Radio România Internațional

Tag: Klaus Johanis

  • Susret predsednika Rumunije i SAD (08.05.2024)

    Susret predsednika Rumunije i SAD (08.05.2024)

    Predsednik SAD Džozef Bajden zahvalio je Rumuniji na angažmanu u NATO u ovh 20 godina od kada je naša zemlja članica Severnoatlanskog saveza i na ulozi lidera u zoni Crnog mora. ,,Premašili ste sva očekivanja”, naglasio je Bajden, koji je u Beloj kući primio predsednika Rumunije Klausa Johanisa. Glavne teme susreta dvojice lidera bile su produbljavanje bilateralnog strateškog partnerstva i situacije na istočnom boku NATO-a i u Ukrajini. ,,Ne veruje da postoje partneri Severnoatlanskog saveza koji imaju aktivniji angažman u okviru Alijanse od Rumunije i SAD”, izjavio je Bajden na početku razgovora. ,,Ono što ste vi uradili i šta ćemo zajedno uraditi je veoma važno ne samo za Evropu već i za ceo svet, naglasio je lider Bele kuće. U ovom trenutku, nastavio je Bajden, postavljeni su temelji narednog dvasdesetogodišnjeg perioda i SAD će čvrsto ostati uz Rumuniju. Predsednik Johanis je izmedju ostalog rekao da je osim pristupanja Severnoatlanskoj alijansi Rumunija i ponosna članica Alijanse koja je uspela da radi na unapredjenju bilateralnih odnosa sa SAD. Rumunija nastoji da deluje što bolje i mi smo postigli dobre rezultate, ali treba da pronadjemo puteve da sprečimo Rusiju da pobedi u ratu sa Ukrajinom. Treba da budemo ujedinjeni”, naglasio je Klaus Johanis.

    Posle razgovora u Ovalnom kabinetu, predsednik Rumunije je izjavio da se razmatralo i pitanje jačanja ukrajinske protivvazdušne odbrane: ,,I predsednik Bajden je postavio ovo pitanje i ja sam rekao da sam otvoren za razgovore. Ja treba da razgovaram u okviru Vrhovnog saveta odbrane zemlje i da vidimo šta možemo da ponudimo i šta možemo za zauzvrat da dobijemo, jer je po mom misljenju neprihvatljivo da Rumunija ostane bez protivvazdušne odbranme. Mislim da ćemo pronaći rešenje za ovo pitanje. Radi se o samo jednom funkcionalnom sistemu koji će ostati u Rumuniji, ostali sistemi su u završnoj fazi operacionalizacije.

    Predsednik Bajden je izrazio i zahvalnost Rumuniji na gostovanju američkih trupa.

  • Proširena saradnja Rumunije i Južne Koreje (24.04.2024)

    Proširena saradnja Rumunije i Južne Koreje (24.04.2024)

    Bukurešt i Seul obeležili su novi početak u bilateralnim odnosima, zasnovanim na ,,pravom prijateljstvu i konsolidovan jakim strateškim partnerstvom”, naglasio je predsednik Rumunije Klaus Johanis ovih dana u Južnoj Koreji, jedinoj aziskoj državi sa kojom Rumunija ima postignuto Strateško partnerstvo. Sadašnje globalne krize nalažu dodatne napore na odbrani medjunarodnog poretka, precizirao je predsednik Johanis u Seulu. Južnokorejski predsednik Jun Suk Jeol (Yoon Suk Yeol) obećao je da će dopuniti saradnju odbrambenom industrijom uključujući zajedničku proizvodnju oružija, oblast u kojoj se južna Koreja dokazala kao važan svetski izvornik oružija. Prema navodima agencije Rojters, ruska invazija na Ukrajinu otvorila je južnokorejskoj industriji širom vrata Evrope, Srednjeg Istoka i Azije.

    U Seulu je potpisana zajednička deklaracija o jačanju Strateškog partnerstva Rumunije i Južne Koreje, dokument koji predvidja glavne direkcije saradnje dve strane u narednoj deceniji. Šef rumunske države je tokom susreta sa svojim južnokorejskim kolegom ohrabrio povećanje južnokorejskih investicije u rumunsku privredu, posebno u energetiku, odbranu i infrastruktur: ,,Nameravamo da unapredimo saradnju u odbrambenoj oblasti i iz perspektive finalizacije pregovora Bezbednosnog partnerstva Evropske unije i Republike Koreje. Tesnom saradnjom na bilateralnom planu kao i saradnjom Severnoatlanskog saveza sa indijsko-pacifičkim partnerima, podržavamo napore za suprostavljenje negativnim posledicama vojne agresije Rusije na Ukrajinu, saradnje Rusije i Severne Koreje i nastavljanja severnokorejskog razvoja nuklearnog oružija. Zapravo, nas interesuje jedan sigurniji i stabilniji svet.”
    Tokom posete Južnoj Koreji potpisani su ugovor o odbrani, koji izmedju ostalog predvidja i procedure za otvaranje biroa vojnih atašea u Bukureštu i Seulu, kao i ugovori o nuklearnoj energiji, upravljanju hitnim situacijama, kulturi, medijima, omladini i sporta: ,,Ovi odnosi sa Južnom Korejom razvijaju se veoma dobro, mislim da imamo realnu šansu da nam saradnja u nuklearnoj oblasti pomogne da postanemo pioniri modularnih reaktora u našoj zoni. Postoje takodje i druge zone saradnje koje mogu da doprinose otvaranju novih radnih mesta i usvajanju nove tehnolugije, na primer u zoni odbrambene industrije. Imam velika očekivanja i od univerzitetske i sajber saradnje. ”

    Tokom posete Seulu, Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvovao je i na izložbi rumunske tradicionalne umetnosti ,,Insajd Rumunija” (Inside Romania). Predstavicima rumunske zajednice iz Republike Koreje koji su prisustvovali izložbi predsednik Johanis je rekao ,,Da svaki od njih predstavlja onu vezu koja doprinosi jačanju odnosa Rumunije i Republike Koreje.”.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (20.04.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (20.04.2024)

    Tekuće nedelje u Rumuniji je počelo prijavljivanje kandidata za lokalne izbore 9. juna, kada će se premijerno održati i evroparlamentarni izbori. 15 političkih stranaka i sedam nestranačkih kandidata podnelo je spiskove budućih virtuelnih evroparlamentaraca. Političke stranke, alijanse, gradjanske organizacije nacionalnih manjina i nestranački kandidati mogu od sada do 30. aprila u ponoć da prijave kandidature za lokalne izbore. Prema najnovijim rezultatima Evrobarometra izlaznost ove godine na evroparlamentarne izbore biće veće nego pre pet godina. 74% rumunskih birača izjavilo je da će izaći na glasačka mesta, što predstavlja povećanje za 19 % u odnosu na prethodne izbore. Veći procenat zabeležen je samo Češkjoj. Medjutim 63% rumunskih glasača smatra da su nacionalni izbori važniji od evroparlamentarnih.

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je pre evropskog samitu u Briselu da želi da se u najkraćem roku reše problemi sa kojima se suočavaju rumunski državljani na aerodromima zemalja članica Šengen zone uprkos ulasku Rumunije, krajem prošlog meseca vazdušnim i pomorskim putem, u zonu slobodnog kretanja. U izveštaju Saveta navodi se potreba pune integracije Rumunije i Bugarske u Šengen zonu,jer će ova mera doprinositi podsticaju jedinstvenog tržišta. U četvrtak u Sofiji na skupu ministara unutrašnjih poslova Bugarske i Rumunije, evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson je izjavila da se nada da će se ove godine utvrditi tačan datum pune integracije dve države, u skladu sa predlogom Evropske komisije. Na dnevnom redu Saveta u Briselu razmatrana je i situacija u Ukrajini, zemlji kojoj je potrebna veća vojna pomoć i koja se suočava i sa energetskim infrastrukturnim problemima. Razmatrano je i pitanje rastućih tenzija na Srednjem istoku. Članice Unije pozvale su Izrael na neodložan prestanak vatre u Pojasu Gaze i otvaranje novih pristupnih puteva humanitarnoj pomoći i pozvale Hamas da oslobodi taoce. Istovremeno, evropski lideri su saopštili da će Unija uvesti dodatne restrikcije Iranu. Lideri širom sveta osudili su iranski napad na Izrael pre nedelju dana, izvršen u znak odmazde za ubistvo više iranskih oficira u Damasku. U četvrtak uveče Izrael je napao zapadne delove Irana gde se nalaze vojna baza i iranski nuklearni program. Eksplozije su odjeknule i u Iraku i Siriji, gde deluju proiranske šijitske milicije.

    Premijer Rumunije Marčel Čolaku boravio je u zvaničnu posetu Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U pratnji vladine delegacije, premijer Rumunije je izjavio da želi da Rumunija postane ulazna kapija za investicije ovih zemalja u Evropsku uniju. Marčel Čolaku je vodio razgovore sa predstavnicima kompanija koje investiraju u tehnologiju, energiju, poljoprivredu, zdravstvo, industriju IT-a i komunikacije. Razgovori su se usresredili na privlačenje investicija u vazdušnu i lučku infrastrukturu. Pored ekonomske dimenzije, poseta Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima imala je i politički karakter. Premijer Rumunije sastao se sa najvišim funkcionerima u Dohi i Abu Dabiju, kao i sa predstavnicima rumunske zajednice u ovim državama.

    MMF je korigovao na dole prognozu o privrednom rastu Rumunije ove godine sa 3,8% na 2,5%. U Izveštaju ove medjunarodne finansijske institucije navodi se da će svetska ekonomija ove godine beležiti rast od 3,2%. Eskalacija sukoba na Srednjem istoku mogla bi da poveća cene energije i prehrambenih proizvoda, upozorava MMF. Fond prognozila ove godine stopu inflacije u Rumuniji od 6% i od 4% u 2025. godini i spoljnotrgovinski deficit od 7,1%.

    Rumunska ministarka kulture Raluka Turkan učestvovala je na otvaranju mozaik ateljea Nove Galerije Kulturnog instituta Rumunije u Veneciji, projekat u okviru Venecijske bijenale. Raluka Turkan je ovim povodom izjavila da ovaj prostor proširuje rumunsko kulturno prisustvo i doprinosi medjunarodnom umetničkom dijalogu. Za vreme šestomesečnog trajanja bijenala Atelje će okupljati umetnike iz Rumunjne i mlade iz Republike Moldavije. Rumunija ima dva izložbena prostora na Bijenalu umetnosti u Veneciji, u Giardini della Biennale şi Noua Galerie. Ministarka kulture je dodala da ove godine tema bijenala ,,Stranci svuda”, podseća da iako su ljudi različiti, ljude ujedinjuju kreativnost i umetnost i na ovaj način otklanjaju se geografske i kulturne granice. Ovu istinu ilustruje izložba ,,Šta je rad” sa kojom je Rumunija predstavljena na ovogodišnjem Bijenalu umetnosti.

     

  • Rakcije na iranski napad na Izrael (15.04.2024)

    Rakcije na iranski napad na Izrael (15.04.2024)

    Odbijen skoro u potpunosti i bez ozbiljne materijalne štete, iranski napad na Izrael sa više stotina dronova premašio je jedanu liniju. Posle višedecenijskih atagonizma izmedju dve držve, Iran se do sada nije osmelio da napadne tritoriju Izraela. Posle ubistva sedam iranskih elitnih vojnika u iranskom konzulatu u Siriji 1. aprila, očekivala je iranska odmazda. Ne znamo tačno zašto je Izrael napao konzulat u Damasku, kažu analitičari, ali Iran je bio prinudjen da odgovara zbog unutrašnjeg imidža i da bi pokazao vojnu snagu u regionu. Izabrana taktika Teherana, slična ruskoj u Ukrajini , bila je da se velikim brojem projektila onemogući izraelska odbrana. Medjutim izraelski antiraketni sistem dokazao je efikasnost uz pomoć borbenih aviona američkih i britanskih saveznika. Teheran javlja da je problem sada rešen. Šta će se desiti dalje, zavisi od odluke Izraela. U prvoj reakciji, prošireni izraelski Kabinet, okupljen prošle noći u jednom bunkeru u Tel Avivu ovlastio je premijera Benjamina Netanjahua, ministra odbrane Joava Galanta i ministra Beni Ganca sa pripremama za reakciju na iransku vojnu agresiju. ,,Ni region ni svet ne mogu dozvoliti više rata”-izjavio je u nedelju generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Antonuo Gutereš i apelovao je na maksimalnu uzdržanost u Savetu za bezbednost koji se okupio posle iranskog napada. Predsednik SAD Džo Bajden je izjavio da podržava bez oklevanja Izrael, dok Rusija traži da obe strabe dokazu uzdržanost. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borel je sazvao vanrednu sednicu ministara spoljnih poslova zemalja članica Unije u utorak posvećena iranskom napadu na Izrael.
    U Bukureštu predsednik Klaus Johanis je izjavio da Rumunija oštro osudjuje napad Irana an Izrael. ,,Izražavamo punu solidarnost sa izraelskim narodom u ovim složenim trenucima i apelujemo na izbegavanje naknadne regionalne eskalacije rata, naglasio je Klaus Johanis.
    ,,Osudjujemo oštro ovaj napad i podržavamo pravo Izrela na odbranu svojih državljana”-poručio je premijer Marčel Čolaku na društvenoj mreži sa napomenom da je Rumunija u potpunosti solidarna sa izraelskim narodom. Patrihjarh Rumunske pravoslavne crkve Danijel u poruci Patrijarhu Jerusalima posle iranskog napada dronovinma i reketama izrazio je zabrinutost zbog moguće eskalacije vojnog sukoba.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (13.04.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (13.04.2024)

    Rumunija smatra da istočno krilo Evropske unije i Severnoatlanskog saveza treba povezati kopnednim i železničkim putem od Baltičkog do Crnog mota. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je isistirao na ovoj činjenici na samitu Inicijative tri mora. koji je održan u četvrtak u Viljnusu. Predsednik je okvalifikovao razgovore ,,veoma dobrim”. U sredu na Konferenciji ,,Rumunij-NATO-20 godina”, održanoj u organizaciji Ministarstva odbrane u Bukureštu, šef rumunske države je naglasio da sadašnji kontekst izazvan ratom na našim granicama jača značaj Rumunije kao regionalnog stuba bezbednosti i stabilnosti. Klaus Johanis je potvrdio da naša zemlja treba da intenzivira napore usmerene na jačanje rezerve vojnog osoblja, revitalizaciju nacionalne odbrambene industrije i modernizaciju transportne infrastrukture: ,,Odbrana naših gradjana je obaveza države. Sigurnost gradjana ne može se garantovati bez jedne vojske opremljene modernmom tehnologijom. Od 2023. godine Rumija je povećala sa 2% na 2,5% bruto društvenog proizvoda izdatke za opremanje vojske, motivisanje, obućavanje i usavršavanje naših vojnika i povećanje stepena medjuoperativnosti sa savezničkim snagama”.

     

    Premijer Marcel Čolaku je izjavio da pristupanje Rumunije Severnoatlanskom savezu predstavlja povratak zemlje zajednici vrednosti i demokratskim principima zapada: ,,Danas je Rumunija bespovratno usidrena u evroaatlasnku zajednicu i predstavlja stratepko sidro NATO-a na Istočnom boku. Rumunija ostaje saveznik od poverenja sa proaktivnim stavom i akcionim kapacitetom za ispunjavanje sopstvenih ciljeva i zaštitiu savezničkih vrednosti.”

    Na Konferenciji u Bukureštu učestvovali su i ministri odbrane zemalja članica Severnoatlanske alijanse, načelnici generalštabova i ambasadori zenalja NATO-a.

     

    15 rumunskih političkih partija, izbornih alijansi i sedam nestranačkih kandodata podnelo je kandidature na evroparlamentarnim izborima i 9. juna. Centralna izborna komisija je na svom sajtu objavila spisak kandidata. Kandidati su Izborna alijansa Socijedemokratske partije (PSD), Alijansa za ujedninjenje Rumuna (AUR), Alijansa ujedinjene levice , sastavljene od Unije spasite Rumuniju (USR), Parije narodnog pokreta (PMP) i Snage desnice (FD), Alijansa socijalističke Rumunije, Partija SOS Rumunija, Partija desne alternative, Partija Reper i Demokratski savez Madjara u Rumuniji. Na listama se nalaze i mnogi evroposlanici koji će se kandidovati za novi mandat. 29. aprila saopštice se konaćne kandidature. Prema rezultatima evrobarometra koje objavljuje Evropska komisija više od 53% rumunskih birača izjavilo je da će glasati na evroparlamentarnim izborima, 10% da će najverovatnije glasati i 10% da najverovatnije neće glasati.

     

    Rumunija ima bogato iskustvo u nuklearnoj energiji, Nuklearka Černavoda je jedna od nulearki sa najboljim kapacitetnim faktorima na svetu i ima besprekornu sigurnost, izjavio je generalni direktor Medjunarodne agencije za atomsku energioju ( AIEA) Rafael Grosi koji je pre nekoliko dana posetio Bukurešt. Tokom susreta sa rumunskim vlastima, Grosi je izjavio da se rumunski sektor nuklearne energije nalazi na visokom stepenu razvoja i spomenuo investicije u Nuklearku Černavoda i male modularne reaktore. Grosi je dodao da ovi reaktori imaju suštinsku ulogu u obezbedjivanju energetske autonomije zemlje i smanjenju troškova. Ministar za energiju Sebastijan Burduža ocenjuje da će se sledećeg meseca cene energije smanjiti, posebno cene prirodnog gasa. Očekuje se takodje i pojeftinjenje struje. Ove nedelje Poslanički doma Parlamenta Rumunije usvojio je nacrt Vlade koji predvidja zakonski okvir za razvoj investicija u offshor energiju vetra u Crnom moru. Ovaj veoma složeni projekat omogućiće nam da u 2032. godini imamo prve megavate električne energije iz Crnog mora, dodao je Sebastijan Burduža.

     

    Deficit spoljnotrgovinskog bilansa Rumunije u prva dva meseca tekuće godine pramašio je 4 miliarde evra i manji je za skoro 230 miliona evra u odnosu na isti period prethodne godine. Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta u prva dva meseca 2024. godine izvoz je povećan na 15 miliardi evra, a uvoz na 19 miliardi evra. Veliki udeo u strukturi izvoza i uvoza imali su mašine, transportna oprema i manufaktura. Bruto društveni proizvod Rumunije povećan je prošle godine za 2,1% u odnosu na prethodnu godinu. Veliki udeo u povećanju bruto društvenog proizvoda imali su poljoprivreda, gradjevinarstvo i trgovina. Industrija je medjutim imala negativan doprinos. Sa druge strane gošdisnja stpopa inflacije prema podacima Statističkog instituta smanjena je u martu sa 7,2% na 6,6% i prema istom izvoru najviše su poskupeli prehrambni i neprehrambeni proizvodi i usluge.

  • Rumunija-NATO, 20 godina (11.04.2024)

    Rumunija-NATO, 20 godina (11.04.2024)

    ,,U svojstvu članice Severnoatlanskog saveza Rumunija ima najsolidnije bezbednosne garancije u čitavoj svojoj istoriji, poštuje preuzete obeveze prema saveznicima i istovremeno doprinosi zajedničkoj bezbednosti i kolektivnoj odbrani”-izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis na konferenciji ,,Rumunija-NATO, 20 godina” koju je organizovalo u sredu Ministarstvo odbrane u Bukureštu. Po rečima šefa rumunske države sadašnji kontekst izazvan ratom na nasim granicama jaca značaj Rumunije kao stuba regionalne bezbednosti i stabilnosti. Klaus Johanis je podvukao da je potrebno da Bukurešt intenzivira napore za jačanje rezerve vojnog osoblja, revitalizaciju nacionalne odbrambene industrije i modernizaciju transportne infrastrukture: ,, Odbrana naših stanovnika je glavna dužnost rumunske države. Sigurnost gradjana se ne može garanmtovati bez jedne vojske opremmljena modernom tehnologijom. Od 2023. godine Rumunija je povećala izdatke sa 2% na 2,5% bruto društvenog proizvoda za opremanje Vojske, motivisanje i usavršavanje naših vojnika i za veću medjuoperativnost sa savezničkim snagama”

    Premijer Rumunije Marčel Čolaku kazao je da da se ulaskom u NATO Rumunija pridružila zajednici vrednosti i zapadnim demokratskim principima: ,,Danas je Rumunija čvrsto usidrena u evroatlansku zajednicu i predstavlja strateško sidro Severnoatlanskog saveza na istočnom krilu. Rumunija je kredibilan saveznik sa proaktivnim stavom i akcionim kapacitetom za ispunjavanje sopstvenih ciljeva i odbranu savezničkih vrednosti.”

    Predsednik Senata Nikolajue Čuka je precizirao da je Rumunija sigurna zemlja zahvaljujući Vojsci i Severnoatlanskom savezu u koji je integrisana pre 20 godina, da je postala izvor bezbednosti i stub Alijanse u Crnom moru. Nikolaje Čuka je upozorio da sigurniji svet za naredne generacije zavisi od dalje podrške susednoj Ukrajini pred ruskom agresijom. Rumunija je sigurna jer svaki delić zemlje brani vojska Severnoatlanskog saveza, izjavio je vd predsednika Poslaničkog doma Alfred Simonis sa napomenom da je glavna poruka Alijanse ,,zaštita slobodarske ideje i suvereniteta nacija”.
    Na konferenciji u Bukureštu učetsvovali su ministri odbrane članica Severnoatlanskog saveza , načelnici generalštabova ili ambasadori zemalja NATO-a. Rumunski ministar odbrane Andjel Talvar iamao je bilateralne susrete sa svojim kolegama i ambasadorima zemalja NATO-a. Podsećamo da je Rumunija zvanično pristupila Severnoatlanskom savezu 29. marta 2004. godine nakon predaje ratifikacionih dokumenata i da je 2. aprila iste godine u sedištu Severnoatlanskog saveza podignuta rumunska zastava na jarbol .

  • Konsultacije u vezi sa Strateškom agendom Evropske unije (04.04.2024)

    Konsultacije u vezi sa Strateškom agendom Evropske unije (04.04.2024)

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis i predsednik Evropskog svaeta Šarl Mišel bili su domačini radnog skupa u Bukureštu posvečenom prioritetima Evropske unije u narednih pet godina. Analizirane su akcione linije za realizaciju zajedničkih ciljeva jačanja profila Unije na medjunarodnom nivou. Razgovori su počeli od trasiranih linija Dekraracijom iz Granade iz oktobra 2023. godine koja je obeležila početak definisanja orijentacija i strateških prioriteta za 2024-2029. godinu. Prioritetne teme su bezbednost i odbrana, poroširenje, učešće Evropske unije na svetskom nivou, otpornost i konkurentnost, energija i migracija. Rumunija je svakodnevno angažovana na planu realizacije svih ovih prioriteta Unije i možemo da doprinesemo u velikoj meri ovom procesu, na bazi našeg iskustva kao zemlje koja je nedavno pristupila i koja se nalazi u neposrednom susedstvu rata u Ukrajini, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis: ,,Sa stanovišta Rumunije u narednim godinama na nivou Evropke unije treba da se koncentrišemo na konolidaciju evropske konstrukcije, mislim posebno na bezbednost i odbranu. Naš glavni prioritet je i proces proširenja Evropske unije kao dugoročna strateška investicija u našu zajedničku bezbednost”.

    Predsednik Johanis je u vezi sa konektivitetom rekao da se Rumunija zalaže za jednu Evropu čvrsto usidrenu u lance snabdevanja na globalnom nivou i da važnu ulogu u ovoj oblasti igra Crno more. Jedinstveno tržište je glavni stub evropskog projekta i najbolji instrument jačanja otpornosti i na spoljne šokove. ,,Očekuju nas veliki izazovi, ali imamo iskustvo stečeno u poslednjih pet veoma teških godina kada je Evropska unija dokazala otpornost, prilagodljivost i sposobnost da zaštiti svoje gradjane, dodao je šef rumunske države.

    ,,Naučili smo ovu lekciju, potpuno ste u pravu, Suočavali smo se sa mnogim složenim problemima, pandemijom, klimatskim promenama, energetskom krizom i brojnim neizvesnostima. Napravljeni su pomaci u proširenju Evropske unije i došlo se i do važnih odluka, izjavio je predsednik Evropskog svaeta. Šarl Misel je pomenuo stabilnost i prosperitet kao prioritete Strateške agende kao i situaciju u kojoj se nalazi poljoprivreda. ,,Farmeri iz Evropske unije zaslužuju našu podršku i pristojne zarade. U Evropskom savetu pokušali smo da donesemo neke orijentacije da bi članice i Komisija izašle sa konkretnim preporukama i odlukama u vezi sa ovim opravdanim zahtevima farmera”, naglasio je Šarl Mišel.

    U konsultacijama su učestvovali i premijeri Belgije, Madjarske i Hrvatske. Razgovori o pripremama za Stratešku agendu nastaviće se na nivou lidera Evropske unije da bi se agenda usvojila na junskom zasedanju Evropskog saveta.