Radio România Internațional

Tag: Klaus Johanis

  • Sastanak rumunske diplomatije

    Sastanak rumunske diplomatije

    Pred kraj svog desetogodišnjeg predsedničkog mandata, Klaus Johanis je poslednji put učestvovao na sastanku sa šefovima misija, konzularnih kancelarija i direktorima Instituta za Rumunsku kulturu povodom Godišnjeg sastanka rumunske diplomatije. Prema rečima šefa države, Rumunija je u poslednjoj deceniji postala kredibilan, prisutan i poštovan regionalni, evropski i međunarodni akter, pravi davalac stabilnosti i bezbednosti. On je rumunskim diplomatama preneo da su glavni spoljnopolitički ciljevi i dalje konsolidacija uloge i uticaja u Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu, produbljivanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama i diversifikacija bilateralnog dijaloga sa partnerima sa svih kontinenata. Predsednik je izjavio da ostaje snažan pristalica procesa proširenja Evropske unije i istakao da Rumunija ostaje posvećena podršci evropskom putu Ukrajine i Republike Moldavije. On je podsetio da je Bukurešt snažno podržao istorijsku odluku o otvaranju pregovora za pristupanje Evropskoj uniji dve susedne države, usvojenu na sastanku Evropskog saveta održanog od 14. do 15. decembra prošle godine. Što se tiče Ukrajine, Rumunija je od prvog dana rata bila u potpunosti solidarna i preduzela je opsežne višedimenzionalne mere podrške, naglasio je Johanis.

    Na nivou bezbednosti i odbrane, kao država članica NATO-a, Rumunija ima konstruktivnu ulogu i balansirajući faktor, budući da osigurava bezbednost i stabilnost, smatra lider iz Bukurešta. Prema njegovom mišljenju, Rumunija trenutno ima najveći stepen odbrane i zaštite u čitavoj svojoj istoriji. Što se tiče strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao suštinskog stuba rumunske spoljne politike, Johanis je naveo da je ono postalo snažnije tokom ovog perioda i da je dobilo više sadržaja. S druge strane, šef države je napomenuo da je tokom deset godina njegovog mandata posebna pažnja posvećena jačanju partnerstva i bilateralnih strateških odnosa sa državama sa kojima imamo zajedničke vrednosti i interese, kao što su Nemačka, Francuska, Španija, Italija, Poljska.

    Ponavljajuća tema i cilj koji još nije u potpunosti ispunjen, pridruživanje Šengenu, takođe je pomenuto ove godine na sastanku rumunskih diplomata. Predsednik je ocenio da je pristupanje Rumunije šengenskom prostoru sa vazdušnim i pomorskim granicama predstavljalo važan etapni uspeh i istakao da ukidanje kontrola na kopnenim granicama takođe ostaje prioritetni cilj. „Uveren sam da ćemo uspeti da završimo ovaj kolektivni napor za dobrobit ne samo rumunskih građana, već prosperitetnije Unije bez veštačkih prepreka“, istakao je šef države. Drugi važan spoljnopolitički cilj je pristupanje zemlje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj. On je pozvao na povećanje međuinstitucionalnih napora za uspešan završetak ovog procesa u najkraćem mogućem roku.

  • Vesti – 24.07.2024

    Vesti – 24.07.2024

    Rumunija je kredibilan, prisutan i poštovan regionalni, evropski i međunarodni akter, pružalac bezbednosti i stabilnosti, izjavio je rumunski predsednik Klaus Johanis na otvaranju Godišnjeg sastanka rumunske diplomatije, koji se održava u Bukureštu. Predsednik se založio za konsolidaciju uloge i uticaja u Evropskoj uniji i NATO-u i produbljivanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama. O partnerstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama, Johanis je rekao da je ono suštinski stub rumunske spoljne politike, da je postalo robusnije i steklo više sadržaja. Što se tiče odnosa sa susednom Republikom Moldavijom, predsednik Rumunije je pokazao da to predstavlja strateški prioritet, a bilateralna saradnja je dostigla „najviši nivo u istoriji”. Takođe, naveo je Johanis, Bukurešt je promovisao i konstruktivan odnos sa kijevskom administracijom. Na kraju, ali ne i manje važno, rumunski predsednik je naveo da pristupanje šengenskom prostoru i sa kopnenim granicama, kao i pristupanje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj ostaju prioritetni ciljevi rumunske diplomatije.

    Zamenik premijera Luksemburga Gzavje Betel izrazio je u sredu uverenje da je mesto Rumunije u Šengenu i da na granici „kontrole moraju da prestanu”, u zajedničkoj izjavi za štampu koju je dao zajedno sa rumunskim ministrom spoljnih poslova Luminicom Odobesku na marginama godišnjeg sastanka rumunske diplomatije. Gzavije Betel je, s druge strane, napomenuo da je posetio vojnu bazu Cinku (centar), posle slične posete u septembru, kako bi pokazao „podršku i solidarnost” vlade prema luksemburškoj omladini. Ministarka Luminica Odobesku je sa svoje strane izjavila da Rumunija želi sadržajniju saradnju sa Velikim Vojvodstvom Luksemburga, uključujući i u oblasti odbrambene industrije. Ona je zahvalila na prisustvu luksemburških trupa na rumunskoj teritoriji u okviru jačanja odvraćanja i odbrane NATO-a na istočnom krilu i Crnom moru.

    Rumunija bi trebalo da završi proces koji je pokrenut o uzimanju u obzir preporuka Venecijanske komisije o zakonima o pravosuđu i da ubrza svoje napore da obezbedi efikasne javne konsultacije pre usvajanja zakona, preporučuje Evropska komisija u godišnjem izveštaju o vladavini prava, objavljenom u sredu. Iako je u ovoj oblasti postignut određeni napredak, izvršna vlast Evropske unije preporučuje Bukureštu da nastavi sa svojim naporima da obezbedi adekvatne ljudske resurse za pravosudni sistem, uzimajući u obzir evropske standarde. Druga preporuka je da se preduzmu mere kako bi se obezbedila efikasna istraga i krivično gonjenje krivičnih dela u pravosudnom sistemu, uključujući dela korupcije. Izvršna vlast Evropske unije, međutim, priznaje da je Rumunija postigla određeni napredak u tom pogledu. Rumunska ministarka pravde Alina Gorgiu navodi da je izveštaj o vladavini prava u Rumuniji najbolji do sada. Glavni zaključak petog izdanja godišnjeg izveštaja Komisije o vladavini prava u zemljama članicama je da su one i Unija u celini mnogo bolje pripremljene da otkriju, spreče i odgovore na nove izazove, što doprinosi otpornosti evropskih demokratija i podržava međusobno poverenje u Evropskoj uniji, kao i nesmetano funkcionisanje jedinstvenog tržišta.

    Generalni inspektorat za vanredne situacije poslao je sinoć RO-ALERT poruku za sever okruga Tulča (jugoistok), obaveštavajući stanovništvo o mogućnosti pada nekih predmeta iz vazdušnog prostora na teritoriju u blizini granice sa Ukrajinom. Poruka je objavljena nakon što su strukture odbrane i nadzora granice primetile nekoliko ruskih dronova, uključenih u napade na ukrajinsku infrastrukturu, koji su se približavali rumunskoj granici. Ministarstvo nacionalne odbrane saopštilo je da trenutno timovi nastavljaju potragu za mogućim ostacima dronova koji su pali na državnu teritoriju. Isti izvor je naveo da su dva aviona F-16 rumunskog ratnog vazduhoplovstva doletela u to područje radi praćenja situacije.

    Rumunija može postati pravi snabdevač energetske bezbednosti u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, istakao je predsednik Klaus Johanis u poruci upućenoj u sredu učesnicima 5. ministarskog sastanka Partnerstva za transatlantsku saradnju u oblasti energetike i klimatske promene u Bukureštu.   Prema rečima šefa države, „Rumunija ima mnogo vrednih mogućnosti, a energetski sektor ogroman potencijal”.  Klaus Johanis je istakao da je Rumunija poslednjih godina pokazala solidarnost nudeći tranzitnu i energetsku podršku Ukrajini i Republici Moldaviji. Istovremeno, on je potvrdio ambiciju Rumunije da razvije sopstveni nuklearni energetski program, povećanjem kapaciteta Černavoda (jugoistok), ali i istraživanjem inovativnih rešenja, kao što je tehnologija malih modularnih reaktora. Klaus Johanis je takođe pomenuo da kroz rumunske projekte prirodnog gasa na moru, region Crnog mora postaje pravi „okrugli sto“ energetske diplomatije, obeležje jedinstva i saradnje, promovišući dugoročnu stabilnost i prosperitet. A energetska tranzicija, kaže šef države, trenutno je ključni faktor za održivu ekonomiju.

    Četvoro dece jedne rumunske porodice koju su odveli socijalni radnici u Lidsu, u Engleskoj, vratiće se, privremeno, porodici.  Kako je saopštila rumunska uprava za zaštitu prava deteta i usvojenje, njih četvoro će ostati u brizi strica. Odluku je doneo britanski sud i ona je za sada važeća samo tokom saslušanja i istrage koja je u toku. Veliki sukob dogodio se prošlog četvrtka u gradu Lidsu. Nekoliko Rumuna započelo je nasilan protest, u kontekstu u kojem su britanske vlasti odlučile da četvoro dece treba da budu preuzete na staranje države, nakon što se jedno od njih pojavilo u bolnici sa udarcem u glavu.

    U Rumuniji će uglavnom biti nestabilno vreme i u većem delu zemlje že zahladniti, čak i znatno u jugoistočnim predelima. U istočnoj polovini zemlje i u planinskom području doći će do obilnog naoblačenja, pljuskova, kratkotrajnog pojačanja vetra i grmljavine. U kratkim vremenskim periodima ili kroz akumulaciju, količine vode će prelaziti 15…25 l/m2 a mestimično čak 40…50 l/m2. Biće izolovanih uslova za grad.

  • Pregled glavnih društveno-političkih zbivanja nedelje – 20.07.2024

    Pregled glavnih društveno-političkih zbivanja nedelje – 20.07.2024

    Vremenski rekord u Rumuniji – najduži toplotni talas

    Rumunija je prešla najduži crveni meteoalarm za toplotni talas u istoriji meteoroloških merenja. U četvrtak je isteklo poslednje upozorenje ove vrste koje je bilo ograničeno za okruge na jugu zemlje, uključujući i glavni grad. Maksimalne temperature su prelazile 40 stepeni Celzijusa, a tokom tropskih noći temperature nisu padale ispod 25 stepeni. Posebno je izražena toplotna nelagodnost, a indeks temperature i vlažnosti je premašio kritični prag od 80 jedinica. Iako se, za sada, znatno smanjuje, prekomerne vrućine su uticale na zdravlje mnogih ljudi, broj onih kojima su bile potrebne hitne intervencije u celoj zemlji je bio na desetine hiljada, a bilo je i smrtnih slučajeva. Snabdevanje pijaćom vodom postalo je problem za stotine lokaliteta. Ovih dana došlo je do smanjenja vodosnabdevanja, što je dovelo do toga da nadležni u stotinama lokaliteta smanje snabdevanje na svega nekoliko sati dnevno ili jednom u nekoliko dana. Takođe, stradao je i energetski sistem, a požari vegetacije bili su češći i na značajnim površinama.

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis na sastanku Evropske političke zajednice u Velikoj Britaniji

    Šef rumunske države Klaus Johanis založio se u četvrtak za saradnju u oblasti energetike i za nastavak podrške Ukrajini, tokom četvrtog sastanka Evropske političke zajednice. Događaj kojem su prisustvovali lideri iz preko 40 zemalja održan je u Velikoj Britaniji. Klaus Johanis je pokazao da napori na jačanju saradnje u oblasti energetike i povezivanja predstavljaju suštinske ciljeve za jačanje nacionalne i evropske otpornosti, u kontekstu izazova upravljanja klimatskim promenama, ali i dešavanjima poput onih u Ukrajini, koji su ponovo potvrdili potrebu za akcijom kako bi se ograničile strateške zavisnosti. Predsednik Johanis je istakao napore Rumunije u podršci ovim oblastima, kao i ulogu zemlje na regionalnom nivou, uključujući aktivnije učešće u crnomorskim projektima. Kako je saopšteno iz Predsedničke administracije, Klaus Johanis je istakao značaj jačanja energetskih veza na nacionalnom i regionalnom nivou i razvoja energetske infrastrukture, što može doprineti konsolidaciji energetske nezavisnosti na evropskom nivou. Takođe, na marginama sastanka održan je i sastanak lidera Rumunije, Velike Britanije, Poljske, Francuske i Nemačke sa predsednicom Republike Moldavije Majom Sandu. Lideri ovih zemalja su ponovo potvrdili svoju odlučnost da nastave da podržavaju Kišinjev u postizanju ciljeva mira, prosperiteta i demokratije.

    Dvojica Rumuna u rukovodstvu Evropskog parlamenta

    Dva od 14 potpredsednika novog Evropskog parlamenta su Rumuni. Reč je o Viktoru Negreskuu i Nikolaju Štefanucu, koji su izabrani u utorak, na prvoj sednici parlamenta. Viktor Negresku je bio kandidat iz grupe socijaldemokrata, a Nikolae Štefanuca iz zelene grupe. Obojica su uživali podršku skupštinske većine formirane oko narodne stranke, socijaldemokrata i liberala iz Renewa. Viktor Negresku je sa 38 godina predstavljao Rumuniju kao član Evropskog parlamenta između 2014-2017 i od 2020. do danas. Takođe je imao i druge administrativne uloge u evropskom zakonodavstvu, kao što je kvestor. Nikolae Štefanuca, poslanik u Evropskom parlamentu od 2019. godine, dobio je sadašnji mandat kandidujući se kao nezavisni kandidat i povezan je sa grupom Zelenih.

    Mere za upravljanje populacijom medveda u Rumuniji

    Plenarna sednica Predstavničkog doma iz Bukurešta, sazvana na vanrednoj sednici, u ponedeljak je velikom većinom glasova usvojila nacrt zakona koji je inicirao Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR; bivši partner u vladajućoj koaliciji),  kojim se menjaju zakoni o lovu na medvede, a dokument izglasan prošle godine u Senatu. Projekat predviđa, za 2024. i 2025. godinu, mogućnost odstrela više od 400 mrkih medveda. Zakonodavna akcija dolazi ubrzo nakon nedavne tragedije u Karpatima, kada je 19-godišnja devojka umrla na planinskoj stazi nakon što ju je napao medved. Premijer Marčel Čolaku izjavio je da se izmenama zakona neće dozvoliti odstrel medveda, kako strahuju neke vladine organizacije, zakonodavne intervencije imaju za cilj sprečavanja napada na ljudsku populaciju i štete izazvane napadima medveda. Sa svoje strane, senator Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji, Tancođ Barna, inicijator projekta, izjavio je da je potrebna preventivna intervencija, kao što se radi u svim zemljama članicama Evropske unije, gde postoji značajna populacija mrkog medveda.

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis primio je sportiste koji će učestvovati na Olimpijskim igrama u Parizu

    Predsednik Klaus Johanis primio je u sredu u palati Kotroćeni sportiste koji će predstavljati Rumuniju na Olimpijskim igrama u Parizu. Šef države uručio je zastavu zemlje olimpijskom timu koji čini 107 sportista. Klaus Johanis je ovom prilikom izjavio da se nastup na olimpijskom nivou gradi napornim radom, sa puno odlučnosti, discipline i strasti. Ostajući u ovom registru, podsetimo se da se Nadija Komaneč pojavljuje u ilustrovanoj knjizi o legendama Letnjih olimpijskih igara, objavljenoj nekoliko dana pre takmičenja koje počinje u Parizu. Pod nazivom „Poslednji heroji. 100 trenutaka olimpijskih legendi“, knjiga odaje počast izuzetnim sportistima i predstavlja nezaboravne trenutke svake Olimpijade. Izvanredna epizoda zabeležena u knjizi je prvih 10 ikada nagrađenih u gimnastici, gde je 14-godišnja Rumunka iznenadila na Igrama u Montrealu 1976. godine, čak i semafor koji nije bio programiran za takav rezultat i koji je prikazivao ocenu jedan. Nadia je u Montrealu dobila sedam ocena 10, sa kojima je osvojila tri zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju.

  • Vesti – 19.07.2024

    Vesti – 19.07.2024

    Vlada priprema plan sa trenutnim i srednjoročnim merama kako bi obezbedila električnu energiju potrebnu za potrošnju građana i privrede bez obzira na vremenske prilike – rekao je u petak, na kraju sastanka saveta za Energetiku, premijer Rumunije Marčel Čolaku. Kao hitne mere, navodi se u saopštenju Vlade, utvrđeno je, između ostalog, povećanje proizvodnje energije i identifikacija standardnog formata za prenos/komunikaciju podataka merenja električne energije između distributera i snabdevača. Istovremeno, Nacionalna regulatorna agencija za energetiku najavila je da će analizirati mehanizam formiranja cena kako bi zaštitila krajnjeg potrošača od tržišnih fluktuacija. U poslednje vreme nacionalni energetski sistem je pod pritiskom zbog toplotnog talasa. Bilo je problema sa pokrivanjem potreba, a zabrinjava i distributivna infrastruktura, koja je preopterećena u periodima visokih temperatura, kada je potrošnja električne energije mnogo veća nego u normalnim periodima.

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis, prisutan na četvrtom sastanku Evropske političke zajednice, održanom u Velikoj Britaniji, založio se za saradnju u oblasti energetike i za nastavak podrške Ukrajini na koju su izvršile invaziju ruske trupe – navodi Predsednička administracija iz Bukurešta. Šef rumunske države je pokazao da napori na jačanju saradnje u oblasti energetike i povezanosti „predstavljaju suštinske ciljeve za jačanje nacionalne i evropske otpornosti, u kontekstu koji je obeležen izazovom upravljanja klimatskim promenama, ali i dešavanjima kao što su u Ukrajini, koji su ponovo potvrdili potrebu za akcijom za ograničavanje strateških zavisnosti“.  Na marginama sastanka održan je sastanak lidera Rumunije, Velike Britanije, Poljske, Francuske i Nemačke sa proevropskm predsednicom Republike Moldavije Majom Sandu. Zapadni partneri su ponovo potvrdili svoju odlučnost da nastave da podržavaju Republiku Moldaviju u njenim ciljevima u pogledu mira, prosperiteta i demokratije – navodi citirani izvor.

    Evropska komisija je odobrila amandman na postojeću šemu pomoći koju je prijavila Rumunija, uključujući povećanje ukupnog budžeta za 54,4 miliona evra za podršku proizvođačima paradajza u zaštićenim prostorima, kao što su plastenici, i proizvođačima belog luka. Komisija je zaključila da je mera koju je tražila bukureštanska administracija neophodna, adekvatna i srazmerna za otklanjanje ozbiljnog poremećaja privrede jedne države članice, u skladu sa evropskim zakonodavstvom. Odluka Brisela dolazi u kontekstu rata koji je Rusija vodi protiv Ukrajine i u okviru privremenog kriznog okvira za državnu pomoć, saopštio je izvršni odbor zajednice.

    IT kvar u uslugama koje Microsoft nudi širom sveta izazivao je probleme avio-kompanijama, železnicama, bankama i institucijama masovnih medija u petak. Predstavnici Microsoft-a objavili su da je osnovni uzrok globalnog sajber nestanka otklonjen, ali preostali uticaj prekida i dalje utiče na neke aplikacije i usluge. (…) Aerodromi u Španiji, aerodrom Berlin, aerodrom u Sidneju, aerodrom Edinburg u Velikoj Britaniji, američka kompanija United Airlines, železnički saobraćaj u Velikoj Britaniji, berza u Londonu prijavili su probleme. Takođe, televizijske stanice iz Velike Britanije i Francuske prijavile su tehničke probleme. U Rumuniji, na aerodromu Otopeni, nekoliko letova je odloženo, a onlajn rezervacija i čekiranje u nekim kompanijama nisu bili dostupni.

    Skoro 20 miliona dece u Evropskoj uniji prošle godine je bilo izloženo riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, a Rumunija je zabeležila najviši nivo među zemljama članicama Evropske unije, pokazuju podaci koje je u petak objavio Evropski statistički zavod (Eurostat). Brojka se odnosi na decu uzrasta do 18 godina i relativno je stabilna u odnosu na 2022. godinu. Najveće vrednosti zabeležene prošle godine bile su u Rumuniji (39%), Španiji i Bugarskoj, a najniže u Sloveniji, Finskoj i Holandiji.

    Broj požara u Rumuniji u junu ove godine bio je skoro tri puta veći nego u istom periodu prošle godine, saopštila je Nacionalna agencija za zaštitu životne sredine. Uprkos preduzetim merama nadležnih i sprovedenim proverama, u prvih šest meseci ove godine bilo je već 60 požara, dok su tokom 2023. godine bila 82 takva incidenta. Požar je zahvatio ne samo strnište i poljoprivredno zemljište, već i zaštićena područja, poput nacionalnih parkova. Prema podacima resorne Agencije, spaljivanje strništa dovodi do smanjenja poljoprivrednih žetvi za 25-35%. Sagorevanjem se oslobađaju velike količine ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte, koji su neki od glavnih uzroka kiselih kiša. Takođe, požari izazivaju žrtve među životinjama i pticama u zahvaćenim perimetrima.

    Italijanski trener Antonio Kolamonić, koji već sedam godina vodi olimpijski tim Rumunije u veslanju, dobio je u četvrtak rumunsko državljanstvo kao priznanje za zasluge u nedavnim nastupima. Antonio Kolamonić je u 53. godini izabran za trenera 2023. godine u Rumuniji, zahvaljujući pet medalja koje su reprezentacije osvojile na svetskim prvenstvima (2 zlata, 1 srebro i 2 bronze) i šest na Evropskom prvenstvu (5 zlatnih i 1 srebro). Rumunsko veslanje je pod njegovim vođstvom osvojilo 45 mesta na Olimpijskim igrama koje počinju za nedelju dana u Parizu. Rumunija na Olimpijske igre ide sa 107 sportista, u 18 disciplina.

    Nosilac fudbalskog kupa Rumunije, Korvinul Hunedoara (jugozapad) plasirao se u drugo pretkolo Lige Evrope, iako je poražen od vicešampiona Mađarske FK Paksi rezultatom 2:0, u četvrtak uveče, u Sibiuu (centar), u revanšu prvog kola. Vrativši se posle četiri decenije u evropskim kupovima, Korvinul Hunedoara je u prvom meču, u Mađarskoj, pobedio sa 4-0. U narednom kolu dočekuju hrvatsku ekipu NK Rijeku. Kvalifikovani, sa svoje strane, u 2. pretkolo Lige šampiona, posle ukupnih 11-1 sa Virtusom iz San Marina, nosilac titule u Rumuniji, FCSB (Bukurešt), igraće protiv Makabija iz Tel Aviva, iz Izraela. U drugom pretkolu Konferens lige, Universitatea Craiova (jug) igra protiv vicešampiona Slovenije NK Maribor, a CFR Kluž (sjeverozapad) protiv beloruskog tima Neman Grodno.

    Rumunska teniserka Žaklin Kristijan, nosilac broj 7, plasirala se u četvrtak uveče u četvrtfinale VTA 250 turnira u Palermu (Italija) sa ukupnim nagradama u vrednosti od 232.244 evra, nakon što je pobedila Italijanku Lusiju Bronceti sa 6-3, 6-2. U četvrtinama, Žaklin Kristijan će se suočiti sa Kineskinjom Kinven Zheng (21 godina, 7 VTA), glavnim favoritom. Druga igračica Rumunije koja se kvalifikovala u četvrtine, Irina Begu, igraće protiv Amerikanke En Li (24 godine, 127 VTA).

  • Vesti – 17.07.2024

    Vesti – 17.07.2024

    Predsednik Klaus Johanis učestvovaće u četvrtak na četvrtom sastanku Evropske političke zajednice, koji će se održati u palati Blenhajm u Oksfordširu u Velikoj Britaniji – saopštila je u sredu Predsednička administracija. Diskusije će obuhvatiti teme kao što su bezbednost u Evropi, podrška Ukrajini, izazovi u vezi sa migracijama, zaštita demokratije i unapređenje energetske bezbednosti. Kako se navodi u saopštenju za javnost, tokom debata šef države će se pozabaviti aktuelnim pitanjima u vezi sa nastavkom podrške suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, u kontekstu agresorskog rata Rusije. Klaus Johanis će takođe učestvovati u radnoj grupi za energiju i povezanost, gde će naglasiti potrebu za „izbalansiranim pristupom između zelene tranzicije i obezbeđivanja energetske bezbednosti na evropskom nivou i važne uloge Crnog mora u obezbeđivanju regionalne energetske interkonektivnosti ‘ – navodi se u saopštenju. Sastanku je najavilo prisustvo više od 40 šefova država ili vlada, kao i važnih evropskih i NATO lidera.

    Godišnja stopa inflacije u Evropskoj uniji iznosila je 2,6% u junu, u odnosu na 2,7% u maju, a Rumuniju, koja je pet meseci bila zemlja sa najvećom inflacijom u bloku Evropske unije, prošlog meseca je premašila Belgija, navodi se u podacima koje je u sredu objavio Evropski zavod za statistiku (Eurostat). U junu, zemlje članice Evropske unije sa najnižom godišnjom stopom inflacije bile su Finska (0,5%), Italija (0,9%) i Litvanija (1%). Na suprotnom polu, zemlje članice Evropske unije sa najvišom stopom inflacije bile su Belgija (5,4%), Rumunija (5,3%), Španija i Mađarska (obe sa 3,6%). U slučaju Rumunije, Nacionalni institut za statistiku (INS) je ranije obavestio da je godišnja stopa inflacije pala u junu 2024. godine na 4,94%, sa 5,12% u maju. Narodna banka Rumunije (BNR) revidirala je naviše, na 4,9%, sa prethodnih 4,7%, prognozu inflacije za kraj ove godine.

    Rumunija je dobila sredstva za tri infrastrukturna projekta u ukupnoj vrednosti od skoro 260 miliona evra, preko Instrumenta za povezivanje Evrope, objavila je u saopštenju za javnost evropska poslanica Adina Valean, bivša evropska komesarka za saobraćaj.  Fast Danube 2 je jedan od projekata koji će dobiti preko 195 miliona evra i poboljšaće uslove plovnosti na zajedničkom dunavskom sektoru Rumunije i Bugarske. Takođe, suma od 45 miliona evra dodeljena je za rehabilitaciju železničke pruge Valea Kalugareaska – Buzau. Prema rečima evroposlanice, Rumunija, zajedno sa Republikom Moldavijom i Ukrajinom, dobija skoro 14 miliona evra za unapređenje infrastrukture na granici Galacca, Đurđuleštija i Renija. Evropska komisija je na ovom pozivu za projekte odabrala 134 saobraćajna projekta, od 408 prijava, od kojih su većina železnički projekti i plovni putevi – navodi se u saopštenju.

    Rumuni koji su otišli ​​da rade u inostranstvu poslali su u zemlju 2023. godine 6,5 milijardi evra, što je ekvivalentno 2% rumunskog bruto domaćeg proizvoda, prema podacima Narodne banke Rumunije. Taj iznos je samo za 1,2% manji od vrednosti stranih direktnih investicija koje je Rumunija privukla prošle godine, navodi Narodna banka Rumunije. Iznos, koji predstavlja novi rekord, više je nego dvostruko veći od onog iz 2014. godine. U poslednjoj deceniji, Rumuni koji su otišli ​​na rad u inostranstvo poslali su u zemlju preko 46,5 milijardi evra, sa samo 14,2% ispod nivoa stranih direktnih investicija u istom intervalu. Velika Britanija je, drugu godinu zaredom, ostala na prvom mestu na rang listi zemalja porekla doznaka, sa skoro četvrtinom ukupnog iznosa, odnosno 1,5 milijardi evra. Drugu poziciju zauzela je Nemačka sa 1,4 milijarde evra, zatim Italija sa 800 miliona evra i Španija sa 400 miliona evra. Više od 5,7 miliona Rumuna zvanično je imalo prebivalište ili boravište van zemlje 2021. godine, prema Ministarstvu spoljnih poslova. Najviše ih je bilo u Italiji, preko 1,1 milion, u Španiji preko milion, u Velikoj Britaniji skoro 950.000, u Nemačkoj preko 800.000 i u Sjedinjenim Američkim Državama oko 465.000.

    Senat Rumunije, koji je u sredu zasedao na vanrednoj sednici, obavešten je o nacrtu zakona o usvajanju hitne uredbe koja dozvoljava vraćanje dozvola vozačima koji ne dobiju na vreme rezultate testova krvi nakon testova na drogu. Uredba je objavljena u Službenom glasniku, ali, prema ustavnim odredbama o zakonodavnom delegiranju, može stupiti na snagu tek nakon podnošenja na raspravu, po hitnom postupku, nadležnom skupštinskom veću. Normativni akt je već dostavljen specijalizovanim komisijama Senata na analizu. Prema Uredbi o vanrednom stanju, ako se brzim testovima na drogu utvrdi da je vozač pozitivan i oduzme mu se dozvola, on će ponovo imati pravo da vozi ako u roku od tri dana ne dobije rezultate testova obavljenih u laboratoriji. Hitnu uredbu nedavno je usvojila Vlada, koja je navela da je reagovala na zapažanja civilnog društva u vezi sa greškama koje prave brzi testovi na drogu.

    Apelacioni sud u Bukureštu poništio je odluku Glavnog suda od 5. jula kojom su braća Endru i Tristan Tejt, koji imaju dvojno državljanstvo, britansko i američko, dobili dozvolu da napuste teritoriju Rumunije. Dakle, Sud je uvažio žalbu tužilaca i odluka je konačna. Dvojici se u Rumuniji, pod sudskom kontrolom, sudi za trgovinu ljudima i silovanje, u predmetu koji je vodila Nacionalna direkcija za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma. Endrju i Tristan Tejt i dve mlade saučesnice upućeni su sudu prošlog juna, optuženi za formiranje organizovane kriminalne grupe, sa ciljem regrutovanja, smeštaja i eksploatacije žena koje su primoravali da prave materijale sa pornografskim sadržajem. Ovim aktivnostima optuženi bi dobili značajne sume novca.

    Rumunski fudbalski šampion FCSB plasirao se u drugo pretkolo Lige šampiona, pošto je u utorak uveče u Bukureštu u revanšu prvog pretkola savladao ekipu Virtus AC iz San Marina rezultatom 4-0. U kolu su Bukureštanci pobedili sa 7-1. U preliminarnom drugom kolu FCSB će se sastati sa Makabijem iz Tel Aviva. Prvi meč igraće se kod kuće 23. ili 24. jula, a revanš u gostima 30. ili 31. jula. Ostali rumunski timovi uključeni u evropska takmičenja su Korvinul Hunedoara (centar-zapad, nosilac Kupa), CFR Kluž (severozapad) i Universitatea Kraiova (jugozapad).

  • Vesti – 27.06.2024

    Vesti – 27.06.2024

    Sjedinjene Američke Države cene nedavnu odluku Bukurešta da Ukrajini ustupi Patriot sistem i lidersku ulogu Rumunije na istočnom krilu NATO-a – navodi se u Zajedničkoj deklaraciji usvojenoj posle sastanka strateškog dijaloga između dve zemlje. Sastanak je održan 21. juna i otvoren je konsultacijama rumunskog ministra spoljnih poslova Luminice Odobesku i američkog državnog sekretara Antonija Blinkena. Prema dokumentu koji je u četvrtak objavilo Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta, Sjedinjene Američke Države su „posvećene podršci modernizaciji odbrane u Rumuniji, jačanju protivvazdušne odbrane i interoperabilnosti“. Takođe, Sjedinjene Američke Države čestitaju Rumuniji, jer su ove godine uspešno otvorile prvi evropski regionalni centar za obuku pilota F-16. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države i Rumunija su u dokumentu naglasile da je kontinuirana agresija Rusije izazvala ozbiljne pretnje u Crnomorskom regionu. „Rumunija i Sjedinjene Američke Države su duboko posvećene jačanju svojih napora da obezbede stabilan i bezbedan crnomorski region“, takođe se ističe u Zajedničkoj deklaraciji.

    Lideri država EU započeli su u četvrtak dvodnevni samit u Briselu, fokusiran na imenovanja u ključnim institucijama bloka Zajednice i usvajanje njegove strateške agende za mandat koji proističe iz izbora za Evropski parlament. 27 lidera, piše agencija EFE, stiglo je u Evropski savet sa već dogovorenim mestima „viših menadžera“ između tri proevropske političke grupe, pogodne za produbljivanje evropskih integracija i konsolidaciju prerogativa Brisela, odnosno Narodna partija (EPP), Socijaldemokrate (S&D) i liberali (Renew). Prema dogovoru između tri grupe, Ursula fon der Lajen iz EPP-a će zadržati svoju funkciju predsednice Evropske komisije, predsedništvo Evropskim savetom će pripasti bivšem portugalskom socijaldemokratskom premijeru Antoniju Kosta, a šef estonske vlade, liberalka Kaja Kalas, biće visoki predstavnik za spoljnu akciju i bezbednosnu politiku. Konačno, mesto predsednika Evropskog parlamenta podelili bi EPP i socijalisti, a prve dve i po godine mandata pripašće aktuelnoj predsednici Roberti Mecoli, iz EPP-a. Druga tačka dnevnog reda Saveta je vojna pomoć Ukrajini. Samit označava i kraj belgijskog predsedavanja Unijom, koje će narednih šest meseci preuzeti Mađarska. Rumuniju predstavlja predsednik Klaus Johanis.

    Šefica diplomatije iz Bukurešta Luminica Odobesku održala je u sredu u Varšavi bilateralne konsultacije sa poljskim kolegom Radoslavom Sikorskim, na marginama učešća na Trilaterali Rumunija – Poljska – Turska. Ministarka Luminica Odobesku je pozdravila dinamičnu i složenu prirodu rumunsko-poljskog dijaloga, obuhvaćenog bilateralnim Strateškim partnerstvom i koji se ogleda u bogatoj agendi političko-diplomatskih kontakata i odličnoj saradnji u pogledu bezbednosti, ekonomije i u sektorima. Takođe je izrazila interesovanje za dalje kapitalizovanje investicionih mogućnosti koje nude obe države, kao i za produbljivanje saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, sa akcentom na infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu i obrazovanje. Rumunska ministarka je pozdravila efikasnu koordinaciju na nivou Evropske unije i NATO-a, kao i u okviru regionalnih formata, a u vezi sa agresijom Rusije na Ukrajinu ponovila je potrebu da se nastavi višedimenzionalna podrška Ukrajini, uključujući vojnu, i važnost obnove civilne infrastrukture ozbiljno pogođene ruskim napadima. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, Luminica Odobesku je takođe istakla važnost nastavka pružanja pomoći Republici Moldaviji za jačanje institucionalnih kapaciteta, upravljanje sajber pretnjama i borbu protiv dezinformacija.

    Fudbalska reprezentacija Rumunije plasirala se u osminu finala Evropskog prvenstva u Nemačkoj, posle remija 1:1 sa Slovačkom u sredu uveče u Frankfurtu. Gol Rumunije postigao je Razvan Marin, iz penala, a njegov uspeh je doveo do plasmana reprezentacije koju vodi Edvard Jordanesku. U osmini finala, 2. jula, Rumunija će dočekati Holandiju, na čuvenoj Alijanc areni u Minhenu. Posle meča, hiljade Rumuna izašlo je na ulice, u velikim gradovima zemlje, da izrazi radost zbog kvalifikacija.

    Holandski premijer Mark Rute je zvanično budući generalni sekretar NATO-a. Ovaj 57-godišnji političar dobio je podršku svih 32 predstavnika u Severnoatlantskom savetu, glavnom telu za donošenje odluka Alijanse, a svoj mandat će preuzeti 1. oktobra. Rute će naslediti Norvežanina Jensa Stoltenberga i poznat je po kritičkom stavu prema Rusiji i po podršci Ukrajini, kako za ulazak u NATO, tako i za ulazak u Evropsku uniju. Holandija takođe vojno podržava Ukrajinu, uključujući i avione F-16 koji imaju dozvolu da gađaju ruske ciljeve. Pored rata u Ukrajini i napetog međunarodnog političkog konteksta, Rute će imati zadatak da se obračuna sa mogućom budućom američkom administracijom na čelu sa Donaldom Trampom, ukoliko se republikanac vrati u Belu kuću posle izbora na kojima će se ponovo suočiti sa aktuelnim demokratskim predsednikom Džoom Bajdenom .

    U Rumuniji, kazne za ropstvo i trgovinu ljudima podvrgnute takvim tretmanima podređenosti više ne mogu biti suspendovane, prema zakonu koji je promulgirao predsednik Klaus Johanis. Dokument predviđa i povećanje kazni za ova krivična dela, koje mogu dostići i do 15 godina zatvora i zabranu određenih prava. Ako radnje u koje su umešane maloletne osobe izvrši javni funkcioner, član porodice ili lice zaduženo za vaspitanje deteta, zaprećene su kazne do 20 godina zatvora. Zakon kažnjava lišenjem slobode od tri do deset godina i proizvodnju, čuvanje, izlaganje, promociju, distribuciju i stavljanje na bilo koji način dostupnosti pornografskog materijala maloletnicima. Štaviše, gledanje ovakvih slika biće kažnjeno kaznom zatvora od pet godina i od jedne do tri godine neovlašćen pristup pornografskim materijalima sa maloletnicima putem kompjuterskih sistema ili drugih sredstava elektronske komunikacije. Kako se navodi u dokumentu, kažnjavaju se i pokušaji izvršenja krivičnih dela ropstva i trgovine ljudima, a pristanak žrtava ne predstavlja izuzeće.

    U poslednje dve decenije, Rumunija je postigla izuzetan napredak u očuvanju lekcija iz prošlosti u kolektivnom sećanju i u borbi protiv antisemitizma, rasizma, ksenofobije i mržnje, rekao je predsednik Klaus Johanis, u kontekstu obeležavanja 83 godine od Pogroma u Jašiju (severoistok) od 28. do 30. juna 1941. godine, u kome je stradalo više od 13 hiljada rumunskih Jevreja. Istovremeno, šef države je istakao da obrazovanje ostaje najefikasnije sredstvo kojim se mogu osujetiti pokušaji negiranja istorije Holokausta i obeshrabriti mogući akti motivisani mržnjom. Klaus Johanis je takođe pomenuo trenutni međunarodni kontekst, gde toksični, antisemitski i rasistički uticaji ponovo pokušavaju da izopače čovečanstvo. Po mišljenju predsednika, ovi pokušaji se mogu odbaciti čvrstim sankcionisanjem svih ispada i promovisanjem poštovanja međunarodnog humanitarnog prava.

  • Vesti – 26.06.2024

    Vesti – 26.06.2024

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis prisustvovaće u četvrtak i petak sastanku Evropskog saveta u Briselu. Podrška susednim državama Ukrajini i Republici Moldaviji (većina stanovnika govori rumunski), kao i nova struktura Evropskog parlamenta, neke su od tema sastanaka, navodi se u saopštenju za javnost Predsedničke administracije u Bukureštu. Takođe, čelnici Evropske unije će nastaviti razgovore o imenovanjima na čelo institucija zajednice, nakon nedavnih evropskih izbora. Što se tiče Ukrajine, predsednik Johanis će se zalagati za kontinuiranu podršku u svim dimenzijama, sa naglaskom na obezbeđivanju adekvatnog odgovora na neposredne vojne potrebe. Nastavak podrške biće neophodan i Republici Moldaviji, što će u Briselu ponovo potvrditi i šef rumunske države. Što se Bliskog istoka tiče, predsednik Johanis će insistirati na tome da Evropska unija ostane angažovana u regionu i doprinese smirivanju sukoba i izbegavanju njegovog širenja na tom području – takođe se navodi u saopštenju Predsedništva. Administracija.

    Nacrt amandmana na zakon o državljanstvu usvojen je danas u rumunskom parlamentu. Poslanici su eliminisali amandman po kome rumunsko državljanstvo može dobiti, na zahtev, stranac koji je u braku sa rumunskim državljaninom i živi u inostranstvu najmanje 10 godina. Dakle, ostaje uslov da nosilac prijave zakonito živi u Rumuniji najmanje 8 godina ili, u slučaju braka sa rumunskim državljaninom, najmanje 5 godina. Takođe, smanjen je rok za dobijanje rumunskog državljanstva izbeglicama sa 8 na 3 godine. Dokument predviđa i biometrijske provere, poput slike lica ili otisaka prstiju, u slučaju lica koja traže rumunsko državljanstvo, kako bi se sprečilo njegovo lažno sticanje.

    Rumunija ne ispunjava uslove za prelazak na evro, jedinstvenu evropsku valutu, obavestila je Evropska komisija nakon ocene pravne kompatibilnosti i ispunjenosti kriterijuma takozvane konvergencije. Izvršni odbor zajednice analizirao je stabilnost cena, stabilnost javnih finansija, stabilnost deviznog kursa i dugoročnih kamatnih stopa, poglavlja u kojima naša zemlja još uvek kasni. Bugarska, s druge strane, ispunjava ove uslove, ali još nije članica mehanizma deviznog kursa, jer je u tom mehanizmu obavezna da učestvuje najmanje dve godine, bez ozbiljnih monetarnih tenzija, pre ulaska u zonu evra.

    Predsednik Klaus Johanis je u sredu uputio poruku povodom Dana nacionalne zastave, kada je istakao članstvo Rumunije u NATO-u, Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama i ukazao na potrebu za jedinstvom. Šef države je rekao da nacionalna zastava „predstavlja objedinjujući element za Rumune, gde god da se nalaze. Trobojka je prisutna u trenucima ravnoteže ili radosti, na nacionalnim i međunarodnim manifestacijama, u institucijama, na paradama ili povodom sportskih takmičenja“, istakao je predsednik. Klaus Johanis je podsetio na istoriju ovog praznika i odao počast rumunskim vojnicima koji su poginuli u ratnim operacijama. Sa svoje strane, premijer Marčel Čolaku je podsetio da su se „pod bojama nacionalne zastave generacije Rumuna borile za nezavisnost, suverenitet, jedinstvo i demokratiju, vrednosti u koje čvrsto verujemo. U Rumuniji 21. veka sa istim emocijama i ponosom živimo trenutke kada vidimo trobojku koju nose profesionalci koje cene naši spoljni partneri ili dižu na jarbol pobeda, kada naši sunarodnici postižu uspehe na velikim takmičenjima”.

    Lideri vladajuće koalicije Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) u Rumuniji ni u utorak uveče nisu uspeli da postignu dogovor o datumu predsedničkih izbora, jer svaka od dve stranke insistira na drugačijem kalendaru. Socijaldemokrate žele da se izbori održe u septembru, dok liberali žele da predsednički izbori budu na vreme, u novembru. Razgovori unutar koalicije na ovu temu biće nastavljeni u petak.

    Rumunija je postigla značajan napredak u borbi protiv trgovine ljudima, ističe se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta Sjedinjenih Američkih Država. Među navedenim pozitivnim aspektima su istraga povećanog broja slučajeva i osuda nekoliko trgovaca ljudima, uspostavljanje jedinice za finansijske istrage u okviru Direkcije za istragu organizhovanog kriminala i terorizma (DIICOT), kao i usvajanje procedura za identifikaciju potencijalnih maloletnih žrtava. U izveštaju se pominje i izmena zakonodavstva radi zaštite žrtava trgovine ljudima, kao i obuka policijskih službenika u specijalizovanim školama za identifikaciju potencijalnih žrtava. Istovremeno, Stejt department takođe daje niz preporuka za jačanje napora u borbi protiv ove pojave, kao što je istraga svih optužbi za saučesništvo i nemar među vlastima i proaktivno identifikovanje žrtava među ugroženim ljudima. U dokumentu se takođe ukazuje da postoji potreba za jačanjem napora na praćenju i sprečavanju seksualne eksploatacije dece, posebno u državnim institucijama, i sprovođenjem zakona o dečijem radu u ruralnim područjima.

    32 zemlje članice NATO-a potvrdile su danas nominaciju holandskog premijera Marka Rutea za generalnog sekretara Alijanse. Frans Pres komentariše da je povlačenje kandidature predsednika Rumunije Klausa Johanisa i primedbe koje su imale Mađarska i Slovačka ostavile Ruteu slobodan put da dobije mesto generalnog sekretara NATO-a. Na dužnost će stupiti 1. oktobra, kada ističe poslednje produženje mandata aktuelnom generalnom sekretaru Jensu Stoltenbergu, imenovanom 2014. godine. Njegov mandat je bio produžen četiri puta, u kontekstu rata u Ukrajini.

    Centri za detoksikaciju i oporavak zavisnika od droge biće uspostavljeni u svakom od osam razvojnih regiona Rumunije, nakon što je Dom poslanika u Bukureštu usvojio nacrt zakona. Dan Tanasa, poslanik Alijanse za Ujedinjenje Rumuna (AUR), opozicione stranke, rekao je da je tema trgovine drogom stigla do Vrhovnog saveta odbrane zemlje i da je to jasan signal koji Rumunija daje da je zarobljena država u mrežama trgovaca drogom. Takođe, Tanasa je cenio da osnivanje centara ne rešava osnovni problem. U odgovoru, socijaldemokratski poslanik Florin Buiku, čija je stranka u vladajućoj koaliciji, naveo je da zaista postoji potreba za prevencijom u konzumiranju droga, ali se ne može poreći neophodnost ovih centara za lečenje narkomana. Zakon o njihovom osnivanju biće dostavljen predsedniku Rumunije na proglašenje.

    Bivša novinarka Elena Laskoni, gradonačelnica opštine Campulung Muscel (jug), izabrana je za predsednicu Unije Spasimo Rumuniju (USR, u opoziciji u bukureštanskom parlamentu i pridružena grupi RENEW u evropskom parlamentu). Ona je dobila 68% opcija koje su na internetu izrazili članovi stranke sa pravom glasa. Laskoni je navela da sada počinje rekonstrukcija stranke. Za kraj nedelje zakazan je Kongres Unije na kome će biti izabran Nacionalni biro, rukovodeća struktura stranke. Izbori se održavaju nakon što je bivši lider Katalin Drula podneo ostavku, kao rezultat lokalnih i evropskih parlamentarnih izbora 9. juna, kada je USR, povezan sa PMP-om i Snagom desnice u Savezu ujedinjene desnice, dobio manje glasova od PSD-a i PNL-a (u koaliciji) i AUR (nacionalistička opozicija).

    Centralni izborni biro (BEC) u Rumuniji poništio je izbore za gradonačelnika u letovalištu Kostinešti, u okrugu Konstanca (jugoistok), i zatražio da se izbori od 9. juna ponove 7. jula. Centralni izborni biro je prihvatio zahtev za poništavanje izbora Socijaldemokratske partije (u vladajućoj koaliciji) – ogranak Konstanca. U Kostineštiju je, piše rumunska štampa, šest puta ponovljeno prebrojavanje glasova na lokalnim izborima 9. juna, a na kraju je za pobednika proglašen kandidat Nacionalne liberalne partije (partner socijaldemokrata u izvršnoj vlasti) na mesto gradonačelnika, na uštrb kandidata Socijaldemokratske stranke, sa razlikom od jednog glasa. U obraćanju Izbornog bira izborne jedinice Kostinešti upućenom Centralnom izbornom birou, pomenuto je nekoliko nepravilnosti na osnovu pratećih dokumenata, uključujući i činjenicu da su dve osobe, među kojima je i ukrajinski državljanin, glasale bez ovog prava.

    Trenažni brod „Mirča” krenuo je danas iz vojne luke Konstanca, sa Crnog mora, na godišnji trenažni marš. Tokom više od 40 dana, brod, na kojem se nalazi 86 studenata Pomorske akademije „Mirča čel Batran“, pristajaće u lukama Pirej u Grčkoj, Livorno i Palermo u Italiji, Tulon u Francuskoj i Bodrum u Turskoj. Na obuci će učestvovati i dva studenta iz Letonije, dva iz Bugarske, dva iz Poljske, jedan iz Španije i jedan iz Turske. Pored misije obuke budućih oficira mornarice i inspektora granične policije, brod za obuku ima i važnu reprezentativnu ulogu, jer je počasni ambasador Rumunije na morima i okeanima sveta. Brig „Mirča“ će se vratiti u vojnu luku Konstanca početkom avgusta.

    Republika Moldavija i Ukrajina su zvanično počele pristupne pregovore Evropskoj uniji, dve godine nakon što su dobile status kandidata. Prve diskusije održane su u Luksemburgu, bile su tehničke prirode i ticale su se strukture i vremena pregovora. Dve zemlje će pregovarati i biti ocenjivane odvojeno, a trajanje pregovaračkog procesa zavisi od njihove sposobnosti da usvoje neophodne reforme za postizanje kriterijuma za pristupanje. Tokom čitavog procesa, Kišinjev i Kijev moraju uskladiti svoje nacionalno zakonodavstvo sa odredbama Evropske unije. Kako javlja dopisnik Radija Rumunije u Briselu, od dobijanja statusa kandidata do sada, dve države su izvršile opšta prilagođavanja u ključnim oblastima, čime su pokazale volju da se približe zakonodavstvu Evropske unije.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (22.06.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (22.06.2024)

    Vrhovni savet odbrane zemlje doneo je u četvrtak odluku da Rumunija donira Ukrajini raketni sistem Patriot, navodi se u saopštenju Predsedničke administracije u Bukurestu, sa obrazloženjem da je ,,pogoršana bezbednosna situacija u Ukrajini posle masovnih i konstantnih napada Rusije na civilno stanovnistvo i infrastrukturu, naročito na energetsku, i zbog regionalnih posledica ove situacije i na situaciju u Rumuniji.” Predsedništvo navodi da će Rumunija donirati antiraketni sistem pod uslovom da se nastave pregovori sa saveznicima iz Severnoatlanskog saveza o dobijanju sličnog sistema. Istovremeno potrebno je identifikovati privremeno rešenj za nastalu operacionalnu vulnerabilnosti. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da će odluka Rumunije o doniranju odbrambenog sistema Patriot konsoliodovati vazdušni odbrambeni štit Ukrajine i bezbednost cele Evrope. Rumunija je do sada nabavila sedam sistema Patriot, četiri su već stigla, a dva su operativna. Predsednik Rumunije Klaus Johanis obavestio je Vrhovni savet odbrane zemlje da je odustao od kandidature na dužnost generalnog sekretara Severnoatlanskog saveza. Savet će podržati kandidaturu holandskog premijera Marka Rutea.

    Posle evroparlamentarnih i lokalnih izbora vladajuća koalicija Rumunije okupila se ove nedelje na sednici posvećenoj utvrdjivanju datuma predsedničkih izbora. Liberali insistiraju da se ovi izbori održe krajem godine, u novembru ili eventualno decembru, dok socijaldemokrate ne žele da odustanu od utvrdjenog datumu u septembru. Nacionalna liberalna partija tvrdi da će se predizborna kampanja za predsedničke izbore u septembru poklapati sa godišnjim odmorima. Podsećamo, ove godine u Rumuniji održaće se i parlamentarni izbori.

    Predsednik Italije Serdjo Matarela boravio je u sredu u zvaničnu posetu Bukureštu gde je vodio razgovore sa svojim rumunskim kolegom Klausom Johanisom i premijerom Marčelom Čolakuom. Matarela je ocenio bilateralne odnose dve zemlje odličnim, zahvaljujući i dubokim kulturnim vezama i prisustvu italijanske zajednice u Rumuniji i rumunske u Italiji. Trgovinska razmena Rumunije i Italije dostigla je prošle godine 20 miliardi evra-saopštio je Klaus Johanis. Šef rumunske države je pozitivno ocenio učešće Italije u vazdušnoj policiji Severnoatlanskog saveza u Rumuniji. Predsednik Italije izjavio je da je pristalica potpunog ulaska Rumunije u Šengen zonu i dodao da je neophodno proširenje Evropske unije i ulazak zemalja kandidata u ovaj proces. Za vreme susreta sa Serdjom Matarelom, premijer Marčel Čolaku je pozitivno ocenio doprinos italijanske države održavanju veze rumunskih državljana koji studiraju, rade ili žive u Italiji sa Rumunijom i rumunskim jezikom.

    Na zajednickoj sednici vlada Rumunije i Bavarske u Minhenu obeležena je dvadesetpetogodišnjica bilateralnih odnosa. Sednica je bila posvećena jačanju ekonomske, socijalne i bezbednosne situacije. Strane su potpisale Memorandum o preduzetništvu, malim i srednjim preduzečima i start-up-ovima. Bavarska je najvažniji nemački investitor i trgovinski partner Rumunije sa trgovinskom razmenom od 8,3 miliarde evra. Marčel Čolaku je izjavio da želi da velike bavarske kompanije investiraju u rumunsku privredu, a bavarski predsednik vlade da odbrambenoj industriji treba posvetiti posebnu pažnju.

    Evropska komisija upozorila je 8 svojih članica na prekomerne budžetske deficite. Medju ove nalazi se i Rumunija, koja je kritikovana jer nije vodila računa o prethodnim upozorenjima Unije. 2020. godine Savet evropske unije preporučio je Rumuniji da preduzme stroge mere korekcije budžetskog deficita do 2022. godine. Uprkos upozorenjima, procenjuje se da će Rumunija sledeće godine zabeležiti najveći budžetski deficit u Evropskoj uniji od 7%.

    Fudbalska reprezentacija Rumunije debitovala je pobedom na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. Na stadionu u Minhenu rumunski fudbaleri savladali su u Grupi E Ukrajinu sa 3-0 . Prethodnu pobedu rumunski fudbaleri postigli su pre 24 godine na Evropskom prvenstvu kada su savladali Englesku sa 3-2.
    Na Evropskom prvenstvu u plivanju u Beogradu devetnaestogodišnji rumunski plivač David Popovic osvojio je zlatnu medalju na 100 metara slobodnim stilom i odbranio evropsku titulu osvojenu u Rimu 2022. godine.

  • Antiraketni sistem Patriot za Ukrajinu (21.06.2024)

    Antiraketni sistem Patriot za Ukrajinu (21.06.2024)

    Rumunija će Ukrajini poslati antiraketni sistem Patriot, odlučeno je na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje (CSAT) u Bukureštu. Članovi Saveta su naglasili da se donacija uslovljava nastavljanjem pregovora, posebno sa američkim strateškim partnerom, o nabavljanju sličnog protivvazdušnog sistema. Ideja o donaciji susednoj državi potekla je u Vašingtonu za vreme susreta predsednika Klausa Johanisa sa Džoom Bajdenom, šefom Bele kuće. Šef rumunske države je u Vašingtonu precizirao da se od Rumunije traži da donira jedan od ovih sistema. Sada, posle najave Vrhovnog saveta odbrane zemlje, u saopstenju Predsedničke administracije navodi se da se odluka bazira na detaljnim tehničkim analizama vlasti i da su preduzete sve mere za eliminisanje rizika od pojave vulnerabilnosti za Rumuniju. Ministartsvo narodne odbrane u Bukureštu predstavilo je na sednici Saveta detaljnu analizu operativnosti četiri sistema Patriot sa kojima Rumunija raspolaže, odvijanje programa nabavljanja još tri naručena sistema kao i eventualne posledice transfera jednog sistema Patriot- navodi se u saopštenju.

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izrazio je zahvalnost Bukureštu na odluci o donaciji sistema Patriot Kijevu sa napomenom da pozitivno ocenjuje nepokolebljivu podršku Rumunije. Današnja odluka jača ne samo bezbednost Ukrajine, već i celog regiona i Evrope-podvukao je predsednik Ukrajine na društvenoj mreži. Volodimir Zelenski je tražio Ukrajinu najmanje sedam baterija Patriot, ali zemlje koje raspolažu ovim sistemom još nisu donele nikakvu odluku. .

    U četvrtak, kada je doneta odluka o donaciji, SAD su saopštile da će privremeno suspendovati isporuke antiraketnog sistema Patriot drugim državama i da će od sada prednost dati Ukrajini. Bela kuća je evocirala zahteve Kijeva za dodeljivanje više baterija Patriota kako bi Ukrajina mogla da odbrani sopstvene snage na frontu i infrastrukturu od ruskih napada. Na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje odobreni su i ciljevi Rumunije na julskom Samitu NATO u Vašingtonu. Napravljena je i analiza daljeg pogoršanja bezbednosne situacije u istočnom susedstvu Rumunije posle sve intenzivnijih ruskih vojnih napada. Na sednici Klaus Johanis je obavestio članove Saveta da je informisao saveznike iz Alijanse da odustaje od kandidature na dužnost generalnog sekretara Severnoatlanskog saveza. Na zahtev šefa rumunske države da se članovi Saveta izjasne o kandidaturi premijera Holandije Marka Rutea ovi su saopstili da će podržati kandidaturu holandskog zvaničnika na rukovodeću funkciju u NATO.

  • Rumunsko-italijanski odnosi (20.06.2024)

    Rumunsko-italijanski odnosi (20.06.2024)

    Rumunija je za Italiju veoma važan partner na bilateralnom, evropskom i medjunarodnom planu i želimo da udje u Šengen zonu i sa kopnenim granicama, izjavio je predsednik Italije Serdjo Matareala koji je doputovao u Bukurešt u zvaničnu posetu. Predsednik Klaus Johanis i premijer Marčel Čolaku primili su visokog gosta. Šef rumunske države je pozdravio solidne temelje razvoja bilateralnih odnosa i višestrane saradnje sa Italijom, uključujući evropski i evroatlanski okvir. Trgovinska razmena izmedju Rumunije i Italije dostigla je prošle godine 20 miliardi evra, naglasio je rumunski predsednik i ocenio da ovaj susret predstavlja nastavljanje konstantnog dijaloga izmedju dve države. Predsednik Rumunije je pozdravio važan doprinos Italije bezbednosti rumunskih susednih zona i naglasio da će obe države nastaviti saradnju sa svim saveznicima za jačanje uloge NATO u sprečavanju svakog rata: ,,Razgovarali smo o našim bezbednosnim pitanjima izazvanim ratom Rusije u Ukrajini, rat koji ima velike negativne posledicama u regionu i na celom evroatlanskom prostoru. Saradjivaćemo na jačanju uloge sprečavanja svakog rata i na odbrani naših država, jačanjem uloge odvraćanja potencijalnog neprijatelja od namere i na odbrani Istočnog i Južnog boka Alijanse.

    U vezi sa proširenjem Evropske unije, predsednik Italije je izrazio nadu da će Ukrajina i Republika Moldavija pristupiti Uniji u najkraćem roku. Serdjo Matarela je o prethodnoj poseti Kišinjevu izjavio: ,,Za nas je neophodno proširenje Evropske unije i pripremanje zemalja kandidata. Ja sam posetio Moldaviju i izrazio podšku ovoj zemlji i Ukrajini. Mi imamo slične stavove prema pristupnom procesu, odnosno prema što bržem pristupanju ovih država Evropskoj uniji”.

    Tokom susreta sa premijerom Marčelom Čolakuom, italijanski predsednik je naglasio da je od izuetnog značaja ekonomska saradnja, stub bilateralnih odnosa. Rumunsko-italijanska ekonomska saradnja, zajedničke vrednosti i veze izmedju naših ljudi dodatno doprinose konsolidaciji bilateralnih odnosa, izjavio je premijer Rumunije. Važna tačka na dnevnom redu razgovora bili su i rumunski državljani koji žive i rade u Italiji i koji predstavljauju jednu od najvećih rumunskih zajednica u inostranstvu. Marčel Čolaku je pozdravio podršku italijanskih vlasti za integraciju rumunske zajednice, poštovanje prava i priznavanje doprinosa rumunske zajednice italijanskom društvu.

  • Vesti – 19.06.2024

    Vesti – 19.06.2024

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis primio je u sredu svog italijanskog kolegu Serđa Matarelu povodom zvanične posete Bukureštu. Imamo duboke veze, izuzetnu ekonomsku dinamiku, a duša odnosa su rumunske zajednice u Italiji, veoma dobro integrisane, rekao je Johanis. Istovremeno, šef države je izrazio zahvalnost za solidnu zajednicu italijanskih preduzetnika u Rumuniji. On je precizirao da su dve zemlje prošle godine imale bilateralnu razmenu od 20 milijardi evra. U pogledu bezbednosti, Klaus Johanis je naveo da će Rumunija i Italija nastaviti da rade zajedno na jačanju uloge NATO-a u odvraćanju na istočnom frontu, ali i na južnom. Sa svoje strane, predsednik Matarela je izjavio da su bilateralni odnosi odlični na svim nivoima. Rumunija je izuzetno važan bilateralni, evropski i međunarodni partner Italije i želimo da ta zemlja uđe u šengenski prostor slobodnog kretanja i sa kopnenm granicama, rekao je italijanski predsednik. Rumunija i Italija 2024. godine obeležavaju 145 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, kao i 60 godina od podizanja ovog odnosa na nivo ambasade.

    Rumunija će od jula do decembra 2024. godine preuzeti komandu NATO-ove pomorske grupe za borbu protiv mina, koja će obavljati specifične misije u mediteranskom basenu, saopštile su danas rumunske pomorske snage. Rumunija će u ovoj grupaciji učestvovati sa brodom „Viceadmiral Konstantin Balesku“, koji ima posadu od 85 rumunskih i stranih vojnika. U pomorskoj grupi biće i vojni brodovi iz Italije, Španije i Turske. Glavni ciljevi Savezničke pomorske komande NATO-a kroz ovu misiju su obezbeđivanje kapaciteta za trenutno reagovanje Severnoatlantske alijanse, povećanje interoperabilnosti između savezničkih pomorskih snaga, kao i promovisanje silke NATO-a, navodi se u saopštenju.

    Konačne rezultate izbora za Evropski parlament objavio je Centralni izborni biro i objavio ih u Službenom glasniku Rumunije. Na prvom mestu je koalicija Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) sa 48,5% glasova, zatim Alijansa za Ujedinjenje Rumuna (AUR) sa nešto manje od 15%, Ujedinjena desnica sa 8,7%, Demokratski savez Mađara iz Rumunije sa skoro 6,5% i stranka SOS Rumunija sa nešto preko potrebnog praga od 5%. Za nezavisnog kandidata Nikolaja Štefanuka glasalo je 3,08% Rumuna i uspeo je da dobije još jedan mandat u Evropskom parlamentu. Izlaznost na birališta bila je 52,4%. Centralni izborni biro je precizirao da je od 33 poslanička mandata koja su otišla Rumuniji, 19 pripalo koaliciji Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL), 6 Alijansi za Ujedinjenje Rumuna (AUR), 3 Ujedinjenoj desnici i po 2 SOS Rumuniji i Demokratskom savezu Mađara iz Rumunije.

    Senat Bukurešta usvojio je, kako prvo veće, projekat dopune Zakona o državljanstvu, koji je pokrenula Vlada, a kojim se utvrđuje da se rumunsko državljanstvo može, na zahtev, dodeliti strancu koji je u braku i živi van granica sa državljaninom Rumunije, najmanje 10 godina. Važeća zakonska regulativa predviđa da strani državljanin koji je u braku sa Rumunom za dobijanje državljanstva mora da živi u Rumuniji najmanje pet godina, što, po mišljenju inicijatora, predstavlja „barijeru“. Normativni akt takođe predviđa neophodne mere za sticanje rumunskog državljanstva i pravila za sprečavanje njegovog lažnog sticanja. Tako su obezbeđene biometrijske provere za lica koja podnesu zahtev za dobijanje rumunskog državljanstva. Nacrt zakona će ući u raspravu u Poslanički dom, koji ima odlučujuću ulogu.

    Premijer Marčel Čolaku je u zvaničnoj poseti Minhenu u ponedeljak i utorak razgovarao sa bavarskim kolegom Markusom Soderom o punom pristupanju Rumunije Šengenu, o odbrani i bezbednosti i o bilateralnim odnosima. On je pozvao bavarske kompanije da ulažu u Rumuniju i uputio poziv onima koji žele da posete našu zemlju. Dve strane su učestvovale na zajedničkom sastanku rumunske i bavarske vlade i imale sastanak sa predstavnicima rumunske zajednice u regionu.

    Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku boraviće u radnoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama od 20. do 21. juna, saopšteno je danas u Bukureštu. Ovom prilikom imaće bilateralne političke konsultacije sa američkim državnim sekretarom Antonijem Blinkenom, sastanke sa predstavnicima Saveta za nacionalnu bezbednost, liderima javnog mnjenja i američkim think-tank-ovima. Istovremeno, šefica diplomatije iz Bukurešta učestvovaće na otvaranju Ekonomskog foruma Rumunija- Sjedinjene Američke Države, gde će, kao govornik na otvaranju, istaći potencijale za razvoj ekonomskih odnosa Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i kroz bilateralnu saradnju u oblasti energetike i rekonstrukcije Ukrajine. Organizovana u kontekstu 20. godišnjice pristupanja Rumunije NATO-u, poseta će pružiti priliku da se sagleda napredak postignut u bilateralnim odnosima, u saradnji na jačanju evroatlantske bezbednosti, sa akcentom na region Crnog mora i na utvrđivanje načina za jačanje strateškog partnerstva Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država.

    Rumunski ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar imao je danas u Bukureštu radni sastanak sa svojim južnokorejskim kolegom Von-sik Šinom, koji boravi u zvaničnoj poseti Rumuniji. Dnevni red bilateralnih razgovora odnosio se na pitanja međunarodne bezbednosne situacije i perspektive bilateralne saradnje u oblasti odbrane između dve države, a povodom potpisivanja, u aprilu, u Seulu, Sporazuma između Vlade Rumunije i Vlade Republike Koreje o saradnji u oblasti odbrane. Tokom razgovora, rumunski ministar odbrane je predstavio glavne pretnje i rizike iz regiona Crnog mora i Zapadnog Balkana u kontekstu agresorskog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine. Istovremeno, rumunski zvaničnik je istakao podršku Rumunije Ukrajini. Dvojica ministara odbrane položili su vence na Grob Neznanog junaka u Bukureštu.

    Rumunija se suočava sa velikim makroekonomskim neravnotežama i jedina je država u Evropskoj uniji sa prekomernim i rastućim budžetskim deficitom. A inflacija je najveća u Evropskoj uniji. Evropska izvršna vlast objavila je u sredu preporuke za zemlje članice, javlja dopisnik Radija Rumunija iz Brisela. Za Rumuniju, Komisija najavljuje da će na jesen pripremiti mapu puta za prilagođavanja. Preporučuje se jačanje fiskalnih politika, smanjenje deficita i ubrzanje implementacije Nacionalnog plana za oporavak i otpornost i planova kohezione politike. „Utvrdio sam da nije preduzeo efikasne mere. Deficit je daleko iznad ciljeva, dok je fiskalni napor bio ispod preporuka, i to uprkos održivom ekonomskom rastu“, rekao je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis. Komisija će predložiti Savetu otvaranje procedura za prekomerni budžetski deficit za još sedam država članica.

  • Evropsko fokusiranje na Ukrajinu (12.06.2024)

    Evropsko fokusiranje na Ukrajinu (12.06.2024)

    Rusija je i dalje direktna i najveća pretnja po bezbednost Severnoatlanskog saveza, i saveznici treba da rade na strategiji kojom bi se osporavala, primorala i osujetila Rusija ograničenjem ruskog kapacitera obnavljanja vojske-zaključak je sa jučerasnjeg samita B9 u Rigi. Skupom na visokom nivou predsedavali su šef rumunske države Klaus Johanis i predsednici Poljske i Letonije Andžej Duda i Edgars Rinkevič. ,,Sankcijama i drugim merama izvršićemo odlučan medjunarodni pritisak na Rusiju, sve dok Moskva nastavlja svoje neprijateljske akcije i politike, kršeći flagrantno medjunarodno pravo, navodi se u zajedničkoj deklaraciji tri zvaničnika. Istovremeno ovi su potvrdili nepokolebljivu podršku ,,nezavisnoj i suverenoj” Ukrajini.

    Predsednik Rumunije je ocenio da je za Bukurešt veoma važno da severnoatlanski položaj odvraćanja postane sve jači, a odbrambeni kapacitet totalni. ,,Rumunija podržava Ukrajinu. Rumunija je uz NATO i Ukrajinu zajedno sa ostalim saveznicima Severnoatlanskog saveza sve dok je potrebno”-naglasio je Klaus Johanis. U ovom kontekstu, Kaus Johanis je izjavio da će se sledeće nedelje na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje odlučiti da li će se Ukrajini dodeliti antiraketni sistem Patriot. Bajdenova administracija pozvala je evropske članice NATO-a koje raspolažu ovakvim sistemima da analiziraju mogućnost upućivanja nekoliko antiraketnih sistema Ukrajini. Prošlog meseca Johanis je u vezi sa eventualnim upućivanjem jedne baterije Patriota Ukrajini izjavio da ako će Rumunija poslati Ukrajini ovaj sistem treba u zamenu da dobije nešto. U Berlinu zapadni saveznici okupljeni na Medjunarodnoj konferenciji o obnovi Ukrajine obećali su pomoć ali konkretna rešenja doneće se naknadno.

    Jedno od rešenja je i podsticanje investicija u Ukrajinu. Evropska komisija je najavila da su postignuti ugovori sa raznim bankama u visini od 1,4 miliarde evra i paket pomoći od 1,9 miliardi evra. Italija je saopštila da će dodeliti 140 miliona evra. Nemačka i Ukrajina su potpisale Deklaraciju o nameri o posleratnoj podršci Kijeva. Kancelar Olaf Šolc je obećao Ukrajini sieteme IRIS-T, rakete, municiju i u narednim mesecima 100 raketa Patriot zajedno sa Danskom, Holandijom i Norveškom. Ministarka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku izjavila je na berlinskoj konferenciji da Bukurešt podržava Ukrajinu električnom energijom i radi na poboljšnju interkonekcije. Odobesku je dodala da zvanični Bukurešt ima regionalni pristup koji obuhvata i Republiku Moldaviju.

  • Rumunija i bezbednosne garancije (23.05.2024)

    Rumunija i bezbednosne garancije (23.05.2024)

    Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u sredu da ne postoji direktna pretnja Rumuniji i da lično ne raspolaže indicijama i signalima da postoji opasnost od atentata ili neželjenih dogadaja u našoj zemlji. Važno je shvatiti da nismo sami, već smo zajedno sa saveznicima i da možemo veoma dobro da se odupremo u svakoj situaciji-izjavio je šef rumunske države. Klaus Johanis je objasnio: ,,Ne postoji nikakva direktna pretnja. Prema rspoloživim informacijama, mogu da vam kažem da je Rumunija sigurna država. Rumuni ne treba da se plaše, ali treba da budemo spremni za neočekivane dogadjaje. Nije vreme za paniku, niko ne preti Rumuniji. Rumunija danas ima najvažnije bebednosne garancije u svojoj istoriji.”

    Klaus Johanis je izrazio rezerve prema eventualnom transferu sistema Patriot Ukrajini, sa napomenom da o ovom pitanju treba razgovarati sa vojnim stručnjacima i odluku doneti u Vrhovnom savetu odbrane zemlje (CSAT). Slanje odbrambenog sistema Patriot ukrajinskoj vojsci je-po oceni đefa rumunske države-delikatno pitanje koje je daleko od rešenja: ,,Nije jednostavno. Ja neću prihvatiti da Rumunija ostane bez antiraketne i protivazdušne odbrane. Ako ćemo nešto predati, Rumunija treba da dobije nešto u zamenu, drugog rešenja nema.”

    U sredu načelnik Generalštaba rumunske vojske, general Gjorgica Vlad, je rekao da Rumunija treba da ubrza opremanje oružanih snaga u kontekstu bezbednosne situacije u zoni. Ministarstvo odbrene Rumunije razmatra hipetezu eventualne eskalacije vojnih sukoba, naglasio je general i upozorio da je potrebno da se novom opremom poveća kapacitet reakcije rumunske vojske. General Gjorgica Vlad je objasnio: ,,Naša prognoza odnosi se na razvoj i scenarije od kojih neki ukazuju na mogućnost eskalacije sukoba, uključujući sukobe vojne prirode. Za smanjenje ove mogućnosti, računamo na efekte odvraćanja i odbrambeni kapacitet na nacionalnom i savezničkom nivou. Zbog toga insistiramo na jačanje nacionalne odbrane i odvraćanja eventualnog neprijatelja od namere kao i odbrambenog položaja Severnoatlanskog saveza.”

    Nalazimo se u mirnodopsko vreme, kaže general Gjorgica Vlad, ali stvarnost obeležavaju složeni bezbednosni izazovi. U ovom kontekstu u crnomorskoj zoni kao i na celom istočnom bloku Alijanse Rumunija je usresredjena na jačanje obuke sa multinacionalnim i združenim karakterom, odnosno na veću medjuoperativnost struktura i kapaciteta. U ovom trenutku glavni prioritet vojske Rumunije su investicije u nove tehnologije i opremu, naglasio je vojni zvaničnik.

  • Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (11.05.2024)

    Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (11.05.2024)

    Pravoslavni i grčko-katolički vernici nalaže se u Svetloj nedelji, prvoj posle uskrsnuća Isusa Hrista. Svetla nedelja je prilika za duhovnu obnovu i jačanje vere. U hrišćanskom kalendaru je i početak specijalnog perioda koji se završava 50 dana nakon Uskrsa, kada se slave Duhovi ili Silazak svetog duha na apostole.

     

    Prezumtivni mir Uskršnjih praznika porekinut je u petak 10. maja kada je u Rumuniji i zvanično počela kampanja za lokalne i parlamentarne izbore 9. juna. Prvi put u poslednje tri decenije postkomunističke demokratije stanovnici Rumunije sa pravom glasa izabraće 33 predstavnika u Evropski parlament i gradonačelnike 3200 opština i gradova, kao i predsednike okružnih saveta, lokalne i okružne odbornike. Mesec dana kandidati imaju na raspolaganju da ubede glasače da zaslužuju njihove glasove. Centralni izborni biro preporučuje kandidatima da poštuju opšta pravila o odvijanju kampanje, da se ponašaju konstruktivno i da ne manipulisu informacijama. Birači zaslužuju objektivne, realne i korektne informacije da bi mogli sa stvore prestavu o kandidatima, navodi Centralni izborni biro. U inostranstvu za evroparlamentarne izbore prvi put će se otvoriti više od 900 glasačkih mesta. Ako za evroposlanike Rumuni sa pravom glasa mogu da glasaju svuda u zemlji i inostranstvu, za lokalne izbore ovo pravo mogu da ostvare samo na glasačkim mestima u mestu porebivališta. U Bukureštu za dužnost generalnog gradonačelnika prijavljeno je 9 kandidata.

     

    Skoro 50% ispitanih Rumuna smatra da je ulazak Rumunije u Evropsku uniju 2007. godine doneo više prednosti. Prema rezultatima sondaže INSCOP-a više od 60% ispitanika koji dele ovo mišljenje su mladi, a 73 % ljudi sa univerzitetskim obrazovanjem. Podaci pokazuju da više od 50% Rumuna koji smatraju da je ulazak u Uniju doneo vise beneficija stanuje u Bukureštu. 42% smatra da budući evroposlanici treba da se bore pre svega za ravnopravnost Rumuna sa ostalim evropskim državljanima, uključujući pravo na potpuni ulazak u Šengen zonu.

     

    28. Evropski festival filma otvoren je u četvratk u Bukurestu za Dan Evrope i završiće se u Kišinjevu, prestonici Republike Moldavije, 8. juna. Prema navodima Rumunskog kulturnog instituta, organizatora festivala, ove godine prikazaće se 40 dugometražnih filmova, 31 nacionalna premijera i dve sekcije kratkometražnih filmova.

     

    Situacija u Ukrajini bila je glavna tema susreta predsednika SAD Džoa Bajdena i predsednika Rumunije Klausa Johanisa u Beloj kući. Obojca su izrazila nepokolebljivu podršku Kijevu. Na svečanosti u Vašingtonu predsedniku Rumunije je drugog dana posete uručena Nagrada za izuzetno medjunarodno upravljanje. Američki atlanski savez, prestižna američka organizacija, osnovana 1961. godine, sa bogatim iskustvom u medjunarodnim poslovima, saopštila je da je nagradu dodelila predsedniku Rumunije kao prizanje za svoju karijere i ulogu evropskog i transatlanskog lidera. Medju dobitnicima ove nagrade nalaze se bivši predsednik Djordj Buš, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, bivši nemački kancelar Helmut Kol i bivši premijeri Velike Britanije i Italije Toni Bler i Mario Dragi. Ove godine predsedniku Klausu Johanisu ističe drugi petogodišnji predsednički mandat.

     

    Muška rukometna reprezentacija Rumunije savladala je u sredu uveče na domaćem parketu reprezentaciju Češke sa 31-30 u prvoj baražnoj utakmici za Svetsko prvenstvo 2025. godine. Druga baražna utakmica odrzaće se 12. maja u Brnu. Rumunija je do sada učetvovala na 14 svetskih prvenstava. U 60-tim i 70-tim godinama Rumunija je četiri puta osvojila titulu svetskog prvaka. Poslednji put naši reprezentativci plasirali su se na završni turnir 2011. godine kada su osvojili 19. mesto. Svetsko prvenstvo 2025. godine održaće se od 14. januara do 2. februara u Hrvatskoj, Danskoj i Norveškoj.

  • Obeležavanje Dana Evrope u Rumuniji i Republici Moldaviji (10.05.2024)

    Obeležavanje Dana Evrope u Rumuniji i Republici Moldaviji (10.05.2024)

    9. maja Rumunija i ostale evropske države obeležile su Dan Evrope, dan posvećen miru i jedinstvu kontinenta. Ovaj dan ima poseban istorijski značaj za Rumune jer se obeležava i Dan proglašenja državne nezavisnisti. U poruci povodom Dana Evrope, predsednik Klaus Johanis je istakao da Evropljani žele da žive u slobodnim zemljama sa funkcionalnom pravnom državom u kojoj se poštuju prava i slobode. Prema oceni šefa rumunske države ,,aktuelni izazovi dodatna su potvrda da smo odgovorni za očuvanje mira na kontinentu, i da je za ovo najsigurnije rešenje jačanje evropske konstrukcije i jedinstva medju našim narodima”.
    Premijer Rumunije Marčel Čolaku je podsetio da je Rumunija posle ulaska u Uniju primila 64 miliarde evra više iz evropskih fondova od rumunskih doprinosa u budžet Evropske unije. U izjavi za Radio Rumunija Julija Matej, ambasadorka i stalna predstavnica Rumunije u Evropskoj uniji, naglasila je da je jedinstvo ključ za jednu jaku Evrope: ,, Ako se osvrnemo malo na prošlost, posebno na poslednje godine, možemo lako da zaključimo da smo postigli zajedno seriju rezultata koje bismo teško postigli. Mislim pre svega na činjenicu da je Unija postala jači geopolitički akter. Dokazali smo da smo Ukrajini partner od poverenja, u kontekstu ruske agresije i usvojili i istorijsku odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom. ”

    Trijumfalna kapija u Bukureštu bila je 9. maja uveče osvetljena plavom bojom, a zastava Evropske unije projektovana na zgradu Parlamenta Rumunije. U većim gradovima Dan Evrope je obeležen vojnim paradama i umetničkim predstavama. I u Kišinjevu, prestonici Republike Moldavije, obeleženi su Dan Evrope i Dan pobede. Predsednica Moldavije Maja Sandu, članovi vlade i parlamenta položili su cveće na Memorijal večnosti, odajući počast palim borcima u Drugom svetskom ratu. Održane su i posebne ceremenije na centralnom trgu Kišinjeva u prisustvu predsenice Maje Sandu i evropskog komesara za budžet i administraciju, Johanesa Hana. 9. maj 1945. godine bio je prvi dan mira u Evropi posle Drugog svetskog rata, na koji se niko ne može odnositi trijumfalistički, jer smo sada svedoci novog rata u Evropi, kazala je Maja Sandu u obraćanju prisustnima na Trgu Velike narodne skupstine. Govorila je o beneficijama integracije u Evropsku uniju i posebno o garancijama mira i nacionalne bezbednosti: ,,Mi ne želimo da idemo nikuda odavde, želimo da ostanemo ovde i da naša kuca bude Evropska unija. Živela Evropska unija! Živela evropska Moldavija.

    ,,Obeležavanjem Dana Evrope odajemo počast svima onima koji cene i brane Evropsku uniju, mir, stabilnost i prosperitet našeg kontinenta , kao i počast državljanima Republike Moldavije”, izjavio je evropski komesar Johanes Han.