Prošle subote vladajuća koalicija sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) donela je odluku da se 4. i 18. maja održe predsednički izbori. Vlada u Bukureštu sada priprema potrebne dokumente koji potvrdjuju ove datume. Socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku priznaje da postoji ogromno očekivanje u javnosti u vezi sa ovim datumom. Ulica medjutim šalje mnogo oštriji signal. Advokati nestranačkog kandidata Kalina Djordjeskua, ruskog ekstremiste, koji je na opšte iznenadjenje osvojio najveći broj glasova u prvom krugu predsedničkih izbotra, zahtevaju od Ustavnog da preispita neopravdanu odluku donetu 6. decembra o poništenju drugog kruga predsedničkih izbora. Zahtev upućen Ustavnom sudu popraćen je neovlašćenim protestom nekoliko hiljada pristalica Djordjeskua. U nedelju Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), najveća stranka rumunske suveranističke trijade, organizovala je u Bukureštu veliki ovlašćeni miting na koji je više desetina hiljada osoba zahtevalo da se održi drugi krug predsedničkih izbora i da predsednik države Klaus Johanis napusti ovu dužnost. Demonstranti na takozvanom ,,Mitingu za demokratiju’’ okupili su se ispred sedišta Vlade i Predsedništva. ,,U jednoj demokratskoj Rumuniji na kraju ovog dana nezakoniti stanovnik Predsedništva Klaus Johanis podneo bi ostavku da bismo se vratili u institucionalni okvir i poštovali volju rumunskog naroda’’ izjavio je lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna Djordje Simion. On je saopštio da će se protesti nastaviti do ispunjenja svih zahteva i da će 24. januara za Dan ujedinjenja rumunskih kneževina više desetina hiljada osoba biti na ulicama. Predsednica Unije spasite Rumuniju (USR) Elena Laskoni, koja je ušla u drugi krug predsedničkih izbora, izjavila je da razume nezadovoljstvo demonstranata i da su ovi ,,Osudili Ustavni sud zbog proizvoljnog načina odlučivanja’’, sa napomenom da rešenje ne može doneti ulica ni društvene mreže. Normalan gest bilo bi povlačenje Klausa Johanisa sa predsedničke dužnosti da bi mesto preuzeo predsednik Senata. Ustavni sud je doneo odluku o poništenju predsednickih izbora odrzanih u novembru i decembru prošle godine na bazi saopštenja Vrhovnog saveta odbrene zemlje o navodnom spoljnom mešanju u predsedničke izbore u korist Kalina Djordjeskua i nelegalnom finansiranju kampanje ovog kandidata. Neke od ovih optužbi iz Izveštaja na kojima je doneta odluka Ustavnog suda bez presedana u Rumuniji nisu zasada potvrdjene, što predstavlja veliki znak pitanja u vezi sa opravdanošču odluke Ustavnog suda. Nakon ove odluke predsednik Klaus Johanis je ostao na ovoj dužnisti iako je nejgov drugi predsednički mandat istekao 21. decembra.
Tag: predsednički izbori
-
Vesti – 09.01.2025
Stranke vladajuće koalicije u Rumuniji Socijaldemikratska stranka, Nacionalno-liberalna partija i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (PSD, PNL, UDMR) kao i predstavnici nacionalnih manjina dogovorili su se da se prvi krug predsedničkih izbora održi 4. maja, a drugi 18. Koalicija je takođe potvrdila je da je bivši predsednik Nacionalne liberalne partije (PNL) Krin Antonesku predsednički kandidat koalicije. U međuvremenu, Apelacioni sud u Bukureštu objavio je svoje obrazloženje za odbijanje 31. decembra, tužbe Centralnog izbornog biroa o poništenju izbornog procesa za imenovanje šefa države od strane Ustavnog suda.
Tokom posete Rumuniji, Stefane Sezurne, izvršni potpredsednik Evropske komisije, odgovoran za prosperitet i industrijsku strategiju, posetio je danas rumunsku kompaniju, dobavljača najsavremenijih litijum-jonskih baterija i prilagođenih sistema za skladištenja energije za mnoštvo sektora i kompanije širom Evrope. Poseta je prilika da se istakne nezamenljiva uloga koju imaju baterije u dekarbonizaciji lanaca snabdevanja u Evropi. Stefane Sezure je takođe razgovarao o izazovima sa kojima se suočava sektor baterija, kao io odgovoru Evrope u tom pogledu. Zvaničnik je svoju posetu završio obilaskom Nacionalnog institutu za istraživanje i razvoj vazduhoplovstva, glavnog istraživačkog centra u oblasti vazduhoplovnog inženjerstva u Rumuniji. Ovo će biti prilika da se razgovara o nelojalnoj konkurenciji koju Kina sprovodi na tržištu dronova i sve relevantnijoj upotrebi tehnologija bespilotnih letelica u civilnim i vojnim aplikacijama. Evropski zvaničnik se u sredu sastao sa ministrom ekonomije, digitalizacije, preduzetništva i turizma Bogdanom-Grujom Ivanom, kao i premijerom Marčelom Čolakuom i predsednikom Senata Iliom Boložanom.
Približno 15.000 rumunskih i savezničkih vojnika učestvovaće u prvoj polovini godine u multinacionalnim obukama koje će se održati na vojnim poligonima i objektima u Rumuniji, u okviru vežbi Daćija 25 (Dacia 25) i Daćijan Spring 25 (Dacian Spring 25), saopštilo je u sredu Ministarstvo odbrane. U Vežba Dacian Spring 25 Francuska će po prvi put, okvirna nacija NATO borbene grupe u Sinkuu, rasporediti strukturu multinacionalne brigade koja se sastoji od oko 4.000 francuskih vojnika i borbene opreme. Vežba Dačija 25 predstavlja veliku operativna i taktičku obuku, koja obezbeđuje neophodan okvir za integraciju nacionalnih i savezničkih snaga kroz povezivanje sa drugim multinacionalnim vežbama koje planira Vrhovna komanda saveznička snaga u Evropi. Ovi treninzi pokazuju jedinstvo i solidarnost saveznika, kao i sposobnost NATO struktura i američkog strateškog partnera da brzo intervenišu u podršci Rumuniji. Glavni cilj vežbi je povećanje kapaciteta odbrane i odvraćanja, poboljšanje koordinacije i vremena reagovanja, kao i jačanje vojne interoperabilnosti i mobilnosti.
Evropska komisija proglasila pobednike programa DiscoverEU za 2024. Za pobednike je proglašeno 35.762 mladih Evropljana, uključujući Rumune, od ukupno 135.000 prijavljenih. Osvojene propusnice nude mogućnost jednomesečnog putovanja, uglavnom vozom, u periodu mart 2025. – maj 2026. Svaki dobitnik može da se odluči za određene destinacije u Evropi ili da bude inspirisan rutom DiscoverEU, koja povezuje različite kulturne destinacije. To uključuje evropske prestonice kulture, UNESCO lokacije ili mesta evropske baštine. Skoro 300.000 mladih je do sada koristilo ovaj program.
Sindikalne organizacije sistema odbrane, javnog reda i nacionalne bezbednosti najavile su u sredu uveče pokretanje zajedničkih protestnih akcija. Ucesnici će se 17. januara okupiti kod zgrade Parlamenta, a zatim krenuti u protesnu setnju ka Ministarstvu finansija, Ministarstvu pravde, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Vladi. Zahtevi imaju za cilj isplatu bonusa za rad policajaca, zatvorskih čuvara i vojnih lica subotom, nedeljom, državnim praznicima i drugim danima koji su zakonom proglašeni neradnim, kao i usklađivanje vojnih penzija sa prosečnom godišnjom stopom inflacijome. Podsećamo, izvršna vlast je krajem godine usvojila niz mera za smanjenje budžetskih rashoda, koje osporava većina državnih službenika.
U Rumuniji je brzina drugi najčešći uzrok teških saobraćajnih nesreća, posle neregularnih pešačkih prelaza. Policija je počela da postavlja fiksne kamere za kontrolu brzine na desetine puteva širom zemlje. Uređaji će konstantno kontrolisati brzinu, a vozači koji prekorače dozvoljenu brzinu dobiće, putem pošte kaznu na kućnu adresu. Ovakvi uređaji već postoje na autoputevima A1 i A2, kao i na državnom putu DN2.
Rumunske teniserke Anka Todoni i Gabrijela Rusle plasirale su se u glavni žreb prvog ovogodišnjeg grend slem turnira u Melburnu Todoni je u poslednjoj rundi kvalifikacija savladala Amerikanku Varvaru Gračevu, a Ruse Amerikanku Eminu Bektaš. Još tri Rumunke, Sorana Kirstea, Žaklin Kristijan i Irina Begu, direktno su ušle u glavni žreb Australijan opena.
-
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (07.12.2024)
Ustavni sud Rumunije doneo je u petak jednoglasnu odluku o poništenju predsedničkih izbora. Nakon odluke poništeni su rezultati prvog kruga predsedničkih izbora i proces se ponavlja od početka kao i izborna kampanja. Vlada će doneti odluku o novom datumu održavanja predsedničkih izbora kao i programu potrebnih akcija, navodi se u odluci Ustavnog suda. Odluka je konačna i obavezujuća. Prethodno su mediji javili da će se članovi Suda sastati u petak na neformalnom skupu i analizirati mogućnost razmatranja zahteva za poništenje prvog kruga, ali sudije su i zvanično poništili predsedničke izbore. Odluku su doneli nakon što je nestranački kandidat Kalin Djordjesku pobedio u prvom krugu 24. novembra. On je optužen da je favorizovan uplitanjem Rusije u izborni postupak agresivnom kampanjom manipulisanja na društvenoj mreži Tik Tok. Djordjesku je optužen i za proruske simpatije i ekstremnu desničarsku orijentaciju. Na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje doneta je odluka o skidanju oznake ,,strogo poverljivo’’ sa informacija o izbornoj kampanji Kalina Djordjeskua dobijenih od strane obaveštajnih službi. Prema informacijama Obaveštajne sluzbe, Službe za spoljne informmacije i Ministarstva unutrašnjih poslova izborna kampanja Djordjeskua koštala je milion evra. Konstatovano je da je neimenovani drzavni akter napao infrastrukture IT&C i da je Rumunije bila meta ruskih agresivnih hibridnih akcija.
Predsednik Rumunije je na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje skinuo oznaku strogo poverljivo sa dokumenata koji su predstavljeni na poslednjoj sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje. Reč je o informacijama o nepoštovanju pravila izbornog reklamiranja pre prvog kruga predsedničkih izbora 24. novembra. Prema Izveštaju Rumunske obaveštajne službe identifikovana je agresivna kampanja promovisanja suprotna nacionalnim zakonima kao i ekploatacija jedne platforme društvene mreže sa ciljem ad se ubrza ritam popularnosti Kalina Djordjeskua. Rastući broj naloga koji su promovisali kandidata nije bio organski, a aktivnostima ovih naloga kordinisao je jedan državni akter koji je koristio alternativni kanal za komuniciranje u cilju umnožavanja poruka na TikToku. Istovremeno, u Izveštaju Službe za spoljne informacije navodi se da je Rumunija bila meta ruskih agresivnih hibridnih akcija, uključujuci curenje infornacija i saboraža. U četvrtak Generalno tužilastvo Rumunije je saopštilo da je pokrenulo krivičnu istragu na bazi informacija iz dokumenata predstavnljenih na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje. Istraga je usmerena na navodne izborne zloupotrebe koje su uticale na izborni proces korumpirajući birače i na olnajn prostoru. Istraga je usmerena i na moguće pranje novca za nelegalno finansiranje izborne kampanje jednog od kandidata, odnosno informatičkih kršenja zakona sa ciljem da se utiče na opredeljenje birača. Politička neizvesnost uticala je i na ekonomiju- poverenje poslovnih ljudi i investitiora je smanjena do nivoa poverenja u vreme poandemije. Na Produktnoj berzi u Bukureštu svi berzanski pokazatelji su u padu. U Vašingtonu šef američke diplomatije Entoni Blinken je izjavio da su rumunske vlasti identifikovale ruski masovni finansirani napor u cilju uticanja na predsedničke izbore. U replici, Rusija je odbacila optužbe koje smatra neutemeljenim. U kontekstu izbora u Rumuniji Evropska komisija je intenzivirala nadzor nad platformom TIKTok. Vlada u Briselu zahteva od ove društvene mreže da preduzme mere osiguranja inforacija na svim izborima u Evropskoj uniji da bi se ove mogle detaljno analizirati.
Novi sastav Parlamenta Rumunije, odlučen posle izbora 1. decembra za Nacionalni praznik, ima ukupno 7 političkih stranaka. Najviše glasova i mandata osvojila je Socijaldemokratska partija (PSD), slede Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), koja je uspela da osvojila dva puta više glasova nego na prethodnim izborima. Na trećem i četvrtom mestu mestu po broju mandata nalaze se Nacionalna liberalna partija (PNL), koja je u vladajućoj koaliciji bila u tandemu sa socijaldemokratama, i Unija spasite Rumuniju (USR). Izborni prag od 5% prešle su i ekstremistička i populistička stranka SOS Rumunija kontroverzne evroposlanice Dijane Šošoaka, novosonovana Partija mladih ljudi (POT) i Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR). Nakon objavljivanja konačnih rezultata, počele su i konsultacije o formiranju parlamentarne večine. U sredu uveče proevropske stranke, Socijaldemokratska, Liberalna Demokratski zsavez Madjara u Rumuniji i predstavnici nacionalnih manjina potpisali su zajedničku rezoluciju o formiranju koalicije u budućem parlamentu. Ova koalicija za stabilnost i modernizaciju zemlje formirana je sa ciljem da se izoluju ekstremističke snage, izjavili su potpisnici rezolucije. uputi drugi putem, a ne zajedno sa NATO-m i Evropskom unijom.
Tekuće nedelje je u 65. godini života preminuo je nekadašnji golman rumunske reprezentacije Helmut Dukadam, heroj iz Sevilje koji je sa fudbalskim timom Steaue iz Bukurešta osvojio Kup evropskih šampiona. U finalnom susretu sa Barselonom 7. maja 1986. godine Helmut Dukadam je uspeo da odbrani četiri uzastopna jedanaesterca i njegov podvig je upisan u Knjigu rekorda. Zdravstveni problemi primorali su Dukadama da odustane od aktivnog bavljenja fudbalom u 27 godini. Dukadam je 10 godina bio počasni predsednik FCSB-a. Predsedništvo Rumunije odlikovalo je Dukadama ,,Ordenom za sportske zasluge’’.
4.decembra u Bukureštu je otvoren Sajam knjiga Gaudeamus. Na 31. Sajmu knjiga, koji organizuje Radio Rumunija, oko 200 izdavača izlaže više hiljada naslova. Sajamm ima i specijalne ponude i organizuje 600 izdavačkih dogadjaja. Počasni predsednik ovogodišnjeg Sajma je Mirča Kartaresku, jedan od najpoznatijih i najcenjenih rumunskih savremenih kljiževnika, dobitnik više nacionalnih i medjunarodnih nagrada.
-
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (30.11.2024)
Organizovanje izbora u Rumuniji, od evroparlamentarnih, lokalnih predsedničkih i partalemtarnih nije bilo, bar teorestki, nimalo lak zadatak za rumunske vlasti i društvo upošte. Posle prvog kruga predsedničkih izbora 24. novembra pored logističkih izazova dogodio se ogroman politički i društveni skandal. Supotno prognozama, prvo mesto je osvojio nezavisni i suveranistički kandidat Kalin Djordjesku, koji važi za proruskog ekstremiste, dok je drugo mesto po broju osvojenih glasova pripalo Eleni Laskoni kandidatkinji opozicione Unije spasite Rumuniju (USR). Laskoni je osvojila drugo mesto sa samo 3 000 glasova više od socijaldemokratskog premijera Marčela Čolakua. Premijer Čolaku je posle objavljivanja rezultata podneo ostavku na dužnost predsednika stranke, kao i Nikolaje Čuka, lider Nacionalne liberalne partije (PNL) koji je zauzeo tek 5 mesto. Ustavni sud Rumunije, koji je zasedao u četvrtak posle podnošenja žalbe jednog kandidata koji je tvrdio da su svi glasovi jednog kandidata koji se povukao iz trke preneti na drugog kandidata, doneo odluku da se prebroje svi valjano izraženi glasovi. Odluka Ustavnog suda naišla je na oštre kritike večine kandidata za predsedničku dužnost koji su upozorili da bi eventualno poništenje izbora 24. novembra moglo da izazove ozbiljne tenzije i nestabilnost. U medjuvremenu, Vrhovni savet odbrane zemlje zaključio je na održanoj sednici da su postojali sajber napadi sa ciljem da se utiče na korektnost izbornog procesa. Istovremeno jedan od kandidata-navodi se u saopštenju Vrhovnog saveta odbrane zemlje, imao je preferencijalni tretman i masovnu izloženost na platformi Tik Toka. Kineska platforma odbila je sve optužbe upućene direktno Kalinu Djordjeskuu, sa napomenom da je večina kandidata imala iste uslove na platformi, a oni koji su pobedili vodili su kampanju i na drugim digitalnim platformama kao i u tradicionalnim medijima. Sa svoje strane Specijalna telekomunikacijska služba obavestila je javnost da je za izbore 24. novembra preduzela i sprovela sve proaktivne mere za sprečavanje rizika po sajber bezbednost i da su informatički sistemi funkcionisali u optimalnim parametrima. Odjeci prvog kruga predsedničkih izbora zasenili su zakonodavne izbore zakazane za 1. decembar, za Nacionalni praznik Rumunije. Od ishoda glasanja na parlamentarnim izborima zavisi sastav budućeg Parlamenta i Vlade. Posle izborne kampanje više od 8000 kandidata tridesetak političkih stranaka i alijansi i 19 organizacija nacionalnih manjina nada se ulasku u Parlament. Dok se u Rumuniji parlamentarni izbori održavaju samo 1. decembra na skoro 19 000 glasačkih mesta, rumunski državljani koji žive i rade u inostranstvu imaju na raspolaganju dva dana za glasanje, u subotu 30. novembra i nedelju 1. decembra. Istovremeno sa prvim krugom predsedničkih izbora, u Bukureštu je održan i referendum na inicijativu generalnog gradonačelnika Nikušora Dana. Na pitanje da li se slažete da Gradski savet Bukurešta odlučuje o rasporedi fondova od poreza i taksi ostalim sektorima, 64% glasača je odgovorilo potvrdno. Više od 66% stanovnika Bukurešta opredeliulo se za izdavanje gradjevinskih dozvola od strane gradonačelnika. Na treće pitanje o iskorenjivanju konzumiranja droga u školama, 84% je odgovorilo da Gradski savet Bukurešta treba da finansira program suzbijanja konzumiranja droga u školama. Izlaznost na referendum bila je od 41%.
Bukurešt je pozdravio odluku Komiteta stalnih predstavnika vlada zemalja Evropske unije o ulasku Rumunije i Bugarske u Šengenski prostor i sa kopnenim granicama od 1. januara 2025.godine. Ova odluka je u Briselu prihvaćena jednoglasno. Dogovor će biti upućen na usvajanje Savetu sa pravosudje i unutrašnje poslove polovinom decembra. Sa druge strane, Rumunija je ispunila i sve uslove koji se tiču stope odbijanja ulaznih viza u SAD. Američki Stejt dipartment objavio je izveštaj u kojem se navodi da je stopa odbijanja izdavanja vize pala ispod 3 % koliko je potrebno po američkom zakonodavstu. Ove godine od oko 80 000 zahteva za izdavanje američke vize državljanima Rumunije američka diplomatska predstavništa odobrila su 78 000.
Novi sastav Evropske komisije izglasan je u Evropskom paralmetu. Jedan od podpredsednika evropske vlade predsednice Ursule fon der Lajen je i Rumunka Roksana Minzatu. Prva inicijativa novog sastava je usvajanje strateškog plana za razvoj evropske privrede i konkurentnosti. Roksana Minzatu je zadzžena za socijalne politike i profesionalne pripreme evropskih radnika. Minzatu će upravljati i pripremama za krizne periode koje se odnose na samo na ratove ili klimatske katastrofe, već i na zelenu tranziciju, digitalizaciju i socijalna pitanja. Nova komisija preuzeće mandat 1. decembra.
-
Sajber napadi na Rumuniju (29.11.2024)
Vrhovni savet odbrane zemlje (CSAT), okupljen u četvrtak u Bukureštu konstatovao je da su postojali sajber napadi sa ciljem da se utiče na korektnost izbornog procesa u prvom krugu predsedničkih izbora 24. novembra. Članovi Saveta predstavili su procene o mogućim bezbednosnim rizicima akcija pojedinih državnih i nedržavnih aktera na infrastrukturu IT&C. Potvrdjeno je da je u sadašnjem regionalno-bezbednosnom kontekstu i naročito izbornom, Rumunija, kao i druge države na istočnom boku NATO-a, prioritetna meta neprijateljskih akcija ovih aktera, posebno Ruske Federacije, koja ispoljava rastući interes za uticaj na političku agendu rumunskog društva i društvenu koheziju. Nedugo posle objavljivanja zaključaka Vrhovnog saveta odbrane zemlje, Secijalna telekomunikacijska služba, koja je osigurala tehničku podlogu u izbornom procesu, potvrdila je postoajanje ovih napada. Služba je dodala da je približavanjem izbora povećam broj i složenost napada, ali da su svi napadi odbijeni i nisu konstatovene vulnerabilnosti u dostavljanju elektronskih usluga Stalnoj izbornoj komisiji, organizatoru izbora, pod optimalnim uslovima. Na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje zaključeno je da je društvena mreža Tik Tok favorizovala Kalina Djordjeskua, proruskog, ekstremističkog i antievropskog i antinatovskog kandidata koji je osvoji prvo mesto u prvom krugu predsedničkih izbora. Posle analize, članovi Saveta su zaključili da je Djordjesku bio masovno izložen na platformi i to u uslovima kada Tik Tok nije obavezao ovog kandidata da naznači izborne spotove jedinstvenim identifikacionim kodom u skladu sa propisima Stalne izborne komisije i zakonima na snazi. Vidljivost ovog kandidata je masovno povećana u odnosu na ostale kandidate, dok je sadržaj ovih bio masovno filtriran smanjujući eksponencijalno vidljivost na nivou korisnika platforme. Tik Tok je odbio opotužbe. U saopštenju posle objavljivanja zaključaka Vrhovnog saveta odbrane zemlje, kineska komapanija je navela da do sada nije pronašla nikakve dokaze o ,,prikrivenim operecijama uticanja’’ na predsedničke izbore u Rumuniji kao ni dokaze o stranom uticaju. Članovi saveta zahtevaju od nadležnih vlasti za nacionalnu bezbednost i nesmetano održavanje izbornog procesa kao i od organa krivičnog gonjenja da bez odlaganja preduzmu sve potrebne inicijative za pojašnjenje predstavljenih aspekata na sednici.
-
Vesti – 27.11.2024
Predsednik Rumunije Klaus Johanis sazvao je sastanak Vrhovnog saveta nacionalne odbrane koji će se održati u četvrtak u Bukureštu, saopštila je Predsednička administracija. Analiza mogućih rizika po nacionalnu bezbednost izazvanih delovanjem državnih i nedržavnih sajber aktera na pojedine IT&C infrastrukture, podrška izbornom procesu bice glavne teme sastanka. S druge strane, Nacionalna uprava za administraciju i regulativu u komunikacijama (ANCOM) zatražila je od Evropske komisije detaljnu istragu o uticaju kineske platforme TikTok na izbore u Rumuniji ove godine, tvrdeći da platforma društvenih medija predstavljala značajan rizik za nacionalnu bezbednost i suverenitet rumunske države. Medijske istrage otkrile su činjenicu da se na TikToku vodila intenzivna kampanja promocije pobednika prvog kruga predsedničkih izbora u nedelju.
Očekuje se da će Ustavni sud Rumunije potvrditi ispravnost prvog kruga predsedničkih izbora do 28. novembra, a kampanja za drugi krug treba da počne 29. novembra. Centralna izborna komisija predstavila je u utorak konačne rezultate nedeljnih izbora. Prema podacima, nezavisni kandidat Kalin Đorđesku zauzeo je prvo mesto sa 22,94 odsto glasova. Na drugom mestu bila je liderka Unije Spasimo Rumuniju Elena Laskoni sa 19,18 odsto, a na trećem predsednik Socijaldemokratske partije, premijer Marčel Čolaku koji je osvojio 19,15 odsto. Slede predsednik Alijanse za Ujedinjenje Rumuna Đorđe Simion sa 13,86%, lider Nacionalne liberalne partije Nikolaje Čuka – 8,79% i bivši zamenik generalnog sekretara NATO Mirčea Džoana, nezavisni kandidat sa osvojenih 6,32% glasova. Ostali kandidati su dobili manje od 5 odsto.
Evropski parlament odobrio je danas novu Evropsku komisiju koju predvodi Ursula fon der Lajen na plenarnoj sednici u Strazburu. Novi tim Ursule fon der Lajen dobio je 370 glasova “za”, 282 “protiv” i 36 uzdržanih. Sastv nove Komisija čine 6 potpredsednika i 20 komesara, takođe uključuje Rumunku Roksanu Minzatu, koja ima portfelj izvršnog potpredsednika za socijalna pitanja, veštine i spremnost za krizne situacije. U debati pre glasanja, Ursula fon der Lajen je rekla da sloboda i suverenitet Evropske unije zavise „više nego ikada” od njene „ekonomske snage”. Ona je naznačila da će se prva velika inicijativa nove Evropske komisije fokusirati na kompetitivnost da bi se umanjila razlika u odnosu na Sjedinjene Drže i Kinu novim poslovima i tehnologijama i da bi se povečala bezbednost EU i kapacitet samopodržavanja. U punom jeku rata u Ukrajini i u trenutku kada se Donald Tramp sprema za povratak u Belu kuću, ona je insistirala na snažnijoj evropskoj odbrani i potrebi većeg ulaganja da bi EU mogla da konkurise sa vojnim troškovima Rusije. Nova Evropska komisija počeće sa radom 1. decembra.
Generalna proba za vojnu paradu posvećenu Danu državnosti Rumunije, 1. decembra, koja je prvobitno bila zakazana za četvrtak, biće održana u subotu – najavljuje Ministarstvo odbrane. U paradi će učestvovati oko 2.500 vojnika i specijalaca Ministarstva nacionalne odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Rumunske obaveštajne službe, Službe za specijalne telekomunikacije, Uprave zatvora i Uprave carina Rumunije, sa oko 190 tehničkih sredstava i 45 letelica. Uz rumunske vojnike, na vojnoj paradi će prodefilovati oko 240 stranih vojnika, u sastavu odreda iz Albanije, Belgije, Češke, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Italije, Luksemburga, Severne Makedonije, Republike Moldavije, Poljske, Portugala, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Španije, SAD, Turske i vojnika iz savezničkih zemalja koji doprinose strukturama NATO-a na teritoriji Rumunije. Strani odredi čine oko 21 tehničko sredstvo, uključujući borbene avione, navodi Ministarst odbrane.
Bruto minimalne zarade u Rumuniji biće povećane od 1. januara sa 3.700 lea (743 evra) na 4050 lea (skoro 814 evra), prema pregovorima između vlade, udruženja poslodavaca i sindikata. Projekat koji je pokrenuo Ministarstvo rada odobrila je u sredu Izvršna vlast. Na ovaj način Rumunija će se uskladiti sa evropskom direktivom po kojoj radnici imaju pravo na pravedne plate koje obezbeđuju pristojan životni standard. Vrednost minimalne bruto zarade iznosice između 47 i 52 odsto prosečne bruto zarade na republičkom nivou, a formula za obračun koju će praviti stručnjaci Ministarstva za rad moraće da uzme u obzir nekoliko kriterijuma, kao što je npr. kao: kupovna moć, stopa rasta zarada i produktivnost rada na nacionalnom nivou.
Evropsko zakonodavstvo priprema finansijski paket od 1,8 milijardi evra za Republiku Moldaviju. Okupljeni na plenarnoj sednici u Strazburu, evroposlanici su ocenili da rezultat referenduma za evropsku integraciju Republike Moldavije obavezuje EU na mere podrške. Rumunski poslanik Zigfrid Murešan izjavio je da je, između ostalog, cilj da se promeni proporcija bespovratnih sredstava i kredita. Prema njegovim rečima, Evropska komisija je predložila da u ovom planu rasta 20 odsto budu bespovratna sredstva, a 80 odsto krediti pod izuzetno povoljnim uslovima. Sa svoje strane, potpredsednik Evropskog parlamenta Viktor Negresku rekao je da je cilj da se konačno glasanje o ovom finansijskom paketu održi u maju 2025. On je dodao da se preduzimaju koraci za otvaranje kancelarije evropskog Parlamenta u glavnom gradu Moldavije, Kišinjevu, koji će pružiti neophodne konsultacije i podršku za najlakšu moguću aplikaciju evropskog zakonodavstva u nacionalne zakone. U tom kontekstu, juče je u Kišinjevu održano 10. izdanje Foruma o evropskim integracijama, na kojem je učestvovala i predsednica Republike Moldavije Maja Sandu. Kišinjev je zvanično podneo zahtev za članstvo u EU, 4. marta 2022. godine, samo nekoliko dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. U junu 2022. Evropski savet je priznao evropsku perspektivu zemlje i odlučio da joj dodeli status zemlje kandidata za članstvo.
Rumunski fudbalski šampion, FCSB, iz Bukurešta, sastaje se u četvrtak uveče sa grčkom ekipom Olimpijakos Pirej, u okviru pete faze Lige Evrope. Sa tri pobede i jednim porazom, FCSB je na 8. mestu, sa 9 bodova, a Olimpijakos, nosilac trofeja Konferencijske lige, na 11. mestu, sa 7 bodova. Rumunski šampion će se u ovoj sezoni Lige Evrope sastati i sa Hofenhajmom (12. decembar u gostima), Karabagom (23. januar u gostima) i Mančester junajtedom (30. januar kod kuće). Prvih osam ekipa ulaze u osminu finala, dok će timovi koji budu rangirani od 9-24 mesta igrati plej-of za plasman u osminu finala.
-
Rumunija izmedju dva izbora (27.11.2024)
Rezultat prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji, koji je obeležio istorijski raskid sa tradicionalnim partijama, ima znčajne efekte i na finansijska tržišta. Analitičari tvrde da sada investitori smatraju da je Rumunija rizična država jer je Kalin Djordjesku kandidat za predsedničku funkciju osvojio prvo mesto u prvom krugu. Njegovi ekonomski i politički stavovi suprotni su evropskim vrednostima. Kandidat Kalin Djordjesku predlaže jedinstenu poresku kvotu od 10%, dodatno oporezivanje velikih komapnija (2%), preusmeravanje evropskih fondova na male vlasnike i podsticanje slobodnog udruživanja poljoprivrednika u zadruge. Ekonomisti kažu da je njegov ekonomski plan nerealan i da izolacija Rumunije od evropskog tržišta predstavlja pravu katastrofu za lokalne kompanije. Ovi upozoravaju na opasnost koja preti Rumuniji posle prvog kruga izbora. Postoji opasnost za ulazak zemlje u krizu iz koje se neće izvući. Posle saopštenja rezultata u prvom krugu glasanja, Produktna berza u Bukureštu je opala za skoro dva indeksna poena, poskupele su pozajmice za našu zemlju. Analitičari smatraju da ova epizoda evroskepticizma može dovesti do suspenzije evropskih fondova i izazvati finansijsku krizu.. Odmah posle prvog kruga predsedničkih izbora pojavile su se i reakcije nezadovoljsta u Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji. Izbori su privukli i paznju medjunarodnih medija. Financial Times i Blumberg pišu o političkim i ekonomskim efektima rezultata prvog kruga. Blumberg smatra da bez obzira ko će pobediti na predsedničkim izborima u Rumuniji, novi predsednik će se suočavati sa potrebom reformisanja rumunskih finansija posle pandemije, galopirajuće inflacije, rata u Ukrajini i državnih troškova koji su gurnuli zemlju u veoma složenu situaciju. Analitičari publikacije smatraju da je nagli rast minimalnih plata, za koje su se sve vlade u Bukureštu zalagale u poslednjoj deceniji, doneo samo ograničene efekte, jer su firme pogodjene povećanjem troškova sa random snagom i smanjenjem broja kvalifikovanih radnika. Finansial Times posle objavljivanja rezultata prvog kruga predsedničkih izbora, inforniše svoje čitaoce da je ,,jedan proruski političar ekstremne desnice pobedio u prvom krugu i uzdrmao politički establišment zemlje’’. Na zabrinutost u inostranstvu Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu saopštava da je Rumunija ,,odlučno angažovana u podržavanju demokratskih vrednosti, ljudskih prava, uključujući rodnu ravnopravnost, suzbijanje antisemitizma, ksenofobije i svake vrste diskriminacije. Svi spoljnopolitički demarši Rumunije su u neraskidivoj vezi sa pripadnoću Rumunije prostoru slobode i garantovanom pravu članice Evropske unije i NATO-a.’’
-
Iznenadjujući rezultat predsedničkih izbora u Rumuniji (25.11.2024)
Više od 9,4 milona rumunskih državljana glasalo je u nedelju na predsedničkim izborima. Izlaznost je bila od 52,55%, za nesto 10 % više u odnsu na predhodne predsedničke izbore. Van granica zemlje glasalo je više od 830 000 rumunskih državljana, najviše u Velikoj Britaniji 150 000, Nemačkoj 145 000 i Italiji 123 000. Veliko iznenadjenje izbora je 62. godišnji nestranački kandidat Kalin Djordjesku, po struci agronom, koji je osvojio najveći broj glasova. Djordjesku je radio kao ekspert za trajni razvoj, bio je državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Bio je šef jednog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova i više godina obavljao razne funkcije u okviru Organizacije ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine. Od 2013. godine obavljao je dužnost direktora Evropskog centra za istraživanje Rimskog kluba, a sada je profesor na Univerzitetu u gradu Pitešti.
Medjunarodni mediji pišu da su se Rumuni opredelili za ekstremizam, što je sa geopoliticke tačke katastrofa. Agenicija Frans pres pod naslovom Izborni potres u Rumuniji javlja da je jedan proruski kandidat, kome niko nije dao šanse, uspeo u prvom krugu predsedničkih izbora da pobedi proevropskog premijera Marčela Čolakua. Jedan rumunski političar ekstremne desnice i veliki kritičar NATO-a ugrožava dosledan stav Rumunije prema Ukrajini, piše Rojters. Kalin Djordjesku je bio pridružen Alijansi za ujedinjenje Rumuna (AUR) političke stranke koja je u više navrata predlagala Djordjeskua za premijera zemlje. Kasnije je uklonjen iz rukovodećih struktura stranke pod optužbom za proruski i antinatovski stav koji ugrožava ugled stranje. U 2021. godini u jednom intervju Kalin Djordjesku je okvalifikovao antiraketni štit NATO-a u rumunskom mestu Deveselu ,,diplomatskom sramotom’’ sa napomenom da Alijansa ne može da odbrani nijednog svog člana u slučaju ruskog napada. Pored toga on je izjavio da su Jon Antonesku, istinski lider Rumunije u Drugom svetskom ratu, koji je osudjen na smrt za Holokaust i Korneliju Zelea Kodreanu lider legionarskog pokreta, nacionalni heroji. Protiv Djordjeskua je podignuta krivična prijava za promovisanje kulta ličnosti osobe koja se sumniči za genocid. Najbolja šansa Rumuniju je ,,ruska mudrost’’, izjavio je Djordjesku u jednom intervjuu. Religiozna i nacionalistička osoba, Djordjesku se zalagao za smanjenje zavisnosti Rumunije od uvoza, za pomoć poljoprivrednicima i povećanje unutrašnje proizvodnje hrane i energije. Kalin Djordjesku nije bio u izbornoj kampanji pod reflektorima, već se bazirao isključivo na društvene mreže. Rumuni su glasali za Djordjeskua i u inostranstvu, uprkos njegovim antisemitskim, legionarnim i antizapadnim stavovima. ,,Rekao sam da se ne bavimo politikom, već istorijom. I ovo se obistinilo’’, izjavio je Djordjesku posle zatvaranje glasačkih mesta.
-
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (26.10.2024)
Kampanja za predsedničke izbore u Rumuniji počela je u noći izmedju četvrtka i petka i trajaće do 23. novembra. U izbornu trku za predsednika države ulaze 14 kandidata, 10 kandidata političkih stranaka i 4 nestranačka. U zemlji glasanje u prvom krugu održaće se u nedelju 24. novembra od 7 do 21 čas. Ako će u 21 čas, kada bi trebalo da se završi glasanje, u redovima čekati mnogi birači, predsednici glasačkim mesta mogu produžiti glasanje do ponoći. Na predsedničkim izborima glasači mogu birati predsednika države samo u mestu prebivališta. Stanovnici sa pravom glasa koji se nalaze van mesta boravka mogu glasati ili dopisno, ako su se opredelili za ovu varijantu, ili na glasačkim mestima u zemlji i inostranstvu. Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 8. decembra. Izmedju dva kruga 1. decembra za Nacionalni praznik, održaće se i parlamentarbni izbori.
Stanovnici Republike Moldavije treba da odluće o sudbini ove zemlje- izjavio je u ponedeljak predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je istovremeno pozdravio rezultate glasanja na referendumu o evropskoj integraciji i na predsedničkim izborima. 50,46% moldavskih glasača odgovolilo je potvrdno na pitanje ,,Da li podržavate Ustav koji bi Republici Moldaviji omogučio integraciju u Evropsku uniju”? Podsećamo, na predsedničkim izborima aktuelna proevropsko orijentisana predsednica Maja Sandu osvojila je 42% glasova, dok je kandidat Partije socijalista Aleksandr Stojanoglo skoro 26% Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 3. novembra. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije je pozdravilo organizovanje izbora i referonduma po najvišim demokratskim standardima i izrazilo zabrinutost zbog masovne i toksične umešanosti Moskve još u predizbornom periodu.
Pre isteka mandata predsednik Rumunije Klaus Johanis je u sredu boravio u zvaničnu posetu Crnoj Gori. Šef Rumunske države je u Podgorici razgovarao sa svojim kolegom Jakovom Milatovićem o evropskom putu Crne Gore. Rumunija podržava Crnu Goru i proces proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan i na zemlje kandidate iz istočnog susedstva, jer ova politika predstavlja najbolju investiciju u demokratsku konsolidaciju Evrope, naglasio je predsednik Rumunije. Johanis i Milatović su analizirali i mogućnosti povećanje investicija i trgovinske razmene i razgovarali o saradnji u okviru NATO-a u zoni Crnog Mora, o podršci Ukrajini i jačanju južnog boka Alijanse.
Recimo da su u petak povodom Dana rumunske vojske u vojnim bazama na ratnim poprištima gde se nalaze rumunski vojnici, u zemljama u kojima Rumunija ima vojne atašje kao i na grobljima i ispred spomenika rumunskim vojnicima u Austriji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Češkoj, Republici Moldaviji, Slovačkoj i Madjarskoj organizovane vojne svečanosti.Medjunarodni monetarni fond je korigovao na dole prognozu privrednog rasta Rumunije ove godine sa 2,8% u aprilu na 1,9%. Za 2025. godinu Fond prognozira rast od 3,3% i stopu infacije od 5,3% na kraju ove godine i 3,6% u 2025. Fond procejuje ove godine topu nezaposlenosti na 5,6% a sledeće godine na 5,4%. Tekuće nedelje Poslanički dom Parlamenta Rumunije usvojio je Nacrt zakona o minimalnoj plati. Na ovaj način je pretočena evropska direktiva koja ima za cilj poboljšanje uslova rada i standarda radnika. Zakon perdvidja da se nakon konsultacija sa sindikatima i poslodavstvom, bruto minimalna plata uskladjuje svake godine sa životnim troškovima i privrednim i socijalnim pokazateljima.
Evropska komisija je u četvrtak odobrila šemu državne pomoći rumunskim farmerima pogodjenim sušom u visini od 400 milionba evra za period septembar 2023- avgust 2024. godina. Novac je namenjen poljoprivrednim proizvodjačima koji su pretrpeli štetu od suše. Poljoprivredni proizvodjači treba da dokažu da je šteta na usevima bila veća od 30%. Maksimalni iznos pomoći je od 200 evra po hektaru za stopostotnu štetu. Prema procenama Vlade Rumunije ove godine produžena suša pogodila je oko 2 miliona hektara useva.
-
Pregled glavnih društveno-političkih dogdjaja nedelje (12.10.2024)
Centralni izborni biro saopštio je u četvrtak konačan spisak kandidata na predsedničkim izborima u Rumuniji. U izbornoj trci za predsednika države ulaze 10 kandidata političkih stranaka i 4 nestranačka kandidata. Centralni izborbi biro je žrebom utvrdio redosleg kandidata na glasačkim lističima. Na prvom mestu je Elena Laskoni, predsednica Unije spasiste Rumunuju (USR), na drugom Djordje Simion, lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR). Na trećoj poziciji je premijer Marčel Čolaku, predsednik Socijaldemokratske partije (PSD), na četvrtoj Nikolaje Čuka, lider Nacionalne liberalne partije (PNL). Ustavni sud Rumunije odbio je kandidaturu liderke stranke SOS Rumunija Dijane Šošoaka sa obrazloženjem da je u svojim nastupima pod znakom pitanja stavila obavezu poštovanja Ustava i pozivala na promenu državnih demokratskih osnova. Šošoaka je optužila Ustavni sud za zloupotrebu. Prvi krug predsedničkih izbora održaće se 24. novembra, a drugi 8. decembra. Izborna kampanja za predsednika Rumunije startuje 25. oktobra.
Ulazak Rumunije i Bugarske u Šengen i kopnenim granicama bio je ponovo na agendi ministara unutrašnjih poslova u Luksemburgu. Austrija je jedina članica koja se i dalje suprostavlja ulasku dve zemlje, ali austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner kaže da su razgovori na dobrom putu. Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju, koji je učestvovao u radovima skupa u Luksemburgu, izjavio je: ,,Rumunija je potpuno spremna za pristupupanje Šengenskom prostoru i kopnenim granicama. Ispunili smo sve uslove, a postupak pristupanja i kopnenim granicama odvijao se veoma dobro. Podaci dokazuju da se migracija u velikoj meri smanjila”.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson kazala je da će se o pitanju ulazaka Rumunije i Bugarske razmatrati i na Savetu u decembru i da će se u ovom periodu voditi pregovori. ,,Rumunija i Bugarska su ispunile sve uslove i uradile više nego sto je bilo potrebno i ja sam optimistički raspoložena i nadam se da će se ova odluka uskoro doneti dok sam ja još na ovoj dužnosti, naglasila je evropska komesarka za unutrašnje poslove.Rumunija će nabaviti četiri radara velike snage iz SAD. Sistem Sentinel može da detektuje više vrsta letelica i da pojača kapacitet odvraćanja i odbrane Rumumije od potencijalnih napada. Radari najnovije generacije dopuniće vazdušni odbrambeni kapacitet zemlje, naročito kada je reč o ranom identifikovanju bespilotnih letelica u blizini nacionalnih granica u kontekstu vojne agresije Rusije na Ukrajinu- izjavio je rumunski ministar odbrane Andjel Tilvar. Tilvar je pre nekoliko dana posetio zapadni Balkan gde je izvršena rotacija dela vojnog odreda razmeštenog u Prištini, na Kosovu i u Sarajevu. Preuzimanje komande misije EUFOR-a predstavlja posebno priznanje profesionalnosti i posvećenosti rumunskih vojnika ovoj važnoj misiji, izjavio je u Sarajevu rumunski ministar odbrane koji se sastao sa komandnim timovima struktura Evropske unije i NATO-a i sa rumunskim vojnicima u misiji u Bosni i Hercegovinu. U Prištini Andjel Tilvar je dao uveravanja da je Rumunija spremna da ispuni preuzete obaveze o očuvanju bezbednosti na zapadnom Balkanu. Rumunski ministar sastao se i sa komandnim timom operacije NATO-a za očuvanje mira KFOR, u koju Rumunija ima važan doprinos i obišao rumunske vojnike u misiji. U kontekstu regionalne bezbednosti, ministarka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku je učestvovala u sredu na Samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa u Dubrovniku. Na samitu zemlje učesnice usvojile su Zajedničku deklaraciju o kolektivnom angažmanu za multidimenzionalnu podrške Ukrajini.
Vlada Rumunije usvojila je odluku kojom se dozvoljava uvoz jaja i pilećeg mesa iz Ukrajine pod uslovom da ovi proizvodi ispunjavaju standarde Evropske unije. Rumunski proizvodjaci žalili su se da se na rumunskom tržištu pojavilo jeftino pileće meso koji ne ispunjava standarde Evropke unije. Vlada je usvojila i dve mere o podršci domaćih popoljoprivrednih proizvodjača čiji su usevi teško pogodjeni sušom. Odlučeno je da se pogodjenim domaćim proizvodjacima suspenduju prispele bankarske rate do avgusta 2025. godine i da se dodele i kompenzacije.
Tekuće nedelje Parlament Rumunije usvojio je Nacrt zakona o strožijim kaznama za trgovinu ljudima. Poslanički dom je usvojio Nacrt zakona koji izmedju ostalog predvidja kazne od 7 do 15. godina zatvora za prinudu na prostituciju i sticanje nepripadajuće dobiti od prostitucije. Država će pružati besplatnu pravnu pomoć i finansijske kompenzacije žrtvama zloupotreba.
Bukurešt je od 6. do 8. oktobra bio domaćin Evropskog samita kulturne baštine, najvažnijeg dogadjaja koji je povećen očuvanju kulturne baštine Evropske unije.Ovim povodom održana i svečanost dodeljivanja nagrada ,,Europa Nostra 2024”. Tokom samita razmatale su se politike finansiranja i projekti restauracije i zaštite kulturne baštine. Šesdesetak nevladinih i profesionalnih organizacija potpisalo je Memorandum o zaštiti kulturne baštine Rumunije koji sadrži 5 hitnih mera za poboljšanje zakonskog okvira i za valorizaciju kulturne baštine.
-
Vesti – 11.10.2024
Stopa inflacije u Rumuniji je u septembru pala na 4,62%, nakon što je u avgustu zabeležila vrednost od 5,1%. Ovo su zvanični podaci Nacionalnog instituta za statistiku objavljeni u petak. Cene prehrambenih proizvoda su u proseku povećane za 0,8%, a usluge za oko 0,4%. Spektakularne cene zabeležene su kod citrika i drugog egzotičnog voća – oko 7,5%. Za preko 5% poskupelo je i povrće i konzervisana hrana. Značajno visoke cene zabeležene su i za pasulj i druge mahunarke. Krompir je, pak, pojeftinio za oko 5,23%, a ostali proizvodi za manje od 2%. Kod usluga, poštanske tarife su povećane za 17,8%, kod vazdušnog saobraćaja za 17,2%, a neprehrambenih proizvoda kao što su deterdženti za 14,7%. Usluge vodosnabdevanja i kanalizacije takođe su zabeležile rast tarifa za 12,6%.
Evropsku komesarku koju je imenovala Rumunija, Roksanu Minzatu, saslušaće u subotu odbori Evropskog parlamenta. Na saslušanjima će učestvovati poslanici iz Komisije za zapošljavanje i socijalna pitanja i iz Komisije za kulturu i obrazovanje. Druge dve komisije – ona za prava žena i ravnopravnost polova i Komisija za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove – imaće status gosta, odnosno imaće pravo da postave pismeno pitanje komesarki koju je predložila Rumunija. Roksana Minzatu je imenovana za izvršnu potpredsednicu Evropske komisije i mogla bi da drži, u narednih pet godina, portfelj za zapošljavanje, socijalna prava i obrazovanje.
Na glasačkim listićima u prvom krugu predsedničkih izbora 24. novembra u Rumuniji biće upisano 14 kandidata – 10 uz podršku političkih partija i 4 nezavisna. Centralna izborna komisija je u četvrtak uveče žrebom odredila redosled po kome će se oni pojaviti na glasačkom listiću, ali je jedan od kandidata najavio da će osporiti proceduru. U ponoć je istekao period do kojeg su rumunski državljani sa prebivalištem ili boravkom u inostranstvu mogli da se prijave za glasanje putem pošte na predsedničkim izborima. Prema podacima Stalne izborne vlasti, na platformi votstrainatate.ro prijavilo se manje od 7.000 ljudi. Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 8. decembra.
Japanski pokret Nihon Hidankjo dobio je u petak Nobelovu nagradu za mir za 2024. godinu za „svoje napore da se stvori svet bez nuklearnog oružja”, saopštio je norveški Nobelov komitet, prenele su međunarodne novinske agencije. Nobelova nagrada za mir je jedina koja se dodeljuje u Oslu, dok se nagrade za ostale kategorije dodeljuju u Stokholmu. Norveški Nobelov institut registrovao je 286 kandidata za ovogodišnju nagradu, uključujući 197 pojedinaca i 89 organizacija. Prošle godine, priznanje je dodeljeno Iranki Narges Mohamadi „za njenu borbu protiv ugnjetavanja žena u Iranu i borbu za unapređenje ljudskih prava i sloboda za sve”.
Pravna komisija Poslaničkog doma ima rok do ponedeljka da sačini izveštaj povodom zahteva Ministarstva pravde za odobrenje IT i pretresa kuće u slučaju poslanika liberala Nelua Tatarua. Komisija je pozvana da da odgovor u vezi ukidanja poslaničkog imuniteta bivšem ministru zdravlja, optuženom za primanje mita u kontinuiranom obliku. Do sada su poslanici Socijaldemokratske partije i Unije Spasimo Rumuniju najavili da će glasati za zahtev tužilaca. Nelu Tataru je lekar specijalista u opštinskoj bolnici „Dimitrije Kastrojan” u Hušiju, na severoistoku Rumunije, a Nacionalna uprava za borbu protiv korupcije optužila ga je za navodno primanje mita od pacijenata u novcu i hrani više od 100 puta.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Rumunije pokrenuće u ponedeljak kampanju „Daleko od kuće, želimo da budete bezbedni“ za sprečavanje trgovine ljudima i radne eksploatacije Rumuna koji odlaze na rad u inostranstvo. 20.000 letaka sa važnim informacijama podeliće međunarodna organizacija „Pravda i briga Rumunija” i strukture Ministarstva unutrašnjih poslova na kopnenim graničnim prelazima i glavnim međunarodnim aerodromima u zemlji. Inicijativa ima koristi od podrške Britanske ambasade u Rumuniji. Vlada u Bukureštu je u maju pokrenula Nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima (2024-2028), oblast u kojoj je bila oštro kritikovana u evropskim izveštajima i u izveštajima Stejt departmenta u Vašingtonu. Istovremeno, ove nedelje je rumunski parlament pooštrio kazne za one koji su krivi, između ostalog, za trgovinu ljudima i uveo načine podrške žrtvama.
Austrija se i dalje protivi prijemu Rumunije i Bugarske u šengenski prostor kopnenim granicama. O tom problemu se razgovaralo u četvrtak u Luksemburgu na sastanku evropskih ministara pravde i unutrašnjih poslova. Iako Komisija i Evropski parlament kažu da obe zemlje ispunjavaju sve uslove za pristupanje, austrijski ministar Gerhard Karner tvrdi da ima još mnogo toga da se uradi. „Rumunija i Bugarska su ispunile sve uslove i uradile i više nego što je bilo potrebno. Veoma sam optimistična i nadam se da će ova odluka biti doneta što je pre moguće, dok sam ja na funkciji“, izjavila je Ilva Johanson, evropska komesarka za unutrašnje poslove, prema kojoj će se o pristupanju Rumunije i Bugarske ponovo razgovarati na Savetu u decembru.
Odnosi između Rumunije i Španije su poslednjih godina dostigli istinski nivo izvrsnosti, koji se ogleda u snažnom strateškom partnerstvu, izjavio je premijer Marčel Čolaku, koji je učestvovao na svečanosti koju je, u Bukureštu, povodom Nacionalnog dana Kraljevine Španije organizovala Ambasada Španije u Rumuniji. Marčel Čolaku je naglasio da partnerstvo dve države predstavlja „dinamičnu konstrukciju, zasnovanu na zajedničkom istorijskom, kulturnom i jezičkom nasleđu”. On je precizirao da je više od milion rumunskih državljana izabralo Španiju za svoju drugu domovinu, i izrazio nadu da će bilateralni sporazum o dvojnom državljanstvu, što je važna želja rumunske zajednice u Španiji, biti potpisan što pre. „Bilateralna trgovina nastavlja da raste, sa novim rekordom postavljenim 2023. godine u pogledu vrednosti komercijalne razmene: 6,43 milijarde evra“, rekao je premijer Marčel Čolaku.
Evropska komisija navodi blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, za jedan odsto, broja poginulih u saobraćajnim nezgodama zabeleženih 2023. godine, koji je iznosio 20.400. Iako je u poređenju sa 2019. smanjenje konzistentnije, od 10%, evolucija je ispod onoga što su predložile evropske vlasti, koje žele da prepolove ukupan broj poginulih i teško povređenih u saobraćaju do 2030. i da ih eliminišu do 2050. Rumunija je među zemljama koje su prošle godine napravile najveći napredak u smanjenju broja žrtava, ali je i dalje na jednom od poslednjih mesta na evropskom nivou, sa 81 umrlim na milion stanovnika. Veću stopu ima samo Bugarska. Trenutno oko 400 ljudi gine u saobraćajnim nesrećama svake nedelje na evropskim putevima.
Rumunija se nalazi na trećem mestu na listi zemalja članica Evropske unije iz centralne i istočne Evrope po e-trgovini. Vrednost onlajn transakcija u Rumuniji dostigla je nivo od 3,32% bruto domaćeg proizvoda. Prve dve pozicije na evropskoj rang listi zauzimaju Poljska i Češka. Prema Rumunskom udruženju onlajn prodavnica, 2023. godine vrednost elektronske trgovine robom i uslugama se približila 11 milijardi evra, a 50% Rumuna je prošle godine napravilo najmanje jednu onlajn porudžbinu. Za 2024. godinu, procene ukazuju na povećanje onlajn prodaje od 10%, do vrednosti od skoro 12 milijardi evra.
„Oda radosti” večeras je otvorila novu koncertnu sezonu orkestara i horova Radija Rumunije. Koncert u Sali Radio, s dirigentom Sašom Gecelom, osmišljen je oko jednog od najpoznatijih dela u istoriji muzike – 9. simfonije sa potpisom Ludviga van Betovena. Na apsolutnoj premijeri u Beču, 7. maja 1824, Betoven je bio okrenut ka publici da vidi aplauz, koji zbog potpune gluvoće više uopšte nije mogao da čuje. „Oda radosti“ je prva muzička partitura uvrštena u svetsku baštinu Uneska.
-
Vesti – 07.10.2024
Rumunija se odaziva na zahtev za humanitarnom pomoći i nudi podršku stanovništvu Bosne i Hercegovine koje se suočava sa poplavama i klizištima. Vlada je u ponedeljak saopštila da je Bukurešt iz državnih rezervi poslao šatore, krevete, dušeke za smeštaj 200 ljudi. Time se Rumunija pridružuje državama članicama Evropskog mehanizma civilne zaštite, koje su se odazvale upućenom pozivu slanjem interventnih timova i humanitarne pomoći.
Za izbor predsednika Rumunije primljeno je 16 kandidata. Spisak kandidata će biti konačan 10. oktobra, nakon što ovih dana moraju biti predata i ostala obavezna dokumenta. Prvi krug predsedničkih izbora zakazan je za 24. novembar, a drugi za 8. decembar. Kampanja za predsedničke izbore zvanično počinje 25. oktobra.
Skoro 800 stručnjaka, promotera očuvanja kulturnog nasleđa iz Evrope i Rumunije, kao i zvaničnika okupilo se u Bukureštu tokom Evropskog samita o kulturnom nasleđu 2024, događaja koji je od 6. do 8. oktobra organizovala Europa Nostra – najveća federacija specijalizovanih nevladinih organizacija sa kontinenta. Stručnjaci iz ove oblasti raspravljaju o prioritetima javne politike na evropskom nivou, kao i odnosima sa rumunskim vlastima, i predstavljaju najbolje izgrađene projekte očuvanja nasleđa koji su pobedili na konkursu „Europa Nostra”, među kojima su i saksonska crkva u Alma Vii (centar) i Crkva Svetog Mihaila u Kluž-Napoci (severozapad). Za ovogodišnje nagrade podneto je ukupno 206 prijava od strane organizacija i pojedinaca iz 38 evropskih zemalja.
Evropska komisija je u ponedeljak saopštila da je odobrila šemu državne pomoći koju je tražila Rumunija, kroz koju će vlada podržati sa 500 miliona evra ulaganja u proizvodnju biogoriva u zemlji. Finansiranje će biti obezbeđeno kroz direktne subvencije iz Fonda za modernizaciju Evropske unije i usmereno je na proizvodnju naprednih goriva, sa ciljem smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte. Pomoć, koja se može dodeliti do 31. decembra 2025. godine, podržaće, prema Evropskoj komisiji, ubrzanje razvoja obnovljive energije i doprineće postizanju ekoloških i energetskih ciljeva Unije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odala je u ponedeljak počast žrtvama terorističkog napada koji je pre godinu dana počinio palestinski islamistički pokret Hamas na jugu Izraela i ponovila poziv Evropske unije na hitan prekid vatre u Pojasu Gaze i bezuslovno oslobađanje svih talaca. Napad koji je počinio Hamas „prouzrokovao je ogromnu patnju ne samo narodu Izraela, već i nedužnim Palestincima”, naglasila je šefica zajednice, koja je obećala humanitarnu i finansijsku pomoć palestinskom narodu i Libanu. U Bukureštu su Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada obeležili godinu dana od napada Hamasa i ponovo pozvali na hitno zaključivanje sporazuma o prekidu vatre. Ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju pokazuje da Rumunija ove godine nije prestala da se zalaže za momentalno oslobađanje talaca iz Pojasa Gaze, stalno ponavljajući potrebu zaštite civila. Dana 7. oktobra 2023. komandosi Hamasa ušli su u južni Izrael, ubivši više od 1.200 ljudi i otevši oko 250. Izraelske odbrambene snage odgovorile su intenzivnom kampanjom bombardovanja, praćenom složenom kopnenom operacijom, protiv položaja Hamasa iz Pojasa Gaze.
Nova grupa od 69 ljudi u ugroženim situacijama, rumunskih državljana i članova porodica prvog stepena, vraćena je u ponedeljak iz Libana avionom rumunskog ratnog vazduhoplovstva. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu, do sada je 212 rumunskih državljana i članova njihovih porodica evakuisano iz Libana, u kontekstu eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Ministarstvo spoljnih poslova ponavlja čvrstu preporuku upućenu građanima Rumunije da prijave svoje prisustvo u diplomatskom predstavništvu Rumunije u Bejrutu, kako bi se olakšalo davanje konzularne zaštite.
Mađarsko predsedavanje Savetom Evropske unije će na sastanku ministara pravde i unutrašnjih poslova u četvrtak predstaviti situaciju pune primene šengena u Rumuniji i Bugarskoj. Ministri unutrašnjih poslova iz država Evropske unije će napraviti bilans, a diskusija će se fokusirati na povećanje otpornosti spoljnih granica. Savet je krajem prošle godine odlučio da ukine kontrole na vazdušnim i pomorskim granicama sa Rumunijom i Bugarskom, ali da bi se utvrdio datum za ukidanje kontrola na unutrašnjim kopnenim granicama sa dve države potrebna je još jedna odluka, koja se može doneti u bilo kom formatu. Šef bukureštanske vlade Marčel Čolaku izjavio je u subotu da u ovom slučaju postoji direktna komunikacija sa austrijskim vlastima, s obzirom na to da se Beč protivio pristupanju Rumunije Šengenu, i dodao da će u narednom periodu biti dobrih vesti. Novi sastanak Saveta ministara pravde i unutrašnjih poslova zakazan je za prvu polovinu decembra.
Rumunska teniserka Irina Begu poražena je u ponedeljak od Amerikanke Bernarde Pere sa 6-2, 4-6, 6-2, u prvom kolu VTA 1.000 turnira u Vuhanu (Kina), sa ukupnim nagradama većim od 3,2 miliona dolara. U prvom kolu dublova, Rumunka Žaklin Kristijan i Kamila Rahimova, reprezentativka Rusije, poražene su od Kineskinje Ćianhui Tang/Siju Vang sa 6-2, 6-1. Rumunski par Monika Nikulesku/Gabrijela Ruse osvojio je u nedelju titulu u dublu na VTA 125 teniskom turniru u Hong Kongu, sa ukupnim nagradnim fondom od 115.000 dolara, pošto je u finalu pobedio japanski par Nao Hibino/Makoto Ninomija sa 6-3, 5-7, 10-5.
-
Ko su kandidati za predsedničku dužnost? (07.10.2024)
Predsednički izbori u Rumuniji, najvažniji od ovogodišnja četiri izbora, održaće se 24. novembra i 8. decembra. U nedelju uveče Centralni izborni biro (BEC) odbio je 10 kandidatura i registrovao 9. U trci za predsednika Rumunije ostalo je 16 kandidata. Spisak kandidata postaće definitivan 20. novembra, nakon podnošenja i obavezne dokumentacije kao što su izjava na sopstvenu odgovornost da li su kandidati bili članovi ili saradnici političke policije bivšeg komunističkog režima i izjave o imovinskom stanju. Izborna kampanja za predsednika Rumunije startuje zvanično 25. oktobra i po svemu sudeći biće žustoka. Nezvanično, kampanja je već počela pre nekoliko nedelja i javnosti najpoznatiji kandidati za predsedničku dužnost pokušavaju da iskoriste startnu poziciju. Kandidature Centralnom izbornom birou podneli su Djordje Simion, lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), Elena Laskoni, predsednica Unije spasite Rumuniju (USR), Nikolaje Čuka, predsednik Nacionalne liberalne partije (PNL), Kelemen Hunor, lider Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji, Mirča Džoana, nestranački kandidat, i Marčel Čolaku, lider Socijaldemokratske partije. Ogroman skandal izbio je u subotu uveče kada su sudije Ustavnog suda Rumunije velikom večinom glasova prihvatili žalbu na kandidaturu Dijane Šošoaka. Kontroverzna evroposlanica podnela je novu dokumentaciju koja je ponovo odbijena u nedelju od strane Centralnog izbornog biroa. Odluka Ustavnog suda koja je konačna i bez presedana o eliminisanju kandidata stranke SOS Rumunija iz isborne trke produbila je još više provaliju izmedju Socijaldemokratske partije i Liberalne partije, stranke vladajuće koalicije. Dijana Šošoaka je izjavila da će njeno izbacivanje iz izborne trke favorizovati lidera Alianse za ujedinjenje Rumuna, Djordja Simiona, koji bi po rezultaima ispitivanja javnog mnjenja imao veče šanse da udje u drugi krug izbora jer bi ovaj bio lakši protivnik za Marčela Čolakua. Mišljenje Dijane Šošoaka u vezi sa ovim pitanjem dele i Nacionalna liberalna partija i Unija spasite Rumuniju. Lideri ovih stranaka, Nikolaje Čuka i Elena Laskoni, smatraju da je Socijaldemokratska partija uticala na odbijanje kandidature liderke SOS Rumunija. Socijaldemokratska partija je odbila sve optužbe i njen lider Marcel Čolaku je rekao da Ustavni sud Rumunije treba da objavi obrazloženje odluke jer se u suprotnom slučaju može postaviti pitanje vulnerabilnsoti rumunskog demokratskog sitema. Odluka Ustavnog suda možda ima ustavno pokriće, ali sigurno i antidemokratske i nezdrave posledice po demokratiju- kazao je nestranački kandidat Mirča Džoana.
-
Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (31.08.2024)
Vlada Rumunije usvojila je odluku o datumu održavanja ovogodišnjih predsedničkih izbora, tako da će se prvi kug izbora održati 24. novembra, a eventualno drugi 8. decembra. Prošle subote Vlada je donela i odluku o održavanju parlamentarnih izbora 1. Decembra, za Nacionalni praznik. Podsećamo, ove godine u junu održani su lokalni i evroparlamentarni izbori. Ako bi se predsednički izbori održali sada, kandati Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionalne liberalne parije ( PNL) Marčel Čolaku i Nikolaje Čuka borili bi se u drugom krugu. Sondaža agencije KURS napravljena je u periodu od 6. do 22. avgusta. Kada je reč o parlamnetarnim izborima rezultati sondaže pokazuju da će Socijaldemokratska partija osvojiti najviše glasova ispred Nacionalne liberalne partije. Sadašnja vladajuća koalicije socijaldemokrata i liberala može funkcionisati i u narednom periodu, smatra premijer Rumunije Marčel Čolaku, lider socijaldemokrata. Čolaku veruje da će se inauguracija nove vlade održati pre Božića, 23 decembra. I to uprkos žestokim obostranim napadima posle najave kandudatura za predsedničku dužnost. Premijer je naglasio da Socijaldemokratska stranka ne vidi drugu varijantu za formiranje vladajuće koalicije osim sa liberalima. I predsednik Nacionalne liberalne partije Nikolaje Čuka se zalaže za nastavljanje ove varijante, bez obzira na sadašnje trzavice u koaliciji.
Tekuću nedelju obeležio je haos posle stupanja na snagu novog obračuna visine penzija. Vlast je želela da ispravi pojedine sistemske razlike u ovoj oblasti, ali rezultat je izazvao nezadovoljstvo stotina hiljada penzionera. Iako su mnoge penzije posle novog obračuna povećane, nezadovoljstvo vlada medju penzionerima kojima su stigla rešenja sa nižim penzijama. Ovi se žale da će njihove penzije ostali ,,na ledu” više godina jer gube pravo i na periodične indeksacije. Penzioneri smatraju da će se odluke kojima se smanjuju penzije primeniti iako resorni ministar obećava da posle novog obračuna nijedna penzija se neće smanjiti. Penzioneri se žale i na bezbrojne greške u novom obračunu. Posebne penzije pojedinih kategorija ostale su medjutim netaknute, naročito penzije koje nisu rezultat uplaćenog dorinosa za penzijsko osiguranje. Ba bi se nezadovoljstvo donekle ublažilo, ministarka rada Simona Bukura-Opresku javila je da će penzije do 3000 leja mesečno, odnosno do 600 evra, biti oslobodjene poreza. Ostaje da vidimo dali će ova situacija sa penzijama imati efekte na predstojeće izbore.
Budžetski deficit Rumunije posle prvih sedam meseci premašio je granicu od 4% bruto društvenog proizvoda, navodi Ministaarstvo za finansije. Analiza izvršenja budžeta pokazuje da je država u periodu januar-jun realizovala budžetske prihode u visini od 66 miliardi evra, što predstavlja povećanje za 15% u odnosu na isti period 2023. godine. Medjutim, budžetski troškovi su povećani za 23% i dostigli više od 80 miliardi evra. Podsećamo, u državni budžet za 2024. predvidjen je deficit od 5% bruto društvenog proizvoda. Ministar za investicije i evropske poslove Adrijan Kaču je izjavio da je za Rumuniju iz Fonda za koheziju izdvojeno skoro 24 miliarde evra za 2014-2020. godinu i da je zvanični Bukurešt dostigao stepen apsorpcije od 99%.
Vlada Rumunije dodeliće poljoprivrednicima čiji su usevi oštećeni usled produžene suše naknade štete. Mere koje će se doneti naredne nedelje predvidjaju fondove za štetu od suše i mehanizam za osiguranje jesenje i prolećne setve. Ministar poljoprivrede Florin Barbu je precizirao da će se za svaki hektar pogodjen sušom izdvojiti do 600 evra kako bi se deblokiralo i kreditiranje poljoprivrednika u dogovoru sa bankama. Neophodni fondovi izdvojiće se iz nacionalnog doprinosa i Fonda za rizik Evropske unije od 17 miliona evra. Šema državne pomoći ,,Kredit za farmere” dopuniće se sa oko 80 miliona evra. Pedološka suša zahvatila je mnoge zone u Rumuniji posle tropskog leta sa manjkom padavina.
Rumunija je i zvanično primila pozitivan odgovor od Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u oblast konkurencije. Prema saopštenju Saveta za konkurenciju, odgovor je usvojen posle finalizacije analize aktivnosti u periodu 2018-2022. Sevet je imao zadatak da dokaže da način na koji deluje ispunjava sve zahteve medjunarodne organizacije. Usvojene su i preporuke čije će se primene analizirati posle godinu dana. Pristupanje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj smatra se medju tri najveća prioriteta Rumunije posle ulaska u NATO i Evropsku uniju. Sa druge strane, prema očekivanjima, Administracija u Vašingtonu saopštiće 15. oktobra da je usvojena odluka o ukidanju ulaznih viza za državljane Rumunije. Prema vladinim izvorima, odluka bi počela da se primenjuje na početku 2025. godine.
-
Kalendar predsedničkih izbora (29.08.2024)
Nedelju dana nakon raspisivanja parlamentarnih izbora, Vlada Rumunije usvojila je u sredu odluku o održavanju ovogodošnjih predsedničkih. Prvi krug izbora za predsednika države održaće se 24. novembra. U skladu sa zakonom, za izbor predsednika u prvom krugu potrebno je da kandidat osvoji više od 50% ukupnog broja glasova, odnosno više od 9 miliona, što je praktično nemoguće. Izmedju prvog i drugog kruga predsedničkih izbora, 1. decembra za Nacionalni praznik održaće se parlamentarni izbori. Rumuni sa pravom glasa iz inostranstva imaju na raspolaganju dva dana za izbore. Mogu glasati u subotu ili nedelju. Ako je poslednja izborna trka za predsednika države 2019. godine imala očekivan ishod i kandidat liberala Klaus Johanis ubedljivo pobedio kandidatkinju Socijaldemokratske partije (PSD) Vioriku Dančila, ove godine ishod izborne trke je neizvestan.. Doza neizvestnosti je veća nego ikada ranije, a to se može videti i po rezultatima sondaža. Dobre šanse u drugom krugu imaju bivši lider Socijaldemokratske partije Mirča Džoana, trenutno zamenik generalnog sekretara Severnoatlanske alijanse, i aktuelni predsednik socijaldemokrata Marčel Čolaku. Džoana je izjavio da će zvanično najaviti kandidaturu posle isteka mandata u NATO. Podsećamo da je Džoana bio protivkandidat Trajana Baseskua 2009. godine i izbubio trku za manje od 1% glasova, što je izazvalo sumnje u pravilnost izbora. Socijaldemokratska partija je bez uspeha osporila izborni rezultat. Rumunska politička levica je poslednji put izašla kao pobednica predsedničke trke 2000. godine, kada je drugi mandat osvojio socijaldemokrata Jon Ilijesku. Marčel Čolaku, izabran na nedavnoodržanom kongresu socijaldemokrata za kandidata za predsedničku funkciju, uveren je da će on razbiti monopol desnice. Kontekst ide na ruku lideru socijaldemokrata jer kandidat Nacionalne liberalne partije (PNL) Nikolaje Čuka, bivši načelnik Generalštaba rumunske vojske, izabran za lidera liberala uz široku podršku predsednika Klausa Johanisa, prema rezultatima sondaža zaostaje mnogo za rezultatima sopstvene stranke. Iako su Socijaldemokratska partija i Nacionalna liberalna partneri u vladajućoj koaliciji rastuće predizborne tenzije podgrejale su napade i prete saradnji. Uprkos ideološkim nejasnoćama, sa desnice doklazi i nova predsednica Unije spasite Rumuniju (USR) Elena Laskoni. Njena glavna prednost leži u činjenici da dolazi na političko tržište kao osvežavajuči element. U trci za predsedničku dužnost ulaze i kandidati suveranističke i nacionalisticke struje, lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Djordje Simion i predsednica stranke SOS Rumunija Dijana Šošoaka. Drugim krugom predsedničkih izbora završava se ovogodišnji izborni maraton u Rumuniji koji je startovao 9. juna lokalnim i evroparlamentarnim izborima.