Category: Zelena Planeta

Mesec dana nakon početka kampanje ’’ Ekobanka- tvoja banka za reciklazu’’, prikupljeno je više od dve tone električnog otpada, upisano 300 osoba u program i 10 000 poena na karticama. Ciljevi ovog projekta, koji realizuje Asocijacija Envirom u saradnji sa Rumunskim ministarstvom sredine i klimatskih promena, je podsticanje na selektivno prikupljanje električnog, elektronskog, baterijskog i akumulatorskog otpada, jer u oblasti prikupljanja otpada Rumunija zaostaje za evropskim državama. Ministar očuvanja sredine Atila Korodi smatra da se samo jedna šestina ukupno proizvedenog električnog, elektronskog, baterijskog i akumulatorskog otpada zasebno prikuplja, a preostali deo zagadjuje sredinu zbog nepravilnog skladištenja:’’ Odlučili smo da se mesec jun proglasi mesecom otpada. Svi naši napori su usmereni na ovaj sektor. Ovog meseca želimo da se završe propisi za oblasti ambalaže i ambalažnog otpada, vozila u nevoznom stanju, električnog i elektronskog otpada kao i gradjevinskog. Nova evropska direktiva obavezuje na jasne propise u ovoj oblasti. Ako obavimo pošteno ovaj posao, smatram da rumunska industrija otpada može da postane važan generator radnih mesta.’’

U Bukureštu je većotvoreno šest pokretnih punktova za prikupljane otpada. Ministar Korodi objašnjava:’’ Naša obaveza je da otvorimo najmanje jedan prikupni centar na 50 000 stanovnika. U ovim uslovima u Bukureštu bi trebalo da imamo prikupne centre na 40 lokacija. Lokalne vlasti ulažu velike napore da dostignu ovaj cilj jer se u ovom slučaju radi o specijalnom otpadu . 2007. godine , tokom mog prvog mandata ministra pokrenuo sam kampanju ’’ Veliko čišćenje’’ sa ciljem da se podstakne prikupljanje i skrene pažnja na selektivno prikupljanje ove vrste otpada. Program je uspeo a dokaz su tone prikupljenog otpada i hiljade zahteva stanovnika da se ovaj program nastavi. Prikupili smo velike količine otpada, ali cilj se teško može ostvariti. Smatram da lokalne vlasti treba da preuzmu ovaj koncept, da ga poboljšaju i da ga usklade sa lokalnim specifičnostima. Baš ovakav projekat se sada realizuje ovde ispred Ministarstva sredine .’’

Prošle godine na prvom izdanju kampanje Ekobanka, broj učesnika bio je od oko 1000 osoba koje su predale 12 tona otpada prikupnim centrima u raznim zonama grada. Ove godine za prikupljeni otpad stanovnicima će se na karticama upisivati poeni. Osobe koje su dobile najveći broj poena imaju pravo na kraju kampanje (15. septembra ) da biraju jednu od nagrada. Za predaju jedanog frižidera, zamrzivača ili vešmašine dobija se 35 poena. Najmanja nagrada , foto aparat osvaja se sa 300 poena , a najveća, kombinovani frižider, sa 1500 poena. Andrej Orban predsednik Asocijacije Environ kaže:’’ Kartice će predstavljati identifikacuju svakog učesnika ove kampanje. Praktično, u narednim mesecima naši dobrovoljci biće na usluzi stanovnicima Bukurešta u prikupnim centrima, gde će preuzimati otpad manjih dimenzija i dodeliti poene, u skaldu sa pravilima. Nagrade su prema našoj oceni atraktivne. Imamo frižidere, televizore, vešmašine, tablete . Na kraju krajeva važna je reakcija stanovništva i zelja da se učestvuje na ovom takmičenju. Pokušavamo da podstićemo selektivno prikupljanje i dokazemo da su i u Rumuniji ljudi sposobni da stvore ovo društvo reciklaze i da se odlepe od začelja kolone.’’

Pokretni prikupni centri dopuniju 27 fiksnih cenatara za električni i elektronski otpad u glavnom gradu Rumunije. ‘’’Ekobanka- tvoja banka za reciklazu’’ je prva mreža pokretnih prikupnih cenatara za električne i baterijske otpade koja raspolaze najsavršenijom tehnikom za individualizaciju predatog otpada.

U poslednje vreme povećan je broj škola koje realizuju projekte eko vaspitanja. U okviru ovih programa učenici uče kako treba da zaštite prirodu reciklažom, prikupljanjem otpada, pošumljavanjem i zastitom biodiverziteta. Asocijacija ’’ Škola za zelenu budućnost’’ zajedno sa Ministarstvom obrazovanja, Ministarstvom zaštite sredine, klimatskih promena i Drustvom geografije Rumunije u ovom periodu organizuju IV najveći nacionalni konkurs ekoloskog vaspitanja ’’Škole za zelenu budućnost- Prirodni rezervati’’. 1300 zelenih timova iz cele zemlje prijavilo se na konkurs.

’’Vaspitanje za održiv i odgovoran menadjment svetskih šuma’’ je evropski projekat u koji je u vaspitnim aktrivnostima’’ uključio više od 200 mladih iz Rumunije. Projekat je implementiran u 19 evropskih gradova od 2011. do aprila 2014. godine. Na globalnom nivou nestaju oko 13 miliona hektara šuma, odnosno skoro 50% površine Rumunije i to u neodrživom ritmu za ravnotežu planete. U ovoj situaciji, glavni cilj projekta bila je mobilizacija ljudi na postizanju održivog menadjmenta šuma i odgovorne potrošnje šumske mase. Lavinija Andrej, predsednica Fondacije ’’Terra III milenijuma’’ o projektu je izmedju ostalog rekla:’’ Na bazi jednog evropskog programa EuropeAid, zajedno sa još dve organizacije iz Rumunije i 6 organizacija iz Italije , Španije, Poljske i Malte mi smo praktično učili učenike iz ovih država o koristima od šuma i beneficijama na svetskom nivou, o običajima u drugim državama uključujući i one u razvoju. Bio je to veoma interesantan projekat jer je obuhvatio veći broj škola, mnoge učenike i profesore. Atraktivna komponenta projekta je pored običnih lekcija bila multimedijska izložba šuma iz celog sveta, sa filmovima iz odredjenih zona, lokalnim običajima, načinom na koji su eksploatisane šume u pojedinim državama ili kako se ljudi suprostavljaju seči šuma. Druga komponenta projekta odnosila se na održivo korišćenje drvnih proizvoda. U ovom smislu mi promovišemo komponentu ekoloških ili zelenih javnih nabavki, jer bi ove samnjile emisije ugljed dioksida, gasova sa efektioma staklene bašte i negativne efekte na resurse.’’

Tokom realizacije projekta organizovano je evropsko takmičenje: ’’Spasite šume’’, uz učešće učenika osnovnih i srednjih škola iz Rumunije, Italije, Malte, Španije i Poljske.

Više stotina učenika osnovnih skola iz cele zemlje upoznaće fantastičan ponski svet na nacionalnom konkursu Svetskog fonda za zastitu zivotinja (WWF Rumunija) ’’Knjiga Crnog mora’’. U ovom slučaju radi se o zbirci didaktickih materijala koji pokrivaju 5 poglavlja: geografiju, istoriju, nastanak Crnog Mora, probleme i rešenja za zaštitu ekosistema. Projekat je lansitann u januaru kao radni instrument profesora koji pokušavaju da formiraju generacije odgovornih mladih ljudi prema čovekovoj sredini. Katalina Murariu, koordinatorka vaspitanja za trajni razvoj Svetskog fonda za zastitu zivotinja- Rumunija( WWF Rumunija) izjavila je :’’ Konkurs je zapravo poziv i izazov za razrede da naprave mini projekte na temu Crnog mora. Projekti mogu da budu interaktivne i kreativne lekcije inspirisane ’’Knjigom Crnog mora’’ ili male izlobe i kampanje informisanja o Crnom moru. Prakti;no ovde u;imo, radujemo se i istovremeno u;estvujemo na konkursu.’’

Velika nagrada konkursa je digitalni mikroskop najnovije generacije koji omogu;ava u;enicima jednog razreda da simultano prate studirane fotografije. Dodeliće se i atlasi Crnog mora, a profsorima na konkursu potvrda o učešću. ’’Knjiga Crnog mora’’ je medjunarodni projekat koji je realizovan na inicijativu WWF Turska u svim crnomorskim državama.

’’Bicikli sa kravatom’’ je prvi program besplatnog ’’bike sharing’’- a u Rumuniji i namenjen je biznis centrima. Ideju je 2010. godine lansirala Asocijacija zelena revolucija (Green Revolution). Od pre 4 godine nekoliko hiljada zaposlenih u bukureštanskim biznis centrima i ostalim rumunskim gradovima iznajmili su bicikle od ove ekološke asocijacije. Korporatisti koriste bicikle u pauzi za ručak, za izlazak u park ili čak i za poslovne susrete. Prošle godine 10 kompanija iz 4 rumunska grada upisalo se u program ’’ bicikli sa kravatom’’. Nabavile su 300 bicikla, a troškove koje treba godišnje pokrivati iznose od 300 do 500 evra. Ambasada Švedske je prvo diplomatsko predstavništvo koje je prošle jeseni pristupilo Projektu ’’ Bicikli sa kravatom’’. Na konferenciji provodom potpisivanja partnerstva, ambasador Švedske u Bukureštu Andres Bengtsen ukazao je na potrebu razvijanja biciklističke infrastructure u Bukureštu, gde su klima i reljef povoljni za biciklizam:’’ Primetio sam da je Bukurešt veoma dobar za biciklizam, jer nema velikih uzvišenja. Zaključio sam takodje da su mnoge kompanije, agencije i ministarstva sa kojima saradjujemo svakodnevno u blizini ambasade ako koristimo bicikl. Naveo bih primer Ministarstva inostranih poslova. Ako koristim bicikl stigao bih na odredište brže nego sa ambasadorskim kolima, posebno kada je velika gužva u saobraćaju. Vožnja biciklom ima mnoge prednosti.’’

Prema rezultatima Evrobarometra, iza Danske i Holandija Švedska zauzima visoko 3.mesto kada je reč o voznji biciklom kao najpopularnijeg sredstva saobraćaja:’’ U Švedskoj biciklizam je veoma važano prevozno sredstvo na kratke staze i vlada promoviše ovo sredstvo na više načina: izgradjene su biciklističke staze u velikim gradovima i tako je pružena šansa ljudima da koriste javni prevoz u kombinaciji sa voznjom bicikla. Ovo znači da mžete da udjete u autobus ili u metro sa biciklom. Prema statističkim podacima svaki peti Švedjanin svakodnevno koristi bicikl kao prevozno sredstvo do radnog mesta, škole, univerziteta, a svaki treći najamanje jedamput nedeljno koristi bicikl za rekreaciju. Trend je u usponu. Klima u Bukureštu i Rumuniji je nešto blaža nego u Švedskoj i ima ogroman potencijal za vožnju bicikla. Ovo je i razlog za naše pristupanje ovom projektu.’’

U Rumuniji jasnih statistika o broju biciklista nema. Rumunske vlasti isticu da 9% ukupnog broja stanovnika koristi bicikl kao prevozno sredstvo. Medjutim nevladine organizacije smatraju da ovaj procenat ne prelazi 3%. Sport na dva točka, iako je zdrav i prijatan, i dalje zadaje velike glavobolje stanovnicima Bukurešta koji čekaju da se završe biciklističke staze. Do realizacije biciklističkih staza, zaposleni biznis centara imaju na raspolaganju program Asocijacije Zelena revolucija (Green Revolution). Raluka Fišer, predsednica organizacije kaže:’’ Naša ponuda se ne sastoji samo od unajmljivanja bicikala, već i u brediranju sa logoom kompanije, jer ovako pružamo šansu zaposlenom radniku da se ponosi svojom fimom. Mi ozbezbedjujemo i održavanje. Ako dodje do nekog kvara, mi imamo ljude koji dežuraju non stop i popravljaju bicikle. Gradovi koji su prijateljski raspoloženi prema biciklistima su Brašov i Temišvar koji su stvorili biciklističku infrastrukturu. U ovim gradovima i broj biciklista je mnogo veći nego u ostalim.’’

Pored Programa ’’Bicikli sa kravatom’’ pre mesec dana u Bukureštu je otvorena sezona ’’Velo 2014. godine’’. Stanovnici glavnog grada Rumunije imaju na raspolaganju 400 bicikala u tri centra za pozajmljivanje. Velo je najvaniji ’’bike-sharing’’ projekat u Rumuniji sa zadatkom da postepeno uvede bicikl u svakodnevni urbani pejzaž za rekreaciju ali i kao prevozno sredstvo koje ne zagadjuje sredinu.

Nacionalni park Planine Rodne najveća je zaštićena površina na severu istočnih Karpata i glavni prirodni turistički objekat Maramureša. Park , koji pokriva planinski masiv Rodna, prostire se na 46.399 hektara i proglašen je 1979. godine za rezervata biosfere. Istovremeno uvršten je i u Evropsku mrežu Natura 2000. Ovde se nalaze najviši planinski vrhovi istočnih Karpata, Pjetrosu mare, visine 2303 metra i Ineu sa 2279 metara. Odavde do najvišeg vrha istočnih Karpata vide se stenoviti proplanci i alpski pašnjaci.

Suri orao, divokoze i mrmote daju život ovom divnom pejsažu. Konjski vodopad je jedna od navecih atrakcija parka. Pre nekoliko vekova ovo je bilo omiljeno mesto mestana. Od kada je trava ponikla do u kasnu jesen ljudi su ovde držali konje. U prolećnim mesecima, na istočnim padinama planine Saka, na nadmorskoj visini od 1600 metara, cvetaju narcisi. Ovaj rezervat prostire se na 5. hektara. Neprohodne sume Rodne bogate su biljnim i životinjskim svetom- kaže direktorka parka Dojna Žauka:’’Flora parka je reprezentativna zbog brojnih endemskih biljaka koje su specificne ovom planinskom masivu. Imamo oko 2000 vrsta viših biljaka, reliktnih glečerskih biljaka i vrste zakonom zaštićene. Želim da sponenem samo neke: snežni runoslist, pegava lincura, kandilica, alpska zvončika, smreka, jablan žuti, jaglika , kocijev gekon. Zastupljen je veoma dobro I životinjski svet. Medju sisarima najvise ima medveda, vukova, risova, divljih mačaka, divokoza, mrmota, karpstskih jelena, srndaća. Ovde imamo više od 600 vrsta leptira, riba i pica.

Divokoza, pomenuta u starim spisima i naučnim dokumentima, postala je simbol Maramureša. Nekada su najlepši primerci divokoza živeli baš ovde u planimnama Rodne. 1899.godine na prvoj medjunarodnoj izložbi lovačkih trofeja najlepsi primerak je ulovljen u Maramurešu. Na medjunarodnoj izlozbi u Beču 1910. godine trofej divokoze iz Planina Rodne proglašen je svetskim rekordom. Pored divokoze, druga zakonom zaštićena vrsta je tetreb ruševac.

Nacionalni park Planine Rodne nudi i više vrsta turizma. Turizam za ljubitelje prirode, kurativni turizam za lečenje raznih bolesti u banjsko-rehabilitacionom centru Sandjorz Baj. Ljubitelji kulturnog turizma mogu obilaziti crkve i čuvene drvene manastire, istorijske spomenike iz XIII veka, memorijalne kuće romanopisca Liviju Rebreanua i pesnika Djordja Košbuka. Ljubitelji jahanja i prirode mogu se ovde baviti konjičkim turizmom, nisu zaboravljeni ni ljubitelji seoskog turizma i dobre i zdrave hrane. Uprava parka realizuje projekte koji će konzervirati biodiverzitet. Dojna Žauka objašnjava:’’ od 2004 do 2013. godine realizovali smo više od 20 projekata evropskim fondovima. Najvažniji program za koji smo privukli fondove je Operativni sektorski program za zaštitu sredine. U toku je ralizacija dva projekta. Projekat ’’Mere konzervacije biodiverziteta u Nacionalnom parku Planine Rodne’’ ima budžet od 250 000 evra. Ovde će se izgraditi moderan centar za gledanje tematskih filmova o flori i fauni parka.’’

Uprava parka je organizovala 13 jednodnevnih, dvodnevnih I trodnevnih turistickih programa za turiste koji vode da se voze kočijama, sankama ili da jašu. Turisti se mogu smestiti u hotelima , pansionima i planinskim domovima. U parku postoje 18 homologiranih turističkih staza i 5 tematskih.

Ako se slučajno nadjete u Maramurešu, ostaćete impresionirani lepotom predela i gostoprinstvom meštana. Ovdašnji ljudi su nenadmašni majstori prerade drveta. Svaka crkva imo svoju istoriju isklesanu u drvetu, a kapije domaćina su posebna prića. One su prakticčno simbol Maramureša. Bile su tokom vremena izazov za sve majstore koji su se medjusobno utrkivali ko će napraviti najleše kapije. Van naseljenih zona prostiru se guste šume, gorde planine i netaknuta priroda koju ovdašnji ljudi znaju kako treba da zaštite.



Nacionalni park Planine Maramureša proglašen je parkom 2004. sa ciljem da se zaštiti biodiverzitet zone. Ukupna površina parka je od 133.354 hektara, od kojih se na 19 000 prostiru rezervati. U prirodnom parku Planine Maramureša identifikovano je 11 vrsta habitata i 24% ukupnih vrsta spontane flore Rumunije. Životinjski svet zastupljen je takodje veoma dobro. Nedavno su stručnjaci Medjunarodne unije za konzervaciju prirode (IUCN) identifikovali 137 zona u 34 drazave kojima treba poklanjati posenu pažnju jer su jedinstvene. Na ovom spisku nalazi se i Prirodni park Planine Maramureša gde zivi Tatranski miš. Katalina Bogdan direktorka Uprave Prirodnog parka kaže: ’’Tatranski miš je mali glodar koji živi u planisnkim zonama i četinarskim šumama. Retka je vrsta u Evropi, ima ograničen habitat u slovačkim, poljskim, ukrajisnkim i rumunskim Karpatima. Procenjuje se da na teritoriji Rumunije zivi oko 500 primeraka i to u Maramurešu, na severu naselja Borša, u Planinama Rodne, u dolini reke Mara i u Moldaviji, u županijama Sučava i Botošani. Druga vrsta sa kojom se možemo ponositi je mladica ( latinski naziv Hucho Hucho), retka vrsta ribe koja živi u dubokim planinskim rekama. Kod nas ova slatkovodna riba živi u rekama Tisa i Ruskova. Vrsta je veoma važna i u skladu sa statutom Medjunarodne unije za konzervaciju prirode jedna je od vrsta koja je doprinela da se postave granice parka. Druga emblematska vrsta za ovu zonu je tetreb ruševac (lat. Tetrao terix) Procenjuje se da ovde žive oko 80 parova. Prisutnost ove ptice doprinelo je osnivanju faunističkog rezervata Kornu Nedeii- Čungii Balasanii.’’



U Prirodnom parku Planine Maramureša nalaze se i ukrajinska sela koja zajedno sa rumunskim daju važan doprinos očuvanju biodiverziteta i narodnih tradicija:’’ Postoje zajednice koje odlično čuvaju ove zanate, posebno naselje Višeul de Žos, sa većinskim rumunskim življem, gde su sačuvana stara domaćinstva, a starije osobe još nose čuvenu narodnu nošnju. Ovde žive i rade narodni majstori: stolari, kovači, ovde je i glavni Čurćijski centar gde se i sada izradjuju kožni prsluci sa raznobojnim broderijama,’’



Jedan od razloga za očuvanje prirodnog bogatstva je i mali broj turističkih trasa. Selo Repedea je poznat po jedinstvenoj poljani narcisa. Poljana je na teško pristupačnom mestu gde turisti retko dolaze. Izolovan je i runolist (Leontopodium alpinum) proglašen prirodnim spomenikom 1933. godine. Do ovog cveta se još teze stiže jer je izolovan na planinskih vrhovima. Dolina reke Vaser, jedna od najlepših dolina Istočnih Karpata je omiljena destinacija turista. Reka Vaser duzine 60 km. strvorila je spektuakularnu dolinu sa opasnim provalijama, gustim šumama, golim liticama i izvorima mineralne vode. U poslednje vreme poboljšana je ovde turistička infrastruktura i obeleženo 11 trasa. Turisti imaju mogućnost da traže smeštaj u gradovima Borša i Višeul de Sus. Maramureš je idealno mesto za turiste koji žele da provedu zimske praznike u jednom mirnom selu . Katalina Bogdan dodaje:’’Često čujem kako turisti kažu da su odmori u ovoj zoni neka vrsta povratka u prošlost. Ovde se i dalje čuvaju običaji i tradicije zimskih praznika. U naselju Pojenile de sub munte , najvećem ukrajinskom selu ove županije najreprezentativnija Bozična pesma je Presveta Bogorodica. Pesma ima skoro 40 strofa i peva se uz pratnju violine. U nasleju Bistra, u predveče Bozica, pripremaju se 12 vrsta jela koja simbolizuju 12 apostola i bacaju se zrna pasulja na sve strane sobe. Imamo i novogodisnje običaje. Momci i devojke skuplaju se u novogodišnjioj noći u jednoj od ranije odredjenoj kući gde od pšenicnog brasna prave knedle koje kuvaju a zatim redjaju na stolu. Čiju knedlu pojede gladna mačka oženiće se ili udati sledeće godine.

Svakom godinom u Maramurešu dolazi sve veći broj domacih i stranih turista, jer ova zona Rumunije privlači svojim lepotama.

Priroda Evrope je zaštičena fundamentalnim zakonima: Pticijom direktivom i Habitat direktivom sastavnim delovima mreže zaštičenih područija Natura 2000. Sporazumom o pristupanju Evropskoj uniji, Rumunija je preuzela obavezu da zaštiti biodiverzitet. Velike površine u Delti Dunava, pokrivene trskom ili guste šume Karpata dokazuju da ovde postoji bogat biološki diverzitet. Rumunija ima sada 381 područija površine skoro 42.000 kvadratnih kilometara. U Rumuniji ima više od 400 vrsta ptica, od kojih u Delti Dunava žive skoro 320. Mnoge od komunitarnog interesa. Da bi se znalo u kakvoj se situaciji ove vrste nalaze, lansiran je nedavno projekat upravljanja i nadzora pomoču kojeg će se realizovati prvi nacionalni izveštaj o Direktivi ptica. Izveštaj će biti poslat Evropskoj komisiji do kraja godine sa podacima o 270 komunitarnih vrsta, tačnije samo o pticama koje se ovde gnezde, prezimljavaju ili tranzitiraju. Podaci se prikupljaju svakih 6 godina, a našoj zemlji ovo je prvi izveštaj. Ptice od komunirtarnog značaja zaštičene su u 148 podrucija u okviru mreže Natura 2000. Čiprijan Fantana director konzervacije Rumunskog ornitološkog društva objašnjava:’’ Treba da dostavimo podatke za svaku od 270 vrsta ptica i posebno za svaki fenološki stadijum vrste. Ako se radi o vrstama koje se ovde gnezde, potrebno je da popunimo karton sa statutom vrste koja se ovde gnezdi i drugi za njen status vrste koja ovde prezimljavanja. Zatim treba poslati podatke o populaciji ptica. Tačan broj ptica moze se dobiti samo popisom i to vise puta. Postoje države u kojima se ovi metodi ne primenjuju. Nije veliki problem ako nemamo podatke o nekoj vrsti, važno je napraviti korake napred. U ovom stadijumu nalaze se sve države EU, uključujući i one sa velikom tradicijom, kao što su Holandija ili Velika Britanija.’’

Florin Udrea, director Direkcije za zaštitu prirode Ministarstva za očuvanje sredine i klimatske promene naglasio je da su u dosadašnjim studijama uneti i pogresni podaci, jer je dokazano da pojedine vrste ptica ne žive na nekim područijima. Ovaj projekat će biti od velike koristi za bolje informisanje o populacijama ptica i poboljšanju menadjmenta, nadzora i konzervacije. Florijan Udrea je dodao: ’’Prema zaključcima studija, pojedine vrste ne nalaze se na nama poznatim područijima. Naša dužnost je da ispravimo ove greške. Zadatak Direkcije u kojoj ja radim je povratak u normalnost, a ovaj projekat nudi bazu podataka pristupačnu svim zainteresovanima. ’’

Po oceni predstavnika rumunskpg ministarstva za očuvanje sredine, biodiverzitet je stanje koje se neprestano menja i na koje ljudski factor utiče negativno ili pozitivno. Nekontrolisani ekonomski razvoj, turizam, lov ili šumarstvo imaju odavno negativane posledice na pojedine vrste ptica. Čiprijan Fantana kaže:’’ Imako klasične primere kao što je droplja, koja je skoro nestala sa našeg prostora. Mali broj droplji dolazi iz Madjarske da prezime u zapadnim delovima Rumunije. U istoj situaciji je i orao krstaš koji se ne gnezdi ovde vec 50 godina. Primečeni su samo mladi primerci orla krstaša, a ne odrasle ptice. Drugim vrstama je pretio nestanka, ali se populacija povečava, naročito populacije malih kormorana, orlova kliktaša i pataka njorki.’’

Projekat finansira EU u okviru Operativnog programa za zaštitu sredine. Na kraju objaviće se Atlas ptica sa informacijama o vrstama i distribuciji ptica, informacije o migratornim koridorima i zonama za gnježdjenje. Realizovaće se Tool-kit za osmatranje ptičijih vrsta od komunitarnog interesasa sa standardnim vodičima i rezultatima procesa osmatranja. Organiozovače se i dve nacionalne konferencije za naučne zajednice, nevladine organizacije i nadležne javne institucije za zaštitu sredine.

U Dunavsnkom bazenu živi jedna od najvećih populacija jesetri na svetu, a u Rumuniji i Bugarskoj jedine populacije divljih jesetri u Evropskoj uniji. Medjutim zbog nekadašnje prekomerne eksploatacije, jesetra je ozbiljno ugrožena. Ranije je u vodama Dunava živelo 6 vrsta jesetri, a dve vrste su odavno nestale sa ovog podrucija. Svetski fond za zastitu zivotinja (WWF Rumunija) u svojoj studiji o tržištu kavijara napravljenoj u Rumuniji i Bugarskoj objavljuje poražavajuce podatke o preživljavanju ove stare vrste ribe u vodama Dunava. Uprkos zadovoljavajućem zakonskom okviru, sa totalniom zabranom lova i u Rumuniji i Bugarskoj, na crnom tržištu prodaje se kavijar. Magor Cibi , director Svetskog fonda za zastitu zivotinja ( WWF Rumunija) objašnjava:’’ Uzeli smo 14 uzoraka iz Rumunijje i isto toliko iz Bugarske i dva iz Austrije za koje se tvrdi da su sa bugarske farme. Zaključili smo da 33%, odnosno da 10% uzoraka poštuje zakonske norme sa korektnom etiketom. Ali 66% uzoraka, odnosno dve trećine, nije bilo legalno i ovo znaci da ko zeli da kupi kaviar ima 66 % sanši da kupi ono sto ne želi. Ima dosta lovokradica i nelegalne prodaje i to na videlo dana. U pet uzoraka konstatovalo se da se radi o divljim jesetrama. Od 5 uzoraka potvrdjeno je da se u četiri radi o moruni, jednoj od najugroženijoj vrsti, a 8 uzoraka nije bilo korektno etiketirano za prodaju na tržiste Evropske unije.’’

Da bi dala svoj doprinos očuvanju ove vrstste, Svetski fond za zaštitu životinja (WWF Rumunija) pokrenuo je projekat komunikacije Life +, kojim se dunavskim alasima i svim faktorima odlučivanja pa čak i kompanijama koje proizvode i prodaju kavijarpruža prilika da izražavaju mišljenje o situaciji u kojoj se nalazi ova vrste ribe. Kristina Munteanu, koordinator projekta:’’83 % ribara smatra da ako bi se dozvolio lov na jesetre ova vrsta se ne bi ugrozila, iako je 67% ribara uvereno da je broj jesetri u silaznom, a na uzlaznom trendu. Ovaj njihov stav je rezultat činjenice da oni nemaju drugi izvor zarade. Oni misle samo na lov. 65% ribara priznaje da ribari koji nenamerno love jesetre ali ne zele da ih oslobode mogu ugroziti populaciju ove ribe i žele da saradjuju sa vlastima, a 39% nije ubedjeno da bi ovo doprinelo rešavanju ovog problema. Sa druge strane više od 80% ribara želi da se prohibicija ukine u najkraćem roku, jer je ribolov za nih tradicionalna delatnost i zarade smanjenje posle uvodjenja zabrane lova 2006. godine.’’

Kontrolne komisije i faktori odlučivanja smatraju zabranu lova neophodnom merom koja bi bila efikasnija ako se uvode oštrije kazne. Ako je u vreme komunizma Rumunija uz Rusiju i Kinu bila jedan od najvećih izvoznika kavijara na svetu, sada sest godina nakon zabrane, izgleda da je situacija pod kontrolom. Ni program repopulacije Dunava mladjem, koji je trajao nekoliko godina, nije dao očekivane rezultate i uz to ne postoji tačna evidencija efikasnosti programa — kažu vlasti.

Ministar delegat za vodoprivredu, šumarstvo u ribolov, Lučija Varga smatra da se jesetre mogu zaštititi i da vrsta može opstati ako se zabrana lova produži:’’ Samo napori vlasti, ministarstva i nevladinih organizacija nisu dovoljni. Potrebno je da se napori ulože na evropskom i regionalnom nivou. Mislim pre svega na naše inicijative. U Savetu ministara insistirali na smo posebnom značaju podržavanja akvakulture kako bi se smanjo pritisak na prirodne resurse i trazili da se oformi Komitet Crnog mora. Na sreću komesar Marija Damanaki je preokupirana ovim problemom i nadamo se da ćemo ove jeseni pokrenuti razgovore o organizovanju jedne sednice na ovu temu. Raspolažemo podacima da je lovokradja rasprostranjena pojava u zoni Dunava, tako da smo doneli odluku da se organizuje Agencija za ribolov i akvakulturu, da pojacamo kontrolu i monitoring jer samo osobljem i opremom necemo uspeti.’’

Tražnja za kavijarom podstakla je prekomernu eksploataciju i dramatično smanjenje broja jesetri. U ovoj situaciji 1998. godine sve vrste jesetri su uključene na spisak Konvencije o medjunarodnoj konvenciji o divljim zivotinskim i biljnim vrstama.

‘’Mi pošumljavamo Rumuniju’’ je kampanja koja nastoji da se pošume što vece površine u 18 rumunskih županija i okolini Bukurešta. Oko 26 miliona sadnica je predvidjeno za pošumljavanje na 2590 hektara, za 100 hektara više od proseka prošlih godina.

Sa radovima na pošumljavanju startovala je Županija Jaši koja je u poslednjim godinama izgubila najveće površine. Korneliju Paraskan, šef Šumske uprave Jašija kaže:’’ Županija Jaši ima samo 16% pošumljenih površima i zaostaje za 7% za prosekom Rumunije i za 18 % za evropskim. Akcija je počela na dve lokacije. Na 3,6 hektara u opštini Radukaneni i na 2 hektara u opštini Dumešti. Posadili smo 25 hiljada bagremovih mladica i nastavićemo radove sve dok nam meteorološki uslovi dozvoljavaju.’’

Kampanjom Ministarstva sredine’’: Mi pošumljavamo Rumuniju’’ nastoji se da se ekološki rekonstrujišu šume pošumljavanjem neplodnih površina bez obzira na vrstu vlasništva. Zbog suše, poplava, klizanja terena i naročito nelegalne seće stabala pošumljene površine u Rumuniji su drastično smanjene u poslednjim godinama. U južnim delovima zemlje pojavljuju se već signali opustinjavanja ili desertifikacije terena. Ni Županija Jaši nije bila poštedjena masovne seće šuma. Kradja drva i povračaj šuma prethodnim vlasnicima ostavile su šumski fond županije siromasniji za trećinu površina. Od ukupno 94 hiljada hektara pod šumom na pocetku 90-tih godina zbog povracaja suma vlasnicima izgubljeno je 29 hiljada hektara. Korneliju Paraskan objašnjava;’’ Sto se tice seće suma mogu da vam kažem da je situacija veoma delikatna u celoj zemlji. Najveći problem predstavljaju privatne šume, jer je ostalo skoro million hektara bez sumskih uprava i vlasnici često pribegavaju masovnoj seći.U šumskom fondu javnog vlašnistva u Jasiju, koje se nalazi pod našom upravom, imamo 67 hiljada hektara šuma i nismo do sada imali probleme sa ovakvim pojavama. Retki slučajevi nelegalne seće dogodili su se usled obaranja stabala u olujama i oni su sankcionisani.’’

U Županiji Mureš cele šume su posećene za grejanje stanova. Hektar šume dovoljan je za grejanje 25 porodica u zimskom periodu. U županiji ima više od 120 hiljada stanova koji se greju na drva, što znači da je za ovu namenu potrebno 5000 hektara šume svake zime. Od ukupno 265 hiljada hektara šumskog fonda županije samo 143 600 hektara je ostalo u vlasništvo šumske uprave. Razlika je pod upravom privatnih šumskih gazdinstava ili privatnika.

Ovog proleća ekologisti Grinpisa realizovali su studiju koja upzorava na štetne posledice. Dojna Danču, koordinator kampanje kaže:’’ Kampanja za zaštitu šuma je jedna od najvažnijih akcija koja uživa podršku Grinpisa Rumunija. Uz pomoć kolega iz Grinpisa Rusija uspeli smo da napravimo studiju na bazi satelitskih podataka koji pokazuju razlike izmedju rumunskih površina pod šumom od pre 10 godina i površina u 2011. godini. Konstatovalo se da je nestalo oko 280 hiljada hektara šuma u ovih 10 godina, odnosno 28 hiljada hektara godišnje ili skoro 3 hektara svakog časa. Pod posečenim šumama mi podrazumevamo nelegalnu seću ali i posledice prirodnih nepogoda koje su u ovom periodu na svu sreću bile retke. Praktično nestanak ovih površina je posledica nelegalne seće.’’

Studije Grinpisa pokazuju da se skoro 48,95% posećenih suma od 2000 do 2011. godine nalaze na zastičenim površinama. Još gore je to što su ugrozene i netaknute šume. Na inicijativu Grinpisa stoletne bukove šume predlozene su da udju u baštinu UNESKO-a. Ove su relativno izolovane i nepristupacne za seću. Rumunija ima oko 30 hiljada hektara stoletnih bukovih šuma u zonama Planina Semenik , Izvorima reke Černe i Defileja reke Žiu ali i na jugu i severoistoku i ove šume zasluzuju zastitu UNESKA.
( Autor: Teofilija Nistor. Prevod: Mirča Mihaj)