti. U nagradi su osim mene uživali i učenici u nastavi istorije umetnosti. Dogovor je da za jubilej škole idemo na jednodnevni izlet do Temišvara, čemu se jako radujem. Ovaj novi konkurs sam iskoristio da podstaknem učenike svog odeljenja, koji uče elektrotehniku, da upoznaju biografije naučnika koji su se bavili fizikom i elektrotehnikom. Upoznali su i biografiju Dragomira Hurmuzeskua i njegov doprinos u izradi elektroskopa, visokonaponskog generatora od 4000V i laboratorijske opreme koja je kasnije pomogla Pjeru i Mariji Kiri u otkriću radijuma. Takodje smo otkrili zajedničko izučavanje elektrostatike i elektromagnetike sto je bio Doktorski rad naucnika Hurmuzeskua.

A sada čujmo imena 10 slušalaca ili internet korisnika koji su dobili prvu nagradu: Ivana Mihailović iz Srbije, Rumunka Delija Bica koja živi u Italiji, Mikola Vasilinjuk iz Ukrajine, Abdel Kader Hasan Eid iz Egipta, Idris Budina iz Maroka, Djovani Serđi i Djanandjelo Rosati, iz Italije, Zang Čao i Vang Ifan iz Kine, Eberhard Lauber iz Nemačke, Ferhat Bezazel iz Alžira slušalac emisija na nemačkom jeziku, Kristian Gibado, Sandrin Olivier i Fransoa Žabi iz Francuske, Omar Alfredo Ortiz Robajo iz Kolumbije, Frančisko Lerena Vega iz Peria, Miguel Ramón Bauset i Antonio-Ángel Morilla Ríos iz Španije, Antônio Avelino da Silva iz Brazila, Viljams López iz Venecuele, Mogire Mačuki iz Kenije, Kosta Konstantinides sa Kipra, Džon Eberl, Džon Rutledge, Džim Holthas i Roberta Seleski iz SAD-a. Grant Skiner i Brajan Kendal iz Velike Britanije, Master Djejdip iz Indije i Tin So iz Malezije, slušalac emisija na engleskom jeziku.

Naša slušateljka Jvana Mihailović iz Srbije napisala je: Volela bih da navedem izvor informisanja i obrazložim svoje učešće. Pretragom Interneta, istražujući pojavu napuštanja obaveznog obrazovanja u zemljama u okruženju, dospeh na vašš sajt i upoznah se i sa temom nagradnog kviza. Zahvaljujući ovom kvizu obogatila sam i lični fond znanja iz opšte kulture upoznavši se sa životom i radom profesora Dragomira Hurmuzeskua. Iznenadila sam se da enciklopedije kojim sam se kao učenik služila nisu imale podatke o ovako značajnom naučniku o čijoj veličini dovoljno govori podatak da su njegove izume-uredjaje koristili i Antoan Bekeler i Marija i Pjer Kiri u ekperimentima u oblasti radioaktivnosti za koje su 1903. podelili Nobelovu nagradu iz fizike. Drago mi je da su tehničke srednje i visoke škole u Rumuniji svojim nazivom istakle značaj Dragomira Hurmuzeskua ne samo za nauku već i za zemlju iz koje potiče.

11 specijalnih nagrada su dodeljene sledećim slušaocima ili internet korisnicima: Nataliji Zabolotnoj iz Ukrajine, Abdelu-Kaderu Kalil iz Alžira, Ksu Venjuanu iz Kine, Andreasu Kargeru iz Nemačke, Valeriju Lugovskom iz Belorusije, slušaocu emisija na ruskom jeziku, Žaku Ogustenu i Polu Žameu iz Francuske, Danijelu Meinardiu iz Argentine, Marku Fereru Ferandu iz Španije, Jayanti Čakrabarti iz Indije i Veldonu Uejlsu iz SAD-a.

Amerikanac Veldon Uejls je napisao: ’’Imam posebno zadovoljstvo da se prijavim na konkurs Radija Rumunija Internacional povodom obeležavanja 85. godišnjice Radija Rumunije. Na ovaj način imam mogućnost da uspostavim veze sa radio stanicama kao što je Radio Rumunija Internacional čiji su prioriteti njeni slušaoci. Jedva čekam vaše programe i konkurse, koji su ne samo veoma prijatni već i edukativni. Zahvaljujem se na sansi koju mi ste dali tokom vremena, da slušam vaše programe i da postanem vaš veran slušalac.’’

Došlo je vreme da se zahvalimo svim učesnicima konkursa ‘’85. godišnjica Radio Rumunije’’ i da još jednom čestitamo dobitnicima nagrada.

Dobitnici velike nagrade, odnosno desetodnevnog boravka, sa punim pansionom za dve osobe, od 15. do 24. septembra tekuće godine u županijama Gorž, Timiš i Kluž su Elena i Igor Kurbanov iz Turkmenistana, slušaoci programa na ruskom jeziku. Čestitamo svima i zahvaljujemo se svima na učešću na konkursu. Nagrade i diplome poslaćemo poštom. Molimo slušaoce da nam potvrde prijem poštanske pošiljke. Srećni smo što ste i ovoga puta bili uz nas i pozivamo Vas da učestvujete i na narednim nagradnim konkursima ! (Autori: Aleku Marčuk, Euđen Kožokariju. Prevod: Klaudija Đimbiš)

O masivu Bučedži se često kaže da predstavlja centar planinskih aktivnosti u Rumuniji. Po godišnjem broju turista, nacionalni park Bučedži, koji se prostire na celoj površini istoimenog masiva, druga je destinacija posle Delte Dunava. Današnje izdanje naše turističke rubrike posvetićemo ljubiteljima planina.

Nacionalni park Bučedži, na granici Južnih Karpata, u centralnom delu Rumunije, ima površinu od 32.000 hektara. Masiv Bučedži ne pruža samo spektakularnu panoramu, već je i mesto prepuno života. Divokoza je simbol planina Bučedži, ali u ovim planinama žive i karpatski medvedi, jeleni ili tetrebi. Što se biljnog sveta tiče, jedan od najlepših cvetova je runolist koji raste u ovdašnjim planinama i koji je proglašen prirodnim spomenikom. U okolini planina Bučedži možete uživati u letnjim ili zimskim sportovima, u putešestvijama, ali možete se baviti i jahanjem, kako nam je rekao Gjorgje Dima, direktor Direkcije za uzgoj i eksploataciju konja Romsilva: Jedna od aktivnosti direkcija u okviru državnih ergela je sportska aktivnost i testiranje osobina uzgojenih grla. Kao i svake godine, imamo bogat takmičarski program, oko 20 takmičenja organizovaćemo do kraja jula, a još 10 nacionalnih takmičenja u trkama sa preprekama i izdržljivosti. Na ovim takmičenjima testiraju se vrednosti naših konja. Oko 150 konja koristimo za šumske turističke akcije.”

Broj turista je velik, kao i broj označenih staza, a sigurnost ljudi i zaštita prirode spadaju u prioritete administracije Nacionalnog parka Bučedži, rekao nam je direktor Horija Junku. Preduzeli smo sve neophodne mere kako bi smo izašli u susret prilivu turista koji su već počeli da posete zaštićene zone. Zajedno sa našim kolegama iz spasilačke ekipe obnovili smo indikatore i turističke staze. Takođe uz podršku evropskih fondova radimo na realizaciji šest tematskih staza i izgradnji posetilačkog centra. Zgrada centra ima površinu od oko 1200 kvdratnih metara. U ovom centru posetioci mogu saznati informacije o prirodnom nasleđu parka Bučedži ili pravila u parku.

U Bučedžu postoje 42 prirodna spomenika, od kojih su najpoznatiji spomenici Babele, Sfinga i vrh Karajman. Tu se možete odmoriti na obalama dva jezera: Bolboči površine 100 hektara i Skropoasa površine 12 hektara, jezero koje je u zimskom periodu destinacija za više vrsta ptica. Bez obzira na zonu koju želite da posetite, najbolje je da se obratite administraciji parka kojoj mozete da kažete što želite da vidite, preporuka je našeg gosta, Horije Junkua, direktora administracije prirodnog parka Bučedži. U okviru projekta o optimizaciji infrastrukture parka Bučedži, realizujemo 7 tematskih trasa. Cilj ovih trasa je da pružimo turistima informacije o posebnom prirodnom nasleđu kako bi oni posetili ove lepote bez ugrožavanja sredine. Želimo da realizujemo jednu trasu koja bi povezivala vodopad Urlatoarea visine 15 metara sa odmaralištem Bušteni. Druga trasa nalazi se u zoni Sedam izvora — Rašnov.

U planinama Bučedži ne treba propustiti priliku da posetite dvorce-muzeje Peleš i Pelišor. Možete posetiti i lanac odmarališta u dolini reke Prahova. Najveći i najznačajniji spomenik odmarališta Buštenija je Krst heroja, izgradjen izmedju 1926. – 1927. godine po naredbi Kraljice Marije i postavljen na nadmorskoj visini od 2291. metra. Čelicni krst, visine 48 metara i širine 14 metara, postavljen je na osnovi od armiranog betona. Noću kada su sijalice krsta upaljene, turistima se pruža poseban prizor.

(Autor: Danijel Onea)

Danas Vas pozivamo na crnomorsku rivijeru. Plaže sa dužinom od 245 kilometara imaju fin pesak, a more ima nizak nivo saliniteta. Odmarališta na rumunskoj crnomorskoj rivijeri su raspoređena sa severa prema jugu: Navodari, Mamaja, Eforie Nord, Eforie Sud, Tekirgjol, Kostinešti, Olimp, Neptun, Župiter, Kap Aurora, Venus, Saturn, Mangalija i turističke lokacije 2 Maj i Vama veke.

U poslednjem vremenu, razvijala su se odmarališta u severnom delu rumunskog crnomorskog primorja. Naš vodić Mihaela Lazareanu, savetnica za turizam u okviru udruženja za promovisanje Crnomorske rivijere i Delte Dunava rekla nam je: ’’U ovom periodu, u celoj zemlji odvija se program ’’Besplatni odmor’’, u koji je uključeno i crnomorsko primorje. Program pretpostavlja paket aranžman sa 5 noćišta kojem se pridodaje poklon u obliku još jednog ili dva noćišta. Program se može nabaviti u agencijama pridruženim Nacionalnom udruženju turističkih agencija. Što se provoda slobodnog vremena tiče, postoji više mogućnosti – od vožnji telegondolom do provoda u vodenom parku u odmaralištu Mamaja. Počev od 28. juna, turisti mogu posetiti odmaralište Mamaja dvospratnim autobusima. Druge atrakcije pomenutog odmarališta su Delfinarijum, Akvarijum i mikrorezervat. Počev od ove nedelje, tokom vikenda biće organizovani zabavni programi i igranke u svim klubovima, naročito u odmaralištu Mamaja. Svaki klub organizuje tematske večere sa međunarodnim didžejovima.’’

Mamaja je naša preporuka i kada je reč o finom pesku. Ali ako ste više zainteresovani za relaksaciju i adute korišćenja mulja sa terapeutskim osobinama, pozivamo Vas u odmaralište Eforie Nord, gde, osim Crnog mora, postoji i jezero Tekirgjol. U banjsko-rehabilitacionim klinikama možete se opredeliti za programe za oporavak.

Saturn je drugo odmaralište koje se poslednjih godina mnogo razvijalo zahvaljujući investicijama u ovdašnje hotele. Obnovljeni su hoteli na plaži i izgrađen je vodeni park. Svi hoteli od 3 zvezde su modernizovani i raspolažu sopstvenom banjsko-rehabilitacionom bazom. Možemo vam reći da na obali Crnog mora i cene su različite, zavisno od odmarališta. Saslušajmo ponovo Mihaelu Lazareanu: ’’Turisti koji dolaze na crnomorsku rivijeru za zabavu opredeljuju se za odmaralište Mamaja koja je odlična za mlade ljude. Porodice sa decom se obično opredeljuju za južna odmnarališta Crnog mora kao što su Eforije Nord, Eforije Sud, Mangalija, Saturn, Neptun gde cene su niže. Idućeg meseca, odnosno 13. i 14. jula, mesto Tuzla će biti domaćin događaja Aeromanija. U Mamaji predviđen je Karneval Mamaja, jedinstveni koncept u Evropi čiji je slogan zabava, provod i klubing. Turisti mogu videti originalnu paradu 10 alegorijskih kočija. Svaki noćni klub imaće sopstvenu alegorijsku kočiju, koju će prilagoditi brendu kluba. Lepe plesače će se pridružiti svakoj kočiji. Među značajnim avgustovskim događajima na crnomorskoj rivijeri su festival Mamaja Music Awards koji će početi 9. avgusta u Konstanci, zatim Dan rumunske mornarice 15. avgusta, drugo izdanje festivala Tomis između 16. i 18. avgusta koji promoviše Udruženje Crnomorske rivijere-Delte Dunava, kao i Gala boksa, Nacionalni filmski festival i Festival muzike Mamaja. ’’

Iz ponude za razonodu na obali Crnog mora ne može izostati ronjenje. Najbolja mesta za ovu aktivnost nalaze se na jugu crnomorske obale, tamo gde se na dnu mora umesto finog peska nalaze kamenje i krečnjačke stene. U ovim zonama ronioci mogu videti ekosistem bogat morskim algama i ribama, ali i olupinama potonulih brodova. Ponuda za razonodu na crnomorskoj rivijeri sadrži i skokove padobranom, letove malim avionima i helikopterima iznad Crnog mora ili Delte Dunava.

Rumunska odmarališta raspolažu terasama i restoranima sa specijalitetima, klubovima i diskotekama, sportskim terenima, nudeći perspektivu provoda prijatnog odmora na obali Crnog mora. (Autor: Ana Marija Kononović)

Delta Dunava je bila uključena na Uneskov spisak svetske baštine počev od 1991. godine i jedina je delta na svetu u celini proglašena rezervatom biosefere. Naravno da glavna atrakcija su različite vrste flore i faune. Turistička ponuda Delte Dunava je, međutim, bogatija i uključuje posmatranje ptica, vožnje čamcima ili motornim čamcima, pecanje ili lov. Kada je reč o smeštajnom kapacitetu, u Delti se možete smestiti u jednoj od tradicionalnih kuća sa krovom od trske krečena u plavo i sa motivima cveća na kapijama, u turističko-ugostiteljskom objektu ili čak u jednom plovećem hotelu. Delta Dunava jedna je od glavnih turističkih atrakcija Rumunije. U rezervatu Delte postoje zaštićene zone u kojima je pristup posetilaca zabranjen, ali i zone koje su otvorene za turistički saobračaj.

Postoje trase pomoću kojih možete pokriti veliku površinu Delte. Vlasnik jednog plovećeg hotela u Delti Dunava Klaudiju Dendrino kaže: Ovi ploveći hoteli ispoštuju sve važeće norme, a adut u odnosu na standardni smeštaj je da se ovi kreču i do drugih odredišta. Pravilo je da pitamo naše turiste šta bi želeli da vide. Neki su ornitolozi, drugi žele da budu u prirodi ili da vide ulivanje Dunava u more. Fidbek koji smo dobili od turista je bio pozitivan. Imamo i čamce za pecanje. Izdavamo ovlašćenja za pecanje za svakog turistu ponaosob i stavljamo im na raspolaganje vodiće koji im pomažu. Strani turisti žele da vide Deltu i da posmatruju ptice.

Pitali smo Klaudija Dendrina da li postoji optimalan period za provod godišnjeg odmora u Delti Dunava. Klaudiju Dendrino kaže: Najbolji period je proleće. Maj i septembar su meseci koje mi smatramo najboljim. Ako želite da se kupate ili da idete na more onda leto je najbolji period. Naša je preporuka da rezervišete mesta pre mesec, mesec i po.

Klaudiju Dendrino preporučuje obilazak mesta Mila 23, mesto rođenja rumunskog šampiona u kajaku Ivana Pacajkina, ali i Sulinu, grad sa mnogim muzejima i lepim crkvama, čije multikonfesionalno groblje podseća na period prosperiteta najistočnijeg grada Evropske unije. U drugoj polovini 19. veka zbog rasta robnog saobraćaja u Sulini je otvoreno više kancelarija brodovlasnika, 8 konzularnih predstavnišatva i živelo više od 20 zajednica.

Da bi smo saznali cene standardnog boravka u Delti Dunava na palubi plovećeg hotela ili u klasičnom hotelu razgovarali smo sa Dragošem Katalinojuom Gočimanom, upravnikom turističke firme specijalizovane za ovu zonu: Imamo trodnevne, četvorodnevne pakete krstarenja sa uslugom ultra all inclusive koji iznose oko 250 evra po osobi. U cenu je uračunato prevoz turista od Murigjola ili od Tulče brzim motornim čamcima. Naš ploveći hotel usidren je u naselju Krišan. Iz ove zone turisti mogu posetiti rukavce Sveti Đorđe i Sulina.

Cena boravka u hotelu na obali reke nije različita od cene u plovećem hotelu i takođe je ultra all inclusive. Saslušajmo ponovo Dragoša Katalinojua Gočimanua: Usluga ultra all inclusive znači transfer, svakidašnji izleti, 3 obroka, tradicionalna pića, tematske zabave svake večeri sa logorskom vatrom, zabave pecaroša. Cene smeštaja u standardnoj sobi polaze od 229 evra po osobi. Za grupe inostranih turista imamo vodiće.

Objekat od turističkog interesa u zoni Delte Dunava je Šuma Letea, najstariji prirodni rezervat u Rumuniji, koji je privukao pažnju stručnjaka još od 1930. godine. Trenutno, ova divlja šuma u kojoj se nalaze retki orlovi, konji i poskoci je velika atrakcija. Mnogi ljudi smatraju ovu šumu najegzotičnijom destinacijom u Rumuniji. Ova je šuma uključena u obilazak koji nam je predložio Dragoš Katalinoju Gočimanu. Među našim izletima koje organizujemo u okviru ultra all inclusive paketa nalazi se i naselje Letea. Po mom mišljenju ovo je najživopisnije mesto u Delti Dunava. Šumu Letea morate da videte i ne treba da propustite dine. U bilizini naselja Letea i istoimenog slanog jezera organizuju se vožnje kočijama. Za naše turiste pokušavamo da spojimo tradiciju sa luksuzom i egzotizmom.

(Autor: Danijel Onea)