Prema podacima koje je objavio Nacionalni institut za statistiku zbog rasta cena prehrambenih proizvoda za 21,55%, neprehrambenih proizvoda za 16,17% i usluga za 9,51% godišnja stopa inflacije u Rumuniji je u novembru 2022. godine dostigla je 16,8% u odnosu na 15,32% u oktobru. Cifre premašuju prognozu inflacije za kraj godine koju je prošlog meseca najavio guverner Narodne banke Mugur Isaresku – 16,3%. To je ujedno i najviša stopa u poslednje dve decenije: 2002. godišnja inflacija je dostigla 22,5%, da bi od 2005. do prošle godine ostala jednocifrena. Šećer je u vrhu poskupljenja, sa rastom cena od 61,94% u novembru 2022. u odnosu na novembar 2021. Ostale namirnice koje su zabeležile velika povećanja su puter (43,43%) i ulje, sa povećanjem od 40,66%. U vrhu neprehrambenih dobara su električna energija sa 47,19%, gas sa 37,63%, toplotna energija sa 22,93% i goriva sa rastom od 19,24%. U sektoru usluga najviše je poskupeo vazdušni saobraćaj za 23,83%, voda, kanalizacija za 21,54% i železnički saobraćaj za 20,92%. Sve u svemu, inflacija je duboko zagrizla kupovnu moć Rumuna. Za najugroženije među njima, skoro pet miliona penzionera, koaliciona vlada PSD-PNL-UDMR smatrala je za shodno da poveća penzije, od 1. januara 2023. godine, za 12,5%, što je znatno ispod stope inflacije. Što se tiče aktivnog stanovništva, takođe prema Nacionalnom institutu za statistiku prosečna neto plata iznosila je 4.008 leja ( oko 800 evra) u oktobru ove godine, uz blagi porast od 5 leja (jedan evro) u odnosu na septembar 2022. godine. vrednosti su zabeležene u uslužnim delatnostima u informacionoj tehnologiji-skoro 9500 leja. Na suprotnom polu, najniže neto plate su u sektoru hotela i restorana – 2238 leja. Prema sociološkom istraživanju, Rumuni imaju tri glavna razloga za zabrinutost, koji će uticati i na način na koji provode zimske praznike: inflaciju, invaziju ruskih trupa u susednu Ukrajinu i troškove medicinskih usluga. U poslednjih 4-6 nedelja, 80% Rumuna je promenilo svoje ponašanje u kupovini, bilo da se radi o hrani ili drugim osnovnim proizvodima. Birali su jeftinije brendove, posebno kada su kupovali proizvode za domaćinstvo, grickalice i slatkiše, smrznutu hranu, mlečne proizvode i jaja. U poslednjih mesec dana 3 od 10 Rumuna promenilo je prodavnicu u kojoj kupuju neophodne stvari i opredelilo se za prodavnice koje imaju niže cene i tako mogu da uštede. Istraživanje, u kojem je učestvovalo oko 1.000 ispitanika starijih od 18 godina, iz svih društvenih kategorija, takođe pokazuje da većina Rumuna očekuje da će cene osnovnih proizvoda rasti tokom naredne godine.