Author: Eugen Coroianu

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis predložio je u četvrtak, nakon konsultacija sa parlamentarnim strankama, liberala Ludovika Orbana za mandatara vlade. Kabinet koji je vodio isti Orban razrešen je u sredu izglasavanjem nepoverenja koje su pokrenuli Socijaldemokratska partija I Demokratski savez Mađara u Rumuniji. Johanis je ponovo naglasio da je njegova prva opcija povratak biračkom telu organizovanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Na sastanku sa šefom države, Nacionalna liberalna stranka (PNL) je takođe potvrdila da želi prevremene izbore, kao i Unija spasite Rumuniju (USR). Socijaldemokratska partija (PSD) i Pro Rumunija predložile su za premijera – Remusa Prikopija, bivšeg ministra obrazovanja u socijaldemokratskoj vladi. Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) saopštila je da nema svog sopstvenog kandidata, ali da ne podržava Socijaldemokratsku partiju (PSD). Alijansa liberala i demokrata (ALDE) nije ni imala predlog za premijera, ali se protivi prevremenim izborima. Partija narodnog pokreta (PMP) (desnog centra) će u nedelju odlučiti da li će podržati ili ne preliminarne izbore.

Ove nedelje je u Rumuniji došlo do povećanja za više od 99% broja obolelih od gripa u poređenju sa očekivanim nivoom, a vlasti su drugu godinu zaredom proglasile epidemiju. Broj slučajeva gripa premašio je 7000, a broj smrtnih slučajeva dostigao na 18, najavljuje Nacionalni centar za nadzor i kontrolu zaraznih bolesti. Poslednje dve žrtve su jedno dete od godinu i šest meseci i 49-godišnja žena. Obe osobe su prethodno bile bolesne i nisu bile vakcinisane protiv gripa.

17 rumunskih državljana nalazi se karantin na brodu koji se nalazi u japanskoj luci Jokohama, nakon što je na brodu otkriveno nekoliko slučajeva inficiranih koronavirusom – saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Bukurešta. Prema navedenom izvoru, japansko Ministarstvo spoljnih poslova je u vezi s tim obavestilo rumunsku ambasadu u Tokiju. Od 17 Rumuna, 2 su turisti a 15 su članovi posade. Takođe, dodaje Ministarstvo spoljnih poslova, Generalni konzulat Rumunije u Hong Kongu zatražio je, po hitnom postupku, lokalne vlasti informacije o prisustvu rumunskih državljana na brodu koji je usidren u ovoj luci. Ambasada Rumunije u Tokiju i Generalni konzulat Rumunije u Hong Kongu nastavljaju demarče kod lokalnih vlastim u cilju dobijanja dodatnih informacija i spremni su da pruže pomoć ako to zahteva situacija. U Rumuniji za sada nije zabeležen nijedan slučaj infekcije koronavirusom.

Glavna evropska tužiteljka, rumunka Laura Kodruca Kjovesi, zalagala se u četvrtak u Briselu, u Evropskom parlamentu, za veći budžet ustanove na čijem se čelu nalazi. Zahtev se zasniva na proceni da će otvoriti 2.000 novih slučajeva u prvoj godini aktivnosti. Ona je navela da su dva glavna parametra koja treba definisati broj evropskih delegiranih tužilaca koji će postojati u zemljama članicama i broj zaposlenih u Evropskom javnom tužilaštvu u centralnom uredu u Luksemburgu. Odluka o budžetu nije samo vežba za budžetske stručnjake, već je i vrlo važna politika, rekla je Kjoveši. Citirala je iz nedavnog izveštaja koji procenjuje prevare sa PDV-om u EU između 30 i 60 milijardi evra godišnje. “Mislim da vredi investirati u Evropsko javno tužilaštvo”, zaključila je glavna tužiteljka.

Liberalna vlada Rumunije razrešena je u sredu izglasavanjem nepovernja koje su pokrenule socijaldemokrate u opoziciji. Za obaranje vlade glasalo je 261 poslanika, premašivši broj od 233 glasa koliko je bilo potrebno za izglasavanje nepoverenja. U dokumentu koji su potpisali parlamentarci Socijaldemokratske partije (PSD) i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR), vlada se posebno optužuje za kršenje demokratskih principa promenom izbornog zakonodavstva uoči izbora. Kao rezultat toga, nacrt zakona o izboru gradonačelnika u dva kruga, za koji je vlada preuzela odgovornost, automatski je odbijen. Predsednik Klaus Johanis pozvao je političke partije na konsultacije u četvrtak rekavši da bi istog dana mogao da najavi svoj predlog za mesto premijera. Vrlo jasno je izjavio da je pristalica vanrednih izbora i da je za Rumuniju najpravednije rešenje povratak biračkom telu. Johanis je takođe rekao da će, ako stranke ne žele prevremene izbore, insistirati na vladi sa reformskom agendom, koju će formirati Nacionalna liberalna stranka (PNL) i ostale partije oko liberala.

Stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda saopštili su u sredu da je trogodišnji program dogovoren sa Republikom Moldavijom realizovan u skladu sa očekivanjima, ispunjavanjem svih kriterijuma koji su utvrđeni. Opsežne reforme koje su sprovele vlasti dovele su do rehabilitacije bankarskog sistema i jačanja upravljanja u finansijskom sektoru, ojačavši na ovaj način makroekonomsku i finansijsku stabilnost. Postignuti napredak je veoma cenjen, uzimajući u obzir nestabilni politički pejzaž jer su se tokom primene programa smenjene tri vlade, kažu predstavnici Fonda. Prema podacima finansijske institucije, u Moldaviji je u 2019. godini zabeležen realni rast BDP-a od 4,2% i očekuje se da će ovaj pokazatelj na srednji rok ostati na nivou od 4%. Budžetski deficit na kraju 2019. godine iznosio je 1,5% BDP-a, ispod uspostavljenog limita u programu.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Ghebreyesus rekao je da još uvek postoji vremena za sprečavanje novog koronavirusa da postane šira globalna kriza. On je rekao da je epidemija pre svega hitna situacija za Kinu, a upravljanje virusom u epicentru najbolji je način da se zaustavi njegovo širenje. Svetska zdravstvena organizacija je podnela u sredu zahtev za fondove u visini od 610 miliona evra za suzbijanje epidemije u naredna tri meseca. Broj slučajeva porastao je na preko 24.000, dok je broj ubijenih virusom blizu 500. U Evropi osobe koje su došle iz Kine i za koje se sumnja da su zaražene koronavirusom nalaze se u karantin. U Bukureštu vlada je na sednici od utorka odobrila uspostavljanje hitne medicinske pomoći za epidemije i mere u vezi sa uspostavljanjem karantina hitnom uredbom koja predviđa i kupovinu termičkih skenera za opremanje 16 aerodroma u zemlji.

Predsednik Klaus Johanis izjavio je u sredu, da dobijanje internacionalne nagrade “Karol Veliki” pruža mu mogućnost da predstavi Rumuniju kao čvrstog partnera i od poverenja u okviru Evropske Unije. Šef drzave je pokazao da mu ova nagrada pruža mogućnost da se uključi u konsolidaciju evropskog projekta. Klaus Johanis je primio, u Bukureštu, delegaciju Upravnog Odbora Društva za dodeljivanje međunarodne nagrade “ Karol Veliki” grada Ahena ( Nemačka). Razgovaralo se o programu ceremonije koja će biti organizovana 21. maja u Ahenu, kada će se šefu rumunske države dodeliti međunarodna nagrada za Evropsko jedinstvo u 2020 godini. Upravni Odbor Društva “odlučio je da nagradi zasluge predsednika Rumunije, izuzetnog promotera evropskih vrednosti, slobode i demokratije, zaštitnika manjina i raznolikosti kulture, osoba koja je suštinski doprinela konsolidaciji pravne države i nezavisnosti sudstva — što je osnovni preduslov za evropsko napredovanje i integrisanje’’. Nagrada se dodeljuje jednom godišnje, u Ahenu javnim ličnostima ili organizacijama koje su se istakle svojim posebnim učešćem za doprinos evropskog jedinstva ili za saradnju sa zemljama članicama. Nagrada je odobrena u znak sećanja na kralja Karola Velikog osnivača Karolinskog carstva, prvi car koga je priznala Zapadna Evropa posle pada Istočnog Rimskog carstva, kojim je vladao a koji je sahranjen u Ahenu.

Rukovodstvo parlamenta u Bukureštu je odredilo da inicijativa za izglasavanje o nepoverenju vladi, koju su pokrenuli socijaldemokrate (opozicija) protiv vlade liberala, bude raspravljena i da se održi glasanje u sredu u podne. Inciijativa je pokrenuta nakon što je izvršna vlast na čelu sa Ludovikom Orbanom preuzela odgovornost za nacrt zakona o lokalnim izborima u dva kruga glasanja. Inicijativa Vlada Orban/Nacionalna liberalna stranka – privatizacija rumunske demokratije“, koju je potpisalo 208 parlamentaraca, pročitana je u ponedeljak na plenarnom zasedanju parlamenta. Potpisnici kažu da se Izvršna vlast mora hitno smeniti, jer se izmenom izbornog zakonodavstva pred izbore krše odluke Ustavnog Suda i preporuke evropskih institucija. Liberali tvrde da glasanje na lokalnim izborima u dva kruga daje više legitimiteta i reprezentativnosti. Da bi se smenila Vlada potrebno je najmanje 233 glasa.

Liberalna vlada iz Bukurešta priprema hitnu uredbu o parlamentarnim izborima. Kao rezultat toga, Rumuni će moći da glasaju na dodatnim listama u bilo kom delu zemlje ili u inostranstvu, bez obzira na prebivalište. Kao i na prošlim predsedničkim izborima, Rumuni iz dijaspore će imati na raspolaganju tri dana da glasaju, a broj parlamentaraca koji će ih predstavljati će se udvostručiti, na 12 predstavnika. Ako se dođe do vanrednih izbora, rok za objavljivanje datuma njihovog održavanja biće u pola kraći, sada budući 45 dana. Sa druge strane, Ministarstvo pravde
objavljuje nacrt zakona o ukidanju kontroverznog Odeljenja za istragu zločina u
pravosudnom sistemu (SIIJ).

Žrtve požara koji je izbio u oktobru 2015. godine u bukureštanskom klubu Kolektiv“ tokom celog života će imati finansijhsku podršku za plaćanje medicinskih tretmana od strane države – udlučio je u ponedeljak rumunski Senat, koji je usvojio ovaj nacrt zakona. Prema dokumentu, trškovi koji se odnose na medicniske tretmane u državnim ili privatnim bolnicama, u zemlji ili inostranstvu, biće plaćene iz budžeta Ministarstva zdraclja. Odlučujući glas će dati poslanički dom. U klubu Kolektiv“ su preminule 64 osobe, a nekoliko stotina je povređeno.

Devizne rezerve Narodne Banke Rumunije porasle su za skoro 8% u odnosu na prošlu godinu. Prema podacima Narodne Banke Rumunije, nivo zlatne rezerve države je ostao na 103,6 tone, a vrednot rezerve je dostigla skoro 5 milijardi evra. Krajem prošlog meseca, devizne rezerve Narodne Banke Rumunije iznosile su preko 35,5 milijardi evra, u odnosu na nešto manje od 32 milijarde evra sa kraja 2019. godine. Povećanje rezerve je nastalo uglavnom unosom 3 milijarde evra na račune Ministarstva finansija, što je rezultat emisije Evro Obveznica od pre dve nedelje. Prema mišljenju stručnjaka, veličina ekonomije ne dozvoljava Rumuniji da bude među evropskim državama sa veoma velikim međunarodnim rezervama, ali se može govoriti o konsolidovanoj rezervi.

Sektor e-trgovine u Rumuniji premašio je vrednost od 4,3 milijarde evra na kraju 2019. godine, što je povećanje od 22% u odnosu na 2018. godinu. Dnevni prosek onlajn kupovina Rumuna izniosio je oko 12 milions evra, pokazuju procene rumunskog Udruženja onlajn prodavnica. Vrednost preko 4,3 milijarde evra odnosi se na sve transakcije nastale u Rumuniji, kako kod domaćih, tako i kod stranih trgovaca. Međutim, podaci Eurostata, prema kojima je samo 23% rumunskog stanovništva tokom 2019. godine obavilo kupovinu onlajn, smešta našu zemlju na preposlednje mesto u Evropskoj Uniji, ispred Bugarske.

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, susrešće se u petak u Briselu sa predsednikom Evropskog Saveta, Šarl Mišelom. Prema Predsednikovoj kancelariji iz Bukurešta, na sastanku će se razgovarati o pregovorima po pitanju budžeta Evropske Unije za period 2021-2027 godina. Susret je deo serije sastanaka koje će predednik Evropskog Saveta imati sa liderima zemalja članica Unije u vidu pripreme vanrednog sastanka Evropskog Saveta zakazan za 20. februar, kada će se pregovarati budući višegodišnji budžet.

Rumunski ministar za zdravstvo, Viktor Kostake, od utorka je u Parizu, gde će tokom tri dana imati sastanke sa francuskim vlastima, kao i sa rumunskim lekarima koji rade u medicinskim centrima u Francuskoj. Razgovaraće sa svojom francuskom koleginicom, Agnes Buzin, o Memorandumu Sporazuma koji će biti sklopljen između dve zemlje u oblasti zdravstva. Dokument predviđa uspostavljanje partnerstva, razmenu iskustva i dobrih praksi u deficitarnim oblastima zdravstvene zaštite, kao što su: velike opekotine, transplantacija, dečija kardiološka hirurgija, politika lekova, evaluacija medicinskih tehnologija, akreditacija zdravstvenih jedinica. Dva zvaničnika će takođe analizirati i teme savremene zdravstvene zaštite, po pitanju saradnje dva sistema u cilju obezbeđivanja mera prevencije i ograničavanja bolesti novog koronavirusa. Radna poseta Viktora Kostakea u Francuskoj takođe uključuje i sastanak sa rumunskim lekarima koji rade u francuskim medicinskim centrima. u Francuskoj, rumunsk ministar je pozvan i da održi predavanje u okviru Konferencije Kardijalna i vaskularna hirurgija u doba minimalno invazivnih tehnika“, u Narodnoj Akademiji za Hirurgiju.

Vlada u Bukureštu je u utorak raspravljala o normativnom aktu realizacije zaliha materijala potrebnih za sprečavanje pojave slučajeva koronavirusa u Rumuniji. U međuvremenu, četiri rumunska državljana su evakuisana poslednjih dana iz zone epidemije u Kini, uz pomoć švajcarske diplomatske misije u Pekingu. Prema rumunskom ministarstvu spoljnih poslova, jedan od njih je u Nemačkoj, a trojica u Francuskoj, i biće u karantinu 14 dana. Na svetskom nivou, broj smrtnih slučajeva od infekcije koronavirusom je preko 400, velikom većinom u Kini. Postoji preko 200.000 slučajeva, a više od 600 osoba se oporavilo od bolesti. Svetska zdravstvena organizacija je saopštil da trenutna situacija nije pandemija, termin koji se primenjuje kad se bolest proširi na ceo svet. U fazi smo epidemije sa više žarišta, saopštila je organizacija.

U Rumuniji, 15 osoba je preminulo od sezonskog gripa, saopštio je u utorak Nacionalni centar za Nadzor i kontrolu zaraznih bolesti u okviru Nacionalnog instituta za javno zdravstvo. Poslednja žrtva je sedamdesetogodišnja žena iz Bukurešta koja nije bila vakcinisana. Gripa je dovela do delimičnog ili potpunog obustavljanja predacanja u školama i predškolskim ustanovama u Bukureštu i drugim mestima. Ministarstvo zdravlja je objavilo da je kupilo još 35.000 doza vakcina protiv gripa, za kampanju vakcinacije ljudi sa visokim rizikom od razboljevanja.

Evropska Unija je u utorak kritikovala plan američkog predsednika Donalda Trampa o rešavanju izraelsko-palestinskog sukoba i izjavila je da je posebno zabrinuta zbog želje Izraela da aneksira dolinu Jordana i druge delove Zapadne obale, prenosi Frans Pres. Američka inicijativa, kako je predstavljena 28. januara, odstupa od međunarodno dogovorenih parametara“ rekao je šef evropske diplomatije Jozep Borel, koji je očekivan u petak u Vcašingtonu. Da ni se izgradio pravedan i trajan mir, nerešena pitanja vezana za konačni status moraju se rešiti direktnim pregovorima dveju strana, tvrdi evropski zvaničnik.

Velika Britanija je od 1. februara prva država koja napušta Evropsku uniju od momenta njenog osnivanja. Britanska privreda predstavlja 15 odsto privrede unije, a London je finansijska prestonica sveta. Istovremeno, Ujedinjeno Kraljevstvo je država Evropske unije sa najvećim odbrambenim budžetom. Velika Britanija pridružila se evropskim zajednicama koje su osnovale Evropsku uniju tek u 1973., 16 godina posle potpisivanja Rimskog sporazuma i 22 godine nakon što su Francuska, Zapadna Nemačka, Italija i zemlje Beneluksa osnovale Evropsku zajednicu za ugalj i čelik. Britanci su 2016. na referendumu odlučili da napuste Evropsku uniju, ono što je pokrenulo komplikovani pregovarački proces, koji je zbog brojnih unutrašnjih blokada izazvao dva reda prevremenih izbora. Od subote počinje prelazni period koji će trajati do kraja tekuće godine, a Ujedinjeno Kraljevstvo i Evropska unija nadaju se da će se do tada dogovoriti o brojnim aspektima budućih odnosa. Jedan od ovih je komercijalni sporazum, koji treba da spreči pojavljivanje tarifa izmedju dve strane. Rumunija zažali odluku Velike Britanije i gaji nadu da će ona ostati bliski partner i saveznik od poverenja koji deli isti sistem vrednosti, istakao je šef rumunske države Klaus Johanis u izjavi za medije. On je naglasio da je Bukurešt imao za glvni cilj zaštita legitimnih prava i interesa rumunskih državljana koji žive, rade i studiraju u Ujedinjenom Kraljevstvu, što se odražava u Sporazumu o povlačenju. Rumunija želi da ubuduće produbi strateško partnerstvo sa Velikom Britanijom, kako bi se bilateralni odnosi posle Bregzita ojačali, dodao je Johanis. Sa svoje strane, premijer Ludovik Orban je na susretu sa predstavnicima britanske poslovne zajednice u Rumuniji rekao da podrži pregovaranje o budućim dubokim vezama izmedju Evropske unije i Velike Britanije.

Inicijativa opozicione Socijaldemokratske partije (PSD) za izglasavanje nepoverenja jednobojnoj liberalnoj vladi u Bukurestu biće predstavljena u ponedeljak na sednici Parlamenta, a datum razmatranja i glasanja biće utvrdjen na novoj sednici stalnih biroa dva doma parlamenta. Odluka je doneta nakon što je kabinet premijera Ludovika Orbana preuzeo odgovornost za nacrt zakona o izboru gradonačelnika u dva kruga, skoro pola godine pre lokalnih izbora. U tekstu inicijative se ističe da sadašnja vlada treba da bude smenjena zato što promena izbornog procesa uoči ovog procesa krši evropske standarde, a usvajanje ovih promena je bilo jednostrano, bez konsultacija i debata. Prema izjavama predsednika Poslaničkog doma, ujedno i vršioca dužnosti Socijaldemokratske partije, Marčela Čolakua, reč je o najtežoj krizi zloupotrebe službenog položaja. Liberali, medjutim, tvrde da povratak na izbor gradonačelnika u dva kruga daje ovima više legitimiteta i zastupljenosti. Dok socijaldemokrate tvrde da ima više od 233 parlamentarca od ukupnih 465 koji će glasati za inicijativu, premijer Ludovik Orban kaže da je spreman za bilo koji rezultat glasanja i da njegovi ciljevi su obezbedjenje stabilne vlade i pobeda na budućim lokalnim i zakonodavnim izborima.

Nijedan slučaj infekcije koronavirusom poreklom iz Kine nije potvrdjen u Rumuniji, saopštio je Medjuministarski komitet za nadzor i menadžment potencijalnih infekcija novim virusom. Na aerodromima i u zdravstvenim jedinicama koje preuzimaju i tretiraju eventualne slučajeve zaraze na snazi su i dalje utvrdjene mere. Nacionalna institucija za zaštitu potrošača dala je uveravanja da ne postoji opasnost od kontaminacije raznih proizvoda iz Kine koronavirusom. Životni vek virusa van ljudskog tela nije duži od 24 časa, a samo prevoz proizvoda iz Kine u Rumuniju traje izmedju 30 i 35 dana. Svetska zdravstvena organizacija smatra da širenje koronavirusa predstavlja hitnost na globalnom nivou. Umedjuvremenu, broj osoba umrlih u Kini zbog zaraze koronavirusom premašio je 210, a zaraženih u Kini i ostalim zemljama je otprilike 10.000.

Premijer Rumunije Ludovik Orban učestvuje na sutrašnjem Samitu Grupe “Prijatelji kohezije”, u Portugalu. Prema kominikeu vlade u Bukureštu, na samitu biće prisutni šefovi država i vlada, kao i ministri zemalja članica Evropske unije. Prisustvo premijera Ludovika Orbana i ministra za Evropske poslove Joana Marćela Bološa na samitu grupe “Prijatelji kohezije” ima poseban značaj u kontekstu ubrzanja ritma pregovora o novom Finansijskom višegodišnjem Okviru 2021.-2027., ocenjuje kabinet u Bukureštu.

Ragbi reprezentacija Rumunije igra u subotu, u Tbilisiju, protiv Gruzije, u prvoj etapi ovogodišnjeg Evropskog Prvenstva. Počev sa ovom utakmicom, rumuni imaju novog trenera, engleza Endija Robinsona. Za nedelju dana, naši ragbisti će igrati u gostima, u Portugalu.

Socijaldemokratska stranka, u opoziciji, danas je pokrenula prvu inicijativu za izglasavanje nepoverenja liberalnoj vladi u Bukureštu. Odluka o pokretanju inicijative doneta je nakon što je izvršna vlast na čelu sa Ludovikom Orbanom preuzela odgovornost za projekat koji se odnosi na izbor gradonačelnika u dva kruga, oko pola godine pre izbora. U tekstu inicijative pod naslovom Orbanova vlada / Nacionalna liberalna stranka (PNL) – privatizacija rumunske demokratije“ ukazuje se da sadašnja vlada mora biti otpuštena zato što je izmena izbornih zakona uoči izbora kršenje evropskih standarda i zato što je usvajanje ovih izmena izvršeno jednostrano, bez konsultacija i rasprava. Prema rečima predsednika Poslaničkog doma i vršioca dužnosti predsednika Socijaldemokratske partije, Marčela Čolakua, ovo je najgora kriza zloupotrebe vlasti. Liberali, međutim, kažu da im povratak na izbor gradonačelnika u dva kruga daje više legitimiteta i reprezentativnosti. Socijaldemokrate su u četvrtak takođe rekli da su prikupili potrebne glasove za izglasavanje. U odgovoru, premijer Ludovik Orban kaže da je spreman za svaki ishod glasanja, a njegovi ciljevi su da obezbedi stabilno vladanje i pobeda na budućim izborima (lokalnim i parlamentarnim).

Rukovodstvo Visokog saveta magistrature razgovaralo je, u Bukureštu, sa predsednikom Klausom Johanisom o penzijama sudija usled rezultata izglasavanja u parlamentu, 28. januara, na osnovu kojeg su eliminisane specijalne penzije. Razgovaralo se i o odlukama Ustavnog suda koje regulišu ove penzije i međunarodnim propisima. Visoki savet magistrature saopštilo je u utorak da ukidanje penzija magistrata utiče na njihovu nezavisnost i njihov status. Sudije su pokrenule proteste zbog ukidanja specijalnih penzija. Normativni akt čiji je inicijator Nacionalna liberalna partija (na vlasti) predviđa ukidanje svih specijalnih penzija, osim vojnih, zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova i osoblja specijalnih službi za informisanje i bezbednost. Na snazi ostaju i posebne penzije umetnika i sportista, kao i naknade penzionisanih novinara. Ustavni sud Rumunije će 18. marta raspravljati o obraćanjima Vrhovnog suda i Ombudsmana u vezi sa predmetnim zakonom.

U Rumuniji je do sada izgubilo život deset osoba od sezonskog gripa, javlja Nacionalni centar za nadzor i kontrolu zaraznih bolesti. Poslednja smrt zabeležena je kod 12-godišnjeg deteta iz Bukurešta, koje nije bilo vakcinisano protiv gripa. Nedelja 20 -26. januar je prva nedelja kada je zabeležena epidemija. Gripa je takođe dovela do delimične ili potpune obustave nastave u školama u Bukureštu i širom zemlje. Ministarstvo prosvete i istraživanja saopštilo je da delimično ili potpuno obustavljanje nastave, zbog gripa, pogađa više od 4000 učenika. Iz Ministarstva navode da ta brojka ne predstavlja broj bolesne dece.

Rumunija je i dalje država članica koja šalje najveći broj aktivnih osoba u komunitarni blok registrujući u 2018. godini rast od 7%, navodi se u godišnjem izveštaju o mobilnosti radne snage, koji je objavila Evropska komisija. Druga najveća grupa aktivnih ljudi koji su se nedavno doselili su Poljaci, ali oni su zabeležili smanjenje za 6% u odnosu na 2017. Na sledećim pozicijama su Italija, Portugal i Bugarska. Prema izveštaju, preko 4% ukupnog stanovništva EU živi u državi članici koja nije zemlja porekla.

Velika Britanija napušta Evropsku uniju u petak uveče, posle 47 godina. Sporazum o Bregzitu usvojili su u sredu evroparlamentarci, a u četvrtak su države članice dale svoj formalni dogovor. Tranzicija će trajati 11 meseci, a za to vreme će se raditi na uspostavljanju budućeg partnerstva između Unije i Ujedinjenog Kraljevstva. Velika Britanija će napustiti EU 31. januara u ponoć, a od tada će se smatrati trećom zemljom. Na sastanku sa predstavnicima britanske poslovne zajednice u Rumuniji, premijer Ludovik Orban je rekao da podržava pregovaranje o dubljim budućim odnosima između Evropske unije i Velike Britanije.

Mnoge zemlje nisu spremne da se izbore sa epidemijom virusne upale pluća koja je započela u Kini krajem decembra i proširila se na 15 zemalja, upozorilo je u četvrtak Globalno veće za praćenje spremnosti, međunarodno nadzorno telo sa sedištem u Ženevi. Zapažena je “transparentnost Pekinga u pogledu razmene informacija”, uključujući niz gena virusa, i bliska saradnja sa pogođenim zemljama. Telo apeluje na lidere svih zemalja da odmah preduzmu mere kako bi obezbedili da imaju neophodne sposobnosti za suočavanje sa epidemijom. Koronavirus je do sada ubio više od 170 osoba i zaraženo skoro 8.000 osoba. Iako neki stručnjaci kažu da novi virus nije toliko opasan kao SARS, zabrinjavajući je jer se brzo širi, a neke karakteristike još uvek nisu poznate.

Liberalna vlada u Bukureštu u sredu je preuzela odgovornost za izmenu zakona o izborima u smislu vraćanja na glasanje u dva kruga na lokalnim izborima. Nacionalna liberalna partija (PNL) kaže da se na ovaj način želi osigurati bolja reprezentativnost izabranih zvaničnika. Premijer Ludovik Orban je naglasio da sadašnji sistem ograničava pravo građana da menjaju gradonačelnika kojim nisu zadovoljni. Izvršna vlast je prihvatila nekoliko amandmana, među kojima i amandman prema kojem osobe sa privremenim boravištem starijem od 60 dana mogu glasati u mestu prebivališta. Takođe je smanjen i broj potpisa neophodnih za podnošenje prijava nezavisnih kandidata sa 1% na 0,5% sa izborne liste. Iz opozicije, socijaldemokrate tvrde da se zakon o izborima ne može menjati godinu dana pre izbora, imajući u vidu da su lokalni izbori zakazani za leto, i najavili su da će pokrenuti inicijativu za izglasavanje o nepoverenju vladi. Od dolaska na vlast, kabinet Ludovika Orbana je više puta pribegao proceduri preuzimanja odgovornosti, uključujući i nacrt ovogodišnjeg budžeta. U sredu, dve od ovih procedura preuzimanja odgovornosti proglašene su neustavnim od strane Ustavnog Suda. Sud je rekao da je to neustavno, nelegalno je iznosti pretpostavke o određenim nacrtima zakona koji su u konačnom obliku, a o kojima se raspravlja u Parlamentu, kao što je to slučaj sa zakonom o izborima“ izjavio je vršilac dužnosti predsednika Socijaldemokratske partije (PSD), Marčel Čolaku.

U sredu su u Bukureštu pokrenuta četiri dokumenta javne politike čiji je cilj reforma rumunskog obrazovnog sistema, proistekla iz projekta Obazovana Rumunija“ koji je podržao predsednik Klaus Johanis. Dokumenti osmišljeni od strane stručnjaka iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, uz finansijsku podršku Evropske komisije, namenjeni su nastavnoj karijeri, školskom menadžmentu, jednakosti u obrazovnom sistemu i pristup kvalitetnom ranom obrazovanju. Šef države je rekao da su dokumenti veoma važni, jer nude onima koji donose odluke u obrazovanju niz korisnih tačaka u cilju poboljšanja kvaliteta obrazovnog procesa. Predsednik države je dodao da su potrebni novi pristupi u odabiru i formiranju nastavnog kadra, ali i u izmeni menadžmenta škole iz administrativnog rada u lidrestvo i inicijativu.

Bukurešt se upoznao sa američkim mirovnim planom za Bliski Istok i analizira ga, rekao je u poruci objavljenoj na društvenoj mreži rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku. On je takođe rekao da Rumunija podržava rešenje dveju država da obezbede trajni mir i bezbednost, i da će nastojati da učestvuje u dijalogu unutar Evropske Unije i da promoviše diplomatske napore sa svim relevantnim partnerima. Američki predsednik Donald Tramp predstavio je u utorak mirovni plan za rešenje izraelsko-palestinskog sukoba, kojim se predlaže realistično dvodržavno rečenje“, ali su ga Palestinci odbili. Plan priznaje Jerusalim kao nedeljivi glavni grad Izraela i njegovu nadležnost nad jevrejskim naseljima na Zapadnoj obali, ali predviđa i prenošenje nekih teritorija ka palestinskoj strani, koja bi mogla imati glavni grad u jednom naselju u Istočnom Jerusalimu. Dokument sadrži i bezbednosne garancije za Izrael i ekonomske podsticaje za Palestince, i insistira na tome da je potrebno razoružati Hamas i demilitarizovati Pojas Gaze, a problem izbeglica mora biti rešen van države Izrael. Saudijska Arabija, Egipat, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati pozdravili su mirovni plan Trampove administracije, dok su Jordan i Turska kritikovale američku inicijativu. Evropska Unija je ponovo potvrdila svoju čvrstu“ posvećenost pregovaračkom i održivom rešenju za dve države“.

Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku primio je američkog ambasadora u Bukureštu Adriana Cukermana, sa kojim je razgovarao o planu rada za zajedničke prioritete rumunsko-američke agende za 2020. godinu – navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. Takođe su analizirani aspekti saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti. Bogdan Auresku ponovio je važnost povećanja američkog vojnog prisustva u Rumuniji kao konkretan način za jačanja kapaciteta odbrane i obeshrabrivanja na istočnom boku NATO-a.

Rumunski evopski poslanik Zigfrid Murešan, potpredsednik Grupe Evrospe narodne partije zadužene za budžete, odabran je za izvestioca Evropskog parlamenta o finansiranju Evropskog ekološkog pakta. Kao izvestilac, Zigrfid Murešan će koordinirati poziciju zakonodavnog tela Zajednice u vezi sa investicionim planom Pakta koji je predložila Evropska izvršna vlast. Ovaj plan bi generisao investicije od milijardu evra tokom narednih 10 godina u okviru bloka Zajednice, u cilju postizanja klimatskih ciljeva. Milion evra će doći iz bespovratnih sredstava iz budžeta Evropske Unije, kredita iz Evropske investicione banke zagarantovanih budžetom Evropske Unije, ali i iz nacionalnog sufinansiranja za evropske projekte ili druge vrste pozajmica.

Evropski Parlament je u sredu ratifikovao sporazum o
povlačenju Velke Britanije iz Evropske Unije i Evropske zajednice za atomsku
energiju. Dokument je usvojen sa 621 glasom za, 49 protiv i 13 suzdržanih. Da
bi stupio na snagu, sporazum mora još uvek da bude podvrgnut konačnom glasanju
(kvalifikovanom većinom) u Savetu. Ujedinjeno Kraljevstvo će napustiti blok
Zajednice, kojoj se pridružila 1973. godine, u petak, 31. januara 2020. godine,
u 23:00 časa po Griniču, kada će zastava Ujedinjenog Kraljevstva biti skinuta
za institucija Evropske Unije. Tužno je videti zemlju koja nas je dva puta
spasila, zemlju koja je dva puta dala krv za oslobađanje Evrope kako nas
napušta rekao je izvestilac Evropskog parlamenta za Bregzit, Gi Ferhovštad.
Nedostajaćete nam, zaključio je bivši belgijski premijer.

Visoki predstavnik Evropske unije za
spoljnu politiku Đuzep Borelj u četvrtak počinje svoju prvu turneju po Zapadnom
Balkanu u Srbiji i na Kosovo. Posete pokazuju našu posvećenost evropskoj
perspektivi regiona, njegovoj stabilnosti i napretku, kaže u poruci šef
evropske diplomatije. On je takođe dodao da će mu Zapadni Balkan biti
prioritet tokom mandata i izražava ličnu odlučnost da se krene napred u
dijalogu uz posredovanje Evropske Unije radi normalizacije odnosa Beograda i
Prištine. Njihov odnos je blokiran već godinu dana, nakon odluke kosovskog
premijera Ramuš Haradinaja da nametne 100% carine na sve proizvode koji
potiču iz Srbije. Hrvatska, koja predsedava ovog semestra Savetom Evropske
Unije, biće domaćin samita Evropske Unije i Zapadnog Balkana u maju.

U Rumuniji je do sada preminulo devet osoba od sezonskog gripa, objavio je u sredu Nacionalni centar za nadzor i kontrolu zaraznih bolesti. Poslednja žrtva je 11-mesečno dete iz okruga Vasluj, koje nije bilo vakcinisano protiv gripe. Stručnjaci kažu da u Rumuniji trenutno ne postoji epidemija gripa, ali nije isključeno da će se broj obolelih povećati u narednim nedeljama. Broj Rumuna koji su do sad imunizovani protiv gripa veći je nego prošle godine, kada je preminulo skoro 200 ljudi, ali je znatno manji nego što to preporučuje Svetska Zdravstvena Organizacija. Nekoliko obrazovnih institucija je zatovreno ili će biti zatvoreno, delimično ili u celini, zbog respiratornih infekcija ili gripe.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije sazvao je za četvrtak novi sastanak odbora po pitanju novog kineskog koronavirusa, kako bi se utvrdilo da li epidemija predstavlja međunarodno vanredno stanje javnog zdravstva. Aviokompanije širom sveta odlučile su obustaviti ili smanjiti broj letova do kopnene Kine, zbog virusa od kog je do sad preminulo preko 130 osoba. Ukupan broj potvrđenih bolesnika je porastao na skoro 6 000. Sve više i više država je evakuisalo ili će uskoro evakuisati svoje građane iz Vuhana, epicentra epidemije. I jedan Rumun je tražio evakuaciju iz najugroženijeg područja. Iako neki stručnjaci tvrde da virus nije toliko smrtonosan kao SARS, on izaziva zabrinutost jer se veoma brzo širi, a neke karakteristike virusa još uvek nisu poznate.

Rumunska teniserka Simona Halep, četvrta favoritkinja, plasirala se u polufinale Australien Opena, prvog Grand Slem turnira za ovu godinu, gde će se u četvrtak sastati sa Špankinjom Garbin Muguruza (32 WTA). Halep, finalistkinja u Melburnu 2018. godine, pobedila je u sredu u četvrtini finala Anet Kontavejt iz Estonije sa rezultatom 6-1, 6-1, dok je Muguruza savladala u dva seta, 7-5, 6-3, Ruskinju Anasasiju Pavljučenkovu (30 WTA). Halep i Muguruza su, obe, pobednice Grand Slema, na Rolan Garosu i Vimbldonu. Španska teniserka vodi sa 3-2 u direktnim duelima sa Rumunkom, Muguruza uspevši da je pobedi sva tri puta na tvrdoj podlozi. Ako se bude plasirala u finale, Simona Halep će igrati protiv pobednice meča između Australijanke Ešli Barti, broj jedan u svetu, i Amerikanke Sofije Kenin.

Rumunija je zabeležila budžetski deficit od 4,6% od bruto društvenog proizvoda u 2019. godini, a 0,2 procentna poena više od očekivanog u novembarskoj rektifikaciji budžeta, objavio je u utorak ministar finansija Florin Kacu. Deficit budžeta je u 2018. godini bio 2,88% od bruto društvenog proizvoda. Povećanje deficita je bilo određeno smanjenjem ukupnih prihoda za 0,1 procentni poen i povećanjem ukupnih troškova za 1,7 procentnih poena. Prema mišljenju stručnjaka, budžetski deficit za 2019. godinu je najveći u poslednjih 9 godina. Kacu je takođe objavio da je Rumunija, 21. januara, pozajmila 3 milijarde evra sa stranog tržišta, putem dve emisije obveznica sa rokom od 12 i 30 godina, a za rok od 12 godina zemlja je dobila najjeftiniji trošak iz istorije.

Dom poslanika iz Bukurešta, kao odlučujuće telo, u utorak je usvojio nacrt zakona o ukidanju specijalnih penzija sa 247 glasova za“, bez glasa protiv i sa 21 suzdržanim glasom. Normativni akt je pokrenula Nacionalna liberalna partija (PNL, na vlasti) kojim bi trebalo da se ukinu sve specijalne penzije, osim kad je reč o vojnicima, zaposlenima u Ministarstvu Unutrašnjih Poslova i zaposlenima specijalnih službi za informisanje i bezbednost. Na snazi ostaju doživotne penzije umetnika i sportista, kao i naknade penzionisanih novinara. U međuvremenu, u zemlji, sudije i činovnici nastavili su proteste protiv namere vlade da ukine službene penzije. Predstavnici činovnika su izjavili danas, nakon sastanka sa premijerom, da će prestati sa radom ako se u parlamentu ukinu specijalne penzije koje primaju činovnici.

Liberalna vlada iz Bukurešta će u sredu preuzeti odgovornost za nacrt zakona o povratku na glasanje na lokalnim izborima u dva kruga. U ovu svrhu sazvana je zajednička posebna sednica parlamenta. Socijaldemokratska stranka (PSD), koja je u opoziciji, najavila je da će pokrenuti inicijativu za izglasavanje o nepoverenju vladi, što podržava Savez Demokratskih Mađara iz Rumunije. Socijaldemokrate (PSD) kažu da se izborni zakoni ne mogu menjati manje od godinu dana pre izbora i da o tome žele i da obaveste i Venecijansku komisiju, nakon što obaveste Brisel. S druge strane, priostalice nacrta tvrde da ova promena donosi povećanje legitimiteta i reprezentantivnosti lokalnim izabranim zvaničnicima.

Za ovu godinu su prioriteti protok saobraćaja i borba protiv zagađenja, izjavila je generalna gradonačelnica (socijaldemokrata) Bukurešta, Gabrijela Firja, na konferenciji za štamou o budyetskom projektu. Značajni iznosi predviđeni su i za zdravstvo, kulturu, konsolidaciju zgrada sa seizmičkim rizikom, socijalnu pomoć i javne usluge. Novac je izdvojen i za subvencionisanje javnog prevoza i toplotne energije. Firja je izrazila nadu da će ubediti generalne savetnike da je ovo dobro sačinjen budžet, u uslovima finansijske štednje“ koji je u ponedeljak pripremila vlada Rumunije. U ponedeljak ministar (liberal) finansija Florin Kacu je rekao da će izvršiti ekonomsko-finansijsku inspekciju u Gradskoj kući, kako bi video kako je potrošen javni novac.

Rumunski ministar odbrane, Nikolaje Čuka, dogovorio je u Portugaliji glavne korake za konsolidaciju višefunkcionalnih aviona F-16 iz rumunskog ratnog vazuhoplovstva, nabavkom pet letelica, kaže se u saopštenju Ministarstva Odbrane. Pored 12 aviona koji su već kupljeni, vojna avijacija će tokom ove godine kupiti iz Portugalije još četiri višefunkcionalnih aviona, a peti avion će biti kupljen sledeće godine, potvrdio je rumunski ministar, koji je sastao sa svojim portugalskim kolegom, Žoaom Gomezom Kravinjom. Portuglaija i Rumunija dele istu viziju kad je reč o izazovima i pretnjama u okviru NATO-a“, izjavio je Žoao Gomez Kravinjo.

Prvi odred vojnika iz 21. bataljona Crne guje“ stiglo je u Avganistan, saopštilo je danas rumunsko ministarstvo odbrane. Bataljon 21 će učestvovati u periodu od februara do avgusta 2020. godine u NATO misiji Resolute Support“ u provinciji Kandar. Na prošlogodišnjem Sastanku Vrhovnog Saveta za Odbranu Zemlje, od strane rumunske vojske, odobren je broj od preko 2100 vojnik i civila koji će ove godine učestvovati u misijama u inostranstvu.

Američki predsednik, Donalnd Tramp, predstavio je u utorak novi mirovni plan za rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba, koji je opisao kao realistično rešenje dve države. Ovaj plan uslovljava stvaranje palestinske države jasnim odbacivanjem terorizma i spominje da će Jerusalim ostati nedeljiva prestonica Izraela, precizira Novinska Agencija Frans Pres. Istovremeno, šef Bele kuće govori o glavnom palestinskom gradu u Istočnom Jerusalimu. Moja vizija predstavlja pobedničku varijantu za obe strane, podvukao je Tramp. Plan su već pozdravili lideri iz Jerusalima, ali je i kritikovan od palestinske strane, koja je već organizovala proteste u Gazi.

U Rumuniji osmoro ljudi je preminulo od gripa, objavio je u utorak Nacionalni centar za nadzor i kontrolu zaraznih bolesti. Poslednje žrtve su 65-godišnja žena i 46-godišnji muškarac sa postojećim medicinskim problemima i koji nisu primili vakcinu protiv gripe. Stručnjaci kažu da u Rumuniji trenutno ne postoji epidemija gripa, ali nije isključeno da će se broj obolelih povećati u narednim nedeljama. Broj Rumuna koji su do sad primili vakcinu protiv gripe je veći nego prošle godine, kada je preminulo skoro 200 osoba, ali je znatno manji nego što to preporučuje Svetska Zdravstvena Organizacija. Više obrazovnih ustanova je zatvoreno delimično ili u potpunosti, zbog respiratornih infekcija ili gripe.

Evropska Unija je aktivirala u utorak interni sistem ranog upozoravanja za distribuciju informacija o širenju novog kineskog koronavirusa, nakon što je u Francuskoj i Nemačkoj potvrđena bolest. Preko 100 osoba u Kini je preminulo, a u poslednjih 24 sata zabeležen je porast smrtnosti za 25%, Na nacionalnom nivou u Kini, potvrđeno je više od 4.500 bolesnika. Koronavirus, koji potiče od životinja i uzrokuje upalu pluća, proširio se na Aziju, Sjedinjene Američke Države, Australiju i Evropu. U Rumuniji, testovi su negirali prisustvo koronavirusa u slučaju mladića koji se iz Kine vratio u zemlju, ali se u međuvremenu pojavila sumnja o postojanju virusa kod jedne ženske osobe.

Parlament Rumunije zaseda od danas do srede u vanrednoj sesiji, radi razmatranja tema poput eliminisanja specijalnih penzija i preuzimanja odgovornosti Vlade za izbor gradonačelnika u dva izborna kruga. Senatori i poslanici podneli su amandmane Zakonu o izboru gradonačelnika, koji će sutra biti analizirani na sednici vlade. Unija Spasite Rumuniju (USR) i Alijansa liberala i demokrata (ALDE) su saopštile da će podneti amandmane pomenutom nacrtu zakona, a opoziciona Socijaldemokratska partija (PSD) priprema tekst inicijative za izglasavanje nepoverenja liberalnoj vladi. Socijaldemokrate, koji imaju podršku Demokratskog Saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) nameravaju da pokrenu pomenutu inicijativu iduće nedelje, na početku vanredne sesije Parlamenta. Šef države Klaus Johanis je izjavio da, u slučaju odobrenja inicijative za izglasavanje nepoverenja vladi, za premijera će predložiti ponovo liberala Ludovika Orbana. Istovremeno, premijer Orban, ujedno i predsednik Nacionalne Liberalne stranke (PNL), saopštio je da je njegova formacija odlučila da se penzije izračunaju po principu doprinosa socijalnom osiguranju, izuzev službenih penzija vojnih kadrova. Privremeni vršilac dužnosti predsednika Socijaldemokratske partije, Marčel Čolaku, smatra da nacrt zakona koji je izradila Nacionalna liberalna stranka je neustavan, jer eliminiše i specijalne penzije pravobranilaca.

Premijer Rumunije Ludovik Orban prisustvovao je danas, u Poljskoj, svećanostima kojima se obeležava 75 godina od oslobodjenja nacističkog logora u Aušvicu-Birkenauu, koje su organizovale poljske vlasti povodom Medjunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. Pod pokroviteljstvom predsednika Poljske, Andreja Dude, ceremonijama su prisustvovali više od 200 preživelih Holokausta i delegacije iz preko 50 država. Predsednik Izraela Reuven Rivlin istakao je da antisemitizam i rasizam treba suzbiti odlučno i bez kompromisa. Rumunska vlada ponovila je, u jednom kominikeu, zalaganje da nastavi demarše za preuzimanje odgovornosti za prošlost, za istraživanje Holokausta i odavanje počasti žrtvama. Dramatična epizoda Holokausta ostaje lekcija nacionalne i svetske istorije koja se ne sme zaboraviti, u sadašnjem medjunarodnom kontekstu rasta netolerantnosti, ksenofobije i antisemitizma, ističe se u kominikeu rumunskog ministarstva spoljnih poslova. Podsećamo da je šef rumunske države, Klaus Johanis, učestvovao prošle nedelje, u Izraelu, u radovima Medjunarodnog foruma posvećenog sećanju na žrtve Holokausta, a u ponedeljak odlikovao više preživelih.

Premijer Rumunije Ludovik Orban čestitao je danas pripadnicima srpske manjine u našoj zemlji Praznik Svetog Save, koji se u skladu sa prošlogodišnjom odlukom rumunskog parlamenta, obeležava 27. januara, kao znak priznavanja doprinosa srba u Rumuniji kulturnom, društvenom i političkom životu. “Prisustvo srba na teritoriji Rumunije još u ranom srednjovekovnom dobu je predstavilo realnu korist za nacionalnu kulturnu riznicu. Potrebni su nam onakvi orijentiri, a posebno danas želim da, u ime Vlade, zahvalim srpskoj manjini da je model dobrog medjuetničkog suživota i socijalne kohezije u Rumuniji, kojima doprinosi, zajedno sa ostalim manjinama i većinskim stanovništvom”, istakao je premijer Ludovik Orban u njegovoj poruci povodom Praznika Svetog Save. On je još dodao da nacionalne manjine uživaju poštovanje i ravnopravna prava sa većinskim rumunskim stanovništvom, što je priznato na unutrašnjem i medjunarodnom planu.

Vlasti u Bukureštu nameravaju da instaliraju skenere za temperaturu na aerodromima u Rumuniji, da bi bile otkrivene osobe sa temperaturom visom od 38 stepeni, koja je jedan od simptoma novog koronavirusa. U ovom trenutku, u Rumuniji postoji samo jedan pacijent sa simptomima sličnim koronavirusu, ali lekari kažu da je mala verovatnoća da on bude inficiran. U Kini su donete stroge mere protiv širenja virusa, zbog kojeg je već umrlo više od 80 osoba. Generalni direktor Svetske zdravstvene Organizacije nalazi se u Pekingu radi razgovora o epidemiji novog koronavirusa. Broj potvrdjenih slučajeva je otprilike 3.000 u Kini, a virus se proširio u Aziji, Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji.

Rumunka Simona Halep, treći ženski reket sveta, pobedila je danas Belgijanku Elise Mertens sa 6-4, 6-4 u osmini finala Autralijan Opena, prvog gran slema godine. Halep se plasirala u četvrt finale, gde će igrati protiv Anet Kontavejt iz Estonije.